Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme naše poslaničke grupe. Dakle, gospodin Dimitrijević je podneo amandman na član 17. stav 5. tačku 18) koja glasi: „informaciju da korisnik ima pravo na obaveštavanje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona“.

Gospodin Dimitrijević menja posle ovog dela „informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti“, tako da dalje glasi: „da sve troškove procene i obaveštavanja u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona snosi banka/davalac lizinga“.

Zaista smo iznenađeni što guverner nije prihvatio amandman. Već sam rekla da se zakon zove Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pa bi bilo logično da korisnici finansijskih usluga zaista imaju pravo da budu zaštićeni i da dobiju neku uslugu besplatno.

S druge strane, zakon je već kasnio za Zakonom o zaštiti potrošača, koji bi bio matični zakon; zatim će se primenjivati za šest meseci, što je dodatni rok. Ono čega se naročito bojimo je da će u tom trouglu između Narodne banke, kao predlagača i onog ko će kontrolisati ovaj zakon, između komercijalnih banaka, koje će praktično primenjivati ovaj zakon, i na trećoj strani korisnika, svu štetu i sve dažbine, naravno, platiti građani, odnosno korisnici. Mnogo najavljivani zakon će biti zaista problematičan, pre svega, za građane.

Da sam u pravu, pročitaću vam samo nekoliko komentara koji se odnose na ovo. Kaže ovako: novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koštaće svaku banku nekoliko stotina hiljada evra, međutim, taj trošak će platiti građani jer će banke pokušati da „ispeglaju“ ove gubitke kroz veće kamate na kartice i kredite. Dakle, sad mogu da vam čitam – bankari nezvanično kažu da će troškovi u najvećoj meri proizaći iz prilagođavanja softvera i sprovođenja svih pravnih rešenja neophodnih zbog usvajanja zakona. I sami kažu da će banke zbog troškova podići cene usluga i navode na koji način će banke sebe zaštititi u celoj ovoj priči, a na koji način će se to prebaciti na korisnike, koji očigledno nisu zaštićeni ni u ovoj meri kada treba da banke, odnosno davaoci usluga lizinga besplatno dostave korisnicima obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene njihove kreditne sposobnosti. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici,  ovde već ulazimo u odeljak dva – Sadržaj ugovora o bankarskim uslugama i lizingu, a podnaslov iznad člana 19. je „Ugovor o kreditu“. On se odnosi na sve obavezne elemente ugovora o kreditu. Vi navodite ovde 17 tih osnovnih obaveznih elemenata.

Demokratska stranka Srbije je podnela amandman kojim tražimo da se kao tačka 15) ubaci – pravo korisnika da bude odmah i bez naknade obavešten o rezultatima procene njegove kreditne sposobnosti, a na osnovu uvida u bazu podataka. Samim tim, postojeće tačke 16) i 17) tehnički postaju tačke 17) i 18).

Šta nas je rukovodilo da napišemo ovakav amandman? Već sam počela da govorim o ovom čuvenom trouglu u kome su u ugovornom odnosu, s jedne strane, Narodna banka, kao predlagač ovog zakona; s druge strane, komercijalne banke, koje bi trebalo da primenjuju ovaj zakon i koje, uz komentare o ovom zakonu da ih obavezuje previše, da nije korektan, očigledno neće da se zameraju Narodnoj banci pa se preterano ni ne trude da mnogo govore negativno o samom zakonu; treća tačka u tom trouglu je korisnik, koji očigledno nema preterano ni podršku države. Zakon koji je pred nama kasni, rekla sam već, biće kasno primenjivan, za šest meseci. S druge strane, kad pogledamo sve elemente, on neće mnogo pomoći korisniku, odnosno građaninu da bude bolje obavešten, niti će da pomogne oko vraćanja kredita.

Krediti u Srbiji biće sve skuplji, što će građanima još više otežati otplatu bankarskih pozajmica, koje su na kraju marta iznosile pet milijardi evra. Dakle, građani su pozajmili pet milijardi evra. Stručnjaci ističu da su za to zaslužni visoka inflacija, kreditni rejting zemlje, ali i novi predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga zbog kojeg će banke podići cene svojih usluga.

