Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Ustav Republike Srbije predviđa da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave. U stvari, jedina suštinska promena ovog Zakona o državnoj upravi odnosi se na odnos ministarstava i Vlade prema organima autonomnih pokrajina u Republici Srbiji.
Kolega Šarović je podneo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji se odnosi na član 57. važećeg Zakona o državnoj upravi, s tim da je on predložio da se ovaj član briše.
Podsetiću vas šta stoji u članu 57. Zakona o državnoj upravi: ''Imalac javnih ovlašćenja dužan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadležnog ministarstva mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a Ministarstvo da njemu dostavi obrazloženi predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade.
Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja o obustavi od izvršenja propisa...'', sada ono o čemu je ministar govorio i uvaženi kolega Stefanović, ''...i na njemu zasnovanih pojedinačnih akata...''. To je stajalo. Predloženo je da se u ovom članu to briše. Nastavak drugog stava glasi: ''i pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa''. U trećem stavu se kaže da se to objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Ustav ovlašćuje Vladu da se, prvo, stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština, gradova i grada Beograda i imalaca javnih ovlašćenja. Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda, za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti i zakonitosti. To jasno piše u Ustavu Srbije u članu 192. stav 1. Prema tome, Vlada nije nadležna da od izvršenja obustavi pojedinačne akte koji su zasnovani na opštim aktima.
Kao što ste čuli ministra, zahvaljujući amandmanu uvaženog kolege gospodina Petra Cvetkovića, koji je Vlada prihvatila, praktično se ova situacija potpuno razrešava, tako da će i pojedinačni akti biti usvojeni. Mislim da je to dobro rešenje, tako da predlažem Narodnoj skupštini da u danu za glasanje ne glasa za amandman gospodina Šarovića, s obzirom na to da je gospodin Cvetković već to svojim amandmanom obuhvatio.

Poštovani predsedavajući, razlog za donošenje zakona o državnom pečatu Republike Srbije je to što je potrebno regulisati ovu materiju u pravnom zakonodavstvu Republike Srbije. Da vas podsetim da je postojao Zakon o državnom pečatu državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine. Nakon prestanka postojanja državne zajednice ovaj parlament treba da uredi i ovu materiju.
Koliko ozbiljno poslanici DSS-a razmatraju svaki zakonski predlog, sve podnete amandmane, bilo da dolaze iz redova opozicije ili iz redova DSS-a, a to je posvedočio je danas i gospodin Marković, ministar, time što je prihvatio amandman uvaženog kolege Petra Cvetkovića, govori činjenica da je Demokratska stranka Srbije imala poseban sastanak poslaničkog kluba posvećen amandmanima vezanim za čitav ovaj dnevni red, a posebno za zakon o državnom pečatu i za zakon o pečatu državnih organa. Tamo je bio prisutan i predstavnik nadležnog ministarstva da nam razjasni sve nedoumice koje smo imali povodom ovog zakona, s obzirom na to da je reč o novoj materiji i o novom zakonu
Član 4, o kojem govorimo i na koji je podnet amandman, glasi: ''Državni pečat izrađuje se u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru''.
Drugi stav je takođe vezan za tri istovetna primerka, samo što može biti za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak.
Razumeo sam kolegu koji je podneo amandman na taj način da on predlaže da se ovaj pečat izrađuje u četiri istovetna primerka. Da bismo razjasnili te nedoumice ja ću, pošto se radi o boji, vosku i ostalim stvarima, da ne bih pogrešio slučajno, da pročitam jedan deo obrazloženja: ''Predviđeno je da se državni pečat izrađuje u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru, a može biti izrađen u tri istovetna primerka za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak. Takvo rešenje predloženo je s obzirom na to da akti na koje se stavlja državni pečat spadaju u nadležnost tri državna organa - Narodne skupštine Republike Srbije, predsednika Republike i Vlade Republike Srbije.'' U skladu sa tim, sekretar predsednika Republike, sekretar Vlade i sekretar Narodne skupštine podnose zahtev za izradu ovog pečata i dužni su da se staraju o upotrebi državnog pečata.
Amandmanom kolege Jerkovića predlaže se da se izrađuju četiri istovetna primerka. U obrazloženju Vlade mi smo jasno dobili razlog zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Ustavni sud, to ste čuli i od mojih prethodnika, poslanika iz DSS-a, u okviru svojih Ustavom utvrđenih nadležnosti može donositi i druge akte, na koje se ne stavlja državni pečat.
Znači, mogu se zakonom odrediti i druga akta na koja se stavlja državni pečat Republike Srbije. Ja sam ovaj predlog shvatio kao zahtev da se izradi pečat koji će koristiti Ustavni sud. Mislim da je iz datog objašnjenja koje smo dobili od nadležnog ministarstva i po mišljenju Vlade potpuno jasno da nema potrebe za ovim četvrtim primerkom i da su ova tri primerka i organi koji su ovlašćeni zakonom i Ustavom da koriste državni pečat potpuno dovoljni da ovaj zakon nađe svoju primenu u praksi.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, samo kratko. Gospodin Zoran Krasić je predložio u svom amandmanu da se član 8. predloženog zakona briše.
