Dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom delu zasedanja Skupštine Srbije svega i svačega sam se naslušao. Potpuno razumem da ima političkih stranaka za koje bi jedini prihvatljivi sporazum bio da se Kosovo i Metohija vrate pod potpuni integritet Republike Srbije. Verujte, i mi iz SNS bismo bili najsrećniji da je to moguće.
Isto tako, čuo sam i teške reči, kao što su recimo izdaja. Čuo sam teške reči da ovaj sporazum rešava status Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ovim sporazumom ne dobijaju nezavisnost i Kosova nema ni u članstvu UN.
Međutim, sve te priče koje su protiv ovog sporazuma postavljaju jedno prosto pitanje – koju mi to alternativu imamo, ako ne prihvatimo ovaj sporazum koji je bio u Briselu, da se samoizolujemo? Dovoljno je da prođete malo Srbijom i da shvatite da to nije moguće. Građani Srbije su siromašni. Samoizolacija vodi u još veće siromaštvo. Mi nemamo ekonomsku snagu kojom bismo određene političke poteze vukli. Zato ne može da bude kriva ova Vlada, već vlade koje su učestvovale i vodile Srbiju u prethodnom periodu.
Da li je neko u SNS radostan zbog ovog sporazuma? Mogu da kažem da niko nije radostan. Da li smo zadovoljni? Nismo ni zadovoljni. Da li je moglo da se postigne nešto više? Verujte da nije.
Neke političke stranke su ovde i napadale ovaj sporazum, pa napadale su i SNS i Vladu Republike Srbije zašto nisu prihvatili prethodni sporazum. Jeste u tome razlika, da ako neko želi da vodi Republiku Srbiju, mora da se bori za nju i za njene interese. Zahvaljujući toj želji da se nešto uradi i da se nešto postigne, da se nešto promeni i da se ne da sve za ništa, imamo sad jedan ovakav sporazum.
Svakako da ovaj sporazum nije rezultat rada samo ove Vlade. Rezultat je jedne upornosti da se dođe do nekog rešenja koje pred nas postavlja i EU i UN, a i interesi Republike Srbije. Da li bi rezultati ovog sporazuma bili bolji da je sporazum postignut pre, recimo, pet ili šest godina? Potpuno sam uveren da bi, zato što su mnogi koji su vodili Republiku Srbiju kosovski problem stavljali pod tepih, bežali su od njega, krili su ga od građana.
Donosili smo ovde u Skupštini Srbije često i rezolucije i deklaracije o Kosovu i Metohiji, koje su ostajale samo mrtvo slovo na papiru i nikakav drugi rezultat, osim deklarativnog zalaganja za pravni kontinuitet na Kosovu i Metohiji, na koji ima pravo Republika Srbija. To je bio jedini rezultat. Da li je neko lobirao po svetu da ne dođe do nezavisnosti Kosova? Nije niko, samoproglašenje nezavisnosti Kosova.
Često su nas zemlje koje su nam i više nego prijateljske stavljale do znanja da odredimo šta mi hoćemo sa Kosovom i Metohijom. Nismo smeli ili nisu ni htele te vlade da im kažu šta hoće sa Kosovom i Metohijom, dok su privremene kosovske institucije polako ali sigurno zaokruživale svoju nezavisnost. Počele su da vode svoju upravu. Počele su da vrše vlast na teritoriji Kosova i Metohije. Počele su da ostvaruju međunarodne odnose. Mi smo stajali po strani i pustili da to rade. Onda, kada je došlo do čuda 2008. godine, do čuda za koje su i mala deca u Srbiji znala da će da se dese, onda ko je kriv?
Znači, imamo sada jednu situaciju na terenu, koja nije uopšte povoljna za Republiku Srbiju, bar kada su u pitanju Kosovo i Metohije. Šta je preostalo? Da vidimo, kada su u pitanju te paralelne institucije, da li ih mi tamo stvarno imamo. Može da se kaže da ih na neki način imamo. Odakle se finansiraju? Iz budžeta Republike Srbije. Nije to sporno. Ako treba, i poslednji dinar bi išao za Kosovo i Metohiju iz budžeta Republike Srbije, ali postavlja se pitanje – imamo li mi više i taj poslednji dinar? Jedan deo nastavićemo i mi dalje da finansiramo.
