Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7166">Gojko Radić</a>

Govori

Pre nego što postavim pitanje, zamolio bih predsedavajuću da dobijem odgovor na odavno postavljeno pitanje, ministru Obradoviću, oko uvođenja bilingualne nastave u osnovnoj školi "10. oktobar" u Subotici.
Moje pitanje se odnosi na Ivicu Dačića i na predsednika Vlade Mirka Cvetkovića. Pošto znate da se u Subotici rade obilaznice i na autoputu je izvršena eksproprijacija zemljišta i ta eksproprijacija je dostigla cenu od nekih početnih 8 -10 dinara do 60 i nešto dinara, zahvaljujući pobuni ljudi kojima se vrši eksproprijacija.
Ne bi bilo čudno, kako su došli do takve cene, ali postavlja se jedno vrlo zanimljivo pitanje. U Subotici se u okviru eksproprijacije dešava jedna ogromna pljačka državne imovine. To se desilo pre jedno pet godina i, ne lezi vraže, radi se o istom čoveku koji je izvršio razmenu Minerve i poslovnih prostora u Subotici.
Eksproprijacija livnice se vrši, koju je Agencija za privatizaciju prodala u vrednosti od četiri miliona i 700 hiljada dinara. Da ne bi bilo čuda, isti vlasnik koji je menjao Minervu, a sada i livnicu, jer on je vlasnik livnice, daje livnicu ne kao eksproprijaciju zemljišta, nego objekta i zemljišta. To je 5.260 u metrima kvadratnim. U zidovima 284 metara kvadratnih.
Zanimljiva stvar je da je lokalna samouprava ponudila istom vlasniku to i dostavila Vladi pod rednim brojem eksproprijacije – privredno rešenje Vlade Republike Srbije 05 broj 465-513 5-2010 od 15. jula 2010. godine. Ništa ne bi bilo čudno, ali je zanimljivo da su ovde kvadrati došli do 1.200 evra.
Evo primera. Lokalna samouprava nudi vlasniku osam poslovnih prostora. Ovih osam poslovnih prostora ima površinu 641 metara kvadratnih. Procenjena vrednost je oko 1.200 – 1.300, a uglavnom 1.230 evra u proseku po metru kvadratnom, što iznosi 730 hiljada evra.
Kako to da država proda livnicu za četiri miliona i 700 hiljada, tj. 80 hiljada evra u to vreme, a sada isti objekat, koji je maltene napušten, u ruinama, taj isti objekat sada plaća 730 hiljada evra.
Izvršili smo i fotografisanje objekta. Izvršili smo fotografisanje objekta i on je sav u ruinama. Tamo više nema proizvodnje. Livnica više ne živi. Postavlja se pitanje – kako to da za privatnu kuću pored livnice, gde se isto mora izvršiti eksproprijacija, nude čoveku 25 hiljada evra, a on živi u svojoj kući, da bi sada došlo do 35 hiljada evra? Postavljam ministru Dačiću pitanje – zašto državni organi, MUP, tužilaštvo ne reaguju i stanu jednom konačno u trag bogaćenju pojedinaca i uzimanju kompletne državne imovine u Subotici i stavljaju se u ruke jednom čoveku?
S tim povodom, tražim odgovor od Vlade – da li je Vlada izvršila i koji je veštak u Subotici vršio procenu? Imam informacije da je vlasnik livnice naručio sebi veštaka iz Beograda, a da je opština vršila usluge veštaka iz Subotice. Postavljam pitanje, imali smo pre nekoliko meseci raspravu o sudskim veštacima, sada se pokazuje kako rade veštaci, kako im se kaže i kako se naruči. Kako može napuštena zgrada da vredi 730 hiljada evra i da se za nju daju poslovni prostori koji su vredni 600 i nešto hiljada evra. Hvala.
Zamoljen sam od grupe roditelja da postavim pitanje gospodinu Žarku Obradoviću, ministru prosvete, i pitam se da li je Subotica prvi grad u Srbiji u kojoj učenici prvih razreda osnovne škole pohađaju bilingviranu nastavu, dvojezičnu nastavu na srpskom-nemačkom i mađarskom-nemačkom jeziku?
Tim povodom naglašavam da su roditelji upisali svoju decu 21. juna 2011. godine u prvi razred da prate nastavu na srpskom jeziku. Deo roditelja je pod pritiskom i na prevaren način dao saglasnost da deca pohađaju dvojezičnu nastavu, a deo roditelja do danas nije dao saglasnost i ne želi da im deca pohađaju deo nastave na nemačkom jeziku. Sada ta deca koja su upisana u prvi razred na srpskom jeziku, za vreme održavanja časova na nemačkom jeziku koji se održavaju, sede u boravku i verovatno neće biti ocenjeni iz tih predmeta. Roditelji su uslovljavani od 1. septembra 2011.
godine da daju pismenu saglasnost za dvojezičnu nastavu ili da prepišu decu u drugu školu, kilometar dalje, pri čemu bi deca prelazila magistralni put Subotica – Novi Sad.
Na ovaj način se postupilo suprotno članu 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji kaže u stavu 1: "da se obrazovanje i vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku". Član 98. koji kaže: "svaka škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole" i član 19. Zakona o zabrani diskriminacije koji u stavu 1. kaže: "da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima u skladu sa zakonom".