Ekonomisti kažu da nema nikakvih izgleda da će krediti biti jeftiniji, kao ni da će se životni standard poboljšati. Profesor Madžar, recimo, kaže da su brojni makroekonomski pokazatelji koji ne idu naruku građanima, ali ni prezaduženoj privredi čiji su dugovi bankarima narasli na oko 12,5 milijardi evra. Dakle, i građani i privreda su prezaduženi. Srbija je zemlja visokog rizika, to se neće skoro promeniti. Inflacija se otela kontroli. (Možda bi mogao o ovome nešto da kaže i guverner.) Država je finansijski slaba pa mora da se zadužuje i kod komercijalnih banaka. Javni dug se povećava. Svi ti rizici prelivaju se na komercijalne banke koje posluju na srpskom tržištu i utiču na određivanje cena njihovih usluga. Profesor Madžar dalje dodaje da će se otplaćivanje kredita otežati i eventualnim padom vrednosti dinara.

Dakle, mi pokušavamo našim amandmanima da koliko-toliko popravimo realnu situaciju i olakšamo krajnjim korisnicima kredita. Volela bih da još jednom razmislite o našem amandmanu i da ga prihvatite. Hvala.

Hvala. Naravno da sam to imala u vidu jer sam zakon zaista pročitala i znam šta piše u članu 18. Upravo zbog toga sam smatrala da nema nikakve štete da to bude obavezan elemenat ugovora. Mislim da bi ugovor koji sadrži i taj element bio potpuniji i mnogo, mnogo više na korist korisnika.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 22. Naslov iznad tog člana je „Ugovor o izdavanju i korišćenju platne kartice“. Na tačku 10), koja inače glasi: „odgovornost korisnika i banke izdavaoca kartice u slučaju krađe i gubitka kartice, odnosno u slučaju neovlašćenog korišćenja podataka s kartice“, podneli smo amandman i smatramo da treba da glasi ovako: „odgovornost i obavezno postupanje korisnika i banke izdavaoca kartice u slučaju krađe i gubitka kartice, odnosno u slučaju neovlašćenog korišćenja podataka s kartice“.

Ono na šta želimo da skrenemo pažnju jeste jasna procedura. Uz odgovornost korisnika i odgovornost banke, smatramo da mora da se propiše i da postoji u zakonu jasna procedura. To je vrlo važno kako bi se zloupotrebe i neovlašćeno postupanje izbegli. Ako nemamo odgovornost, s jedne strane, i banke i korisnika, a s druge strane potpuno jasnu proceduru, onda možemo da doživimo svašta. Mogu da vam ispričam mnogo primera iz lične, sopstvene prakse, sopstvenog iskustva, ali i nekih ljudi kojima se dogodilo da su im pokradena dokumenta. Mogu da vam ispričam malu sagu o tome kako izgleda put da prijavljujete nestanak kartice i sve ostalo.

U ovom slučaju amandman koji smo podneli štiti i banku, štiti i korisnika. Kada imate jasnu proceduru, ona je svima poznata, zaštićeni su i jedni i drugi. Ako ta procedura nije propisana i nije utvrđena, onda imate situaciju da ćete doživeti hod po mukama. Zaista mislim da ovo nikome neće štetiti, da je i jednima i drugima na korist. Zato vas molim još jednom da ovo pogledate i da prihvatite naš amandman.

Iskoristiću svoje pravo da se zahvalim, pre svega, na jednom korektnom radu, jer danas ovde možemo da ubedimo predlagača da su naši amandmani dobri i da on to prihvati. Zahvaljujem se guverneru, a nadam se da će to biti dobra praksa i ubuduće, da će ministri dolaziti, da možemo da menjamo zakone. Izgleda da izbegavaju taj deo.

Gospođo predsedavajuća, gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, član 30. glasi ovako (naslov je „Izmena drugih elemenata ugovora“): „Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika na ugovoreni način blagovremeno obaveste o promeni podataka koji nisu obavezni elementi ugovora u smislu ovog zakona.“

Kada pogledamo ovo, bili smo u dilemi... Ugovor o kreditu sadrži sedamnaest elemenata, i onaj koji smo mi predložili amandmanom koji je prihvaćen je osamnaesti. Ne, sedamnaesti je, nije ovaj prihvaćen. Zatim, ugovor o lizingu sadrži vrlo iscrpnih dvadeset obaveznih elemenata; ugovor o izdavanju i korišćenju platne kartice sadrži trinaest elemenata; ugovor o depozitu sadrži šesnaest obaveznih elemenata. Ugovor o otvaranju i vođenju računa sadrži sledećih šest elemenata koji su obavezni. Kada smo analizirali koji su to obavezni elementi, kada smo zaista pregledali detaljno šta je to što sadrže, jednostavno nismo mogli da pronađemo koji su to elementi sada novi, a koji nisu obavezni. Bili smo u dilemi šta su to obavezni, odnosno neobavezni elementi, pa bismo voleli da čujemo kakav komentar bi nam na to dao gospodin guverner.