Ono što je najvažnije jeste da se spreče privremene kosovske institucije da same rešavaju problem Srba na teritoriji Kosova i Metohije. Samo je pitanje kada bi polako počeli da ukidaju naše institucije, jednu po jednu, da se mi ništa ne pitamo, da mi ništa ne znamo i da zaokruže kompletnu državnost na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Po prvi put Republika Srbija ima bar jedan dokument na koji može da se pozove i koji joj daje pravo da bar kroz simboličan način učestvuje u vršenju vlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U poslednjih 13 godina nismo imali nikakve prilike, nikakve šanse i sve se dešavalo mimo nas. Zato ovo jeste početak rešavanja kosovskog problema, a status Kosova može da bude samo jedan u okviru Ustava Republike Srbije i u pravno-političkom sistemu Republike Srbije. To danas nije moguće, ali jedan ovakav sporazum nam daje za pravo da možemo u nekoj budućnosti da se nadamo.
Da je drugačije, što bi oni pregovarali s nama? Moraju da pregovaraju, pokušavaju da naprave državu sa kojom ne znaju šta će, jer još uvek nemaju pun integritet kao država i ovim sporazumom to ne dobijaju, nego se na određen način nešto vraća i pod okrilje Republike Srbije. Ono što je nama takođe važno je da oni to priznaju, hteli ili ne, da priznaju, da imamo ipak pravno pitanje na teritoriji Kosova i Metohije, koje je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da li mogu da kažem da bude sporazum bolji? U ovom trenutku ne. Da ga je bilo možda pre pet, šest godina, potpuno sam uveren da bi ovaj sporazum bio daleko, daleko bolji nego što ga sada imamo. Da li smo srećni zbog toga? Nismo. Ali to je realnost na terenu i to su činjenice koje niko ne može da ospori i zbog toga će SNS i da podrži Izveštaj Vlade Republike Srbije kada se o tome bude izjašnjavala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što u Skupštini čujem neke reči za koje mogu da kažem da su najmanje nečuvene i to iz političke stranke koja je na najgrublji mogući način poništila Ustav SRJ, isti onaj Ustav na kome se zakleo Vojislav Koštunica trajao je samo godinu dana i na neustavan način doneta ustavna povelja o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Iz te iste stranke dok je predsednik te stranke bio premijer u Vladi Republike Srbije, Crna Gora je proglasila nezavisnost. Dok je taj isti premijer iz te iste stranke bio predsednik Vlade Republike Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost. I sada, posle svega ovoga oni pričaju kako je neko prodao Kosovo, o tome govorite. Šta ste radili dok ste bili na vlasti? Što to niste sprečili? Vi ste se bavili tada Haškim tribunalom. Zbog čega? Pa, zbog EU. Ni zbog čega drugog. Što ste potpisali CEFT-u? Zbog EU. Nemojte sada nama, ono zbog čega je vaša stranka dovela Srbiju da se sada nalazi u ovakvoj teškoj situaciji to nama prebacujete.
Ovo što se sada dešava je spašavanje od rezultata do koga nas je vaša stranka i politika dovela. Još nešto. Kada je u pitanju patriotizam najviše me nervira patriotizam i jako ljuti koji je unosan biznis i ništa više.

Jako dobro se sećam bombardovanja Srbije i SRJ, tada sam nosio uniformu. Što se tiče prodaje, niko ovde nije prodao Kosovo, niko ovde nije izdao Kosovo i niko ovde nije izdao Srbe koji su ostali na Kosovu.
Najveći problem jeste što su tu najveći protivnici tzv. predstavnici sa Kosova. Imaju u kući stanove po Srbiji, po Beogradu i zavode onaj narod tamo i guraju ga u sukob sa sopstvenom državom. Neki imaju stanove i u Londonu, neki su od tog patriotizma postali najbogatiji ljudi i na Kosovu i u Srbiji. Jel to taj patriotizam? Jel se tako čuvalo Kosovo proteklih godina? U tome jeste problem. Imali ste priliku, što niste pokušali?
Kada je ovde bio 2005. godine u Skupštini Srbije Baburin kaže – kažite nam šta hoćete sa Kosovom, podvucite crtu i mi ćemo za to da se borimo. Nikad Vojislav Koštunica na to nije dao odgovor. Evo do dana današnjeg u tome je problem. Ovaj sporazum nije ništa drugo nego rezultat, pokušaj spasavanja zbog jedne politike koja je proteklih godina bila katastrofalna. Možemo da biramo hoćemo li da Hašim Tači polako preuzima institucije, ali onako kako on hoće, bez ikakve kontrole i bez ikakvog odgovora, ili da pokušamo da bar to stavimo pod kontrolu i da barem u jednom delu prizna suverenitet Srbije na teritoriji Kosova i Metohije?

