Nisam još nijedan citat iz ovog zakona čuo.

Vreme, gospodine Pavićeviću.

Ništa vam ja nisam oduzeo. Završite rečenicu, molim vas.

Vreme. Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Ovaj zakon je odličan, kada ste vi samo slovnu grešku našli.

Dobro.

Reč ima Rasim Ljajić.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Da, imate pravo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Izvolite, dr Pavićević.

Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, još jednom pokušavam da vas na lep način zamolim da poštujete narodne poslanike u ovom visokom domu.

Gospodine Pavićeviću, ja bih isto tako mogao da odem u klupu i da na mnogo načina iskomentarišem vaš govor, ali vas uvažavam i smatram da je u redu način vaš, kako vi želite, obrazložite i date izlaganje o ovom zakonu, ali nemojte to da osporavate drugim narodnim poslanicima.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Izvolite, gospodine Bečiću. Dozvolite, gospodine Bečiću.)

Pogotovo da na ružan način pokušavate da kvalifikujete način na koji oni govore u Narodnoj skupštini. Ja vas molim, mislim da to nije vama svojstveno da se na takav način obraćate narodnim poslanicima. Zahvaljujem.

Nastavite.

Molim vas, u jednoj rečenici.

Gospodine Pavićeviću, smatram da ne želite na način na koji bi trebalo da govorite.

Ja vas molim, nastavite da replicirate narodnom poslaniku Zoranu Babiću, zbog čega ste dobili pravo na repliku.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću, ali upravo ovo što ste rekli govori o onome što ste rekli.

(Vladimir Pavićević, s mesta: O meni, o vama, o svim poslanicima.)

Vi osporavate narodnim poslanicima da oni iskoriste ovu temu, kao što je rekao gospodin Babić, da promovišu mesto odakle su došli, da zastupaju birače koji su ih izabrali u ovu Narodnu skupštinu i vi im sada to osporavate, a vi ste u vašem govoru od pet minuta pomenuli zakon u jednoj rečenici. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.