Nadam se da ćemo do 18 časova završiti raspravu o ovom zakonu, da ne bih čitao i gubio vreme na citiranje čitavog člana, ovo što je gospodin Marković već citirao narodnim poslanicima, znači: "Organ može imati jedan pečat manjeg prečnika."
Zatim: "Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija", i peti stav: "O potrebi postojanja malog pečata, kao i o broju primeraka, veličini, skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ." Ne ovlašćeno lice.
Mislim da je u obrazloženju zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti sve jednostavno rečeno. Mislim da nema bojazni od zloupotrebe malog pečata. Njegova upotreba svakako može da bude vrlo korisna. Mi smo i u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva koji su objašnjavali odredbe zakona poslanicima DSS-a, našem poslaničkom klubu i poslanicima Nove Srbije, imali mnogo pitanja vezanih za ovaj zakon i za ove amandmane. Rečeno je da postoje organi gde je mnogo celishodnije, mnogo svrsishodnije da se koristi mali pečat.
Primera radi, prilikom overe zdravstvene knjižice, to je nešto što je potrebno svim građanima ove zemlje, a malopre smo pričali o državnom pečatu, da li će se trčati od jednog do drugog sekretara ili ne, verovatno će u zdravstvenim ustanovama biti određena služba koja će se baviti samo tim poslom da građani ne bi trpeli, gubili vreme i čekali u redovima zato što postoji samo jedan pečat.
Svakako da je u zakonu predviđena mogućnost da ne dođe do zloupotrebe jer su, praktično, mali pečat i veliki pečat tretirani u ovom zakonu na potpuno isti način. Znači, i njihova izrada i njihova kasnija upotreba. Ministre, nadam se da sam dobro razumeo. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  predsedavajući je malopre rekao da, praktično, vodimo objedinjenu raspravu povodom ova dva amandmana, kolege Mihajlovića i kolege Mirovića, i ja ću se složiti sa kolegom Krasićem.
Mislim da je amandman kolege Mirovića precizniji, jer se tačno odnosi na član 8 i stav 2, za koji je predloženo da se briše. Da bismo pojasnili onima kojima to nije jasno, on se odnosi na član 8, a ja ću pročitati član 20. važećeg zakona o Vladi, gde se kaže - predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost. U drugom stavu, o kome se i vodi rasprava - Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici, koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke, bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, praktično se brišu ove reči - koja se održava u roku od sedam dana od prijema ostavke.
Obrazloženje Vlade zbog čega nije prihvatila ovaj amandman i onaj stav koji poslanici DSS-NS brane, danas je potpuno jasno. Takođe ću se pozvati na član 132. Ustava Republike Srbije koji je, podsećam, ubedljivom većinom usvojen u ovom parlamentu i potvrđen nakon toga na referendumu, na koji su izašli građani Republike Srbije. Stav 3. člana 132.glasi: ''Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade''.
Obrazloženje je jednostavno. Amandman se ne prihvata jer se ovo rešenje člana 20. stav 2. važećeg zakona o Vladi usaglašava sa novim ustavom. Znači, on ne uspostavlja obavezu Narodne skupštine da sednicu održi u roku od sedam dana.
Kolega Krasić je, takođe, dao argumentaciju s kojom donekle mogu da se složim. Da je pravno moguće - jeste. Da nije protivustavno - nije. Ali da je neophodno - nije.
Prema tome, siguran sam da će predsednik Skupštine, bez obzira ko to bio u tom trenutku, ako dođe do takvog slučaja, kao odgovoran čovek i kao neko ko se nalazi na visokoj državnoj funkciji, u najkraćem mogućem roku zakazati sednicu Narodne skupštine na kojoj će, ukoliko bude imao želju, predsednik Vlade u ostavci da obrazloži razloge za svoju ostavku.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici pozivam se na član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ono što je činjenica, mi u poslaničkoj grupi Demokratske stranke Srbije - Nove Srbije očekivali smo da će ova sednica upravo ići ovim tokom.
Zamenom teza, najstrašnijom mogućom zloupotrebom medija, izvrtanjem istine i imaginarnom pričom, tačno smo znali kako će početi današnja sednica, ko će se prvi javiti i koja će tema biti nametnuta. Nažalost, ministar je otišao tako da ne možemo raspravljati bar u doglednom periodu o dnevnom redu.
Ali, nema veze, mislim da je ovo vrlo bitno i poslanici DSS i Nove Srbije će iskoristiti danas priliku da građanima Srbije kažu šta zaista misle o onome što se juče događalo u Novom Sadu.
Mi smo doživeli da se za ovom govornicom čitaju novine, da se prepričavaju pojedine televizijske emisije, da se maše plakatima, da se rade razne stvari. Ono što je činjenica, gospodin Čanak je u svojoj izjavi rekao: "Letve u šake i da jednom zauvek rešimo pitanje neonacista u Vojvodini".