Pitanje – da li je u Srbiji dozvoljeno da se deca koja su upisana u prvi razred osnovne škole na srpskom maternjem jeziku i školuju na istom, a da pri tom ne budu diskriminisana? Da li je osnovna škola "10. oktobar" u Subotici uopšte dobila saglasnost od Ministarstva prosvete i kada za sprovođenje ovog pilot projekta u pogledu bilingvirane nastave, dvojezične nastave na srpskom-nemačkom, odnosno na mađarskom-nemačkom jeziku ili je to neko samoinicijativno u Subotici uveo? Da li ste upoznati da pored svih naših nastavnih kadrova, među kojima ima puno nezaposlenih, deci koja pohađaju dvojezičnu nastavu u Subotici predaju nastavnici iz Nemačke? Po kojem to nastavnom planu i programu rade bilingvirana odeljenja osnovne škole "10. oktobar" u Subotici?
I imam još jedno pitanje za ministarku pravde. Godine 2003 u Subotici je uvedena hipoteka na stadion "Spartaka", da bi sada nakon osam godina hipoteka brisana. Nije problem što je hipoteka brisana, problem je, da li je to uvedeno, reforma u pravosuđu gde se određene sudije uslovljavaju da bi završavali određene predmete protiv zakonito, da bi ostale na radnom mestu. Ovde ovaj slučaj je zanimljiv i po tome, zato što je tadašnji postupajući sudija uveo hipoteku, a tadašnji postupajući sudija sada je zamenik republičkog javnog pravobranioca koji je uložio zahtev za brisanje hipoteke. Jedan te isti sudija je doneo uvođenje hipoteke, jedan te isti sudija je u drugom svojstvu traži brisanje iz hipoteke. Postavlja se pitanje, ako je to sve po zakonu kako to onda, ako postoji pet hipoteka na stadionu "Crvene zvezde", da nijedna nije izbrisana. Ili to ajde možete da tučete i mlatite po Srbiji, gradovima Srbije kako hoćete, tamo se zakoni ne primenjuju i nisu potrebni da se primenjuju, ali u Beogradu najverovatnije, neko je veoma moćan, veoma je tvrdo i tamo ne sme da se ide u brisanje hipoteke. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pravni okvir za donošenje zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine i statuta AP Vojvodine su odredbe Ustava Republike Srbije od člana 176. do 187, gde je predviđeno da su autonomne pokrajine nadležne samo za pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar autonomije pokrajine, a u kojima nije nadležna Republika.
Istorija AP Vojvodine ili, kako se u ne tako davnoj prošlosti zvala, Vojvodstvo Srpsko, danas se namerno marginalizuje i namerno ne potencira. Aktuelni manjinski član vladajuće koalicije Vojvodinu je nazvao ratnim plenom Srbije.
Sasvim suprotno od toga, osnovna je vekovna borba srpskog i drugog slovenskog življa, pre svega bunjevačkog, da se ujedini sa Srbijom, a što je krunisano i ujedinjenjem u Skupštini 1918. godine u Novom Sadu. Zato zakon o Vojvodini mora voditi računa o tim težnjama, kao i da iskaže specifičnosti ovog područja, a sve u cilju boljeg ekonomskog, kulturnog i uopšte razvoja društva i života svih građana koji žive u Vojvodini.
Da li predlog ovog zakona Vojvodine pruža pretpostavke za bolji život njenih građana u sastavu Republike Srbije? Naravno da ne, već pojam autonomije Pokrajine definiše Ustav kao autonomnu teritorije zajednice određene Ustavom.
Predlog statuta van tog okvira pokušava odrediti kao regiju, sa elementima državotvornosti unutar države Republike Srbije, a Republika Srbija ima isključivo međunarodni pravni suverenitet i subjektivitet.
Shodno Ustavu, kao jedinstvena država može pristupiti međunarodnim institucijama i organizacijama, kao što je EU ili druge.
Predloženim statutom odnosno zakonom Vojvodine ista još nema samo članstvo u UN, a može kao regija pristupati maltene svim međudržavnim i međunarodnim institucijama i zaključiti međunarodne ugovore, što je suprotno članu 181. Ustava Republike Srbije.
Predlog statuta, u kome je predviđeno da Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturno-civilizacijskog i ekonomsko-geografskog prostora srednje Evrope, pokušava stvaranje koncepta Dunavske monarhije, idejnog tvorca Ota Fon Habzburga, i restituciju Austrougarske monarhije, kojoj se pridodaju još i Švajcarska, Lihtenštajn, Njemačka i Poljska.
Ovako određenje u predlogu statuta odnosno u zakonskom prenosu nadležnosti proizilazi da je bolje bilo kakva integracija Dunavske monarhije, samo da se AP Vojvodina izmesti iz suvereniteta Republike Srbije.
Ovo ne samo da je protivustavno, nego se i protivi zdravom razumu. Predstavnici vladajuće većine uopšte ne vode računa da je statut AP Vojvodine podzakonski akt koji ne može biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mora biti u suglasnosti sa zakonom Republike Srbije.
Oni, bez obzira na posledice usvajanja ovog statuta tj. prenosa nadležnosti, koji je rascijepni klin u tkivu državi Srbiji, kada je danas jedno takvo sečivo već duboko prodrlo u državno-teritorijalno tkivo Republike Srbije u području AP Kosova i Metohije, a čija se klica krila u komunističkom Ustavu SFRJ iz 1974. godine, jer je dao sve elemente državnosti socijalističkim autonomnim pokrajinama.
Predlagači ovakvog statuta i prenosa nadležnosti pokušavaju ispuniti ko zna kakva tajna predizborna obećanja. Često imaginarnim odredbama statuta pokušavaju zamagliti restituciju Ustava SFRJ iz 1974. godine. U pogledu pravnog položaja AP Vojvodine gde je to vidljivo? Pa, u članu 3. predloga statuta Vojvofine, koji definiše da se sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, što je u totalnoj suprotnosti sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, u kome je propisano da se teritorija AP Vojvodine sastoji od taksativno nabrojanih teritorijalnih opština.
