Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7157">Dragan Šormaz</a>

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustavom Republike Srbije predviđeno je da predlog za promenu Ustava mogu da podnesu predsednik Republike, Vlada, najmanje 50 narodnih poslanika i najmanje 100.000 birača, a radi se o članu 132. Ustava Srbije. Znači da je sama ustavna komisija, podnoseći ovaj predlog zakona, za sebe monopolisala pravo predlaganja promene Ustava. Mogla je ovaj predlog zakona da nam da i Vlada Republike Srbije, pa da bude pred još uvek važećim Ustavom nekako, da kažem tako, čistije sve.
U svakom slučaju, prvo ću govoriti o samom sastavu ustavne komisije, koji sam po sebi otkriva nameru izvršne vlasti da Srbiji oktroiše Ustav, pre svega po tome što Narodna skupština prilikom izbora narodnih poslanika koji ulaze u sastav ustavne komisije polazi od stanja zastupljenosti političkih stranaka u Skupštini na dan usvajanja zakona, a sami znamo da sadašnji sastav Skupštine ne izražava volju građana koju su iskazali na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim u decembru 2000. godine. Po mišljenju nas iz DSS-a, otprilike nešto manje od 10% poslanika u ovom sastavu je nezakonito.
Mi smo podneli jedan broj amandmana, nažalost, neće biti prihvaćeno da uopšte raspravljamo o mogućim amandmanima poslanika na ovaj predlog zakona. Naš predlog je bio da sastav ustavne komisije čini 20 narodnih poslanika, odnosno zastupnici svih političkih stranaka koje sede u parlamentu, i jedan predstavnik Vlade.
Svrha pravila prema kojima Vlada u ovom slučaju ima čak tri predstavnika u ustavnoj komisiji ne može biti druga do želje predlagača zakona da izvršna vlast pomogne unapred odabranim narodnim poslanicima u preglasavanju svih ostalih u ustavnoj komisiji. Upliv izvršne vlasti ovde služi stvaranju većine u ustavnoj komisiji, a predstavnici izvršne vlasti treba da svojim glasanjem kontrolišu moguću nesaglasnost između predstavnika skupštinske većine u ustavnoj komisiji.
Motiv predlagača zakona nije u tome da se poboljša rad ustavne komisije, već da se omogući kontrola izvršne vlasti nad njenim radom. Ako Vlada hoće kontrolu nad izradom nacrta ustava, ponavljam još jednom, najbolje bi bilo da je sama predložila izmene Ustava ili novi nacrt ustava.
Uvođenje poslanika iz skupština pokrajina u ustavnu komisiju po našem mišljenju je čista konfederalizacija njenog sastava, konfederalizacija koja direktno najavljuje budući ustavni status, makar Vojvodine, ako ne i samog Kosova, jer znamo da se tu sami mnogo i ne pitamo, jer je još uvek na snazi Rezolucija 1244. Pored toga, ima za svrhu takođe da pojača već stvorenu većinu u ustavnoj komisiji.
Podsetio bih na ono što su već rekli neki poslanici - da je cela Srbija jedna izborna jedinica, da mi imamo veliki broj poslanika i iz Vojvodine i sa Kosova u ovom sastavu. I, uopšte nam nije jasno zašto bi autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija bile posebno zastupljene u ovoj ustavnoj komisiji i privilegovane u odnosu na sve ostale delove Republike Srbije. Ima dovoljno poslanika iz Vojvodine i smatramo da su oni mogli da doprinesu svojim konstruktivnim radom, da nije bilo potrebe za nekim tutorstvom Skupštine AP Vojvodine nad njima, da bi oni znali kako da svoje mišljenje zastupaju u samoj ustavnoj komisiji, bez prisustva nekoga iz Skupštine AP.
Prema Predlogu zakona koji smo dobili, Narodna skupština usvaja Ustav većinom od ukupnog broja narodnih poslanika (to vam je član 8. Predloga) tj. sa 126 poslanika. Ovakva većina glasova predviđena je za izbor Vlade, to su već neki rekli, za razrešenje člana Vlade, nekog ministra ili cele Vlade, dok je posebna dvotrećinska većina od ukupnog broja narodnih poslanika Ustavom propisana za pokretanje postupka opoziva predsednika Republika (član 88. stav 2. Ustava Srbije) i za usvajanje akta o promeni Ustava (član 133. stav 1. Ustava Srbije). To što se ovo nije ispoštovalo obrazlaže se diskontinuitetom.
Ustav bi se usvajao istom većinom, znači na ovaj način, ako usvojimo ovaj predlog zakona, kako se bira i razrešava ministar u Vladi ili cela Vlada, a manjom većinom od one kojom se pokreće postupak opoziva predsednika Republike.
Sa druge strane, podsetiću vas i na to, a rečeno je već sa ove govornice, da je predsednik Komisije za pripremu Predloga zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije gospodin Vladan Batić, u svojstvu člana Vlade, tj. ministra pravde, pripremio Predlog zakona o narodnom advokatu, a to je Vlada dostavila Narodnoj skupštini. Prema tom predlogu zakona narodni advokat bira se dvotrećinskom većinom glasova narodnih poslanika, član 24. stav 1. ovog predloga zakona o narodnom advokatu.
Sve ovo govori koliko je ovaj predlog da sa 126 poslanika izglasavamo promenu Ustava besmislen, jer je Ustav najviši pravni akt u državi i iz njega proizilazi čitav pravni poredak. Otuda i imperativ da se Ustav donosi najsnažnijom većinom glasova poslanika u Narodnoj skupštini, tj. dvotrećinskom većinom.
Mi iz DSS-a smo ubeđeni, bez obzira na sva trvenja i nesuglasice koje imamo u ovoj skupštini već skoro dve godine, da bismo za promenu Ustava, uz jedan ozbiljan rad ustavne komisije, obezbedili dvotrećinsku većinu i ne bismo se našli na udaru stručne javnosti zbog ovoga što danas radimo.
Predlagači zakona smatraju da treba načiniti diskontinuitet sa važećim postupkom promene Ustava Srbije, ali on se ne postiže tako što se za usvajanje ustava propisuje ista većina kao za razrešenje ministara, niti referendumom gde je potreban glas četvrtine biračkog tela da bi ustav bio potvrđen, član 9. Predloga zakona.
Diskontinuitet smo mogli da imamo na primer, ako smo ga zaista želeli, i u izborima za ustavotvornu skupštinu. Mogli smo da raspišemo izbore za ustavotvornu skupštinu, pa onda od praznog papira da počnemo sa sastavom skupštine, onakvim kakav birači u ovom trenutku žele, sa samim našim predlozima kako da izgleda novi ustav; onda bismo u toj takvoj skupštini imali legitimitet da donesemo novi ustav.
