Poštovani ministre i članovi Vlade, veoma sam zadovoljan činjenicom da ste došli u ovolikom broju. To ukazuje da je ministar ozbiljno razumeo svoj posao i da je došao sa čitavim svojim timom saradnika kako bi ova rasprava bila kvalitetnija, ali s obzirom koliko zakona imamo na dnevnom redu i s obzirom šta smo mogli čuti u uvodnom izlaganju ministra, vaše prisustvo upotpunjuje jednu dobro izrežiranu predstavu u kojoj se, kako vidim, javljaju intenzivno i predstavnici vladajuće koalicije, kako bi tu sveukupnu predstavu o stanju i u srpskoj poljoprivredi, ali sada vidimo, pošto na dnevnom redu imamo zakone i o šumama i o vodama, dakle i u ovom segmentu, predstavili na najbolji mogući način i kako je u državi Srbiji sve u redu.
Nama se više puta dešavalo da o bitnim zakonima iz oblasti poljoprivrede razgovaramo tako što smo suočeni sa desetak ili petnaestak zakona i prosto je nemoguće voditi kvalitetnu raspravu o svim tim zakonima.
Danas imamo na dnevnom redu sedam zakona, nabrojaću ih: zakon o šumama, zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, zakon o pivu, izmene i dopune Zakona o veterinarstvu, zakon o organskoj proizvodnji, vrlo važan zakon, Predlog zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede i, poseban skandal, u skupštinsku proceduru, neposredno pred početak ove sednice, dolazi i zakon o vodama.
Treba danas da razgovaramo o jednom sistemskom zakonu, zakonu o šumama. Mislim da se slažete da to zaslužuje jednu celodnevnu raspravu. Danas treba da raspravljamo i o zakonu o vodama, takođe sistemski zakon, pa i to zaslužuje posebnu raspravu. Ali, vladajuća koalicija, pre svega ovde u Skupštini, želi da u što kraćem vremenu prođe više zakona i da samim tim onemogući kvalitetnu raspravu.
Poslanici DSS će raspravljati o svim zakonima. Ja ću se malo više skoncentrisati na zakon o šumama. Napominjem, u uvodu smo čuli samo par naznaka vezano za zakon o šumama. Opet je to jedan scenario jedne dobro izrežirane predstave, uravnilovke koja treba da uljuljka sve nas kako u ovoj oblasti sve funkcioniše na najbolji mogući način.
Moja namera je da malo unesem dramaturgije u čitavu ovu priču, jer je stanje u srpskom šumarstvu dramatično, možda se čak može nazvati i tragičnim. Sada hajde da vidimo ko su tragičari u ovoj predstavi za koju ste mislili da tragičara nema i da sve ide po svom planu i po svom toku.
Pred nama je zakon o šumama, posle skoro 20 godine novi predlog zakona. Koje su namere ovog zakona? Koje su posledice primene ovog zakona? Šta će se bitno promeniti u srpskom šumarstvu kao posledica primene ovog zakona? To je nešto što treba da čujemo od ministra.
Dozvoljavam da je vama sektor poljoprivrede bliži, on je i značajniji i dotiče veći broj ljudi, ali takođe šumarstvo nije tako beznačajna privredna grana. Ona je bila značajnija u nekom proteklom periodu i sredinom 20. veka, ali ni sada nije beznačajna, a naročito po svojim potencijalima koje ima ta grana može da bude mnogo značajnija.
Ovaj zakon je uveliko oslonjen na zakonska rešenja iz 1991. godine. Posledice primene tog zakona nam govore da se u proteklih 20 godina nije mnogo dobrih stvari desilo u šumarstvu i da kvalitet šuma kao osnovni resurs nije popravljen i nije unapređen, naprotiv.
Ako se ovaj zakon oslanja, a on traži i određenu političku volju ili određeni politički stav, politički milje koji razume tu materiju i koji nije korumpiran, što je odlika proteklih godina kada govorimo o ovoj oblasti, onda možemo pretpostaviti i zaključiti vrlo jasno da će i posledice biti identične kao protekle dve decenije.
Kakvo je stanje u javnim preduzećima "Srbijašume" i "Vojvodinašume"? Kakvi su finansijski bilansi u protekloj godini "Srbijašume"? Šta se to dešava u tom javnom preduzeću? Da li ste upoznati sa činjenicom da po prvi put "Srbijašume" uzimaju kredite od komercijalnih banaka, šumska gazdinstva, kako bi izmirili plate prema svojim zaposlenima?
Da li je to domaćinsko gazdovanje Javnim preduzećem Srbijašume? Zašto se baš u ovoj godini po prvi put pojavljuje - da se šumska gazdinstva i da se Srbijašume zadužuju? Da li ste napravili analizu korišćenja resursa, kvaliteta zaposlenih?