Brojni članovi predloženog statuta moraju se izmeniti jer trpe kritiku unošenja elemenata države u autonomiju. Tako, na primer, u članu 9. se predlaže simbol AP Vojvodine grb i zastava, koji ne odražavaju pripadnost pokrajine Republici Srbiji. Ista konstatacija neodrživosti odnosila bi se i na član 10. statuta, definicije Novog Sada kao glavnog grada, da u zadnjem momentu nije preformulisana.
Protivustavna i protivzakonita je odredba člana 17. predloženog statuta, koja predviđa Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, jer odredbe člana 183. Ustava, gde su taksativno pobrojana pitanja koja imaju pokrajinski značaj, nigde ne predviđaju utvrđivanje nauke i kulture kao delatnosti prenetih u nadležnost AP Vojvodine.
Sporne su nadalje odredbe kojima se predviđa da pokrajina određuje svoju imovinu, jer se pokrajinska imovina i lokalnih samouprava utvrđuju isključivo zakonom.
U Predlogu se govori o položaju nacionalnih zajednica, koje Ustav ne poznaje, već poznaje pojam nacionalnih manjina, te se na ovaj način pokušava uneti element nacionalnih manjina kao elementa konstitutivnosti pokrajine.
Član 26. predloga, koji utvrđuje jezik u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma, utvrđuje i primenu latiničnog pisma, koje Ustav ne poznaje.
Posebno je interesantan član 28. koji uvodi stalnu mešovitu komisiju sastavljenu od predstavnika organa Republike Srbije i AP Vojvodine.
PREDSEDAVAJUĆA Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Kada govorimo o zakonu o diskriminaciji, gospodine ministre, onda ste bar morali toliko sluha imati i da ugradite jedan član koji bi se bavio borcima, invalidima i veteranima rata od 1991. i 1999. godine.
Ako znamo da su ovi ratovi iza nas bili maltene građanski ratovi i da puno boraca ima na području Republike Srbije koji su klasično diskriminisani, navešću vam samo par primera koji veoma treba da zabrinu i javnost, ako ne javnost, onda bar Vladu Republike Srbije.
Šta se dešava? Imali smo Zakon o državljanstvu i mi smo tada upozoravali tadašnjeg ministra o Zakonu o državljanstvu, da će lica iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske biti u nazadnom položaju, tj. biće ograničenja u dobijanju državljanstva, da se taj zakon radi samo za državljane Crne Gore, tada je tadašnji ministar veoma bučno reagovao, izašao i bunio se, i rekao da to nije tako i nije tačno.
Evo jedan klasični primer. Kada je potpisan Erdutski sporazum, tada smo mi imali u Belom Manastiru određena lica koja su odgovarala za svoja djela koja su počinila u zatvoru, ta lica su iz Belog Manastira premještena u zatvore Sremsku Mitrovicu, Sombor, Suboticu i na druga mjesta. Radi se o 73 lica.
Šta se dešava? Lica su odslužila svoje kazne i postali su punopravni građani, odslužili su ono za šta su bili kažnjeni. Ta lica ne mogu da dobiju državljanstvo.
Kada podnesu svu dokumentaciju, kada sve završe, predaju, onda državna bezbjednost naknadnom proverom dostavi odeljenju za državljanstva, stop, stoji u ladici i lica i dan-danas nemaju pravo na državljanstvo i potpuno su obespravljena, nemaju nijednu dokumentaciju, ne mogu na ulici da se legitimišu.
Ako se to tako dešava, ako ta lica nisu naši državljani, ako ne mogu da dobiju naše državljanstvo, onda su tadašnje službe kidnapovale ta lica, strane državljane iz Belog Manastira. Kako se i dan-danas ta lica nalaze u Srbiji? Zašto ta lica ne mogu da dobiju državljanstvo.
Voleo bih, gospodine ministre, da ovaj zakon i to uzme u razmatranje i da se ova klasična diskriminacija lica uzme u obzir, da jednom konačno postanu punopravni građani Republike Srbije i da mogu da ostvare, ako ništa drugo, bar da imaju dokumentaciju.
Evo, danas, ceo dan oko istog pitanja pokušavamo da dođemo do istine i da oni koji su u mogućnosti izađu sa istinom, da pomognu da se Skupština okrene radu kojem bi trebalo da se okrene i, na kraju ovog današnjeg dana, vidi čuda, i ovi iz pozicije se ohrabriše i izađoše i oni za govornicu i počeše da nas ubeđuju kako i oni isto žele što i mi, da se istina ugleda, da istina izađe na videlo.
Gospođo Kolundžija, možda bih i poverovao da želite istinu i da čujemo istinu, ali vi imate mnogo veće mogućnosti da istina ugleda svetlost dana. Moglo je i ranije to da se desi. Ne bismo danas ni morali ceo dan ovako da ste vi imali želje i htenja, vladajuća pozicija; međutim, kod vas te volje nema.
Nakon hapšenja Radovana Karadžića, opoziciji ništa drugo nije ostalo nego da se organizuje i izađe na ulicu. Opozicija izlazi na ulice onog trenutka kada nema mogućnosti da izađe u javnost, da javnost sazna istinu o tome šta se dešava u državi, pošto ste zaveli totalni informativni mrak u Srbiji, kakav se ne pamti ni iz vremena kada je Televizija nazivana Bastiljom.
Evo, sada imamo još veći medijski mrak i onda nema druge mogućnosti, pa smo izašli da saopštimo istinu narodu, bar ono što znamo da se dešavalo oko hapšenja.
Želeli smo svojim izlaskom da iskažemo mirni revolt i protest, da pokažemo jedno drugo lice Srbije, ne ono koje vi nosite, da drugačije Srbija misli i razmišlja. Da ste hteli istinu, ne biste nas sprečavali u tome, ne biste organizovali i imali želju da pokažete sve učesnike.
