Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se vezano za Predlog zakona o ostvarivanju prava za zdravstvenu zaštitu i da istaknem nekoliko važnih činjenica.
U proteklom periodu, svedoci smo da poslodavci ne uplaćuju doprinose. Kao je ovo učestala pojava, građani ne mogu ostvariti prava koja im po zakonu pripadaju.
Mislim na prava koja se crpe iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a posebno je veliki problem ako u takvoj situaciji dođu trudnice, porodilje i deca.
Naime, kao društvo, dužni smo toliko da ovim kategorijama stanovništva pružimo zdravstvenu zaštitu, iako nemaju overenu zdravstvenu knjižicu.
Dešavalo se u praksi da pojedine porodilje ili deca nemaju zdravstvenu zaštitu, jer poslodavac nije uplaćivao doprinose, pa samim tim zdravstvena knjižica nije overena, ili kada su deca u pitanju, njihovim roditeljima nisu uplaćivani doprinosi i samim tim deca ne mogu da se pregledaju, niti im je moguće pružiti zdravstvenu zaštitu.
Sve napred navedeno, nedvosmisleno ukazuje zašto nam je potreban jedan ovakav zakon, da pokušamo i rešimo jedan problem, problem koji je pred nama i koji se dešava bezmalo svakog dana i sa kojim se susrećemo, ako ne mi, onda makar od nama bliskih ljudi. Problem smo dužni da pokušamo da rešimo kako zakonski, usvajanjem ovog predloga zakona, tako i praćenjem načina na koji se sprovode odredbe ovog zakona.
Nikako ne smemo da dozvolimo da se ovaj zakon ne primenjuje dosledno u praksi i za to se moramo svi skupa založiti.
U Ustavu Republike Srbije član 66. predviđena je posebna zaštita porodice, majke, porodice i dece.
Samim tim ovaj predlog zakona nam se nameće kao neka vrsta obaveze sa aspekta da su ovo kategorije stanovništva kojima je potrebna posebna zaštita.
Prema sadašnjim i važećim propisima Republike Srbije, ne postoji mogućnost da se deci, trudnicama i porodiljama u periodu do godinu dana nakon porođaja pruži pravo na zdravstvenu zaštitu i kada nisu overene zdravstvene knjižice, zbog neuplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a da se pri tom ne postupi suprotno propisima kojima se reguliše oblast zdravstvenog osiguranja i doprinosa o obaveznom socijalnom osiguranju.
Posebno ukazujem da li je neko kriv, jer njegov poslodavac ne uplaćuje doprinose i kolika je njegova stvarna odgovornost, da li trudnica na bilo koji način može da bude odgovorna, zašto njen poslodavac nije uplatio doprinose i da li jedno dete, koje, složićete se sa mnom, nezaštićeno, treba da snosi posledice, jer njegovom roditelju poslodavac nije uplatio doprinose.
Ovaj predlog zakona u stvari predstavlja način da se zakonski uredi pravo trudnicama, porodiljama, do godinu dana nakon porođaja, i deci da imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira da li su im isprave, bilo da su u pitanju knjižice ili kartice, overene. Bez obzira na to, da li im je poslodavac uplaćivao doprinose koji su obavezni u skladu sa zakonom, na ovaj način pružamo zaštitu onima kojima je ta ista zaštita i najpotrebnija.
Pre svega, moram da napomenem da su ove tri kategorije stanovništva možda i najosetljivije, da im je neophodnija zdravstvena zaštita i sa tog aspekta smatram da bi krajnje neophodno ovakav jedan zakon trebalo podržati.
Članom 3. ovog predloga zakona, pored prava na zdravstvenu zaštitu, navedene kategorije stanovništva imaju pravo na naknadu troškova prevoza radi korišćenja zdravstvene zaštite, koja im je ovim zakonom obezbeđena.
Takođe, članom 4. ovog predloga zakona predviđeno je da se pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruje preko isprave o zdravstvenom osiguranju, ali ova isprava ne mora da bude overena ako služi kao dokaz identitetu i svojstvu osiguranog lica. I za kraj dozvolite da mi još nekoliko rečenica.
Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja je neophodan i krajnje potreban da u danu za glasanje svi podržimo zakon. Svi smo mi jednom bili deca. Da li treba da dozvolimo da ista deca nemaju pravo da se leče? Svi smo mi nečija deca. Naše majke su bile trudne, zar treba da dozvolimo da trudnice zbog nečijih propusta ili kako god to nazovemo nemaju pravo da se leče. Neke od nas žena, koje smo narodne poslanice, bile smo na porodiljskom odsustvu i znamo kako je to. Da li smemo da dozvolimo da i porodilje nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu?
Još jednom ističem, molim vas jednoglasno u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona zbog dece, naše dece, zbog trudnica, budućih majki, zbog porodilja, koje su već majke, novim načinom usvajanja ovog predloga zakona pokazaćemo odgovornost prema ovoj kategoriji stanovništva, pokazaćemo koliko u stvari brinemo za njih.
Pozivam vas još jednom sve da, u danu za glasanje, usvajanjem ovog zakona pokažemo koliko su nam važna deca, koliko su nam bitne majke i koliko brinemo o porodiljama. Srpska napredna stranka u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama su izmene i dopune Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. U Danu za glasanje SNS će glasati za izmene i dopune ovog zakona.
Naime, pre nego što pređem na konkretne zakonske odredbe, htela bih nekoliko reči da kažem koje obavezuju sve nas. Na nama svima kao društvu, prvenstveno na nama, narodnim poslanicima je da uradimo što više kako bi omogućili osobama sa invaliditetom da se integrišu u društvu, da im omogućimo da budu ravnopravni kako prilikom zapošljavanja, tako i prilikom ostvarivanja bilo kog svog prava.
Ova vrsta odgovornosti je pred svima nama, pred nama koji smo ovde predstavnici građana, pred nama kao ljudima koji želimo da omogućimo jednaki tretman za sve. Mislim da bi oko ovoga trebalo da postignemo konsenzus, u smislu da osobama sa invaliditetom moramo da pomognemo. Iz tog razloga nadam se da će ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom dobiti što širu podršku, da ne kažem da će dobiti podršku svih poslaničkih grupa i poslanika koji se nalaze ovde u Narodnoj skupštini.
Samim izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom vrše se izmene i dopune koje su neophodne sa više stanovišta. Potrebno je napomenuti da Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji i samim tim je potrebno da se izvrši usklađivanje zakona sa podatkom koji objavljuje Republički zavod za statistiku, a to je prosečna zarada po zaposlenom u Republici Srbiji.
Članom 3. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u postojećem članu 28. dodaje se novi stav koji se odnosi na prihod budžetskog fonda. Prihod budžetskog fonda čine sredstva iz budžeta Republike Srbije utvrđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu i sredstva ostvarena učešćem u finansiranju zarada zaposlenih osoba sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ili socijalnom preduzeću i organizaciji, odnosno mera za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju ili drugih namera u skladu sa zakonom, predloženim izmenama i dopunama u članu 1, odnosno sa izmenama i dopunama koje su predviđene u članu 26. osnovnog zakona.
Jako je važno napomenuti da se članom 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom vrši izmena u vezi sa rečima koje se odnose na primenu propisa o državnoj pomoći za naknadu, dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugih propisa o državnoj pomoći prilikom ostvarivanja prava na refundaciju primerenih troškova, prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje se zapošljavaju po posebnim uslovima.
Posebno bih istakla i to da se ovim izmenama i dopunama utvrđuju visina subvencija zarade kod zapošljavanja na neodređeno vreme osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva u iznosu do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu. Ova subvencija ostvaruje se primenom propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Moram istaći još jednu činjenicu koja je jako važna i koja predstavlja jednu od suština Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, a to je da se reči "naplata penala" zamenjuju rečima koje se odnose na naplatu iznosa od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji.