Šta se desilo u poslednjih godinu dana, otkako je nova koalicija došla na vlast? Koliko je novih ljudi zaposleno, struktura tih zaposlenih, obrazovna struktura tih zaposlenih? Da li su to ljudi iz struke? Nisu, to su politički kadrovi.
Da li ima zaposlenih sada, dodatno aktiviranih penzionera iz stranke PUPS-a? Ima. Ko je direktor Srbijašuma danas? Da li je to neko iz struke? Nije. To su pitanja na koja vi treba da odgovorite. Mislim da ste i vi kao ministar zainteresovani da stanje u tom Javnom preduzeću ne bude gore za vreme vašeg mandata, a ono rapidno propada u poslednjih godinu-dve dana.
Godine 2006. je usvojena Strategija razvoja šumarstva u Srbiji. Ona, između ostalog, predviđa vašu obavezu, kao ministra i Ministarstva, da izradite nacionalni šumski program, odnosno šumarski program. Zašto nije urađen?
Znate zbog čega to nije urađeno? Zato što nacionalni šumarski program ne postoji - on ovim zakonom se razbija. Jedno je, ako i ovom Strategijom se predvidi da se pronađe optimalni nivo decentralizacije, to je jedna stvar i niko nije protiv toga. Sasvim je druga stvar, po mom mišljenju katastrofalna stvar, da mi pravimo dva nezavisna sistema. Pravimo Srbijašume na teritoriji uže Srbije i Srbija Vojvodinašume na teritoriji Vojvodine, da je tako to govori ovaj zakon.
Program razvoja šumarstva od 10 godina će usvajati ovaj parlament. Gospodo poslanici, to vi ipak usvajate samo za teritoriju uže Srbije. Program razvoja šumarstva AP Vojvodine usvaja Skupština APV. Nadzor realizacije tog programa takođe vrši Ministarstvo Republike Srbije i određene ingerencije će imati srpski parlament, ali nadležnost nad kontrolom i nadzorom imaće u Vojvodini isključivo organi APV.
Izvinite, to nije decentralizacija, to je razbijanje države – to želim ovde da kažem. Možda kolege poslanici nesvesno, i verujem da većina nesvesno učestvuje u stvaranju preduslova, da ne daj bože kroz određeno vreme stvorimo takvu administraciju koja je kadra da stvori državu. To se po ovom zakonu jasno vidi, da je intencija ovog zakona zapravo takva.
Dakle, stanje u Srbijašumama? Zašto je ona tako rapidno počela da opada, odnosno finansijski pokazatelji da budu tako loši u proteklih godinu dana – to je odgovor koji vi nama treba da date? Šta se to dešava u tom Javnom preduzeću? Kakvo je stanje u Vojvodinašumama? Nešto bolje, ali ni tamo nije dobro.
Šta se dešava sa šumskom inspekcijom? Šta se dešava sa Generalnim inspektoratom, koji je formiran kako ste vi postali ministar? Da li znate da su ti ljudi koji su postavljeni na ta mesta jako dobro organizovani. Deleći istu strast, a to je lov, dogovaraju se kako jedan drugome da nameste poslove i direktno su u sukobu interesa – da se šumski inspektori bave doznakama, da primoravaju inženjere na terenu da se bave doznakama, a pri tome ih primoravaju čak da se seče više nego što treba.
Da li znate kako se troše subvencije u šumarstvu? Da li možete ovde da kažete da se te subvencije ne troše za plate, nego namenski za šta su namenjeni, za šta ste im novac prebacili?
Da li znate šta je sa problemom otvorenosti šuma? Država gradi tzv. tvrde šumske puteve po nekoliko puta i sve to prolazi kroz organe u vašem Ministarstvu, dok neki šumski putevi nisu otvarani sada već dvadesetak godina i da jednostavno imamo prezrele sastojine koje se ne iskorišćavaju. Ti puteve koje gradimo po nekoliko puta za posledicu imaju da određene sastojine i površine iskorišćavamo više nego što je to potrebno.
Dakle, da li znate kakvo je stanje u šumskoj inspekciji? Da li znate kakvo je stanje u Generalnom inspektoratu? Da li tu postoji kod najodgovornijih ljudi sukob interesa? Da li se oni bave poslovima kojima se ne bi smeli baviti, jer ujedno i nadziru te poslove? Kakav je status šumske inspekcije? Oni zavise od Srbijašume. Oni, umesto da ih kontrolišu, oni od Srbijašume dobijaju i sva sredstva i resurse – kola, pa čak i prostore i određene stvari koje su im potrebne za obavljanje njihove delatnosti.