Prvo, ne znam da li sam ja neobavešten ili je neka druga stranka neobaveštena, zajedno sa njenim predsednikom. Gospodin Baburin nije neki tamo naučnik, nego potpredsednik Ruske Dume i razgovor nije bio u četiri oka, nego je bila zvanična delegacija Ruske Dume. Toliko o tome.
Kada spominjemo neke stvari koje su meni bile prebacivane, samo da podsetim na reči koje su išle iz vašeg poslaničkog kluba. "Guramo decu u "žutu kuću" Hašima Tačija". "Sporazum nije potpisan zato što nisu bili higijenski uslovi i zato što je prvi potpredsednik Vlade sedeo na drvenoj stolici". Ili hoćete da je neko izdao, da je neko prodao? Ne znam koja još teža reč postoji. Ako neko misli da sam ja izdajnik, neka mi to kaže, samo ne u ovoj zgradi, pa da vidite kako će da prođe.
Nije Tomislav Nikolić pustio Fljoru Brovinu, nego Vojislav Koštunica. Nije Tomislav Nikolić pustio braću Mazreku, nego Vojislav Koštunica, zajedno sa još 1200 terorista. Ti koje ste pustili, ponovo su ubijali Srbe u martu mesecu 2004. godine. Pušten je čovek koji je priznao da je silovao devetogodišnju devojčicu i ubio je zato što je Srpkinja i spalio je u jedinom krematorijomu u Evropi posle Drugog svetskog rata, u Klečki. Kakve ste vi to patriote onda?

Gospođo predsedavajuća, prekršen je Poslovnik po članu 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodin Milivojević je osamnaest minuta pričao o predsedniku Republike Srbije, pričao je o Vojvodini, čitao nam je neke knjige, spominjao SRS, spominjao nekakve granične prelaze, spominjao Bosance, spominjao humanitarnu pomoć, spominjao pisanje zakona, opozicione lidere u inostranstvu itd, itd.
Mislim da ste bili dužni da ga opomenete. Njemu lično ništa ne zameram, nije ni svestan da nije bio u temi i da mi je njegove pameti jedan dan, da se bar malo odmorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se oduševljavam kako ljudi koji se trude da nešto kažu i da svaki pokušaj bilo koga da nešto uradi, osude već unapred na propast, a zaboravljaju pri tome da lokalne samouprave imaju svoje nadležnosti definisane zakonom i nemojte te nadležnosti da mešate sa međunarodnim ugovorima, zato što i sam član 4. kaže – iz oblasti delokruga rada udruženja privrednih subjekata itd. A koji je to delokrug rada lokalne samouprave? Već imamo zakonska rešenja koja dozvoljavaju lokalnim samoupravama da se udružuju sa drugim jedinicama lokalnih samouprava u svetu i u čemu je tu problem, da li to njima neko brani, da li su radili, da li su tako neke velike demokratske vlasti, kao vlast u Novom Sadu, bivša, zabranila da se udružuje više jedinica lokalnih samouprava sa gradom Novim Sadom ako su iz iste zemlje?
Toliko ste napredni kada ste donosili statut grada Novog Sada. Jeste, samo sa jednom jedinicom možete u Novi Sad po važećem statutu koji ste doneli, da se bratimi. Onda spominjete gospodina Bačevića, a mi nismo ništa pokvarili, mi pokušavamo da napravimo. Pogledajte šta ste sve pokvarili.
Kao što sam rekao više puta, da nije u ovoj zemlji bilo hrabrih ljudi, ne bi imali ni TE u Kostolcu, ni TE u Obrenovcu, ni HE na Đerdapu, ne bi imali ništa, da ste se vi pitali pre 30 ili 40 godina, nego neki ljudi koji su nekim svojim entuzijazmom želeli nešto da urade za svoju zemlju, bez obzira na ideologiju.