Odsustvo potrebne većine glasova narodnih poslanika predlagač nadomešta odredbom prema kojoj se Ustav koji Narodna skupština izglasa iznosi na obavezan potvrđujući referendum, a Ustav je na referendumu potvrđen ako za njega glasa četvrtina birača u Srbiji, stavovi 2. i 3. člana 9. Predloga zakona, a ta četvrtina je da izađe 50% plus jedan birač i da polovina od tog broja glasa za promenu Ustava.
Ta četvrtina bi trebalo da podupre slabu i nedovoljnu većinu koja je predviđena za usvajanje ustava u Skupštini i podari mu legitimitet. Međutim, da li će mu takav referendum podariti legitimitet? Ja bih podsetio naročito stručne ljude koji sede u ovoj komisiji, neki su izlazili za govornicu, da je za najobičniji seoski samodoprinos, po važećim pravnim aktima i zakonima, potrebno da izađe 50% plus jedan meštana te mesne zajednice i da njih pola od tog broja odluči da se uvede u selu samodoprinos i da se asfaltira neka ulica, ili da se sakupe pare za nasipanje njivskih puteva.
Ako zaista smatramo da je dovoljan isti procenat ljudi da se izjasni o najvišem pravnom aktu, kao što je potreban za običan seoski samodoprinos, čini mi se da svi koji su predložili ovakav predlog zakona nemaju mnogo veze sa pravom, nemaju mnogo veze sa državom, nemaju ni mnogo odgovornosti pred narodom i državom za ono što rade i sve što rade rade samo u cilju jednog jedinog političkog razloga, a to je odugovlačenje za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i zadržavanje izvršne vlasti, ovakva kakva je, što je duže moguće. Ništa drugo nije motiv ovakvog predloga zakona. Hvala.
Dame i gospodo izabrani i imenovani narodni poslanici, želeo bih  na početku da kažem i ponovim ono što je reklo već nekoliko narodnih poslanika, a to je da nam i jeste ovaj predlog koji smo dobili, jer u zaglavlju to i piše, poslala Vlada Republike Srbije.
Iz ovog predloga se ne vidi ko je to i ko je sa kim razgovarao i ko je pravio ovaj sporazum država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora? Takođe se ne vidi iz ovoga što smo dobili, ko je uopšte doneo odluku o zadržavanju ovih devet organa, kao što je rekao ministar Šabić? Ne vidi se ni ko je doneo odluku o tome da, recimo, prestane sa radom Savezni hidrometeorološki zavod.
Inače, kao što je rekao gospodin Radulović, (prethodni govornik iz DSS-a) član 17. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, lepo piše u njemu: "Savet ministara može da odluči da pojedine službe i grupe poslova iz nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, koje su obavljali organi, organizacije ili službe navedene u članu 15. i 16. (a ovde se radi o članu 15.) ovog zakona budu preuzete od strane institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora".
Mi ovde ne vidimo uopšte i ne znamo da li je Savet ministara doneo odluku o tome da se zadrži možda nešto više od ovih devet, kao i to da li je Savet ministara doneo odluku da se zadrži ovih devet organa i organizacija. To na papiru, koji je nama dat, uopšte ne piše. U svemu ovome, činjenica je da su zadržani Arhiv Jugoslavije i Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije. Nije mi jasno, ako je zadržano na saveznom nivou, zašto sada Republika Srbija preuzima, npr. u svoju nadležnost i na svoj budžet Muzej istorije Jugoslavije. Ne vidim u čemu je razlika između ove dve prethodne organizacije i Muzeja istorije Jugoslavije.
Dosta sam toga primetio vezano za saobraćaj, što su već neki poslanici i rekli. Kontrola leta i vazdušnog saobraćaja je veoma interesantna - naravno da je interesantna i državi Srbiji. Interesantno je da nikoga ne zanima Zajednica jugoslovenskih železnica? Kako po istom osnovu po kome se preuzima vazdušni saobraćaj, kontrola leta, a sada odjenom Zajednica jugoslovenskih železnica se ne preuzima?
Reći ću vam zbog čega. Zato što je Zajednica jugoslovenskih železnica i te kako zadužena. Sada niko ne želi da preuzme obavezu, znači, ni Vlada Republike Srbije, ni Vlada Republike Crne Gore, da se pozabavi tim problemom. "Sartid" će biti rešen, koliko vidim, ali ne radi se o "Sartidu" ovde, gospodine.
Interesantno je još, a imam ovde jedan papir "Repubika Srbija - Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija". Pomoćnik ministra major Željko, verovatno kapetan ili major Željko, poslao je jedan papir. Čovek ponovo, jedan zahtev Savetu ministara, a očigledno da nije ni znao kakav je raspored u Saveznoj vladi, nego brže - bolje; eto o čemu se radi, grabljenje za ministarstvo neke imovine koja u stvari i ne postoji.
On traži da je neophodno da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija Vlade Republike Srbije preuzme arhivsku dokumentaciju, a što je, normalno, u redu, nije ništa sporno. Onda se ide dalje - kao inventarska oprema, računari, službeni automobili itd, ne znajući da ministarstva u Saveznoj vladi nisu ni dužila automobile, nego poseban sekretarijat. Na to je očigledno bilo potrebno obratiti pažnju.
Jedna stvar je jasna, dame i gospodo narodni poslanici, a ovde se očigledno radi o na brzinu pripremljenom nekom predlogu, zbog preuzimanja profitabilnih organizacija ili organa. Ono što mene više brine je što je ovaj sporazum ovako očigledno na brzinu napravljen, ne znamo ni da li je konsultovan Savet ministara državne zajednice.
Pre svega, to je izlazak ponovo u susret političkoj koalciji u Crnoj Gori DPS-a i SDP-a, pomaganju ovoj njihovoj unutarpolitičkoj priči, njihovom rejtingu pred nadolazeće predsedničke izbore. DPS i SDP nastavljaju sa pričom o tome, kako je ova državna zajednica nešto što će trajati samo dve - tri godine, a posle toga će, bože moj, svako svojim putem.
I njima je jasno, a podsetiću vas da Liberalni savez Crne Gore, kao partija koja je bila otvoreno separatistička, otvoreno menja svoj program sada. Ona prestaje sa tim. Njima je jasno, ali ne vidim zašto bismo se sada mi iz Srbije i neke naše institucije, poput Vlade Republike Srbije, mešali u celu tu njihovu priču.