Zbog toga smo smatrali da zaista nema potrebe da stoji jedan ovakav član, jer ovde ima toliko detaljnih elemenata, obaveznih elemenata, koji su obavezujući za svakog. U principu, mislim da ovako napisan član 30. zaista nema svrhu i zato smo predložili da se briše. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, naslov iznad člana 36. je „Prevremena otplata“. To je onaj element kojeg se banke jako plaše i pokušavaju da se zaštite, i celo poglavlje se odnosi na to. S druge strane, korisnik jedva čeka da dođe u fazu da može da prevremeno otplati svoj kredit.

U stavu 3. ste naveli: „Banka može tražiti naknadu iz stava 2. ovog člana pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od dvanaest meseci veći od 600.000 dinara.“ Naša amandmanska intervencija se odnosi na to da smo povećali ovu sumu na milion dinara.

Smatramo da st. 4. i 5, koje ću pročitati, koje ste ovde u Predlogu zakona naveli, treba brisati. „Pod gubitkom iz stava 2. ovog člana podrazumeva se razlika između kamatne stope ugovorene sa korisnikom i tržišne kamatne stope po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u momentu ove otplate, uključujući i administrativne troškove“. I sledeći: „Korisnik može tražiti odgovarajuće umanjenje naknade iz stava 2. ovog člana ako je iznos te naknade veći od stvarno pretrpljenog gubitka u smislu stava 4. tog člana.“

Dakle, nama je jasna intencija predlagača, ali smatramo da je taj iznos koji je predlagač dao (600.000) zaista nizak i da treba da bude povećan, pogotovo što smo imali u vidu ove činjenice da su na kraju marta korisnici bili dužni bankama blizu pet milijardi evra. Zato smo tražili da se ovaj iznos poveća. Samim tim što smo to povećali smatramo da su stavovi 4. i 5. u članu 36. zaista nepotrebni i da ih treba brisati. Na taj način poboljšavamo Predlog zakona i zaista ne vidim zašto ne biste prihvatili taj naš amandman. Hvala vam.

Gospodine  ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da se koncept koji je predložila Vlada i koncept za koji se zalaže DSS, kojeg je predstavila u svojim amandmanima, jako razlikuju.

Smatramo da zaista nema mesta ovolikoj birokratizaciji države, da nema mesta ovolikom centralizmu. Naročito, nema mesta tome da se ministrima daju silne nadležnosti za koje smo potpuno sigurni da mogu da ih rade i da ih potpuno dobro obave i neka druga tela i subjekti.

Konkretno, u članu 8. stav 4. predložili ste da ministar propisuje sadržinu, oblik i dimenzije znaka proizvođača, uvoznika, odnosno zastupnika i oznake finoće, način na koji se predmeti označavaju, opremu i izgled radnih prostorija koje moraju da poseduju proizvođače predmeta, kao i sadržinu i obrazac zahteva za dobijanje znaka proizvođača.

Smatramo nepotrebnim da se ministar ovakvim stvarima bavi. Mi smo predložili da to bude Direkcija i ne mislimo da bi bilo pogrešno da to radi neko drugo telo, naročito zbog toga što vi već ovde uvodite nova tela koja, praktično, imaju istu nadležnost kao što ima i Direkcija za kontrolu predmeta plemenitih metala. Mislimo da bi bilo dobro da pogledate malo te nadležnosti koje ste dali ministru u ovom zakonu.

Recimo, u članu 29. kažete da ministar može priznati važenje inostranih žigova na predmetima, ako su izdati pod uslovima koje obezbeđuje ispunjenost zahteva koji su u Republici Srbiji propisani za te predmete. Dakle, diskreciono pravo i volja ministra. U stavu 3. kažete da ministar bliže propisuje način priznavanja inostranih žigova iz stava 2. ovog člana.