Verujem, da je bilo i drugačije opredeljenih ljudi, ne samo srpskih radikala, na tom mitingu, ne biste pokušali da razbijete te demonstracije, da unapred pripremite razbijanje demonstracija, da pokažete Srpsku radikalnu stranku kao rušilačku i da u svim tim vašim proračunima i organizovanju napravite greške, ili, možda, namerno, pa da dođe do krvi i ode jedan mladi život. Sada pokušavate iz svega ovoga da se izvučete.
Mene iznenađuju predstavnici SPS-a. Danas gospodin Ružić izlazi i optužuje nas kako nismo prekinuli sednicu kada je hapšen Slobodan Milošević.
Gospodine Ružiću, niste toliko mladi koliko izgledate, prilikom hapšenja Slobodana Miloševića, nisam vas ispred te vile ''Mir'' primetio da puno šetate to veče kada je hapšen Slobodan Milošević. Oni koji su šetali, svojim telima su pokušali da spreče hapšenje Slobodana Miloševića i danas im se sudi i gone se, a vi ste s onima koji gone, koji optužuju skupa, u vlasti. Voleo bih da dovedete, na konferenciju, ili bilo gde, one koji su telima štitili Slobodana Miloševića, pa da kažu da li oni podržavaju ovakvu vašu politiku i da li podržavaju ovakvu vlast u kojoj se vi nalazite.
Mene više ponašanje ove vlasti podseća na, kako ste to vi prozivali, one 90-te godine mraka, ''totalitarni režim, sile mraka'', ne znam sve kakve ste izraze koristili, više me podseća na onu izjavu gospodina Gelbarda, američkog ambasadora, kada su pokradeni predsednički izbori, kada je više glasača glasalo na Kosovu i Metohiji nego što se nalaze u biračkim spiskovima. Onda je gospodin Gelbard izašao na televiziju, na ''Studio B'' i rekao – sva sredstva protiv srpskih radikala su dozvoljena, pa čak i tenkovi.
Možda ste se vi danas tih tenkova prisećali kad su pozivani da idu na SRS. Možda ste i vi hteli tenkove da izvedete, pa ste se setili da vaši bajni ministri, koji su uništili JNA, jugoslovensku vojsku, sad Vojsku Srbije temeljno uništavaju; izveli bi tenkove, ali ih nema, neko im pokrao; dobro su ih čuvali, dobro gazduju Vojskom, pa su otišli na otpad.
Takve tenkove više ne možete da izvedete. Mene vaša želja i htenje više podsećaju na ta vremena nego na ova vaša. Mislim da ste s puno ironije govorili da želite istinu. Istinu vlast uvek može da iznese i s njom izađe pred građane, opozicija to nikad nije u mogućnosti.
Gospodo poslanici, pošto smo dobili ovaj spisak lepih želja i čuli puno primedbi kako se ovde nigde ne pominju nacionalne manjine, kako nigde nisu navedene, a svi su kukali za njima, svi su tražili njihovu podršku u izborima za predsednika, u izborima za republički parlament i evo sada kada je potrebno da se dođe do brojke od 126, kako se to lepo čini i na koji način se dolazi do te brojke od 126, i dođe se do 129. Zašto ovde nisu spomenute nacionalne manjine?
Neko je čak rekao da ovaj ekspoze ili pamflet lepih želja nije pisao budući kandidat za mandatara vlade. Onda meni je jasno da je bar bio prisutan tamo jer su izostavljene nacionalne manjine, bar što se tiče Subotice, iz tog dela mogu da govorim, ne znam šta se dešava oko Raške oblasti, koliko su dole ispunjene želje nacionalnim manjinama, ali evo za Suboticu mogu sigurno da kažem.
Jedan od uslova je bio da SVM ili Mađarska koalicija ni u kom slučaju neće pružiti podršku ovoj vladi ako ne bude gradonačelnik iz njihovih redova. I ne lezi vraže, evo dogovori su u Subotici već završeni i odjednom gradonačelnik će biti iz žutog preduzeća ili koalicije Za evropsku Suboticu.
Šta se to naglo i tako naprečac desi, šta je to toliko bitnije od gradonačelnika Subotice, pa odjednom ne treba im gradonačelnik?
Evo, pokušaću malo da osvežim pamćenje i da naslutim razloge koji su naveli Mađarsku koaliciju da pomogne ovu vladu, da se dođe do broja 126 i da se odustane od mesta gradonačelnika Subotice, koje je toliko bilo potrebno. U jednom razgovoru predsednika Borisa Tadića sa starijim Pastorom, Pastor ga pita - znate šta, šta je to vama potrebna toliko Subotica, nama je veoma bitna, a vama Subotica ništa ne znači, pa dajte nam to mesto gradonačelnika; Ajde, videćemo.
Odjednom, u ponedeljak gledam konferenciju za štampu Saveza vojvođanskih Mađara, gde predsednik Saveza vojvođanskih Mađara decidno kaže - mi smo se dogovorili, imam čvrsto obećanje od predsednika Tadića, kada se vrati iz Grčke, sjedamo i potpisujemo platformu. Iako je tvrdio da tu platformu neće potpisati, iako je nije potpisao kada je bio uslov za izbor u drugom krugu za predsednika, nego je dao jednog svog službenika da on potpiše, pa kasnije kaže puj pike to nije moj potpis, ne važi.
