Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu, između ostalog, i predlog za izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini i ja ću se u svom izlaganju bazirati upravo na pomenuti Predlog zakona.
Elektronska trgovina je danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. U savremenim tendencijama modernog biznisa, naročito u poslovanju između preduzeća, sve je izraženija prisutnost interneta kao kanala za elektronsko poslovanje, jer obezbeđuje najniže troškove poslovanja uz najefikasnije obavljanje poslovnih operacija. Primene elektronske trgovine je ubrzala i unapredila ekonomije razvijenih zemalja i u mnogim razvijenijim zemljama ona predstavlja najpopularniji vid trgovine, a u prilog tome govore i podaci o rastu obima trgovanja u zemljama koje imaju najrazvijenije informacione tehnologije.
Još 2001. godine EU je u Lisabonu definisala svoju strategiju razvoja informacionog društva, a u cilju da zemlje članice u savremenim uslovima poslovanja očuvaju ekonomski nivo razvoja i omoguće njegov dalji rast. Savet ministara EU je 2003. godine usvojio akcioni plan „Elektronska Evropa 2005“, čiji je cilj bio da Evropa do kraja 2005. godine ima moderne javne elektronske servise i povoljno okruženje za razvoj elektronskog poslovanja.
Srbija je, kao članica inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu, još 2002. godine potpisala agendu za razvoj informacionog društva. U Srbiji je Zakon o elektronskoj trgovini donet 29. maja 2009. godine, a stupio je na snagu 6. juna iste godine. Međutim, do danas Zakon o elektronskoj trgovini u Srbiji nije u potpunosti zaživeo, jer nije pružao dovoljno sigurnosti. Građani Srbije se iz mnogih razloga ne opredeljuju za ovaj vid kupovine zbog straha od gubitka novca, zbog straha od zloupotrebe ličnih podataka i sl.
Danas se pred nama nalaze izmene i dopune ovog zakona, koje imaju za cilj da otklone i unaprede određene nejasnoće i nedostatke koji su uočeni u praksi primenom ovog zakona. Takođe su veoma bitne u smislu da građanima Srbije približimo ovu oblast. Predloženim izmenama i dopunama vrši se preciziranje pojedinih formulacija i vrši usklađivanje ovog zakona sa drugim sistemskim zakonima, kao što je Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača.
Jedna od najznačajnijih novina je preciznije regulisanje polja primene zakona i ova izmena omogućava da se elektronska trgovina obavlja na neograničenoj udaljenosti, a u minimalnom vremenskom razmaku. Izmenama će se takođe uspostaviti pravna sigurnost, što znači da država treba da pridobije poverenje građana u ovoj oblasti. Izmene zakona će imati pozitivan uticaj, kako na sve pružaoce usluga informacionog društva, tako i na korisnike ove usluge, potrošače.
Ovaj set zakona je veoma bitan na reformskom putu naše ekonomije i iz svih navedenih razloga poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ove izmene. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i u ovom momentu teško je reći bilo šta, a da ne ponovim ono što su moje kolege pre mene u svojim diskusijama izneli, a naravno u prilog ovim izmenama. Moram da napomenem da mi je izuzetno drago zato što je oko ove teme, odnosno oko zahteva studenata postignut širok konsenzus u parlamentu.
Kratko ću pozdraviti odluku Vlade Republike Srbije koja je imala razumevanja i izašla u susret zahtevima studenata. Danas smo više puta čuli koliko je obrazovanje bitno pitanje za našu državu i naše društvo. Ministar je u svojoj diskusiji rekao da nam je zajednički cilj da unapredimo obrazovanje i tako treba da bude. Srbiji su potrebni mladi i obrazovani ljudi i treba im omogućiti da se školuju i da školovanje bude na visokom nivou i što kvalitetnije. Obrazovanje jeste i treba da bude investicija u koju svi treba da ulažemo.
