Nemojte se obazirati gospodine Babiću, Marković to radi neprestano.

Molim vas gospodine Babiću, vratite se na amandman. 

Molim vas gospodine Markoviću nemojte da dobacujete.

Gospodine Babiću, nemaju odgovore, molim vas vratite se na amandman.

Možda ste u pravu, morate završiti.
Povreda Poslovnika gospodin Veselinović.
Momenat, da vidim još povrede Poslovnika.
Gospodine Markoviću, vi?
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Gospođice Jerkov, vi?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)
Gospođice Jerkov, zašto smatrate, vi jeste ovlašćeni, ali nije pomenuta Demokratska stranka?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Jeste.)
Jeste, pomenuta je Demokratska stranka, onda ćete dobiti.
(Jovan Marković, s mesta: Gospodin Babić uporno vređa.)
Gospodine Markoviću, ja ne mogu ništa da čujem ono što govore poslanici u Narodnoj skupštini što diskutuju kad vi čitavo vreme samo dobacujete, vičete, nezadovoljni ste nešto, ometate govornika i ja ne mogu da čujem. Ne mogu da se skoncentrišem, da slušam diskutanta kada vi neprestano dobacujete, neprestano nešto, nešto, a samo bih voleo da to isto uradite kada govore vaše stranačke kolege.
Kada pokažete da ste korektni i da tako reagujete i kad govori gospodin Božović i kada govori gospođica Jerkov i kad neko drugi od vaših poslanika govori, kad pokažete da imate iste aršine za sve, onda ću vas saslušati.
(Jovan Marković, s mesta: Vređa nas.)
Gospodine Markoviću, dopustite da možemo da se koncentrišemo na izlaganja poslanika.
Ja vas molim, evo šta god hoćete dobićete od mene samo jednom da dopustite da jedan poslanik završi a da vi ne dobacujete. Šta god hoćete, daću vam ako se obavežete da ćete slušati ono što govore u ovoj sali narodni poslanici, da nećete da dobacujete, da nećete da ometate šta god hoćete, evo imate moje obećanje ja ću vam dati.
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Gospodine Veselinoviću, može da se ovde, imamo pravilo danas da se malo odstupi od dnevnog reda izgleda.
Znači, kao što govore gospodin Božović, Jerkov i ostali, niko danas ne poštuje u potpunosti temu dnevnog reda. Ali, ako krene da se vređa kao što vi sada radite, da vređate kolege na najgrublji način, rušite dostojanstvo Narodne skupštine to ne mogu da dozvolim.
Ali, to je vaš manir. Vi ste već pokazali da je to vaš manir i domaće vaspitanje i ja ne mogu da tu nešto promenim.
Pokazali ste građanima Srbije kakvi ste i na kakav način vređate vaše kolege.
Tako je gospođice Nado Lazić. Ja mislim tako, vi možda mislite drugačije, ali vi ste isto pokazali kako mislite.
(Aleksandar Marković, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Pavićeviću, morate sačekati. Moramo po Poslovniku.

Poslovnik ima prednost, gospodine Markoviću.
Naučite Poslovnik konačno.

Gospodine Markoviću, molim vas. Mislim da je ovo sada prevršilo sve granice, ponašanje poslanika u velikoj sali Narodne skupštine. Ili ćemo se vratiti dnevnom redu ili ću morati da dam pauzu.
Replika, Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Sada repliku ima dr Pavićević, pa gospodin Marković, pa onda gospodin Babić na izlaganje vaše i time zatvaramo krug replika.
(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)
Postoji redosled. Replike su napravljene pre nego što ste vi gospodine Rističeviću javili se. Znači, ima neki redosled i time zatvaramo krug replika, neću dozvoliti više da se govori van teme.
Izvolite gospodine Pavićeviću.

Vreme.
Hvala gospodine Pavićeviću.
Reč ima mr Jovan Marković, replika na izlaganje gospodina Babića. Izvolite.

Gospodine Markoviću, vi ste tražili repliku i dobili ste repliku. Ja vas molim da iskoristite, da ne nastavljamo više po Poslovniku, to neću dozvoliti.

Znači, kažnjavaću opomenama ko god se bude javio po Poslovniku i odstupio od dnevnog reda. Evo, sada vam to obećavam.

Imate pravo na repliku, dva minuta i ja vas molim da to iskoristite, da ne bude posle opet da niste imali pravo na repliku.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću.
Javnost Srbije može da čuje i da sam reagovao na to kada je rečeno od strane Markovića, da sam mu u tom momentu oduzeo reč. Takođe, može da čuje javnost Srbije da non-stop dobacujete i uznemiravate poslanike koji govore, ne dozvoljavate da se rasprava vodi u Narodnoj skupštini. Celo popodne i celo pre podne sam samo vas opominjao za dobacivanje, gospodine Markoviću. To zna javnost Srbije.
Vi znate nešto drugo, kao što nemate pravo da replicirate meni kao predsedavajućem, a malopre ste replicirali. Dobili ste repliku na izlaganje gospodina Babića, a vi ste to iskoristili da replicirajući meni. Ne želim da se više sa vama na bilo koji način ubeđujem i vodim polemiku. Ima veliki broj narodnih poslanika u ovoj sali koji želi da govore o ovoj temi, a mi sada, evo, pola sata pričamo o nečemu što nije tema i sa vama se ubeđujem šta je vaše pravo i dužnost kao narodnog poslanika i na koji način treba da poštujete Poslovnik. Vi to ne radite. Ja ću smatrati da ne vredi da se sa vama ubeđujem i jednostavno ću vas ignorisati, jer nema drugog načina. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika na izlaganje. Izvolite.

Vreme.