Knjiga je zatvorena. Otcepljivanja neće biti. Državna zajednica Srbija i Crna Gora je jedan međunarodno-pravni subjekt koji će ovih dana biti primljen u Savet Evrope. Juče smo u ovoj skupštini ratifikovali, to jest odobrili i pristali smo na statut Saveta Evrope. Samim tim smo ispunili i poslednji uslov.
Jednostavno, nema nikakve šanse da dođe do otcepljenja ni za tri godine. Nemamo ni mi potrebe ovde da se pripremamo za tako nešto. Toga su svesni svi. Toga je svestan i gospodin Đukanović u Crnoj Gori. Da ne izgubi svoje biračko telo, naglo, kako bi smislili priču u naredne tri godine, ponovo žrtvujemo određene interese Srbije da bi se pomoglo Milu Đukanoviću, DPS-u i SDP-u. Potpuno nepotrebno.
Na kraju ću samo malo prokomentarisati i ovaj zakon o ministarstvima, pošto je objedinjena rasprava. Podsetiću vas, kada smo kao jedinstven DOS izašli na izbore 2000. godine, obećali smo građanima jeftiniju državu, jeftiniji državni aparat.
Sada ću vam pročitati nešto što je vezano, a mislim i za ovo što radi gospodin Šabić u njegovom ministarstvu, uglavnom za rad Vlade Republike Srbije. "Vlada ima ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja se bavi nadležnošću ministarstava i posebnih organizacija i sistemom državne uprave". Pored toga, Vlada ima Sekretarijat za zakonodavstvo, koji izgrađuje, prati i unapređuje pravni sistem.
Dalje, Vlada ima Savet za državnu upravu koji prati i proučava razvoj državne uprave i predlaže joj mere koje se odnose na izgrađivanje i unapređivanje državne uprave. Vlada ima protivustavno obrazovanu Agenciju za unapređenje državne uprave, koja izrađuje i predlaže programe za unapređenje, efikasnost i kvalitet rada državne uprave. Vlada ima Odbor za pravni sistem i državne organe, u čijem sastavu je stručni tim za reformu državne uprave, član 7. stav 2. Poslovnika Vlade Republike Srbije. Sva ta ministarstva, sve te sekretarijate, savete, odbore, stručne timove i agencije finansiraju građani Srbije u ime ovakvih rezultata.
Rezultat svega ovoga je, naravno, sledeća tačka dnevnog reda, a to je rebalans, popuna budžeta i zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija radi popune budžeta, a ne radi oživljavanja naše privrede. Ovo su sve razlozi zbog kojih će poslanička grupa DSS glasati i po prvoj i po drugoj tački protiv, naravno.
Poštovani narodni imenovani poslanici, poštovana predsedavajuća, spremio sam, sa jednim vrsnim pravnikom iz stranke, pet stranica gusto kucanih, štampanih, da pokušam ovde da objasnim zašto je ovaj peredlog zakona nelegitiman, zbog čega je nelegalan, zbog čega nije dobar, zbog čega je loš. Ali, nažalost, ova današnja rasprava me je navela da pola toga ižvrljam i da pokušam nešto da kažem običnim jezikom, kako bi ljudi koji gledaju prenos razumeli zašto je predlog DSS da se kao jedini validan osnov za posredan izbor poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore upotrebe i iskoriste rezultati izbora iz 2000. godine i sastav parlamenta  u tom periodu.
Ovakvo celodnevno nervozno ponašanje predlagača zakona me je nateralo da razmislim kako bih dokučio razloge za toliku nervozu. Čini mi se da je prvi razlog to što je ovakav predlog zakona, pre svega, kršenje predizbornog obećanja, koje je dato 2000. godine građanima Srbije, kada je rečeno tim istim građanima koji su za nas glasali: izaberite nas sad, udružili smo se, nas 18, da srušimo Slobodana Miloševića, da donesemo sistemske zakone, one najvažnije, da donesemo novi Ustav Srbije, u roku od godinu i po dana da raspišemo nove izbore i onda svako po svom guberu da bude zastupljen u parlamentu.
Od toga se odstupilo. Nismo svi lagali. DSS se od prvog dana i ovog saziva parlamenta za to zalagala. Nažalost, ovi drugi nisu tako nešto prihvatili. Urađeno je potpuno suprotno. Ovi drugi su, naravno, ostatak DOS-a već sada. Šta se radi sve vreme? Pa, naravno, kao i svaka vlast i ova izvršna vlast u Srbiji pokušava da za sebe stvori dobar ambijent, pa tek onda sa tako stvorenim ambijentom pokušaće da uradi nešto više na narednim izborima. I, rade ljudi šta rade.
Međutim, jedna stvar im nije jasna. Pokušaću da im kažem jednostavno, jednom rečenicom da se obratim tom ostatku ostatka DOS-a, na isti način na koji se nama obratio ovde samozvani premijer, a inače po našem zakonu predsednik Vlade Republike Srbije - nećete nikad imati dobar rezultat i nećete nikad pobediti na izborima, bili oni 2003, bili 2004; neće vas narod. Džabe vam je.
Zaista sam se iznenadio poslednjim nastupom gospodina Jovanovića, jer koliko znam o demokratiji, izborna volja svakog građanina je svetinja. Ona je svetinja za svakog člana DSS i za nas je izborna volja svakog građanina, koji je i za vas glasao, svetinja.
Čini mi se da je ovim nastupom gospodin Jovanović izneverio sve one građane s kojima i radi kojih je, kada je čak imao retku hrabrost da sa desetak ljudi šeta ulicom Beograda, branio nečiju izbornu volju. Ovo je klasičan primer kako može čovek da bude iskvaren od vlasti. Borio sam se na moj način, gospodin Jovanović na svoj. Poštovao sam to što je radio, ali on je izgleda veoma brzo zaboravio šta je radio.
Imao bih pitanje za neke političke stranke koje ovo podržavaju, da razmisle, pre nego što sutra budu glasale, zašto će glasati za ovakav predlog, da razmisle večeras pa do sutra, jer je jutro pametnije od večeri.
Meni je jasno zašto će PDS glasati za ovaj zakon, to malo što ih ima, treba Perišić da bude opet poslanik, da ne izgubi mandat, da ne izgubi imunitet. Šta će kada bude morao da ide pred sud? Jasno mi je zašto će podržati Građanski savez Srbije - imaju više funkcija nego što imaju članova stranke. Ali mi nije jasno zašto će podržati Demohrišćanska stranka Srbije. Na primer, danas je izašlo u dnevnoj štampi - 70% građana Srbije je za samostalnu Srbiju. Oni su jedina politička stranka koja se za to zalaže.