Ništa nije sporno, i mi stojimo iza toga da treba da se razreši to pitanje, ali ne sa letvama u rukama. Nismo mi horde, nismo mi huligani, nismo mi neke grupe koje treba da se obračunavaju kamenicama i letvama po ulicama jednog grada kao što je Novi Sad. To nije zaslužio ni Novi Sad a ni Srbija, svakako.
Jedan građanin na nacionalnoj frekvenciji pokušava da izjednači Nacionalni stroj sa jednom nacionalnom strankom. U jednoj izjavi stoji – Nacionalni stroj izgleda kao omladina DSS. To je sramno. Sram vas bilo, ko je to izjavio, to nema dalje! Ja sam bio pripadnik omladine DSS, mnogi ljudi koji sede ovde u Skupštini Srbije kao poslanici Demokratske stranke Srbije su bili pripadnici.
Da li mi vama ličimo na naciste, na fašiste, da li smo mi ozbiljni ljudi ili želimo da se bavimo nekim potpuno nebitnim i efemernim temama? Jasna je naša poruka. Gospodin Čanak je ekstremista koji koristi ovu situaciju da od Srbije napravi ono što ona nikad nije bila, niti će biti.
Zato, samo hrabro, nema povlačenja i mi ćemo braniti zaista ono zašta se srpski narod borio kroz svoju istoriju. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa DSS-NS je priložila tri amandmana na ovaj predlog zakona, kao i ostale poslaničke grupe mi smo razmatrali na Odboru za pravosuđe i na odborima ove amandmane.
Pročitao bih amandmane koje smo mi predložili i ukratko ga obrazložio. Amandman koji smo podneli da se dodaje novi član 7a. koji glasi: ''Pripadnik srpskog naroda koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije, bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pisanu izjavu, da Republiku Srbiju smatra svojom državom.''
U drugom stavu koji se dodaje u ovom članu, od uslova iz stava 1. ovog člana, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije.
Važeći zakon iz 2004. godine je dosta liberalan u pogledu sticanja državljanstva, međutim mi smatramo da ovim predloženim amandmanima potrebno je da neke institute pojasnimo i preciziramo.
Pored toga, treba voditi računa da u Republici Srbiji žive i pripadnici drugih naroda i etničkih zajednica i ovim amandmanom, takođe, njima je ostavlja mogućnost da u roku od dve godine se izjasne da li žele da budu državljani Republike Srbije.
Ovim amandmanom mi smo jednostavno mislili na sve Srbe, bez obzira da li žive u susednim državama, da li žive u Crnoj Gori, u Nemačkoj, Americi ili Kanadi.
Oni moraju trajno dobiti pravo na srpsko državljanstvo i na srpski pasoš, što je njima ovim amandmanom u potpunosti i omogućeno, pod olakšanim uslovima i zbog toga što se ne traži otpust iz stranog državljanstva.
Takođe, i jednim amandmanom koji smo mi predložili predviđa se da se štite podaci za sva ona lica koja žele da dobiju srpski pasoš. Siguran sam da će ovaj zakon biti prihvaćen velikom većinom glasova u Narodnoj skupštini i još jednom se zahvaljujem ministru Jočiću što je prihvatio amandmane poslaničke grupe DSS-NS.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o budžetu je tema koja najviše interesuje narodne poslanike, ne samo zbog toga što preko rasprave o budžetu odlučujemo o tome kako ćemo udahnuti život državnim institucijama, organima, upravama i svemu onome što je potrebno da država nesmetano funkcioniše, već zbog toga što građani imaju priliku da čuju kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu.
U toku jučerašnje rasprave, poslanici Demokratske stranke Srbije su govorili o tome kako ovaj budžet utiče na makroekonomsku stabilnost, kakve su njegove razvojne, ali i socijalne komponente. Kao član Odbora za pravosuđe, danas ću da se osvrnem na ono što je predvidelo Ministarstvo pravde i na sredstva koja su opredeljena za funkcionisanje pravosuđa.
Kada imate sistem, kako je neko rekao, u kome funkcioniše više od 500 pravosudnih organa i pet republičkih organa, onda, svakako, nije jednostavno raspodeliti iznos koji je predviđen svima u onoj meri u kojoj je to potrebno. Ipak, mislim da je ovim budžetom pokušano da se napravi dobar balans, da svi organi i novi instituti koji su uvedeni u naše pravosuđe normalno funkcionišu.
Podsetiću vas da u Srbiji počinje da funkcioniše Upravni sud Republike Srbije, koji do sada nije postojao, i da je za njega predviđeno 22 miliona dinara.
Ono na šta želim posebno da se osvrnem, to su apelacioni sudovi, za čiji rad je predviđena jedna i po milijarda dinara, a predviđeni su da funkcionišu u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Nadam se da, ministar nije tu, imaćemo prilike da o tome razgovaramo, postoje još neki centri u Srbiji koji zaslužuju da dobiju svoje apelacione sudove. Inicijativa narodnih poslanika će biti usmerena u tom pravcu da i neki gradovi koji, nakon usvajanja zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, dobiju status grada, takođe, imaju priliku da njihovi žitelji idu u apelacione sudove u tim centrima.