Čini mi se da je vama na prvom mestu ideologija i tu vam je najveća greška.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni su i ruke i savest čistik, pred Bogom i pred zakonom, a što neko spominje nekakve bombe, bombe nismo bacali mi, nego je bacao neko drugi. Tačno je da su razoreni i mostovi i putevi i putevi, ali od 5. oktobra tih bombi nema, putevi su još više razoreni, fabrike još više zatvorene, a mostove koje pravite nema više ko ni da koristi i zato ne možemo da krivimo nekog drugog koji je došao sa 10.000 kilometara, nego vas koji ste bili na vlasti.
Nemojte više da se iščuđavate za sve ovo što vam se sada dešava u stranci. Nemojte da se čudite ni za afere koje se otvaraju, ni za "Agrobanku", ni za "Razvojnu banku Vojvodine", ni za "Galeniku", ni za "Sartid". Što se čudite? Pa, to su vaše afere.
Vama je to smešno? Ako je to vama smešno, ja bih voleo da dođete neki put i u te fabrike koje su zatvorene dok ste vi bili na vlasti i da objasnite zašto su zatvorene, a ne da se nalazite ovde, u Skupštini Srbije, da budete sigurni.
Kad ste bili ministri trebali ste malo više da vozite svoje automobile, a ne državne, da vidite kakvi su vam putevi, kakvi su vam građani, da se malo okrenete, da vidite koliko je fabrika stvarno zatvoreno.
Sad se raspravljamo oko jednog amandmana koji je podneo kolega iz moje koalicije. Pa, u redu, imao je najbolju želju, nešto dobro je imao nameru da uradi. Možda je znao, možda nije, ne znam, ali znam da sam planirao da onako uništavam državu, kao što vi uništavali, ne bih znao i ne bih umeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da se vraćamo na Kumanovski sporazum, jer ni tadašnja politička opcija ga nije podržala u kojoj sam bio, ali ima nekih međunarodnih sporazuma koje je Vlada Mirka Cvetkovića regulisala uredbom baš oko tog Kosova kada je to u pitanju. To je bilo onda kada ste građane isterivali na barikade i obećavali im lažnu podršku, a onda ste išli u njihovo ime, pregovarali i davali saglasnost i na ono za šta se oni nisu slagali.
Možda ste vi ne kao pravi predlagač, nego formalni, ovaj član stavili u zakon da nekoga amnestirate, zato što Narodna skupština nikada nije videla to što je neko dogovarao ispred Vlade Republike Srbije baš iz vaše poslaničke grupe, nego je to regulisano uredbama Vlade Mirka Cvetkovića.
Nemojte da se toliko brinete za Srbiju. Videli smo kako se brinete. Videli smo ne kada su u pitanju kolege narodni poslanici, nego neki koji su tada bili na mnogo visokim funkcijama u izvršnoj vlasti kako im je od Srbije daleko miliji novac, pa sada imaju problem da se opravdaju pred nadležnim državnim organima i pred biračkim telom.
Čak i ako je neko bio u nekoj zabludi barem nije bio spreman da nešto ukrade ili pripoji za sebe, nego jednostavno je imao neku svoju pogrešnu ideju. Možda je bila ispravna, videćemo. Vreme će da pokaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, svega i svačega u ovom parlamentu sam se nagledao i u životu, ali ovakve stvari još nisam čuo. Zaista ne mogu da razumem neke stvari. Trudim se, ali nikako mi nije jasno.
Prvo, kada se hvalite procentima i rezultatima izbora, evo ovako da vam kažem – vaša startna pozicija na prethodnim izborima je bila 500 metara na 1000 ispred SNS. Na narednim ćemo biti na istoj startnoj poziciji. Kakav će onda rezultat da bude? Na istoj, ne vi da budete iza nas zato što kontrolišete sve novine, sve televizije, sve medije, ne da imate iz budžeta sredstva kojima vodite kampanju, pa se zato odričemo subvencija za privredu, pa zato ukidamo seljacima subvencije za zemljište, da bi mogli da trošimo i da se slikamo pored onoga što trošimo. Tako ste vodili državu.
Ne sećam se da je ovaj parlament raspravljao o tehničkom sporazumu koji je potpisan u Briselu ili, recimo, o vozačkim dozvolama, o ličnim kartama, o saobraćajnim dozvolama, o registracijama. O tome ste raspravljali tamo. Vaša je poslanička grupa o tome raspravljala. Da li je prihvatio usmeno ili pismeno, ne interesuje me. Kada razgovarate sa velikim silama, usmena reč isto je teška koliko i pismena. Vi to dobro znate. O tome mi ovde o parlamenta mi raspravili? Biće da nikada toga nije ni bilo, nego ste uredbama Vlade Republike to sprovodili. Sada nama pokušavate da nas predstavite kako mi radimo protiv interesa države? Izvinite, moraćete mnogo puta da ustajete i da govorite sa ove govornice i tada biće vam teško da jedna laž ponovljena sto puta postane istina. Kada ste vi u pitanju, mora barem hiljadu.