Stvarno ne znam kako će Socijalistička partija preći preko svega ovoga, jer se sećam jedne diskusije, gostovanja gospodina Pajtića na televiziji novosadskoj, kada je rekao da je platformu nemoguće ugraditi u naš sistem jer je protivustavna, pa kako to Boris Tadić može da potpiše nešto što je protivustavno? Kako to njihov koalicioni partner može da dozvoli? Imam informacije da se ta platforma potpisuje u sredu. Mada, i to nije isključeno, da neće žuto preduzeće prevariti Savez vojvođanskih Mađara, kad se vlada izabere da kažu opet neko će drugi potpisati, ne mora Boris Tadić, ništa nije isključeno.
Znači, to su stvari koje mene navode na nešto još dublje i duže od toga. U Subotici su na lokalnim izborima ušle tri liste i jedna manjinska Bunjevačka, ušla je Srpska lista za Suboticu, ušla je lista Za evropsku Suboticu i ušla je Mađarska koalicija u parlament i jedan Bunjevac, stranka vojvođanskih Bunjevaca Francišković.
Šta se sad dešava? Falilo nešto glasova, dogovori se postižu. Najbitnije je da su uspeli da se dogovore i da Srpska lista ne učestvuje u vlasti. To je nama Srbima veoma loš signal i evo mi apelujemo ovde u republičkom parlamentu da lokalne vlasti ne drže nas Srbe u Subotici, 36.000 Srba i još 8.600 pravoslavaca, koji se izjašnjavaju kao pravoslavci a ne kao Srbi, za svoje potkusurivanje i namirivanje oko republičke vlade, jer to je jedna vrlo ozbiljna stvar, mi nemamo nikakvo učešće u lokalnom parlamentu.
Znači, šta se dešava? Da li je to znak da mi Srbi više nemamo mesta u Subotici, da lagano možemo da se iseljavamo? Ako smo izolovani politički, ako nema učešća u političkom životu u Subotici, onda nema mogućnosti da se zapošljavamo, da ostvarujemo svoju egzistenciju itd.
Ove namjere koje je DS dogovorila sa Savezom vojvođanskih Mađara mi bi imali jako veliku želju i voleli bi da vidimo šta je ta platforma, šta sve nosi. Ne da nam daju par listova platforme i da nakon mesec dana, dva ili tri meseca, godinu dana, kažu - e, ima još nešto, mi smo mislili da je ovo nebitno pa se nešto pojavi naknadno. To je svojstveno žutom preduzeću i DS-u, ne bi nas uopšte iznenadilo.
Zato pozivam DS da svako pravljenje vlade i koalicije u Subotici bez srpske liste je izbegavanje i stavljanje na margine srpskog nacionalnog korpusa. Možda će neko iz DS-a reći - evo, biće Srbin predsednik ili gradonačelnik Subotice. Znate šta, mi znamo da ima u DS-u u Subotici par zalutalih Srba. Znate koga nam kandiduju i stavljaju za predsednika opštine Subotica, tj. za gradonačelnika? Čoveka koji je sa Kosova, Srbin.
Šta se dešava? Stavljaju ga za predsednika, a taj isti čovek je bio predsednik skupštine u prethodnom sazivu i znate šta je napravio? Kada smo imali miting u Beogradu da damo podršku za očuvanje Kosova i Metohije, on je na taj dan zakazo skupštinu opštine Subotica da bi nas koji učestvujemo u političkom životu što manji broj mogao da ode za Beograd da se organizuje autobusima i da pomognemo da bude taj miting što veličanstveniji, i što brojniji.
To onda nas sve vraća unazad u neka vremena koja nisu obećavali u predizbornoj kampanji, nešto ovde ne štima. Neka Mađarska koalicija objasni šta je to toliko dobila zauzvrat od onih silnih obećanja da neće odustati i neće ući u koaliciju, neće pomoći republičku vladu, ako ne bude gradonačelnik iz njihovih redova.
Članovi 225. i 226. Pošto smo dobili pismo iz Okružnog zatvora iz Subotice, ja ću ga pročitati, pošto je veoma kratko, da ne bih ovako nasumice o njemu govorio.
''Ova pritužba se podnosi zbog rasne i vjerske diskriminacije koja se sprovodi u Okružnom zatvoru u Subotici protiv vjernika pravoslavne vjeroispovijesti. Obrazloženje - obavešteni smo dana 7. 12. 2007. godine od vaspitača Jakovljević Siniše da je zatvorska uprava donela odluku da vernici katoličke veroispovesti imaju pravo 24. decembra, tj. za katolički Božić, nagradni vikend. Protiv takve odluke mi nemamo ništa. To je u redu. Pitamo se, zašto mi pravoslavni vernici nemamo pravo na iste sate, nagradne, za naš pravoslavni Božić". Dole u potpisu imamo - osuđenici pravoslavne veroispovesti Okružnog zatvora u Subotici, njih 22.
Da li je moguće da u Subotici, od osnovnih škola do Okružnog zatvora, redom svi, tamo gde su pravoslavci, nemaju pravo na verske praznike, a svi drugi imaju? I kada su Zadušnice, tj. Dan mrtvih, Svi sveti, pravoslavci nemaju ni za Božić, nijedno pravo ne mogu da iskoriste tamo gde se tiče države i Vlade Republike Srbije. Da li je moguće da ministri u Vladi i Vlada Republike Srbije, gde god se nalaze Srbi, pokušavaju da ugrožavaju i gaze njihova osnovna i ljudska prava?
Postavljam pitanje ministru pravde, da zauzme stav oko ovoga i da nam hitno odgovori, pre nego što dođe i prođe pravoslavni Božić, da se potrudi, da naloži zatvorskoj upravi, ako katolici imaju pravo da provedu vikend za svoj Božić, onda neka to pravo omogući i pravoslavcima.
Gospodo poslanici, reklamiram član 226.