Kada je bolji trenutak za vas, gospodo iz Demohrišćanske stranke Srbije, ako ne sada da se raspišu izbori i da izađete samostalno na izbore? Ne znam kada će vam biti bolji trenutak, ako ne sada. Lepo nas sve razvalite na izborima, pobedite i budete vi vlast. Što da imate par ministara, ako možete da imate celu vladu? Radi toga vas pozivam da razmislite noćas i da sutra glasate protiv ovog predloga zakona.
Imam jedno pitanje za velike pravne stručnjake iz Demokratske stranke. Jedan od njih je predsednik Zakonodavnog odbora, a drugi predsednik Administrativnog odbora, gospoda Pajtić i Ristić. Imamo sada ove poslaničke grupe "Srbija" i Narodni socijalisti, pa me interesuje ako neko od narodnih socijalista, ko je poslanik u Republičkom parlamentu, na ovaj način, ako prođe vaš predlog zakona, postane poslanik u tom saveznom parlamentu, podnese ostavku iz zdravstvenih razloga, sa koje liste će i po kom zakonu taj poslanik biti zamenjen u Republičkom parlamentu.
Na primer iz "Srbije", gospodin Živko Selaković je stariji čovek, srce je slaba stvar, nešto se desi, ko će i sa koje liste u Republičkom...
Meni je jasno da prvi put kada ste prekršili zakone, Ustav, niste bili kažnjeni, nastavili ste to da radite, svakodnevno to radite i mislite da nikada nećete biti kažnjeni za to. Reći ću vam neke rečenice, koje naravno nisu moje, neki pametniji i umniji ljudi su ih napisali, pa pokušajate da razmislite o tome isto do sutra: Niko nije konačno pao, a da ne može da se vrati. Ima nade i za vas. Ima nade za vas, možete da se vratite, da postanete ljudi, ali čovek mora da bude odgovoran za ono što čini i ta odgovornost je...
Pokajte se, pa nećete biti kažnjeni. Ako se ne pokajete, to što ćete biti kažnjeni  od naroda, to nije ništa, sigurno ćete biti kažnjeni na prvim narednim izborima, ali one druge kazne mislim da treba više da se pazite.
Dame i gospodo izabrani i imenovani poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, već su moje kolege iz DSS rekle i argumentovale, naročito dobro gospodin Jočić malopre, zašto je ovaj zakon za sprovođenje ustavne povelje loš i zašto ćemo mi glasati protiv njega - jer, to je akt koji treba jednostavno da omogući u roku od tri godine razdruživanje Srbije i Crne Gore. Međutim, interesantno, na štetu Srbije. Nas interesuje zašto je jedna politička grupacija u Srbiji pristala na tako nešto, sa toliko ustupaka i zašto se na takav način, snishodljivo, ponašala prema DPS u Crnoj Gori i Milu Đukanoviću.
Vrlo popularan pisac trenutno u svetu, pa i u Srbiji, zbog filma "Gospodar prstenova" je gospodin Tolkin, pokojni; međutim, prva knjiga o vremenu nastajanja pre "Gospodara prstenova" je "Silmarilion". Ne znam da li ste je čitali; ukratko, imate četiri anđela koja su poslata da od praznog prostora naprave jedan svet, tri rade, a jedan ruši i pravi ono što znamo, kao vulkani, svašta što imamo loše po planeti, a taj četvrti koji sve ruši zvao se Melkor. Naš narod je prepoznao jednu takvu aždaju koja ima dve glave u ovoj našoj zemlji i dao joj je ime "Đuka-đini".
Vidite, pošto imamo malo vremena zbog ovog našeg demokratskog Poslovnika, moram da skratim ovaj deo, interesantno je da znamo zašto su gospoda iz Demokratske stranke pristala na ovako nešto.
Evo, imamo jedan stenogram sa sednice potkomisije gde gospodin Lukšić iz DPS kaže ovako: "Mogu da postavim pitanje da li je licemjerno da smo pet godina slali avione, male avione (interesantno) i krili opozicionare po Crnoj Gori, a da nam oni sjutradan okrenu leđa i sarađuju sa nekim drugim. Mislim da je to licemjerno".
Kasnije u razgovoru on gospodinu Šamiju objašnjava da zna da nije slao avione za funkcionere DSS, koji su takođe bili opozicionari, nego za funkcionere Demokratske stranke. Svi znamo da su leteli tim malim avionima gospodin Đinđić i gospodin Vesić za vreme rata. Tema je upravo to - zbog čega se ovo radi i ovoliki ustupak se pravi prema DPS, da li ovo znači da mi treba kao Srbija da vratimo dugove za neki potrošeni kerozin u tim malim avionima; zar ne bi bilo lakše da ti visoki funkcioneri Demokratske stranke plate iz svojih džepova to gorivo, a ne na račun države Srbije.
A, kada već kaže gospodin Đinđić danas da nam je povelja jedan automobil (on voli tako uvek da se izražava), koji nam je potreban i koji mora da učestvuje u jednoj trci, šta nam vredi taj automobil i kako možemo sa tim automobilom biti u trci ako nemamo gorivo, ako nam zakon ne daje gorivo i ako imamo, recimo, goriva za 30% trke; mi ne možemo stići na cilj sa tim automobilom, koliko god da je dobar.
Bitno je, izgleda, samo da imamo automobil, a onda će oni videti šta će dalje da rade. Toliko.
Dame i gospodo narodni poslanici - "držte lopova"  kaže naš narod. Jednostavno, sve ovo što se danas dešava je zamagljivanje, dizanje prašine i to je svima jasno. Naravno, imamo jedan problem, a to je ono što nam se dogodilo u Skupštini, u četvrtak, kada je ministar izazvao incident sa grupom poslanika SPS-a, kada je došlo do prekida rada, da bismo u ponedeljak naravno skupili što više poslanika kako bismo mogli da izglasamo Zakon o radu u načelu. A posle toga, u ponedeljak, ono što smo dokazali, odsustvo gospodina Novakovića iz ove sale i glasanje njegovom identifikacionom karticom.
Nas interesuje, recimo, zašto kada je toliko bilo bitno glasanje u ponedeljak, zašto gospodin Ćirić, koji je gradonačelnik Niša i koji se nalazio u Solunu zajedno sa gospodinom Novakovićem, nije doleteo tim famoznim prevoznim sredstvom u Beograd da glasa, a jednosed je u pitanju, da bude još jedan glas više. Zašto je došao samo gospodin Novaković i u kom se to kukuruzištu nalazi taj famozni aerodrom na koji je sleteo jednosed, kojim parama je napravljen, a da niko u Srbiji ne zna gde se nalazi takav aerodrom sa kojeg je moguće sleteti i uzleteti i u roku od sat vremena biti u Solunu i Beogradu.