Moj prethodni kolega, kada nešto ovako govori, mora da ima u vidu da onog časa, da to što ste radili, da su znali narodni poslanici, teško da bi vlada Mirka Cvetkovića opstala, zato što bi mnogi poslanici DS glasali protiv te vlade koja je vodila Srbiju ka priznanju Kosova. Srbija je za vreme vlade Mirka Cvetkovića bila na najboljem putu da prizna Kosovo. Eksplicitno ili implicitno, svejedno. Bila je na najboljem putu. Nemojte više da pričate o praznim budžetima.
Koji je razlog što ste vi ostavili prazan budžet? Šta je vas na to nateralo? Što ste zaduživali građane? Nasledili smo za prošlu godinu deficit 260 milijardi dinara. Za prošlu godinu, koji je napravila vlada Mirka Cvetkovića, za šest meseci, koliko je trajala. Koliko je ostalo neisplaćeno poljoprivrednicima? Koliko je država ostala dužna za povraćaj, refrakciju poreza na dodatu vrednost? Hoćete li da kažete da smo mi napravili ta zaduženja?
Hajde da uporedimo nominalne iznose, u evrima, u dolarima, u markama, u čemu god hoćete, da vidimo ko je napravio veći deficit u budžetu. Da li je to bilo 2000. godine ili 30. juna 2012. godine? Voleo bih da se konačno ostavite te priče. Slažem se da je u ovoj Skupštini najbolje mesto da se vodi politika, ali jedna argumentovana politika.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovako vi meni ličite sve više i više na jednu poslaničku grupu koja je ovde u prošlom sazivu imala najviše poslanika. Nastavite tako, na odličnom ste putu.

Dame i gospodo, narodni poslanici, predsedavajuća prekršili ste Poslovnik u članu 106. stav 1. i članu 107. stav 1. zato što ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika i kao predsednik Odbora za finansije, da ovo nije predlog nekih i vas, nego predlog Odbora za finansije, koji je sproveo konkurs i to onaj pravi, koji nikad pre toga nisu mogli da sprovedu.
Bio je potpuno javan, svako je mogao da učestvuje, bilo je pismenog teksta, bilo je usmenog teksta pred svim članovima Odbora za finansije, gde je bilo koji član Odbora za finansije mogao da postavi pitanje bilo kom kandidatu i da učestvuje u glasanju.
Da li LDP ovde želi da prikaže diktaturu ili da obezvredi rad svih članova Odbora za finansije? Ako želi da optuži SNS za diktaturu, to mogu da razumem, ali ne mogu da razumem da sve ono što su radile kolege poslanici i iz vlasti i iz opozicije, neko kaže da je diktatura. Očigledno da ne samo da se nisu spremili za ovu tačku dnevnog reda, nego nisu ni pročitali predloge kako treba. To je izgleda problem kod LDP.

Očigledno da se ovde opet u nekim stvarima ne razumemo. Govorio sam o tome da je Odbor za finansije sproveo ceo jedan konkursni postupak. Raspisao je javni oglas da svako ko želi može da konkuriše. Svako mora da se složi da je za to potrebno vreme, da ljudi prikupe dokumentaciju, da isteku rokovi itd. pa je potrebno vreme da se testiraju ti isti ljudi koji su konkurisali, pa je potrebno vreme i za intervju sa tim ljudima.
Ništa ovde nije rađeno preko kolena. Činjenica jeste, parlament ima svoj život. Neki put zavisi od odbora, neki put zavisi od zakona, neki put zavisi od predsednika Skupštine. Ali, prva tačka je predložena u petak. Odbor za finansije zasedao je u četvrtak, dao svoj predlog, a u petak je tražena izmena i dopuna dnevnog reda, da to bude prva tačka na današnjem zasedanju.