U vreme ekonomske krize roditelji, koji su ostali bez posla ili imaju niska primanja, teško mogu da izdvoje visoka finansijska sredstva i omoguće svojoj deci da se školuju. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice i nažalost nebrojeno puta sam bila svedok da roditelji moraju da se odriču svega kako bi deci omogućili da studiraju.
Izmene, koje omogućavaju da studenti upišu narednu fakultetsku godinu na budžet sa osvojenih 48 bodova, predstavljaće finansijsku olakšicu, kako za roditelje, tako i za studente. Smatram da je ovo jedan bitan korak u rešavanju problema sa kojima se studenti suočavaju i svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ove izmene i dopune Zakona o obrazovanju. Zahvaljujem se.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, prvenstveno bih želela da pozdravim inicijativu predsednika Skupštine našeg kolege Nebojše Stefanovića za izmene i dopune Zakona o radu, koje će obezbediti sigurnost trudnicama, svim majkama, svim budućim majkama na stubu naše države, a u pogledu ostvarivanja osnovnih ljudskih prava koja su ustavom zagarantovana, a to je pravo na rad.
Nažalost, svedoci smo da se ta prava često krše i svako od nas poznaje bar jednu ženu koja je po osnovu trudnoće bila žrtva diskriminacije. Godinama unazad prava porodilja se masovno krše, a poslodavci su do sada koristili svaku priliku da izigraju zakonske obaveze koje se tiču zaštite materinstva.
Iz prakse možemo navesti mnogo primera diskriminacije porodilja. Imamo situacije da su trudnice dobijale otkaz neposredno pred porođaj, imamo situacije da porodiljama koje su imale ugovor o radu na određeno vreme, taj ugovor nije produžen nakon porođaja, situacije da su žene nakon porođaja vraćane na niže radne pozicije i sa znatno manjim primanjima. Svi ovi problemi svakako da nisu podsticaj da mlade majke osnivaju porodicu i da rađaju decu, iako je u Srbiji još 2009. godine stupio na snagu izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, žene se i dalje stavljaju u neopravdano nepovoljan položaj i kada žele da stupe u radni odnos, često se susreću sa pitanjima, da li planirate porodicu, da li planirate da rađate?
Iz ekonomskih razloga da bi sačuvale posao, žene su sve češće primorane na abortuse. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Vojvodini se godišnje obavi 1000 namernih prekida trudnoće, odnosno abortusa i to bez podataka privatnih klinika.
Iz tog razloga nam je prirodni priraštaj negativan i bela kuga jeste veliki problem Srbije, a ja ću kao primer navesti mesto odakle dolazim. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice, koje je pre mnogo godina važila za jedno od najvećih sela sremsko-mitrovačke opštine. Podaci statistički su zastrašujući i govore da je u poslednjoj deceniji od popisa do popisa ovo stanovništvo umanjeno za 814 stanovnika, jer stanovništvo je pretežno staro.
Usvajanje ovih izmena, predstavlja brigu države o ženama i podsticaj da rađaju. Predloženim izmenama i dopunama zakon će biti usklađen sa Konvencijom 183. o zaštiti materinstva koju je Srbija ratifikovala 2010. godine.
Predložena rešenja će omogućiti bolju zaštitu materinstva. Predloženim rešenjima onemogućiće se da trudnicama koje su zaposlene na određeno vreme bude prekinut ugovor o radu. Dakle, smanjiće se rizik od gubitka posla zbog trudnoće i suzbiće diskriminaciju na radu po osnovu trudnoće i roditeljstva.
Takođe bih želela da kažem da ove izmene predstavljaju korak napred u ostvarivanju politike jednakih mogućnosti za muškarce i žene, što podržavam i kao član Odbora za ravnopravnost polova i kao neko ko bi u skorijoj budućnosti želeo i trebao da se ostvari u ulozi majke. Rado ću podržati ovaj zakon, drago mi je da je oko ovih izmena i dopuna zakona postignut najširi mogući konsenzus. Zahvaljujem.