Ali, jednostavno, potrebno je sada izmisliti veći problem, potrebno je smeniti gospodina Maršićanina, kako bi se u Srbiji pričalo tome, a kako bi se, naravno, zaboravilo na ono što se dogodilo u ponedeljak. Smetamo mi iz Demokratske stranke Srbije zato što kažemo da je ova vlada nesposobna i nekompetentna. Imamo argumente za to. Koje smo, gospodo zakone ovde doneli za godinu dana? Sem Zakona o privatizaciji, iz seta zakona koje je podnela poslanička grupa DSS-a da nije Zakona o pravosuđu ne bismo doneli nijedan. Koji nam je zakon dostavilo, valjan zakon koji smo ovde usvojili, Ministarstvo pravde i lokalne samouprave? Koji nam je valjan zakon dostavilo Ministarstvo poljoprivrede, nauke i tehnologije, Ministarstvo prosvete, šta smo uradili, šta smo reformisali? Već više od godinu dana se koristimo zakonima iz perioda prethodne vlasti i ništa ne menjamo.
Jednostavno, mi u Demokratskoj stranci Srbije to nismo obećali narodu i ne želimo da snosimo posledice za rad takve vlade. Neki kažu - dobre vlade. Na ovakav način, nasilnički način, ucenjivački način, pritiskom preko medija, policije, čujemo da se stvaraju i dosijei poslanicima DSS-a, na takav način se ponašala i prethodna vlast, setite se toga gospodo. I prethodna vlast je imala novac, policiju, medije, džipove.
Setite se kako je prošla 5. oktobra, 24. septembra i 23. decembra prošle godine. To vas od narodne volje neće, gospodo, spasiti, izbora će biti kad-tad i neće vam na tim izborima pomoći ni novac, ni policija, ni mediji, a ni džipovi. Na tim izborima ćete katastrofalno izgubiti, a pobednik na tim izborima biće DSS. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub DSS, kao što ste već čuli, neće podržati predloženi zakon. On je za nas neprihvatljiv iz sledećih razloga - naime, njime se vrši preterana centralizacija i sva ovlašćenja daju se Privrednoj komori Srbije.
Time se nedovoljno uzima u obzir postojanje Privredne komore Jugoslavije i postojećih regionalnih komora u Srbiji, kao i njihova ovlašćenja i način organizacije. Ovaj zakon nije reformski, on bi samo legalizovao postojeću komorsku mrežu, u kojoj dominira teritorijalni princip organizacije, a granski princip je potpuno zanemaren, što drugim rečima znači da on poštuje postojeće stanje koje je nasleđeno od prethodne vlasti, tj. od vlasti kojoj je dominantan faktor bila SPS, i zbog toga nas ne čudi što poslanička grupa SPS-a podržava ovaj predlog zakona.
Predlog zakona ispušta iz vida postojeća granska strukovna udruženja preduzetnika Srbije, koja bi na ovaj način ostala izvan ekonomskog sistema. Izdavanje javnih isprava i formiranje baze podataka, kao i registracija članova, treba da bude pre svega zadatak regionalnih komora i opštih udruženja na nivou opština, jer Privredna komora Srbije neće biti u stanju da sama servisira ogroman broj privrednih subjekata i njihovih potreba.
Stoga je potrebna mnogo fleksibilnija organizaciona struktura, decentralizacija, organizacija i ovlašćenje na principima lokalne smaouprave. Komora, organizovana na ovako centralizovani način, neće biti u stanju da zadovolji drugu ključnu funkciju komorskog sistema, da bude stručni servis u pružanju usluga za svoje članove.
Postoji opasnost da upravni odbor Privredne komore Srbije ne predstavlja privredu kao celinu i njene mnogobrojne članove, već da bude moćna, izolovana i birokratizovana institucija, udaljena od stvarnih interesa privrede, njene raznovrsne, razuđene organizacije i granske strukture.
Logično je da se znatno veća pažnja mora posvetiti decentralizovanoj teritorijalnoj i granskoj strukturi privrede i formiraju široke piramide članstva i interesa u okviru komorskog sistema. To ovaj zakon, nažalost, ne omogućava.
Predloženi zakon neće biti u interesu celine privrede, već u interesu moćne, izolovane superstrukture na nivou Privredne komore Srbije, što ne može biti cilj reforme. Zbog toga mi iz DSS-a smatramo da treba izraditi novi predlog zakona, a u slučaju da danas ovaj predlog zakona ne prođe, evo, mi ćemo kao poslanička grupa sasvim sigurno napraviti bolji predlog zakona od ovoga.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče ali niste videli, javio sam se i pre gospodina Mihajlova. Jednostavno, gospodin Janjić je u svom govoru ne samo povredio član 99, i svi to znamo i nije ni potrebno da konstatujemo to, nego ceo Poslovnik Narodne skupštine koji je još uvek važeći.
Gospodine Janjiću, bio sam jedan od poslanika koji je juče, to ću otvoreno reći, razmišljao da li nam je ovo potrebno ili ne da sada radimo, da menjamo ovaj poslovnik. Posle ovoga što ste vi uradili sto posto sam ubeđen da je potrebno da ga menjamo, pa makar ovde dva meseca sedeli sa vama, a reći ću još samo jednu stvar: zamoliću sve vaše iz poslaničke grupe da pokušate bar u ovoj raspravi koja nas čeka da budete ljudi, iako ste radikali.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, već dva dana slušamo kritike opozicije na rešenja koja je predložio Odbor za pravosuđe. Naravno, oni imaju pravo da kritikuju ta rešenja. Naše je da trpimo ovu psihičku torturu već drugi dan. Ali, šta da radimo. Narod gleda ovaj prenos i nema potrebe za nekom velikom zabrinutošću. Jednostavno, mi moramo da radimo naš posao.
Neki od argumenata koji se iznose, tipa - advokati koji nisu imali dan rada u sudu, a sada će biti izabrani za sudije ili za predsednike. U normalnom svetu, tamo gde demokratski poredak postoji 50 ili 100 godina, to je nešto što je sasvim logično ili normalno. Sasvim je logično da je pozicija sudije nešto mnogo veće nego što je advokat. To ljudi u pravosuđu vrlo dobro znaju. Jednostavno, u pravosuđu na Zapadu ljudi prvo postaju advokati i pomoćnici tužioca, rade u advokatskim komorama, u advokatskim kancelarijama, pa tek onda tim radom stiču pravo da postanu sudije. To je nešto što je normalan proces, recimo, u SAD ili na Zapadu.