Dobio sam, ne mogu reći da je odgovor na poslaničko pitanje, odgovor nije. Mislim da ministar prosvete Lončar ne bi trebalo da smatra narodne poslanike budalama. Drugačije ne mogu tumačiti ovaj odgovor. Valjda mi znamo, u ovoj skupštini su doneseni zakoni, koji se dani praznuju u školama, koji su neradni dani, kad za pravoslavce, kad za koje druge veroispovesti.
Tražio sam od ministra Lončara konkretan odgovor. Mi živimo u Subotici, u sredini koja je mešovita i poznajemo jedni druge dobro, znamo kada su čiji verski običaji, kad ko od nas praznuje. Oni svi nisu pobrojani u Zakonu i svi se ne praznuju po Zakonu. Ako mi uvažavamo druge konfesije i njihove praznike, onda tražimo od drugih da uvažavaju i naše.
Pitao sam ministra, ponovo mu postavljam pitanje - na osnovu kog člana Zakona direktor Osnovne škole na Paliću može da uvede da na srpske, pravoslavne ''Zadušnice'' bude radni dan, da bude obavezno da deca dođu u školu, iako se zna da je to mešovita sredina i da nisu svi katolici?
Na bi bio problem da su išli u školu zato što je trebalo nešto odrađivati. Problem je u tome što se tog dana radilo, što se išlo u školu da bi se odradili ''Svi sveti'' i ''Dan mrtvih'', kada katolici praznuju.
Kako to gospodin direktor škole, koji živi sa nama gore, poznaje verske običaje i praznike, zašto vređa naša osećanja, zašto uvodi obavezu da se ide na pravoslavne ''Zadušnice'' u školu da bi se odradilo za isti praznik, koji oni praznuju?
Molim ministra Lončara da obavi razgovor sa direktorom, da ga pita zašto i na osnovu kog člana Zakona je donesena ovakva odluka da pravoslavci na pravoslavne ''Zadušnice'' moraju da odrađuju dan, da se ne bi išlo u školu za ''Svisvete'' i za ''Dan mrtvih''?
Kolege poslanici, reklamiram čl. 225, 226.
Kada smo govorili o Vladi, u načelu, i sada, kada se govori o amandmanima, očito je da se na terenu pokazuje ono što su naši poslanici spominjali - da je Demokratska stranka ''žuto preduzeće''.
Mi u Subotici imamo veliki problem. Sve relevantne organizacije u Subotici su dizale pobunu zbog iskopavanja i otvaranja ''rudnika'' po Subotici, urušavanja kuća itd., i mi smo to jednom akcijom zaustavili, jer je bilo bespravno. Dok smo mi vodili akciju, ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević se uveliko pripremao da izda određena rešenja pojedincima, privatnim licima, za iskopavanje peska.
Znamo da se u Subotici pravi ''ipsilon'' krak, zaobilaznica prema Kelebiji, i da će tu da se izvezu milioni i milioni kubika peska. Ne bi bio problem što se otvaraju rudnici, što će se zaposliti ljudi i što će se pesak iskopavati, problem se pojavljuje u tome što ovo niko ne kontroliše, niko ne naplaćuje, niko nema koristi. Izražavam određenu sumnju da su pojedinci, da bi izdali ova rešenja, uzeli novce, u džep ih stavili, bez ikakvog pokrića, bez tragova.
Postavljam pitanje ministru poljoprivrede Slobodanu Milosavljeviću - ko mu je dao pravo, tj. na osnovu kog zakona je dao privatnim licima pravo da na više parcela u Subotici iskopavaju pesak, ovo društveno dobro, ako znamo da je privatna svojina samo 50 santimetara
na površini? Znamo kako se rudnici otvaraju, a imamo probleme i s urušavanjem kuća oko ovih poseda.
Prvo rešenje je izdato u junu, drugo rešenje - u julu, treće rešenje - u avgustu.
Rešenja su izdata na dva fizička lica i jedno akcionarsko društvo. Fizička lica su Stjepanović Božo iz Subotice i Stokić Budimir iz Subotice, a Akcionarsko društvo - "Voj-put" AD iz Subotice.
Gospodo poslanici, ovo nije prvi put da se ministri iz Demokratske stranke dopisuju sa građanima i šalju privatnu prepisku i rešenja. Ovo je u privatnom aranžmanu, niko ne može društveno dobro da izda nekome u vlasništvo, da ga koristi a da nikakve obaveze ne plaća.
Ovde smo oštećeni kao opština Subotica. Nije mi jasno da li su Demokratska stranka i svi relevantni faktori koji učestvuju u vlasti u Subotici dizali ovu galamu zato da bi zabranili rad svima, čak i onom ko je privatno izdavao i vadio pesak na svojoj zemlji, da bi se pripremio teren ovim ljudima, ovim fizičkim licima, ili "Voj-putu", da mogu da iskopavaju, da bi zaradili ogromne novce od društvene svojine.
Opština Subotica nijedan dinar ne ubire od ovog. Država ne ubire nijedan dinar od ovog. Pesak se iskopava bez kontrole, bez evidencije, bez bilo čega. Ne iskopava se samo na ovim lokacijama, jer su dobijena rešenja, privatnim vezama, kod ministra Milosavljevića, nego se iskopava i šire, nema kontrole.
Pozivam Vladu Srbije da obustavi ova rešenja.
S obzirom na to da je vreme proletelo, nisam uspeo da postavim pitanje. Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, tj. Slobodanu Milosavljeviću, ministru poljoprivrede – kakve su zasluge ova dva fizička lica i akcionarskog društva za državu kada su dobili na korišćenje rudno bogatstvo, iskop bez nadoknade, bez bilo kakve evidencije?
Da se samo nastavim, pošto ću iskoristiti preostalo vreme, da iskoristim prisustvo gospodina ministra za lokalnu samoupravu.