Prema poslednjem obavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, tačnije Republičkog zavoda za statistiku, rešenja koja su predviđena u ovom predlogu zakona će uticati na uređenje oblasti dodele sredstava privrednim subjektima u smislu primene pravila o dodeli državne pomoći i, samim tim, kontrole toka i namensko trošenje sredstava koja se usmeravaju sa ciljem pružanja pomoći onim subjektima kojima je ta pomoć preko potrebna.
Pre svega, ovde je važno opet ponoviti, da je najvažnije od svega da se sredstva koja su namenjena, pravilno troše na takav način da se usmere tamo gde treba i da pokušamo da pomognemo kako privrednim subjektima, tako i preko njih neposredno osobama sa invaliditetom. To predstavlja našu obavezu sa svakog stanovišta, pre svega, sa moralnog, a onda i sa svakog drugog.
Svaki čovek, a posebno invalidi rada, imaju određene vrednosti i određeni potencijal, određeni ljudski kvalitet i to treba posebno usmeriti i iskoristiti. Njihova znanja, veštine, iskustava i sposobnosti mogu da budu od neprocenjivog značaja za preduzeće i njeno poslovanje. Mi treba da obezbedimo da ljudska i građanska prava osoba sa invaliditetom budu tolika kolika su i prava i osnovne slobode svih građana. Na našim prostorima nažalost dešava se retko, da osobe sa invaliditetom doživljavaju diskriminaciju po osnovu invalidnosti.
Ovo je svakako korak napred. Srpska napredna stranka će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i nadam se da će ovaj proces poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom nastaviti krupnim koracima.
Koristim priliku da vas sve pozovem da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jer ovim izmenama i dopunama čini se veliki korak napred u poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Takođe, koristim priliku da opet podsetim sve vas da hoću da verujem da je ovo samo početak koji će dalje angažovanje za rešavanje ovog pitanja, na svim nivoima dovesti do daleko većih rezultata i našim ugroženim građanima pružiti šansu da žive kao sav razvijen svet. Hvala.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, Zakonik o krivičnom postupku koji se nalazi pred nama bi trebalo da po mišljenju predlagača ima za osnovni cilj smanjenje stope kriminaliteta, potom, efikasnije suđenje i dosledniju zaštitu ljudskih prava. Opravdano sumnjam da isti ne može ispuniti ni jedan od ovih ciljeva i za to navodim sledeće argumente.
Predlog zakona nije u potrebnoj meri prošao stručnu i opštu javnost, a radi se o vrlo važnom zakonskom tekstu. Čak ni Evropska komisija ne zahteva prioritetno donošenje ovog zakona, te stoga nije jasno zbog čega se toliko žurilo.
Ukoliko predlagač misli da se radi o istom tekstu o kojem je pravosudna javnost bila upoznata 2007. godine, onda se vara, jer tekst pred nama ima mnoga i drugačija rešenja. Takođe, ne daje se obrazloženje zbog čega se uopšte odustalo od prvobitnog predloga.
Nama iz poslaničke grupe SNS, stručnoj javnosti i narodu je jasno zbog čega ste to uradili. Zato što ste čekali da izdržite najgoru reformu pravosuđa u savremenoj istoriji planete - postavite veći broj podobnih i stručnih tužilaca, predsednika sudova i sudija da biste se zaštitili od mača pravde.
Varate se, ukoliko mislite da će to proći. Neće biti oprošteno kriminalno pustošenje privrede, veze sa organizovanim kriminalnim grupama i druge grube zloupotrebe, među koje ubrajamo i ove pod tzv. preispitivanjem odluka Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva.
Zakon izgleda lepo upakovan, ako se na brzinu čita. Mnoge važne stvari donositi, misleći da će tako Srbija stići do pridruživanja EU. Aktuelna vlast će narodnu rekla da je ispunila sve što je obećala. Predlog nije u skladu sa realnošću. Jasno je da se zakon donosi za budućnost. Da bi mogao biti efikasan od prvih dana, treba preispitati mogućnosti za realizaciju.