Tačno je da smo mi možda u ovom slučaju preskočili neke stvari, pa su, recimo, predloženi advokati za sudije i istovremeno ih, posle toga biramo za predsednike sudova. Ali, da li mi zaboravljamo u kojoj smo mi državi živeli do 5. oktobra. Vrlo dobro znamo u kakvoj smo državi živeli do 5.oktobra. Podsećam sve poslanike koji su bili u predizbornoj koaliciji DOS, bez obzira što se sada nalazimo u četiri poslanička kluba, da mi jednostavno ne možemo da zaboravimo 5. oktobar. Znamo zašto se dogodio 5. oktobar. Zato što su upravo ljudi iz pravosuđa, po raznim izbornim komisijama, pokušali da ospore ubedljivu pobedu predsedničkog kandidata DOS-a, gospodina Vojislava Kuštunice, nad kandidatom SPS-a. Znači, to su bili ljudi koji su krali izbore godinama unazad. Šta sada, da li mi treba to da prećutimo i da budemo fini? Ne, jednostavno, svi ti ljudi koji su bili nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji, moraju da budu smenjeni sa tih položaja, bez obzira da li se radi o časnim i poštenim ljudima. Pošteno je da to kažemo pred narodom. Narod to zna i svakoga dana traži od nas. Oni moraju da budu smenjeni, jer iako nisu učestvovali u tim radnjama, ćutali su i dozvoljavali da se to radi. Prema tome, ništa ovo nije neočekivano. Mi ne treba mnogo oko toga da se uzrujavamo, jer narod očekuje da to uradimo.
Mi smo krivci što smo došli u situaciju da sada u septembru mesecu slušamo sve. Ovo je trebalo uraditi u februaru, martu mesecu. To je bila naša obaveza. Mi smo zakasnili sa tim. To je krivica, i ja ću to otvoreno reći, Vlade Republike Srbije, nadležnog ministarstva koje to nije uradilo na vreme, ali i svih nas ovde, zato što nismo izvršili dovoljan pritisak na Vladu i na nadležno ministarstvo, da sve to obavljamo na vreme, da bismo u ovom periodu doneli zakon o sudovima i sudijama, o javnom tužilaštvu i primenili nov način izbora nosilaca pravosudnih funkcija od, recimo, 1. januara 2002. godine. Ovako, pitanje je da li ćemo doći do tog termina i do tog trenutka, da što pre usvojimo preko potreban zakon. Ovaj zakon je loš.
Mi smo žrtve tog zakona i zbog toga ja shvatam da u opoziciji i imaju neke, nazovi argumente, kojima to kritikuju, ali se ne bih mnogo osvrtao na to. Pozvao bih, znači, sve poslanike koji ne pripadaju opoziciji, da jednostavno izglasamo ono što nam je predložio Odbor za pravosuđe.
S druge strane, nejasno mi je malo izlaganje gospodina Pajtića. Jer, ako se zalažemo za brze reforme i za reforme koje su nam preko potrebne, i ako nema spora, a ja verujem u sud gospodina Pajtića da nema spora, da je gospođa Jelisaveta Vasilić dobar kandidat za predsednika Višeg privrednog suda, ne vidim zašto ne bismo i to sada rešili, kao što je predloženo. Jednostavno, ako se zalažemo za brze reforme, Viši privredni sud je najvažniji u privrednim sudovima, i mi to moramo da rešimo što pre, na isti način, jednostavno, zato što čovek koji sada vodi Viši privredni sud ne zadovoljava potrebe brzih reformi. A ako gospođa Jelisaveta Vasilić ne odradi svoj posao kako treba, imaćemo, znači, novi zakon koji ćemo doneti i onda ćemo moći sve to da odradimo na vreme, iduće godine.
Ali sada, samo je kočenje i gubljenje vremena ako na ovom vanrednom zasedanju ne donesemo i to rešenje i zbog toga smatram da o tome takođe treba da se izjasnimo danas. Hvala.
Gospođo predsedavajuća,  vidim i znam da vam nije lako da vodite sednicu kada se ovako govori sve što se govori za ovom govornicom, ali smatram da je trebalo da opomenete gospodina Vučića, narodnog poslanika, zato što je nazvao nekoliko poslanika u gornjim redovima iz DSS-a, možda i mene, miševima. Evo, vidite šta sada dobacuje Janjić.
Ali, preporučio bih gospodinu Janjiću i gospodinu Vučiću da ponekad gledaju televiziju i da gledaju crtani film "Tom i Džeri", pa mogu da vide kako Džeri često zna da sredi opasne mačore. Nemojte da se sekirate.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o privatizaciji u ovo vreme kada ga donosimo,  bez obzira na oblik, bez obzira na to kako je napisan, ko ga je pisao i kako je sastavljen, znači u ovo vreme sada kada ga donosimo, izuzetno je važan, jedan od najvažnijih zakona. Ako smo 5. oktobra izvršili političku revoluciju i promenili, počeli da menjamo sliku Srbije, što se tiče organizovanja društva i politike, onda bi ovaj zakon o privatizaciji trebalo da započne privrednu ekonomsku revoluciju. On mora da otvori vrata za investicije Srbiji zato što, svima je to nama jasno, da se ne ponavljam, mnogi su to ljudi rekli i sam ministar ranije, nama je potreban jedna pravi zdrav novac i taj zakon treba da započne duboke ekonomske reforme, koje treba da nam donesu privrednu i ekonomsku stabilnost u Srbiji.
Kapital dolazi, zbog čega podržavam donošenje ovog zakona, jednostavno rečeno srpskim jezikom da bi naš narod to dobro razumeo, jer kapital dolazi samo kod sposobnog i preduzimljivog vlasnika, ili što bi naši ljudi rekli, kod gazde. Zbog toga mi moramo da započnemo sa privatizacijom jer se kod nas za nekih, kako smo čuli od ministra podatke, 7 hiljade firmi uopšte ne zna ko je gazda. Gazda je i te kako potreban i to svi naši ljudi znaju i da bi se sa nekim razgovaralo moramo da imamo titulare i da bi neko radio, proizvodio.
Meni je žao, osećam se hendikepiranim što sada govorim, što nisam govorio malo ranije, što poslanici SPS-a nisu prisutni. Čini mi se da nema ni jednog trenutno u sali Skupštine, koliko vidim, otišli ljudi, valjda imaju neki važniji posao. Bitno je da su bili dovoljno poslepodne da mogu da dignu dnevnice, to je bitno, a sada su otišli, naravno.