Dakle, u ovom zakonu, koji nije veliki, imate bar jedno 30 nadležnosti ministra. Malo je preterano. S druge strane, kada govorite o kontroli, govorite recimo o tome kako će se primenjivati žigovi, da li mislite da neko ko je uvezao Kartijeov nakit, na kome postoji žig proizvođača koji je vrlo cenjen u svetu i ima svoj renome, da li mislite da je zaista potrebno da sada vi intervenišete dodatno, kontrolišete taj nakit i da na taj nakit unosite svoj žig? Proizvođač, odnosno Kartije naravno ne dozvoljava takvu vrstu uticaja.

S druge strane, za korisnika, krajnjeg korisnika, a to je kupac, i te kako je mnogo važnije to da stoji Kartijeov žig, nego da stoji žig nekog tela koga sada uvodite ovim zakonom, koje ni ne znamo ko će biti, verovatno neko iz partijskih krugova ko treba da dobije neki određeni posao.

Smatrate li da su troškovi uvoznika mali ili veliki, jer država dobija od svakog uvezenog komada nakita 42% vrednosti? Uopšte nisu zanemarljive vrednosti.

S druge strane, ovaj zakon uopšte ne pojednostavljuje proceduru, iako se vi deklarativno zalažete za to, ovo ne pojednostavljuje proceduru. To, u stvari, pokazuje građanima Srbije da vi jedno radite, drugo govorite. Navešću vam još 50 primera, ako želite da ih slušate, gde vi pokazujete, zapravo, tu istu bahatost i to da pričam jedno, a radim drugo.

Ako sam vas dobro razumela, novi privredni subjekti koji će imati nadležnost kontrole i ovlašćena tela koja će takođe imati interes da se prijavljuju da kontrolišu, naravno, jedno te isto, ali je u pitanju broj.

Znači, više nećemo imati jedno mesto – Direkciju, koja će raditi taj posao i svi znate ko to treba da radi, nego će svaki proizvođač, uvoznik ili već drugi šetati od ovlašćenih tela i subjekata koji smatraju da žele da se bave tim poslom. Ni čini li vam se da je to jako komplikovano i ne čini li vam se da ih ima jako mnogo?

Zaboravili ste, ministre, samo jednu stvar da navedete. Kada ste govorili o svim elementima koji su potrebni da se neko kvalifikuje za ovo ovlašćeno telo, između ostalog, jeste da ima partijsku knjižicu, izgleda. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa onim što smo mi smatrali da je naša koncepcija mi smo dalje intervenisali u ovom zakonu.

U članu 17. u prvom stavu ste napisali: "Ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta obavlja Direkcija". Stav 2, na koji mi intervenišemo, glasi ovako: "Ispitivanje i žigosanje može da obavlja i ovlašćeno lice."

Doduše, malo je komplikovano da nam objasnite kako će se proizvođač odlučivati koje će ovlašćeno lice da ispituje sastav njegovog proizvoda i na koji način, ali dobro o tom potom. Pisaće podzakonska akta, pa ćemo videti šta će dalje da se dešava.

U prvom stavu, vi ste dali jasnu nadležnost Direkciji. U drugom stavu istu tu nadležnost preneli ste sad na ovlašćena tela, za koja ste sami rekli da ne znate da li će ih biti malo ili mnogo, ali hajde da govorimo o tome da su tela, znači množina je. Samim tim ovlašćena lica će uzeti jedan deo nadležnosti, jedan deo poslova, da budem vrlo precizna, Direkciji.

Da li će to smanjiti broj zaposlenih ljudi u Direkciji i koliko uopšte u Direkciji imate sada zaposlenih ljudi?

S druge strane, govorili ste o terminu ćutanje administracije, mada bih bila potpuno sklona tome da kažem da tu ne govorimo više o ćutanju, to je spavanje administracije. Prema konceptu koji ima DSS, administracija mora da se oglasi po svakom zahtevu privrednog subjekta ili građanina. Ne može da ćuti, jer ćutanje nije uvek odobravanje. Nekad ona oćuti, kažete vi, zato što je onaj ko se obratio administraciji u pravu, pa njeno ćutanje treba da tumačimo mi koji smo joj se obratili, da li je ono pozitivno ili negativno ćutanje.