Jedna izmena koja nas očekuje tokom 2007. godine, u septembru, jeste da i organi za prekršaje prerastaju u veća za prekršaje, pa je potrebno opremiti i te organe, odnosno ta veća, omogućiti im komunikacionu infrastrukturu, edukaciju ljudi koji će raditi u tim većima. Znatan iznos sredstava je opredeljen i za ovu priliku.
Mi smo u prošlom mandatu doneli i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala. Prema tome, sigurno da značajna sredstva moraju biti opredeljena i za ovu namenu. Takođe, i za nesmetano funkcionisanje posebnog odeljenja Tužilaštva, Visoki savet pravosuđa. Imaćemo priliku, nakon usvajanja budžeta, da raspravljamo i o Zaštitniku građana i o Državnoj revizorskoj instituciji. Za Zaštitnika građana predviđen je iznos od 25 miliona dinara, a za Državnu revizorsku instituciju - 10 miliona dinara.
Želim da pohvalim što su odvojena određena sredstva i za Komisiju za reformu pravosuđa i za jedno značajno telo koje se bavi usklađivanjem i pomaganjem našem zakonodavstvu da se uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije.
Znači, značajni projekti koje sprovode i donacije koje obezbeđuju, koji će nam umnogome pomoći da naš pravni sistem uskladimo sa pravnim sistemom EU.
Veliki iznos sredstava, četiri milijarde i 100 miliona dinara, predviđen je za rad Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Podsetiću vas da je u ovoj godini planirana izgradnja određenog broja kazneno-popravnih zavoda, popravnih domova, da se poboljša život i rad lica koja su na izdržavanju zatvorskih kazni, ali i lica koja su zaposlena u tim institucijama, da im se omogući da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao.
Znam da 21 milijarda dinara nije dovoljno sredstava, ono što je predviđeno iz budžeta, iz prihoda koje ostvaruju pravosudni organi, ali siguran sam da će, ukoliko budemo vodili računa o tome kako se troše ta sredstva, naše pravosuđe raditi i nezavisno, i efikasno, i odgovorno, na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije.
Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, važeći Zakon o radu stupio je na snagu u decembru 2001. godine i u protekle tri godine svakako da je jedan od zakona koji je mnogo osporavan i na koji je iznet veliki broj primedaba.
Potreba da se uvedu neki novi instituti i da se neki instituti preciznije i detaljnije urede svakako da se ostvarila donošenjem novog Predloga zakona o radu.
Ovim predlogom zakona izvršeno je usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i ostvarena je aktivna saradnja sa Međunarodnom organizacijom rada na njegovom donošenju.
Prava i obaveze u ovom predlogu zakona uređuju se kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i pravilnikom, kada je to zakonom predviđeno. Taksativno su navedeni slučajevi kada se to radi. Predlog zakona definiše pojmove zaposlenih, poslodavca, udruženja poslodavca i sindikata, sasvim precizno.
Ovaj zakon predviđa veliki broj novina i DSS će svakako, zbog tih novina, podržati ovaj predlog zakona. Jedna od njih je i uvođenje zabrane neposredne i posredne diskriminacije. Zakon predviđa zabranu uslovljavanja zasnivanja radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu.
Takođe, jedna novina je predviđena i kod probnog rada, koji se produžava sa tri na šest meseci.
Problem neprijavljenih radnika Predlog zakona predviđa da reši na taj način što je predvideo obavezu da se radniku dostavi prijava na socijalno osiguranje, u roku od 15 dana od zasnivanja radnog odnosa.
Na taj način se izbegavaju određeni problemi koji su se pokazivali u praksi u prethodne tri godine, da ljudi koji budu proglašeni kao tehnološki višak, kada dođu u Nacionalnu službu za zapošljavanje da ostvare svoje pravo na novčanu naknadu, dođu sa radnom knjižicom koja je redovno zaključena, gde je upisan datum prestanka radnog odnosa, overena pečatom poslodavca, a kada se izvadi listing u Penzijskom fondu, vidimo da on uopšte nije bio prijavljen na penzijsko-invalidsko osiguranje ili u mnogo kraćem periodu od onog koji je proveo na svom radnom mestu.
Značajna novina je predviđena i kod pripravnika, u smislu da pripravnik kome se prekine pripravnički staž pre isteka jedne godine, kad nastavi posao da obavlja kod drugog poslodavca, nastavlja se i tok pripravničkog staža. Takođe, novina je predviđena i kod direktora koji može zasnovati radni odnos tako što zaključuje ugovor o radu bilo na određeno ili na neodređeno vreme. Zakon, svakako, uvodi jednu značajnu novinu, to je pravo i obaveza zaposlenog da se stalno usavršava i da svoja znanja obogaćuje, da se na taj način prilagođava novim radnim procesima i obavezama koje ga očekuju.
Izmena se odnosi i na trajanje godišnjeg odmora. Sada je minimalno trajanje godišnjeg odmora 20 dana. Takođe se koristi u dva dela, s tim što je predviđeno da se prvi deo godišnjeg odmora koristi u trajanju od tri radne nedelje. U oblasti zaštite zaposlenih, pored zaštite zaposlenih mlađih od 18 godina i trudnica, predviđena je nova odredba koja se odnosi na zaštitu ličnih podataka zaposlenog.