Nemam nameru o njima da pričam, kao moj dragi mladi kolega, kao o dragim socijalistima, oni meni uopšte nisu dragi, to bi im rekao da su ovde bili prisutni, i uopšte, one njihove argumente koje smo čuli protiv zakona ne uvažavam i mislim da ni narod i sami radnici ne uvažavaju te njihove argumente jer ljudi znaju zbog čega su glasali protiv njih u oktobru i u decembru mesecu. A to je, da ponovim, kao što je rekao ministar, akumulirani gubici od 500 milijardi dinara, nedostatak obrtnog kapitala u iznosu od 650 milijardi dinara, inostrani dug ove zemlje, ministar je rekao u dolarima, a ja ću reći u valuti koju naš narod bolje razume, to je nemačka marka, otprilike oko 25 milijardi maraka, dug prema deviznim štedišama oko 7 milijardi maraka. Na sve to bi još kao trebalo da im delimo neke besplatne akcije što u principu samim radnicima, a oni to dobro znaju, razgovarao sam sa njima u poslednje vreme, ništa ne znači.
Ono na čemu ću insistirati, kao i ostali poslanici DSS, to je da u ovoj raspravi u pojedinostima pokušamo sve vas da ubedimo i Vladu da se usvoje oni amandmani koje smo podneli, a koji se odnose na to da u procesu privatizacije ne mogu da učestvuju oni, ona fizička i pravna lica, protiv kojih se vodi postupak po Zakonu o jednokratnom porezu na ekstra dobitak. Možda će to malo usporiti ceo ovaj proces zbog dokumentacije koja treba da se podnosi, ali to je nešto što je i te kako bitno, ali potrebna je ta skupštinska kontrola. Mi imamo taj jedan amandman i mislim da će se svi poslanici u Narodnoj skupštini složiti sa tim da je potreban još jedan taj vid, bez obzira što nam je ministar objasnio da ima ta četiri vida kontrole, da je potrebna još jedna, bilo komisijska, bilo kroz nadležni odbor, skupštinska kontrola nad radom agencije i samog ministarstva. Jer, da se ministar ne oseti uvređenim, znate kako je, mi ne možemo biti sigurni da nema skrivenih namera. Mislimo da ih nema, ali znate, kada vas zmija ujede, tad se i guštera plašite, pa smatramo da bi trebalo ovde da ipak napravimo takvu komisiju.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zašto treba glasati protiv ovog zakona, ovog predloga zakona - iz prostog razloga što je on najobičniji demagoški predlog poslaničke grupe SPS-a i trebalo bi da predstavlja marketing za njih.
Pošto oni ne znaju šta je dobar marketing, jer su 10 godina radili loš marketing, naročito na poslednjim izborima, nije ni čudo što su dali ovako loš Predlog zakona. Od njih se bolje nije moglo ni očekivati. Naime, ovde nemamo ničeg novog. Ovo mi dobro poznajemo, ovo je nešto što su mladi socijalisti poslednjih par godina predlagali kroz tu njihovu organizaciju FONAS, na raznim savetovanjima, koja su po pravilu bila organizovana na Zlatiboru, Kopaoniku, u skupim hotelima širom Srbije. Znamo kako su mladi u Srbiji gledali na sve to. Oni koji su, recimo, u to vreme, pre par godina kada je počela ta njihova kampanja, bili maloletnici, a u vreme izbora već postali punoletni i glasali, sami znamo kakav je bio rezultat tog glasanja. To je jedan od razloga zbog kojeg mi ne možemo da prihvatimo ovako nešto.
Svi znamo da je otprilike starija populacija glasala za SPS, da su mladi glasali za nas. Mladi su nama dali poverenje, oni su ovo poznavali, jer ovo, ponavljam, nije ništa novo. Znači, oni su bili protiv toga i na ovim izborima i takvom logikom ako idemo, dovoljno je samo to da glasamo protiv ovog zakona, bez nekih drugih objašnjenja. Da ne pričamo o tome što ionako - iovako sve ove stvari koje su ovde predviđene, vidimo u obrazloženju Vlade i dobro znamo da je u pravnom sistemu Republike Srbije sve to već urađeno Zakonom o društvenoj brizi o deci, Deklaracijom o zaštiti i unapređenju prava dece u SRJ, Zakonom o ratifikaciji i Konvenciji Ujedinjenih nacija i pravima deteta, Zakonom o javnom redu i miru, Zakonom o igrama na sreću, Zakonom o izdavanju publikacija, Krivičnim zakonom, Zakonom o prekršajima, itd.
Mladima u Srbiji i maloletnicima nije potreban nikakav represivan zakon. Njima je potrebno nekoliko stvari koje su upravo vezane i za rad ove naše vlade i nove vlasti u Srbiji, a to je investiranje u poljoprivredu i privredu. Kada se bude investiralo u poljoprivredu, mladi će se zadržati na selu i ostati tu. Poljoprivreda je naša budućnost, to je moje mišljenje.
Kada se bude investiralo u privredu, kad završimo ovaj proces privatizacije i vlasničke transformacije, otvoriće se nova radna mesta. Ta nova radna mesta će mladima doneti odgovorniji život, gde će imati manje vremena za dangubljenje i samim tim će i oni imati nešto kvalitetniji život nego što su imali u prethodnih 10 godina, pod vašom vlašću. Tako nešto će doneti i stabilnost našoj porodici. Znate, kada je u situaciji koju ste vi napravili u prethodnih 10 godina, jedan roditelj, otac ili majka, ako su morali pre podne da rade u svojoj firmi, u kojoj rade, a posle podne da trče da rade i privatno da bi zaradili nešto novca da prehrane svoju decu, normalno je da nisu imali vremena za decu i da su deca onda dolazila u takvu situaciju, u kakvu su dolazila, da su bila u kontaktu sa lošim ljudima, jer tako nešto je bila atmosfera koju ste vi vašom vladavinom ovde napravili.
I te kako je potrebna borba protiv narkomafije koja je jaka u Srbiji. Droge ima u svim školama, ali naravno da će to nova Vlada, nova vlast i nova policija, koju stvaramo, uraditi kako treba. Recimo, ja sam srednju školu završio sredinom 80-tih, u Smederevu. Tada nismo znali šta su droge. Čuli smo da možda tamo u Beogradu neko duva lepak, što reče mladi kolega, ali za nešto drugo nismo znali. Danas imamo sve oblike droga u Srbiji, a što je najgore, imamo i u osmogodišnjim školama, znači, gde se nalaze baš maloletnici, i marihuanu i tablete. To cela Srbija zna, to treba javno reći, nema potrebe za zataškivanjem.
Potreban nam je novi sistem obrazovanja, vraćanje veri i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, veće ulaganje u kulturu, umetnost i sport. Nikakve represivne mere, nego baš ovo što sam rekao, što će dovesti do vraćanja poverenja u Srbiju i srpsku državu.