Šta je tu nespremno? Ko je nespreman? To su najbolji i najkraći rokovi koji su mogući, ili želite da zbog nekog populizma dozvolimo da Zakon o javnim nabavkama ne može da se primenjuje od 1. aprila? Izvinite, pored sve ove tehnike i dobre volje da se sve ovo pripremi kako treba, gde niko na ceo postupak ne može ništa da prigovori, kad su u pitanju kandidati, ne bih dozvolio ni da Zakon o javnim nabavkama zbog poslova Skupštine ne uđe u punu primenu 1. aprila i to je razlog zašto je ovo sada prva tačka dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem da opozicija …
(Nenad Konstantinović, sa mesta: Šta je predsedavajući pogrešio? Koji član Poslovnika je povređen?)
Čl. 283, 284. i 285. Da li hoćete da pročitam? Dajte mi barem pravo na uvodnu rečenicu.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da ne dobacuju.)
Član 283: "Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradu Narodne skupštine. Narodni poslanik je dužan da svoje odsustvo sa sednice prijavi predsedniku Narodne skupštine."
Kada se često povede ta priča oko tih kartica, nisam čuo da je predsednik poslaničke grupe LDP prijavio svoje odsustvo predsedavajućem Narodne skupštine. Nemam ništa protiv da odsustvuje sa sednice, ali je red da građani Srbije znaju da li je neki poslanik tu ili nije, pogotovo ako je predsednik neke partije, da bi mogli da ga pitaju zašto prima platu narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Isto tako, ovde se još nije desilo, a boga mi i neće, da su narodni poslanici glasali iz Soluna i Bodruma…
(Predsedavajući: Molim vas nemojte širiti temu.)
… a glasalo se kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik Vlade Republike Srbije i tada ste bili jedna ista stranka sa DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razumem svoje kolege narodne poslanike iz Demokratske stranke, očigledno su jako nervozni, zato što jednu aferu koja je plasirana među građane Srbije i koje su oni sami izazvali, polako počinje da bude razotkrivana pred srpskom javnošću.
Što se tiče pitanja, voleo bih da može ministar da odgovori na sledeće pitanje, pošto Evropska unija donela taj čuveni pravilnik o količini aflatoksina sa 0,5 je povisila standard na 0,05 promila, koliko znam tamo je prelazni period za primenu tog jednog pravilnika bio dve godine, a u Srbiji je bio dva dana.
Najveći problem oko primene pravilnika, koji je donela Demokratska stranka 2011. godine je bio taj što je neprimenljiv, a neprimenljiv je iz više razloga, osnovni razlog njegovog neprimenjivanja jeste nedostatak referentne nacionalne laboratorije koja bi ispitivala kvalitet mleka i drugih životnih namirnica, odnosno hrane.
Pošto se već duže vremena priča o tome da mi tu laboratoriju imamo, ali ona je još uvek u povoju i nije rođena za proteklih 12 godina dok je Demokratska stranka vedrila i oblačila u Srbiji.
Voleo bih da nam nadležan ministar odgovori zašto ta nacionalna referentna laboratorija nije počela sa radom, da bi mogao da se primenjuje pravilnik koji je donela Demokratska stranka, koji je neprimenljiv, isto tako voleo bih da znam da li postoje mogućnosti i uzorci mleka iz 2010, 2011, 2012. godine, da se i oni pošalju na analizu u neku drugu laboratoriju, da se utvrdi ispravnost tog mleka, dok je Demokratska stranka vršila vlast.
Potpuno sam siguran da bi rezultati bilo potpuno identični, eto to bi zasad bio moj prvi krug pitanja.

Gospodine ministre, znači, mi nemamo državni organ koji vrši ispitivanje kontrola kvaliteta životnih namirnica, i ono što smo imali, izgleda da je netragom nestalo, znači sada, koliko sam razumeo to rade privatne laboratorije.
Moje sledeće pitanje je – da li neko kontroliše te privatne laboratorije?
Da li će laboratorije koje više puta imaju značajno odstupanje rezultata od onih koji su realni, pošto je javna tajna da su te privatne laboratorije pod uticajem uvozničkog lobija.
Interesuje me, da li ste prilikom ove kontrole mleka, odnosno slanja u druge referentne laboratorije, da li ste poslali i mleko iz uvoza, a ako niste, zašto niste, zato što smatram da i mleko iz uvoza ni po kvalitetu ni po standardima ne odstupa od domaćeg mleka, osim po ceni i u interesu je onih koji ga uvoze, samo da strpaju što više para u svoj džep.