Ne može da se ćuti. Administracija mora da radi svoj posao. Rekli ste da deo nadležnosti Direkcije prebacujete na neka nova ovlašćena tela. Ima dovoljno ljudi koji moraju da odgovaraju građanima. Mora se promeniti koncept države, u kojoj je administracija koja je brojna i koja se množi.

Vi niste rekonstruisali Vladu. Vi ste prepakovali Vladu. Vi nikog niste otpustili. Nema smanjenja. Ima samo prepakivanja u nova ministarstva. Prosto, primera radi, za ovo što kažem vi slobodno možete da kažete da ste sigurno smanjili broj zaposlenih u svom ministarstvu kada ste ga dobili. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da branim amandmane koje smo mi napisali, zato što očigledno imamo problem različitih koncepata, vi i mi. Ali, mi želimo da se obratimo građanima, pre svega.

Jasno nam je zbog čega niste prihvatili naše amandmane. Naši amandmani su napisani zbog toga što smatramo da država konačno mora da počne da štedi. Mi smo siromašna zemlja i ne možemo da se rasipamo.

Možete vi da kažete da osam ljudi u Direkciji koji se bave ovim poslom može da radi nešto drugo, ali to građane košta i oni bi jako voleli da znaju gde su upotrebili svoja sredstva, odakle su otišla sredstva građana Srbije, koje poslove su ti ljudi radili itd, kao što svakoga od nas i vas, gospodine ministre, imaju pravo da pitaju kako trošimo svoje vreme koje nam oni ovde plaćaju.

Zato mi smatramo da je vrlo važno da Direkcija zaista radi svoj posao i da nema mesta za ovlašćena tela. Nema mesta zbog toga što smatramo da tih osam ljudi, kako vi kažete, vredi jako mnogo za ovu zemlju i ako su radili do sada taj posao, i te kako mogu da ga rade i dalje.

Mi smo namnožili svoju administraciju i uveli toliko mnogo direkcija i agencija i svega ostalog, pomešali nadležnosti, svi imaju iste nadležnosti, svi primaju iz budžeta sredstva za lične dohotke, a to je i te kako mnogo.

Moram da vas podsetim da smo mi visoko zadužena zemlja. Jer, naše zaduženje je više od 45% bruto društvenog proizvoda. To ne kažem ja, koja sam možda laik za ovo, nego kažu vrlo ugledni ekonomisti, koji i te kako znaju da računaju i koji nas upozoravaju da je javni dug Srbije u aprilu bio 12,95 milijardi evra, a da je samo za četiri meseca rekonstruisana Vlada uspela da ga uveća za 792 miliona evra. Moramo da shvatimo da moramo da koristimo resurse koje imamo.

Jako lepo zvuči da će nam raditi posao nezavisna tela, ovlašćena tela, privredni subjekti, ovakvi ili onakvi, ali mi moramo da shvatimo da mi imamo resurse i da te resurse moramo da iskoristimo 100%.

Ako nama ministar predstavi zakon u kome kaže – imamo resurs, jako je dobar, radio je posao, isto mislim da su ljudi radili kvalitetno svoj posao i nemam ništa protiv toga, samo hoću da kažem da treba da ih uposlimo i dalje sto posto.

Volela bih da napravim jednu paralelu, da građani mogu da nađu neke parametre koliko to država samo na osnovu kamata za dugove koje danas ima, može i treba da izdvaja, a šta može od toga da se napravi.

Samo na ime kamate na dugove moramo da izdvojimo 46 milijardi dinara. To je za 14 milijardi više od sume koja će se, recimo, iz budžeta izdvojiti za kapitalne izdatke. Da li trebaju Srbiji kapitalni izdaci ili ne, ministar treba da kaže. Izdatke za kamate Srbija je mogla da iskoristi da, recimo, svakog meseca otvori 16 vrtića ili devet domova zdravlja.

Sada vi meni recite, ministre, da li treba štedeti ili ne treba štedeti, da li treba koristiti resurse koje imamo ili ih treba davati drugim ljudima da koriste?

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo priču o dva različita koncepta. Mi smo za to da ovo što vi zovete konflikt interesa, što zapravo ne postoji kada je u pitanju direkcija, jer ljudi su radili svoj posao krajnje korektno i nikakav konflikt nije postojao. Naprotiv, konfliktom hoćete da opravdate nešto što pokušavate da napravite. To su ta ovlašćena tela i slične stvari.