(Predsednik: Vreme.)
Za kraj ću samo pročitati ovaj materijal od UNICEF-a. Svi poslanici su ovo dobili. Tu nam daju jedan prilog u kome se kaže: - "Ukupni rashodi za školstvo su smanjeni za 40%, troškovi po učeniku za 30% tokom poslednje decenije. Stopa napuštanja srednje škole je porasla na 30%. Obrazovni rezultati u osnovnim školama su izuzetno niski. Manje od polovine osnovaca savlada samo 50% gradiva. Nastavni metodi su konzervativni, a gradivo je isuviše obimno. Nastavno osoblje nije dovoljno motivisano, školske zgrade su ruinirane sa ozbiljnim nedostatkom opreme i nastavnih sredstava."
Ovo što sam rekao nije istorija, nije to što ste vi izgubili izbore pre četiri, pet, šest meseci, pa sad trebamo sve da zaboravimo. Nije to tako davno bilo. Ovo su posledice vlasti SPS-a i njihovih koalicionih partnera. Prema tome, vi ste bili jedna korumpirana i nesposobna vlast koja je zbog svoje nesposobnosti dovela do sankcija i do NATO bombardovanja. Zbog toga se dogodilo to što se svima nama dogodilo, i mladima i maloletnicima, i zbog toga ću, kao i svi ostali poslanici Demokratske stranke Srbije, glasati protiv ovog zakona. Hvala.
Više od pola sata prisustvujemo ujdurmi i nečemu što uopšte nema nikakve veze sa dnevnim redom, jer je, nažalost, poslanik iz političke grupe, tj. političke koalicije kojoj i ja pripadam, prekršio član 98. stav 1. - "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu." Vi ste mu, gospođice predsedavajuća, dozvolili da priča šest minuta i onda omogućili ljudima iz opozicije da rade dalje opstrukciju, 35 minuta gubimo vreme, a mogli smo već da pređemo na drugu tačku dnevnog reda.
Na kraju bih zamolio sve levičare, kojoj god političkoj grupaciji u ovom parlamentu pripadaju, da prestanu da govore tako napamet ili ono što su naučili u školama o Ravnoj gori. Ravna gora je ponos naše istorije i molim vas da se više tako ne izjašnjavate o Ravnoj gori.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovaj predlog zakona pregledao sa ljudima koji su vezani striktno za ovaj zakon. Znači, sa stručnjacima koji rade u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u gradu iz koga dolazim, u Smederevu, i sa njima sam pripremio ovo što ću vam sada reći. Sadašnje stanje u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje karakterišu pre svega konstantna nestašica para koja mora da se nadoknadi od strane budžeta, i odnos aktivnih osiguranika i penzionera koji je jedan prema jedan.
Analizirajući predlog zakona može se doći do zaključka da je ovo jedna od prvih mera za pokušaj reforme sistema, što znači i prekidanje sa starim stanjem, odnosno dovođenje Fonda do stanja da može da funkcioniše bez gubitaka, na osnovu naplate doprinosa, a istovremeno podrazumeva u daljoj fazi proces privatizacije i tržišnog prestrukturiranja privrede.
Predloženim izmenama uvodi se režim veće finansijske discipline poslodavca. I po do sada važećem zakonu, kao što reče gospodin Nikolić, po penzijskom osiguranju poslodavac je bio dužan da plaća doprinose na ostala lična primanja, ali to nije ulazilo u penzijski osnov. Radniku je na tekući račun išla uplata ličnog dohotka, toplog obroka, regresa, pa je on verovao da mu je to zarada koja ulazi u penzijski osnov. Međutim, nezadovoljstvo je nastajalo na kraju radnog veka kada je očigledna nesaglasnost platne liste i obračuna penzijskog osnova. Sistem obračuna je tako mogao da posluži i za razne vrste malverzacija poslodavca. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ima ovlašćenja da kontroliše i naplaćuje doprinose, ali se kontrola uglavnom odnosila na ostala lična primanja koja nisu ulazila u penzijski osnov.
Izmenom tog člana 125. stav 6. dobro je regulisano da je poslodavac obavezan da plati doprinos na najnižu osnovicu. To je odredba kojom se radnici štite, jer će im, nezavisno od isplate zarade, biti uplaćen doprinos, pa tako neće imati problema kod ostvarivanja prava na penziju. Primenom ovog člana svako će imati utvrđen minimalni penzijski osnov, što ide u prilog razmišljanjima o obaveznom i dobrovoljnom penzijskom osiguranju u nekim budućim vremenima.
Član 10. stav 4. predviđa mogućnost zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana poslodavcu koji ne postupi po nalogu nadležnog organa, u skladu sa ovim zakonom. Tačno je da će poslodavci imati problema zbog ove odredbe, ali treba znati da će problema biti samo za preduzeća koja nemaju pozitivne rezultate poslovanja, s obzirom da se mora voditi računa da nama ubuduće trebaju zdrave firme koje imaju perspektivu, a ne fiktivna preduzeća bez budućnosti.
Članom 11. briše se član 149a, čime se ukidaju odredbe kojima je dosadašnja vlada određivala umanjene osnovice koje nisu davale očekivane rezultate u privredi, jer veliki broj preduzeća nije ni iskoristio mogućnost da isplati zaradu i uplati doprinose na umanjenu osnovicu zbog lošeg poslovanja tako da ni Fond ni osiguranici po tom osnovu nisu mogli da ostvare prava ni u zdravstvenom, ni u penzijskom osiguranju.
Jednostavno, kao i svi ostali zakoni koje smo do sada doneli i koje ćemo doneti u budućem periodu, ovaj zakon, naravno, nije savršen, ali mi i ne živimo u nekom savršenom društvu. Znamo šta smo nasledili od prethodne vlasti i zbog toga je ovaj zakon dobar jer je jedan korak napred, korak ka promenama koje smo mi obećali biračima i zbog kojih smo pobedili na izborima i naravno da birači očekuju da ovako nešto uradimo jer su nas zbog toga i izabrali.
Uostalom, ne bi sadašnja opozicija izgubila izbore da je sve bilo kako treba u prethodnom zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i u svim ostalim zakonima. Nama je zbog toga jasno zašto se gospoda iz opozicije bore protiv primene tj. usvajanja ovakvog zakona, ali to je, normalno, njihova stvar. Mi ne treba mnogo da se jedimo zbog toga, nego treba jednostavno da usvojimo ovaj predlog o izmenama i dopunama ovog zakona i ja ću glasati za ovaj predlog zakona, kao i svi ostali poslanici DSS u ovoj skupštini. Hvala.