Ovo nije tema, gospodine Veselinoviću.

Zahvaljujem.
Gospodine Veselinoviću, vi ste profesor na univerzitetu, i vrlo dobro znate i možete da koristite kada koristite termin – lično obraćanje. Gospodin Marković ni u jednom trenutku vam se nije lično obraćao. On je kroz svoj govor pominjao delove vašeg izlaganja, ali ni jednog trenutka vam se nije lično obratio, tako da ja nisam mogao da reagujem, kao što nisam mogao da reagujem sa rečenicom - ko je davao izjave novinarima, mi smo ovde u sali, ja ne mogu da znam ko je davao izjave novinarima i koga pominje gospodin Marković.
Tako da, gospodine Veselinoviću, kad sledeći put želite da zloupotrebite Poslovnik, da se javite po Poslovniku da replicirate, bar recite istinu, a ne ono što nije rečeno i što ni ja nisam mogao da sprečim.
Izvolite gospodine Markoviću.

Ne vredi gospodine Markoviću, jer vi ne želite da obrazložite kako sam ja povredio Poslovnik, nego tumačite izlaganje i govore narodnih poslanika, tako da moram samo da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?
(Jovan Marković, s mesta: Želim da završim rečenicu koju sam započeo.)
Pa, ne možete tako što replicirate gospodine Markoviću. Molim vas, da iskoristite vaše pravo da se malo podsetite Poslovnika i da znate kad u kom trenutku možete, na koji način da se javljate za izlaganje. Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Želim da završim rečenicu koju sam započeo, sa svojim komentarom o garnituri…)
Skupština će se izjasniti u Danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

U pravu ste i moraću to da primenim od sada. Nisam želeo prvo što gospodin Veselinović nema vremena koje bih mogao da mu oduzmem , a gospodin Marković ima samo dva minuta koje žarko želi da iskoristi i nisam želeo ta dva minuta da mu oduzmem, nego sam prekinuo, ali ću morati to da uradim ako se bude i dalje zloupotrebljavalo javljanje po Poslovniku.
Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Vreme, gospodine Babiću.
(Jovan Marković, s mesta: Po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine Stefanoviću, da li ćete po dnevnom redu? Pošto su ovde počele teške reči da se govore, ja moram ovo da prekratim i da se vratimo na temu. Izvolite, gospodine Stefanoviću, da li želite o dnevnom redu?

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović.

Zahvaljujem, gospođo ministarka.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)

Izvolite, nastavite gospodine Babiću.

Molim vas, gospodine Babiću, svesni ste kada ste to izgovorili da ta reč, taj termin ne bi trebalo da se koristi.

Zahvaljujem se.
Samo momenat. Imam prijavljenog gospodina Stefanovića i gospodina Markovića. Koji je osnov vašeg javljanja?
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Imate pravo, kao ovlašćeni predstavnik, gospodine Markoviću, jer je pomenuta stranka, a i vi lično.
Reč ima mr Jovan Marković.

Gospodin Stefanović, misli da ima pravo na izlaganje gospođe ministarke?
Ne, nemate pravo.
(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto?)
U njenom izlaganju nisam video nikakvu mogućnost da možete da dobijete repliku.
Reč može da dobije samo gospodin Marković zato što je pomenuta DS.
(Borislav Stefanović, s mesta: Izvinjavam se, niste znali, pričali ste telefonom.)
Gospodine Stefanoviću, vrlo ste duhoviti.
Gospodine Markoviću, da li želite da iskoristite vaše pravo od dva minuta?
Izvolite.

Da ste me slušali gospodine Markoviću, rekao sam da imate pravo zbog pominjanja DS, a i vas lično i zato sam vam dao taj osnov.
(Jovan Marković, s mesta: Tražim da mi se vrati vreme. To uvek radite.)
Izvolite, nastavite.

Zahvaljujem se.
Poslanička grupa SNS ima jako puno vremena, tako da ne možete da uskratite nekome pravo da govori sedam minuta.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.
(Jovan Marković, s mesta: Po Poslovniku, gospodine Bečiću.)
Gospođo Mihajlović, nastavite.

Gospodine Markoviću, vrlo dobro znate Poslovnik. Kada dam reč nekome, ne mogu da ga prekinem da bih dao reč ponovo vama.
(Jovan Marković, s mesta: Niste mi dali reč...)
Gospodine Markoviću, već sam dao reč potpredsedniku Vlade kada ste se vi javili po Poslovniku. Morate sačekati. Osnovna je kultura da sačekate da završi govornik koji je dobio reč da bi vi imali pravo da se javite.
(Jovan Marković, s mesta: To je treći put danas sa istim obrazloženjima.)
Ja ne mogu da rešim vaše probleme, gospodine Markoviću.
Izvolite, gospođo ministarka, nastavite.