Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite gospodine Stefanoviću.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Reč ima ministar Stefanović.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima magistar Jovan Marković.
(Branka Karavidić, s mesta: Htela sam repliku.)
Jel mislite gospođo Karavidić da imate pravo na repliku?
(Branka Karavidić, s mesta: Dva minuta mi je dovoljno.)
Pa znate po Poslovniku na koji način se dobija replika.
U ovom momentu ... Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč im mr Jovan Marković. Izvolite gospodine Markoviću.

Nastavite gospodine Markoviću. Pažljivo vas slušam.

Gospodine Markoviću, ja vas molim da se vratite na temu.

Gospodine Markoviću, mi sada u ovom trenutku ne raspravljamo o liku i delu pomenutog predsednika opštine, nego pričamo o temi i zakonu koji je na dnevnom redu. Ja vas molim, ako želite da nastavite, vratite se na temu.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Gospodine Markoviću, molim vas, nemojte da dobacujete. Gospodine Markoviću, vi ste u Narodnoj skupštini.

Gospodine Markoviću, vi ste u Narodnoj skupštini, sačekajte, dobićete pravo na repliku. Da li moram da vam dam opomenu, da bi shvatili da ste u Narodnoj skupštini?

Gospodine Markoviću, molim vas nemojte da dobacujete.

Gospodine Markoviću, nemojte da dobacujete.