Znate šta, nije ova odluka, slušam šta je malopre govorio jedan poslanik o događajima u opštini Senti i ovim odlukama, nije to jedinstveno.
Vi ste kao Demokratska stranka u Malom Iđošu pomogli da se izglasa pre dva-tri meseca ovakva odluka - da prognana i izbegla lica i lica iz readmisije ne mogu kupovati napuštene kuće na teritoriji opštine Mali Iđoš. Takva odluka je donesena sada u Senti.
Vi kojima su puna usta Evrope i demokratije, upravo glasate za ovakve odluke i pomažete da se na osnovu ovih evropskih zakona, zakona koje vi prilagođavate Evropi, donose ovakve odluke. To je primer opštine Mali Iđoš.
U Subotici je pokušano da se ovakva odluka provuče kroz Parlament. Međutim, zahvaljujući velikoj ažurnosti odbornika SRS-a i razgovorima sa drugim odbornicima, uspeli smo da sprečimo ovakvu odluku i u Subotici je ona za dva glasa propala i nije donesena. Čak je bilo i pokušaja u ovim parlamentima da se vrši pritisak i na Pokrajinski parlament, da i on donese ovakvu odluku. Tako su glasili predlozi tačaka dnevnog reda u lokalnim parlamentima i nemoguće je da ministar Marković nije upoznat s ovakvim stvarima, jer je njegova stranka učestvovala u tome.
Evo, ja sam dao konkretan primer, u Malom Iđošu, pa neka se pozabavi time da li ovakve odluke mogu da prođu i da li su u skladu sa Ustavom i zakonom.
Hvala.
Kolege poslanici, čl. 225. i 226. Malo bih se vratio unazad da se podsetimo kada je bilo potrebno ovim novim, kako jedan moj kolega, Momir Marković, zove vas - demokratori, kada su 1996/1997. godine bile velike demonstracije po Beogradu, čuveni Gonzalesov leks specijalis, kada se vaš pokojni premijer penjao i skidao petokraku i uvodio demokratiju u Srbiju, i od te demokratije evo dokle smo došli danas, da moramo da pričamo o ovim stvarima koje nemaju ni "d" od demokratije.
Od dolaska demokratije u Beograd i DS, sa SPO, 1996. i 1997. godine, od izbora možemo samo da se podsetimo urbanističko-građevinske mafije, koja je tada dobila najveći zamah u Beogradu i sve si mogao da završavaš po kancelarijama uz jedno koferče i neko mito koje se donosilo.
Tako su se poslovi završavali u Beogradu, i logično je da vi kad ste ušli u svu tu mašineriju nemate izlaza i sada na sve načine pokušavate da zadržite ovo što imate i ne možete da krenete u jedan demokratski razvoj, kako Srbije, tako i Beograda. Al' kroz Beograd vaše se lice odslikava, jer ste vi svi tu namešteni i sebi ste stolice pripremili.
Ako pričamo o demokratiji i ako se pozivate na demokratiju, onda u ovim razgovorima u svim političkim funkcijama i izabranim licima mandati prestaju kada lice umre.
Sve priče se tu završavaju, tu može da se stavi tačka i o tome nema potrebe da se razgovara i da izmišljamo neke načine da se zadržimo na vlasti.
Gradonačelnici su birani neposredno, gradonačelnici nisu birani u Skupštini, pa tako mora da se primenjuje važeći zakon koji postoji.
Gradonačelnik ne može da se izabere nigde u Srbiji, nijedan predsednik opštine, nijedan gradonačelnik ne može da se bira u parlamentu, u parlamentu se biraju predsednici skupština.
Gospodo demokrate, ako već znamo da ne postoji demokratskiji način do izbora, onda zašto pribjegavate nasilju i sili? Zašto ne raspišete izbore?
Ako je prestao mandat prisilnom smrću, u roku od 15 dana predsednik Skupštine je dužan da raspiše izbore. Nikakva vaša dovijanja, pozivanje na Kosovo.
Sada kada bude 10-11. decembar, i tada ćete vi naći načina pa ćete reći - znate šta, problem Kosova će se pojaviti u trećem mesecu, pa ćete onda tražiti još neki dodatni rok.
Gospodo poslanici, reklamiram član 226. Poslovnika. Imao sam više poziva od građana opštine Mali Iđoš koji su u lokalnom parlamentu usvojili jedan zahtev upućen Ministarstvu zdravlja u kome traže mogućnost da se za dobijanje zdravstvenih usluga, što inače ostvaruju u Subotici, obrate u Vrbasu. Razlog je finansijske prirode, udaljenost od Subotice je 50, a od Vrbasa 12 kilometara. Tako bi građani smanjili troškove i puno brže i efikasnije bi mogli da dođu do usluge, posebno u nekim hitnim slučajevima. Postavljam pitanje ministru zdravstva Tomici Milosavljeviću i tražim uputstvo kako najlakše i najbrže građani mogu da prevaziđu ovaj problem i da se upute u Vrbas, a ne u Suboticu.
Još jedno pitanje, više kao jedna zabrinjavajuća pojava koja se dešava u opštini Subotica, nego pitanje, ali s obzirom da se radi o ministru iz stranke koja nije obaveštena, evo, ja ga ovim putem obaveštavam i tražim od njega odgovor.
U Subotici se, slučajno ili namerno, više puta dešavalo da se veliki srpski verski praznici ne uvažavaju. Recimo, imali smo pokušaj da se zakaže sednica Skupštine opštine na naše velike praznike, pa smo uspeli da se izborimo da se to ne dešava.
Prošle subote u osnovnoj školi na Paliću deca su išla u školu na naše pravoslavne Zadušnice, možete da zamislite. Ne bismo se mi bunili što deca idu u školu na Zadušnice, ali problem je malo dublji i nije bezazlen, pa mislimo da u vezi sa tim Ministarstvo treba da povede računa.