Ukazivali smo na promašaje u reformi pravosuđa. Apostrofirali smo znatno povećane troškove kojima manipulišete i skrivate ih od javnosti.
Postavljamo pitanje – kako mislite da sprovodite tužilačku istragu sa ovakvom mrežom tužilaštva? Ona značajno odstupa od mreže policije koja ima veoma značajnu ulogu u postupku. Kako će istraga, kao jedna od najznačajnih faza celokupnog postupka da bude efikasna, kada veliki broj tužilaca, rukovodilaca i zamenika putuje po 80 i više kilometara od kuće do kancelarija? Reći ćete – policija ima ovlašćenja. Da, ali ne sva.
Vrlo značajno pitanje kvaliteta, jer policija sa srednjom ili nekom sličnom školom, svakako ne može kvalitetno da obavi mnoge dokazne radnje – pretresanje i ulaženje u stan, iako je tu bilo dosta primedbi advokata na zakonitost. Šta je sa policijskim hapšenjem i privođenjem tužiocu u neradno vreme, na primer? Hoće li policijska stanica iz, na primer, Guče da privede osumnjičenog dežurnom tužiocu koji živi u Topoli, i to, po snegu? Ili, policija iz ministarkinog rodnog Uba, osumnjičenog da vodi tužiocu koji živi u Užičkoj Požegi? Ili će primeniti onu famoznu odredbu o predugačkom roku od 30 dana da obavesti tužioca?
Niz apsurdnih situacija će se događati. Zato je trebalo prvo promeniti zakon o mreži sudova i tužilaštava, i naravno, poništiti celokupan postupak izbora iz decembra 2009. godine.
Tužilaštvo nema dovoljno kvalitetan kadar da sprovodi istragu. Ono što je imalo i valjalo, to ste oterali. Jako je malo iskusnih sudija za prethodni postupak, a veliki broj novih mladih zamenika tužioca, od kojih su neki došli iz javnih preduzeća, osiguranja, privrede i slično. Sigurno oni neće umeti da vode istragu.
Suđenje u razumnom roku će nam biti još dalje, tamna broja kriminaliteta daleko veća, i to ne samo zbog napred iznetih zamerki, jer i sada realni izveštaji koje dobijamo od poštenih nezaplašenih sudija i tužilaca i građana, ukazuju da suđenja nikada nisu ni bila sporija. Biće još sporija, jer nema mehanizma za ubrzanje.
Do sada smo imali odloženo gonjenje tzv. nagodbu i slično, ali koliko se primenjivala i sa kakvim ishodom. Ne postoje nikakve sankcije za nepoštovanje, a rokovi su neprecizni.
Sporazum o priznanju krivice je lepo zamišljen, ali nema nikakvog objašnjenja niti istraživanja, a kod nas se pokazuje zašto se predlaže neograničeno tj. sporazumevanje za sva krivična dela. Zašto ne za krivična dela do 12 godina, kao što je u sadašnjem tekstu?
Slučaj poznate folk pevačice je stvorio ozbiljnu sumnju u ovaj institut. Sada se predlaže da se, na primer, tužilac nagodi sa Šarićem. Nema opravdanja ni za to, što kod ovog instituta nije predviđeno za koja dela tužilac može odustati, niti koliko će trajati i kako će izgledati pregovaranje sa okrivljenim i braniocem.
Zašto je rok za primenu odložen za 1.9.2012. godine? Da li postoje materijalni i tehnički uslovi za primenu? Ni jedan sud, naravno i tužilaštvo, osim specijalnog nema video i tonsko snimanje. Tužilaštva nemaju novac da plaćaju veštake.
Kada smo kod troškova, odredbe u predlogu su nedorečene. Šta je sa troškovima istrage koji se obustave, tj. zašto je navedeno da sud, tj. predsednik suda, odlučuje o troškovima kada on u toj situaciji i ne mora da zna da je bilo istrage?
Poslanička grupa SNS zato predlaže povlačenje ovog zakona iz procedure i njegovu temeljnu reviziju, uz naravno, razuman rok da stručna javnost da svoje primedbe. Hvala.