Kada govorimo o iskorišćavanju šuma najgore je iskorišćavati šumu za ogrevno drvo, ali naravno mi smo još uvek takva zemlja gde se pretpostavlja da 600.000 domaćinstava se još greje na taj energent. Prostom računicom kada pogledate, na 600.000 domaćinstava, kada uzmete neku prosečnu potrošnju, godišnje se potroši oko pet miliona kubnih metara ogrevnog drveta.
Da li znate koliko se prijavi od strane Srbijašuma da je drveta potrošeno – najviše tri miliona? Da li znate koliko država izgubi novca, ne oporezujući ogrevno drvo? Po nekim paušalnim ocenama između sedam i deset miliona evra svake godine. Kakav je to javašluk u tim Srbijašumama i zašto se to toleriše?
Zašto Srbijašume nemaju svog generalnog direktora? Zato što je to stvar nagodbe i političke trgovine unutar vladajuće koalicije. Kao što smo dobili pouzdane informacije, to je valjda pripalo stranci Ujedinjenih penzionera. Ujedinjeni penzioneri žele da gazduju srpskim šumama. To je jedan novi momenat, ali nije u redu – da mi budemo taoci takvog lošeg političkog dogovora i tako loše političke trgovine.
Recite da li znate koliko je novih kadrova zaposleno i koja je obrazovna struktura? Odakle se tamo pojavljuju ljudi koji nemaju nikakve veze sa šumarstvom? Pri tome novca nema, ali u Direkciji novca ima za njihove visoke plate i visoke nadoknade.
Ovaj zakon, kažem, nije bitan, odnosno nema bitne razlike u odnosu na Zakon iz 1991. godine i to je ono što je loše. On ne razdvaja javnu funkciju od poslovne funkcije, ne pravi jasnu razliku, a on bi to trebalo da uradi.
Pogotovu ovaj zakon je štur u tom pogledu da daje vama – da ćete vi naknadnim uredbama definisati mnoge stvari, što takođe nije dobro. Intencija da sve kontrolišete, pokazuje se i vidi jasno u jednom dobrom predlogu da se formira šumarska komora, što je svakako dobro i potrebno. Ali, takođe ima jedan predlog u zakonu, koji ovde imate u članu 93 – gde želite apsolutnu kontrolu te komore.
Znači, Inženjerska komora, Upravni odbor Inženjerske komore čine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva i dva predstavnika nadležnog organa AP. Kakva je to onda inženjerska šumarska komora? To je komora koju formira Vlada, u kojoj Vlada ima većinu pet prema dva. To je baš uvreda, jedan šamar za struku i to vam svakako nije na čast.
Govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju. Predložio sam jedan amandman – zašto bi sedište te Inženjerske komore bilo u Beogradu? Zašto sve mora da bude u Beogradu? Da li u Beogradu raste najviše šuma? Možda najviše platana raste po ulicama, ali sasvim je sigurno da beogradsko gazdinstvo nije najznačajnije i da postoje centri kao što su: Loznica, Boranja, postoji Ivanjica, postoji Kučevo.
Zašto ne izvršimo tu decentralizaciju? Predložio sam da sedište te komore bude u Loznici. Zašto ne bi bilo? Zašto sve mora da bude u Beogradu ili u Novom Sadu? Čuo sam da ste taj predlog odbili.
Dakle, sve je u redu, predložiti puno zakona, reći da je to potreba za usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa EU, ali to nije suština. Suština jeste da li primena tih zakona poboljšava određeni sektor ili ne. Kažem vam sad da ovaj zakon o šumama neće poboljšati stanje u srpskom šumarstvu. Izneo sam par argumenata i imam ih još dosta.
Postavlja se onda pitanje – zbog čega mi donosimo taj zakon? Da bi na listi Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva pisalo kako je predloženo i usvojeno na desetak zakona, i kako smo bliži EU i kako ćete od neke nadležne komisije dobiti pozitivnu ocenu? U redu, ali kakve koristi od toga imaju građani? Kakve koristi od toga ima struka? Kakve koristi od toga ima, u krajnjoj liniji, država, ako se ovakvo stanje stvari nastavi ili, ne daj bože, čak nastavi da se pogoršava i produbljuje?
Dakle, "Srbijašume", "Vojvodinašume" - džinovi naše države na staklenim nogama. Generalni inspektorat, šumske inspekcije, sve je to jako lepo umreženo na štetu države. O tome treba da razmišljate i tome je trebalo prilagoditi zakon, da se razbije ta međusobna veza koja je na štetu šuma i šumarstva. Ostaviću još tri minuta za izlaganje na kraju.