Takođe je predviđeno i osnivanje fonda solidarnosti. Čuli smo u nekim diskusijama da to možda nije ni potrebno. Svakako treba naglasiti da je u budžetu Republike Srbije odvojeno 300 miliona dinara za funkcionisanje ovog Fonda solidarnosti. Na taj način se garantuju isplate obaveza prema radnicima koji su na dan pokretanja stečaja bili zaposleni. Ono što treba istaći jeste da zakon predviđa obavezu poslodavca da donese program rešavanja viška zaposlenih, precizne kriterijume za utvrđivanje tog viška, sredstva za rešavanje njihovog socijalno-ekonomskog položaja, kao i rok u kome će ugovor o radu biti otkazan. Predlog ovog programa dostavlja se na mišljenje sindikatima i Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Koristim ovu priliku da zamolim predstavnike ministarstva da pomognu ljudima u Nacionalnoj službi zapošljavanja. Zaista se dešava da veliki sistemi kada proglase tehnološki višak, to je zaista veliki broj ljudi, da u kratkom periodu moraju da obave svoje poslove, da bi pre svega skratili rok u kome će ti ljudi ostvariti pravo na novčanu naknadu, a zaista je fizički nemoguće da sprovedu sve te aktivnosti u vrlo kratkom periodu.
Kada su u pitanju privremeni i povremeni poslovi, takođe je predviđena jedna novina. Vrši se njihovo skraćenje na 120 radnih dana, a prethodnim zakonom bilo je predviđeno 180 dana.
Ono što je značajna novina jeste da poslodavac može uplaćivati zaposlenom premiju za dobrovoljno, dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Mislim da je amandman koji je prihvaćen od strane Ministarstva i Vlade veoma bitan i da će radnici ostvariti značajna prava ovim amandmanom.
Na kraju bih istakao veliki trud narodnih poslanika, obzirom na veliki broj amandmana koji su podneti, i takođe bih pohvalio ministra i Vladu, koja je prihvatila značajan broj amandmana kojima se popravlja predloženi zakonski tekst, a mislim da neke diskusije koje smo mogli da čujemo sa ove govornice, koje predlažu povratak samoupravljanja u Srbiji, zaista ne stoje.
Mislim da je osnovni problem da oni koji bi trebalo da odgovaraju za trenutno stanje u Srbiji najviše prigovaraju na ovaj zakon.
Pozivam vas da kao poslanici DSS-a podržimo Predlog zakona o radu, kao jedan od najznačajnijih zakonskih predloga u sazivu ove Skupštine, i omogućimo mnogo bolje funkcionisanje i privrede i rešavanje pitanja zaposlenih u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u procesu društvenih reformi i posebno u uslovima tranzicije kroz koje prolazi naša država veoma značajnu ulogu ima socijalni dijalog koji se uspostavlja kroz saradnju svih socijalnih partnera, odnosno saradnju Vlade Republike Srbije, predstavnika sindikata i predstavnika poslodavaca. Godine 2001. obrazovan je Socijalno-ekonomski savet, ali je očigledno da u Srbiji nije dovoljno razvijena ni tradicija, ni kultura socijalnog dijaloga, što ovaj zakon ima nameru da promeni.
Ovim zakonom se uspostavlja saradnja između socijalnih partnera, organizuju institucije za mirno rešavanje kolektivnih sporova, omogućava uključivanje reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca u pripremi zakona koji utiču na položaj i status zaposlenih.
Predlog zakona polazi od iskustava evropskih zemalja i potpuno je u skladu sa međunarodnim standardima, kao i sa konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada.
Njime se uspostavlja pravni okvir i potencira mehanizam tripartitne saradnje, kolektivno pregovaranje i mirno rešavanje konflikata.
Zakon reguliše osnivanje, registraciju, delokrug, način rada i finansiranja socijalno-ekonomskog saveta. Svrha osnivanja je stvaranje nezavisnog organa koji treba da podstiče i unapređuje saradnju organa vlasti, udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata.
Predviđeno je da socijalno-ekonomski savet razmatra i zauzima stavove o pitanjima unapređenja kolektivnog pregovaranja, politici zapošljavanja i zarada, privatizaciji i zaštiti životne sredine. Socijalno-ekonomski savet čini 18 članova: po šest predstavnika Vlade Republike Srbije, sindikata i udruženja poslodavaca; svaki član ima svog zamenika koji učestvuje u radu ovog socijalnog saveta, a stavove o navedenim pitanjima savet zauzima saglasnošću svih članova.
Socijalno-ekonomski savet daje mišljenja o nacrtima zakona i propisa koji su od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca, dostavlja ih nadležnom ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije. Savetom predsedava jedan od članova saveta po principu rotacije, na period od godinu dana. Takođe, organizacione i administrativno-tehničke poslove obavljaće sekretarijat.
Ono što je značajno jeste da zakon predviđa formiranje lokalnih saveta koji se obrazuju sporazumom između izvršnih organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, predstavnika sindikata i udruženja poslodavaca koji deluju na tom prostoru.