Deca su odrađivala dan da bi bila slobodna za Dan mrtvih. Pa šta je to? Mi pravoslavci imamo više zadušnica, ne bih zalazio ni u čiju veru, niti u to ko koliko uvažava svoje mrtve i koliko im posvećuje vremena i pažnje, ali ne dozvoljavam da na Zadušnice srpska deca moraju da odrađuju Dan mrtvih, 1. oktobar, to je praznik Svih svetih, kako ga oni zovu.
Molim Ministarstvo prosvete da se malo pozanima za ove događaje. Ne znam ko ima pravo da određuje kada će se održavati nastava, kada neće, i tražim od ministra prosvete odgovor i da se na naše velike praznike u Subotici ne dešava ovako nešto. Hvala.
Kolege poslanici, napravio sam lapsus što se tiče 1. oktobra i novembra, a ja jesam rekao za dan Svih svetih, a drugi dan je Dan mrtvih. I, odrađivalo se u osnovnoj školi na Paliću. Ja sam imao poziv od prosvetnih radnika iz osnovne škole, ne bih imao ovu informaciju da nisam imao poziv od radnika.
Što se tiče poznavanja između jednih i drugih, vi biste, kolega, morali da znate da sam ja jedan dan zadržavao do podne sednicu lokalnog parlamenta, rekao sam da je nećete početi, jer su Zadušnice i to je dan koji mi praznujemo. Puno roditelja želi da odvede decu na groblje, isto kao i ovog dana kada su radili na Paliću. Vi to onemogućavate kroz ove vaše sitne podvale. Nemojte osporavati nešto. Dogovorili smo se, konačno, u lokalnom parlamentu da za velike verske praznike, i pravoslavne i katoličke, nećemo zakazivati skupštine, nećemo tako nešto da činimo. Međutim, vi se ne držite dogovora. Jednostavno, kada se zove, kada se interveniše, onda kažete - nismo o tome razmišljali. Malo razmišljajte.
Kolege poslanici, sa ove govornice sam pre tri meseca postavio pitanje o pljački u Subotici i dobro je, nešto se dešava, reaguje policija, reagovalo je tužilaštvo. Međutim, država ne reaguje i Vlada ne reaguje. Ali, nije ni čudo, pošto je na čelu Vlade isti čovek koji je bio tehnički premijer kada je otuđen ovaj prostor, pa ga, valjda, još niko nije obavestio.
Evo, sa ove govornice, postavljam pitanje premijeru Koštunici - šta se dešava, zašto Vlada ne reaguje na razmenu prostora između ''Minerve'' i Direkcije za imovinu Republike Srbije?
Došli smo do mnogo novih saznanja o nepravilnostima koje su se tamo dešavale. Da ne pričam i da ne ponavljam, ovaj prostor koji je dala država vredi 10 puta više nego onaj koji je dobila u zamenu. Ali, kada pogledamo pažljivo ugovor, vidimo da je navedeno, za prostor koji ''Minerva'' daje za državnu imovinu Direkciji - pronašli su uslovan prostor.
I gle čuda, nakon galame koja se desila u Subotici i saznanja šta se desilo, istog trenutka je nikla skela oko ''Minerve'' i ona se renovira, da bi se, valjda, pripremila da može biti namenska - za postavku muzeja. A, da bi ''Minerva'' mogla da odgovori nameni za postavku muzeja, trebaće duplo više sredstava nego što je procenjena njena vrednost.
Ne lezi vraže, evo, kad pogledamo dokumentaciju, Institut za procenu vrednosti je procenio objekte ''Minerve'', prilikom privatizacije, poslao je samo površnu kvadraturu, čak i tamo gde su se bicikli parkirali, i tu nadstrešnicu su računali u kvadrate, i procena je bila - 46 miliona, u dinarima govorim, da bi nakon kratkog vremena dosegla vrednost, iako nije bilo nikakvih ulaganja, od 102 miliona, kada ulazi u razmenu sa ovim prostorima.
Šta se još čudno dešava oko ovih prostora? ''Minervi'' su računati i tavani, i podrumi, stepeništa, gazišta, WC-i itd, portirnice, a u ovim državnim prostorima ništa od ovih parametara nije uzimano u obzir.
Još jedna stvar. Kada su dostavljeni iz Direkcije podaci o tome kolika je površina ovih sedam prostora koji se daju za ''Minervu'', videlo se da je to mnogo više kvadrata nego što dolazi u onu ravan cene gde Vlada i Direkcija dozvoljavaju razmenu - jedan za jedan. Šta se onda dešava? Vlasnik ''Minerve'' je pokušao da doplati tu razliku kvadrata.
Onda su se dosetili da se ne može prodati, jer se sredstva uplaćuju Direkciji, a ne opštini Subotica. Onda su, na brzinu, sve vratili nazad, pa su ponovo merili i došli su do neke ujednačene površine, da bi se mogla izvršiti razmena. Samo na jednom prostoru 40 i nešto metara kvadratnih je ukradeno, pričam o onim korisnim, a tavane i podrume da ne brojimo.
Pozivam Vojislava Koštunicu da da konačno odgovor na pitanje šta se dešavalo oko razmene ''Minerve''. Da li je to možda ustupak Savezu vojvođanskih Mađara zbog ovog novog koalicionog sporazuma između Vojislava Koštunice i Saveza vojvođanskih Mađara, tj. DSS-a i Saveza vojvođanskih Mađara? Ako jeste, onda, ko je dao pravo tehničkom mandataru da da državnu imovinu u korist sporazuma koji je sklopio sa jednom političkom organizacijom?
Hvala vam.