U članu 27. koji smo mi predložili da se briše, u stavu 1. kažete ovako – ovlašćeno telo koje prestane da ispunjava propisane uslove dužno je da o tome bez odlaganja obavesti Ministarstvo, kao i o svim promenama koje bi mogle uticati na ispunjenost propisanih uslova. Onda imamo vašu čuvenu rečenicu – a ćutanje administracije.

Da ne govorim ovde koliko ste sve opet dali u stavu 3. nadležnosti ministru i slično. Rekli ste da ste imali dva miliona predmeta koje je trebalo da reši ovih osam ljudi u toku godine, ali pomnožite ta dva miliona predmeta sa iznosom koji su stranke morale da uplate da bi se izvršila ta usluga. To su sredstva budžeta. Zaboravili ste, gospodine ministre, da ste minimalno za ta dva miliona puta sredstva koja su uplaćena oštetili budžet Srbije.

Tako da koncept o kome vi govorite može da vam se desi da ima neke svoje prednosti, mada ih zaista poslanici DSS ne vide. Mi isključivo pokušavamo da sagledamo šta je korist za državu. Ovog trenutku korist za državu je dva miliona predmeta, možda će biti manje ili više, ali ovog trenutka vi ste rekli taj broj, pa se držim tog broja, putem sredstva koja su uplaćena u budžet Srbije.

Ovo je praktično jedan od poslednjih amandmana, pretposlednji koji smo mi podneli, dosledni kontekstu koji mi nudimo. Hoću da vas, gospodine ministre, upozorim da to što vi pokušavate da uradite i što ćete uraditi, jer imate dovoljan broj poslanika koji će glasati i, s druge strane, imate amandmane koje niste prihvatili, a koji su išli u korist državnog budžeta, nije dobro za državu Srbiju i nije dobro za Ministarstvo koje vi predstavljate.

Hvala. Koristiću vreme grupe. Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz Demokratske stranke Srbije Nenad Popović i Aleksandar Pejčić su podneli amandman na član 11. koji se menja i glasi: „Finansijsko restrukturiranje može se sprovoditi ako u njemu učestvuju najmanje dve domaće ili strane banke u svojstvu poverioca i Republika Srbija i javna preduzeća koja je ona osnovala, kao dužnici. Osim banaka iz stava 1. ovog člana, u finansijskom restrukturiranju mogu učestvovati i svi drugi poverioci i dužnici.“

Pokušaću ću da obrazložim ovo što je napisano. Dakle, sad već uopšte nije tajna da je država Srbija zahvaljujući ovoj vladi, koja je potpuno neozbiljna i prilično ne zna da radi svoj posao, praktično najveći dužnik privredi. Ova Vlada neštedimice troši novac iz budžeta, novac poreskih obveznika, a kada ga potroši potpuno neadekvatno i nenamenski, onda ide po svetu i pozajmljuje i tako i naše praunuke uvaljuje u kredite koje treba da otplaćuju. S druge strane, svoje obaveze prema privrednim subjektima nije u stanju da plati i da na taj način pomogne razvoj privrede, tako da su, praktično, finansijske teškoće u koje upadaju ovi privredni subjekti potpuno izazvane ovim neradom i neozbiljnim odnosom Vlade. Takođe, Vlada na taj način podstiče nelikvidnost privrede.

Zbog toga je amandman koji smo mi ovde podneli pre svega zahtev Demokratske stranke Srbije da država mora, država je dužna da vrati dugove, odnosno da plati ono što duguje privrednim subjektima, a tek onda može da priča o tome da će praviti adekvatnu poslovnu klimu za razvoj i restrukturiranje privrednih društava. S druge strane, mi takođe smatramo da bi veliki dužnici trebalo da budu aktivno uključeni u nalaženje rešenja za pomenute privredne subjekte i u finansijsko restrukturiranje privrednih društava.

To je ono što smo pokušali da vam prenesemo kao poruku, pa se nadam, gospodine ministre, da će doći do vas i da ćete promeniti način poslovanja makar u svom Ministarstvu i sa onim javnim preduzećima i privrednim subjektima sa kojima poslujete, pa će na taj način moći da se malo zahukta privreda, jer bez toga, bez duga koji vi praktično pravite, Srbija neće moći da se probudi. Hvala vam.