Članovi i sekretar socijalno-ekonomskog saveta biće imenovani u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a sredstva za rad socijalno-ekonomskog saveta, s obzirom na to da je već predviđen u budžetu za ovu godinu, biće predviđen i za budžet u 2005. godini.
U tesnoj vezi sa ovim zakonom je Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u koji je takođe uključena praksa zemalja koje imaju već formirane službe za mirno rešavanje radnih sporova i naravno, preporuke međunarodnih organizacija rada.
U našem pravnom sistemu trenutno ne postoje posebni propisi koji regulišu metode mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova. Očigledan je problem velikog broja sporova do kojih se dolazi u postupku zaključivanja i primene kolektivnih ugovora, čije posledice su najčešće štrajkovi. Pred sudovima opšte nadležnosti nalazi se veliki broj radnih sporova, uglavnom individualnih radnih sporova koji se odnose na ostvarivanje pojedinačnih prava i obaveza iz radnog odnosa.
To su sporovi koji se vode bilo zbog otkaza ugovora o radu ili isplate minimalne zarade.
Nažalost, ovi sporovi su najčešće veoma dugotrajni, iako Zakon o radu predviđa obavezu suda da u roku od 6 meseci donese pravosnažnu presudu. To u praksi nije uvek moguće sprovesti. Prolongiranje ovog roka ima za posledicu da se zaposleni dovode u izuzetno težak materijalni položaj, kao i obavezu poslodavaca da naknade štetu, ukoliko sud donese odluku da je došlo do nezakonitog otkaza ugovora o radu.
Potpuno je jasan (iz ovoga se vidi) interes obe strane da se ovakvi sporovi rešavaju u kraćem postupku i van suda, čime se direktno utiče na smanjivanje troškova ovih postupaka.
Zakon će značajno doprineti unapređenju i razvoju kolektivnog pregovaranja, efikasnom rešavanju radnih sporova i smanjenju broja sudskih postupaka i štrajkova. Postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova se zasniva na načelima dobrovoljnosti, tripartizma i nepristrasnosti.
U zavisnosti od vrste radnih sporova, zakon razlikuje dva postupka rešavanja, a to su: mirenje, za kolektivne radne sporove i postupak pred arbitrom, kod individualnih radnih sporova. Naravno, to podrazumeva obrazovanje republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, koja vrši izbor miritelja i arbitara, vodi njihov imenik, brine o njihovom stručnom usavršavanju, vodi evidenciju sprovedenih postupaka i odlučuje o izuzeću miritelja, odnosno arbitara. Na čelu agencije nalazi se direktor, koga postavlja Vlada Republike Srbije na period od četiri godine.
U skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada, strane u sporu su slobodne da dobrovoljno odluče o pribegavanju mirnim metodama rešavanja radnih sporova. Postupak mogu pokrenuti zajednički ili to može uraditi svaka od zainteresovanih strana.
Zakon predviđa mogućnost da miritelj pre nastanka spora može da se uključi u proces kolektivnog pregovaranja. U delatnostima od opšteg interesa, strane u kolektivnom sporu su dužne da podnesu zajednički predlog za pokretanje postupka mirenja, što predstavlja izuzetak od načela dobrovoljnosti. Postupak mirenja se vodi pred odborom za mirenje, koji je sastavljen od miritelja i po jednog predstavnika svake strane.
Po održanoj raspravi, odbor stranama u sporu dostavlja svoju preporuku. Naravno, postoji mogućnost da se članovi ovog odbora ne saglase u svemu i onda, u roku od pet dana od zaključenja rasprave, predsednik odbora, odnosno miritelj, ima mogućnost da predloži svoju preporuku zainteresovanim stranama, naravno, ukoliko se one saglase sa tim. Onda one o tome zaključuju sporazum.
Kada je spor nastao zbog isplate minimalne zarade ili otkaza ugovora o radu, strane u sporu mogu da pokrenu postupak pred arbitrom. Ako po individualnom sporu teče sudski postupak, strane su dužne da sudu zajednički podnesu zahtev za mirovanje postupka. Rasprava je javna, a rok za donošenje odluke je 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Miritelji i arbitri su nezavisni stručnjaci koji, pored opštih uslova, moraju da ispunjavaju i ostale uslove, da imaju visoku stručnu spremu i pet godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa. Njihov izbor se vrši putem javnog oglasa, a odluku o izboru donosi komisija sastavljena od predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca, na period od četiri godine.
Nakon donošenja zakona Vlada Republike Srbije će imenovati direktora agencije, a izbor miritelja i arbitara će se obaviti do kraja ove kalendarske godine.
Naravno, sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona predviđena su u budžetu Republike Srbije za narednu godinu. Poslanici DSS će glasati za ovaj zakon. Pozivam i sve vas da glasate za ovaj zakon i da usvojimo budžet Republike Srbije za 2005. godinu, i da stvorimo materijalne uslove da funkcionišu sve institucije predviđene ovim zakonima.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje vrše se bitne izmene zakonskih akata koji su do sada regulisali ovu materiju. Ovim zakonom se vrši pojednostavljenje sistema doprinosa, omogućava povećanje prihoda od
doprinosa, tako što se izjednačavaju različiti oblici rada u pogledu obaveza plaćanja doprinosa i uvodi se širenje osnovice doprinosa.
Značajno je fiskalno rasterećenje koje se predviđa ovim zakonom, pre svega za poslodavce sa najnižom fiskalnom stopom. Zakon će, svakako, uticati na smanjenje sive ekonomije, ali i na bolju i kvalitetniju kontrolu i naplatu doprinosa.
Ovaj zakon je fiskalnog karaktera i uređuje vrste doprinosa, obveznike, utvrđuje nove osnovice i nove stope doprinosa, ali ipak donošenjem ovog zakona celokupna materija se reguliše na jedinstven način, odnosno jednim zakonskim aktom, a ne kao što je to do sada bio slučaj u više zakonskih akata, tako da je ispoštovana praksa koja postoji u okruženju, u većini zemalja koje imaju razvijenu tržišnu ekonomiju.
Takođe, ovaj zakon definiše da su doprinosi javni prihod, koji kontroliše i kojim raspolažu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Zakon precizno navodi obveznike doprinosa u sva tri osnovna osiguranja, a to su istovremeno i poslodavci, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, kao i izabrana, imenovana i postavljena lica.
Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu i drugih ugovora takođe su obveznici plaćanja doprinosa za obavezno PIO, kao i poslodavci sa dodatnim doprinosima u onim situacijama kada zaposleni imaju staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Zakon predviđa da lica koja ostvaruju prihode po više različitih osnova imaju obavezu plaćanja doprinosa na prihode ostvarene po svim tim osnovama, bilo da se radi o radnom odnosu, prihodu od samostalne delatnosti ili ugovorenoj naknadi.
Na taj način se licima koja imaju veća primanja i veće prihode obezbeđuje veći penzijski osnov i veća prava iz zdravstvenog osiguranja.
Značajan izuzetak predstavlja to što se isključuje obaveza plaćanja doprinosa na prihode od poljoprivrede za sve one obveznike koji plaćaju doprinose po osnovu radnog odnosa ili po osnovu samostalne delatnosti.
Značajan reformski zadatak u oblasti doprinosa se postiže širenjem osnovice za plaćanje doprinosa na sve vrste dohotka koji se ostvaruju po osnovu rada.
Osnovicu doprinosa za zaposlene i njihove poslodavce čini zarada, plata i naknada. Za razliku od važećeg zakona, koji za radnike koji su upućeni na rad u inostranstvo predstavlja nešto drugačiji vid naplate doprinosa, ovaj zakon predviđa da osnovicu doprinosa čini zarada koju ostvaruju u inostranstvu.
Privremeni i povremeni poslovi su u potpunosti fiskalno izjednačeni sa radnim odnosom po istoj stopi i osnovici za sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja.
Naravno, za penzije i naknade po osnovu invalidnosti osnovicu doprinosa čini iznos isplaćene penzije, odnosno naknade, a obavezu je dužan da sprovodi Republički fond PIO.
Za nezaposlena lica koja ostvaruju svoja prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno korisnike novčane naknade, osnovica u ovim slučajevima će biti upravo novčana naknada koju primaju i teret doprinosa ići će na njihove korisnike. Kod preduzetnika osnovicu doprinosa čini poreska osnovica na koju se plaća porez na dohodak građana.
Ovim zakonom uveden je nešto povoljniji položaj sveštenika i verskih službenika, za koje je propisana osnovica u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u poslednjem kvartalu prethodne godine.
Kada su u pitanju poljoprivrednici osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez.
Poznato je da postoji mogućnost da se lica samostalno, dobrovoljno, na svoj zahtev uključe u sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Ovim zakonom se ne dira u pravo tih lica, već se definiše obaveza organizacija za obavezno socijalno osiguranje da svojim aktima definišu visinu osnovice, a da saglasnost na ovu visinu daje Vlade Republike Srbije.
Ovakav sistem doprinosa zahteva postojanje minimalne osnovice doprinosa, ali da ne bi bilo korišćenja većih prava nego što to osiguranicima pripada, uvodi se institut najviše osnovice na koju se vrši obračunavanje i plaćanje doprinosa.
Znači, bitna novina ovog zakona jeste minimalna osnovica doprinosa, jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% od prosečne mesečne zarade u Republici koja se odnosi na sve obveznike.
Podsećam vas da važeći zakon predviđa osam osnovica prema stepenu stručnosti, koje se kreću u rasponu od 37% za nekvalifikovane radnike, pa do 155% za doktore nauka. Naravno, odnosi se sve na prosečnu mesečnu zaradu u Republici.
Ova osnovica koja se uvodi ovim zakonom utvrđivaće se kvartalno, u skladu sa kretanjem zarada u Republici.
Najznačajniji efekat uvođenja jedinstvene najniže mesečne osnovice se ogleda u fiskalnom rasterećenju zarade zaposlenih, a to se naročito odnosi na poslodavce koji isplaćuju najniže zarade u Republici.
U mnogo povoljniji položaj se dovode i preduzetnici koji u ovom trenutku isplaćuju doprinose u visini od 100% od prosečne republičke zarade, tako da se ovim zakonom ispravlja ta nepravilnost i jednostavno nelogičnost, jer su mnogi od njih do sada imali niži prihod koji je bio oporezovan od prosečne zarade.
Kada je u pitanju rad sa nepunim radni vremenom, predložena je primena srazmerne najniže mesečne osnovice doprinosa, ukoliko zaposleni ostvaruju pravo kod dva ili više poslodavaca.
Na ovaj način, cilj ovog zakona je da se izbegnu brojne zloupotrebe koje su postojale, ukoliko se zaposleni fiktivno prijavljuje, kao i kada se zapošljava sa nepunim radnim vremenom. U oblasti zdravstvenog osiguranja umesto sada postojećih 13 stopa, predlaže se samo
jedna stopa za ukupna prava i samo jedna stopa za ograničena prava po osnovu povrede na radu, čime se značajno pojednostavljuje čitav postupak.
Zakon uvodi jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3%, za PIO od 22% i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ovaj procenat se uvećava sa 1,1% na 1,5%.
Predložene stope doprinosa su u funkciji smanjivanja postojećeg finansijskog deficita organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Zahvaljujući uspešnoj politici Vlade Republike Srbije, pre svega fiskalnoj politici i zakonima koje smo mi doneli ovde u prethodnom periodu, i pored povećanja stopa doprinosa, obezbediće se smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika usled ukidanja obaveze plaćanja poreza na fond zarada.
Zakon će direktno uticati i na povećanje zaposlenosti kategorija lica koja se teže zapošljavaju a koja primaju novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i lica koja se vode na evidenciji zaposlenih u neprekidnom trajanju od jedne godine, a koja su starija od 50, odnosno 45 godina.
Povoljnost se ogleda u tome što zakon predviđa mogućnost da poslodavci koji zaposle ovakva lica ne plaćaju porez na teret poslodavca, odnosno ne plaćaju doprinose na teret poslodavca za lica starija od 50 godina, a onda se umanjuje za 80% ukoliko zaposle lica starija od 45 godina.
Ovo je veoma značajno zbog velikog broja ljudi koji su u procesu tranzicije ostali bez posla kao tehnološki višak, imaju jedan kraći period do penzije, a objektivno teško mogu da se zaposle zbog godina starosti.
Novina je i to da se ovim zakonom više ne propisuje obaveza poslodavca da izmiri doprinose, a nakon toga zarade, već ova obaveza dospeva danom isplate zarade, znači, poslodavac je dužan da isplati i sve doprinose.
Na kraju, ovaj zakon obezbeđuje usklađivanje sistema doprinosa sa najrazvijenijim zemljama Evropske unije, a sigurno da je činjenica da će fond za PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti, poljoprivrednika, kao i fond zdravstvenog osiguranja i Nacionalna služba za zapošljavanje imati povećane prihode, da će sredstva koja će koristi njihovi korisnici biti upotrebljena na pravi način, što predstavlja najbolji razlog i poziv za sve vas da zajedno sa poslanicima DSS-a glasate za ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, dva dana u ovoj sali razgovaramo o dva zakonska predloga i mislim da je uglavnom već sve rečeno. Pokušaću samo da se osvrnem na par najznačajnijih činjenica. Srbija nema predsednika, naša kuća nema domaćina. Znamo da je za to kriva bivša vlast, da veliku odgovornost za to snosi gospođa Nataša Mićić. Znamo da je kršila Ustav. Ali, da ne lamentiramo nad njenom sudbinom, mislim da je dobro da vidimo šta možemo da uradimo u ovom trenutku u interesu građana Srbije, kada se već pozivamo svakog dana više puta na naše birače.
Činjenica je da danas raspravljamo o dva zakonska predloga koji su kompatibilni, i to je nesporno. Činjenica je da će DSS podržati predlog SRS-a u tom smislu da se ukine cenzus prilikom izlaska na izbore od 50%, i to je nesporno. Uostalom, da je to učinjeno kada je to predlagala DSS, gospodin Vojislav Koštunica bi već odavno bio predsednik Srbije, i to je nesporno. Predlog SRS-a u stvari bi značio da se u ovom trenutku raspišu izbori, da odmah izađemo na izbore po cenzusu od 50%, uz troškove od pet miliona evra i konačan ishod - Srbija ponovo neće dobiti predsednika.
Ne znam kome vi terate inat, gospodo, a ne mogu da se složim sa tezom da troškovi nisu veliki, a demokratija košta. DSS je odgovorna stranka prema svojim biračima, gospodine Vučiću, i ona će učiniti sve da svojim biračima ispuni ono što je obećala u predizbornoj kampanji. Gospodine Vučiću, nema razloga da tako reagujete, uostalom, od bukve se violina ne pravi ....
(Predsedavajući: Molim vas, malo pristojnog ponašanja. Molim vas. Izvolite.)
Gospodo, niko nema tapiju na mesto predsednika Srbije, biće u Srbiji izbora, ko što narod kaže.