Dame i gospodo narodni poslanici, za ovih desetak godina, koliko sam u Skupštini Srbije, načitao sam se raznoraznih i obrazloženja i zakona.
U članu 32, postupak za razrešenje člana Saveta, u stavu 3. stoji da se, ako postoje razlozi za razrešenje člana Saveta ili guvernera Narodne banke, o tome pismeno obaveštava predsednik Republike Srbije i Narodna skupština, odnosno predsednik Narodne skupštine.
Malo je drugačije kada je u pitanju Narodna skupština. To je poseban organ, ustavna kategorija.
U stavu 5. istog člana ne obaveštava se više Narodna skupština, nego predsednik Narodne skupštine.
Kada imate obavezu u zakonu, gospodine guverneru, da se obaveštava Narodna skupština, pišete – Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine, i on ima obavezu da odmah, čim to stigne na pisarnicu, prosledi narodnih poslanicima, a kada pišete u zakonu – predsedniku Narodne skupštine, on tu obavezu nema. O tome se radi.
Ne mogu da shvatim da neko da ovakvo obrazloženje. U pitanju je samo terminološka razlika, a ne suštinska. To je Vlada Republike Srbije dala svoje mišljenje, meša se u naš posao, posao Skupštine Srbije.
A Narodna banka je dala mišljenje – amandman se ne prihvata jer predloženo rešenje obezbeđuje blagovremeno obaveštavanje Narodne skupštine. Pa, ko je Narodna skupština, predsednik ili narodni poslanici? I, ako je samo terminološka razlika, u čemu je onda problem da prihvatite amandman?

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogledaju uslovi za razrešenje funkcionera Narodne banke, pa rokovi kada mogu da se zaposle u organima čiju kontrolu i nadzor vrše, ispada, gospodine guverneru, da nekoga nagrađujete. Moram to da vam kažem.
Evo, pod pretpostavkom, naučnofantastičnom, da ste vi najbolji guverner Srbije i predložite jedan ovakav zakon, ne znači da će vaš naslednik da bude takav. Šta ako taj guverner, vaš naslednik, bude razrešen ako se utvrdi da je zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja funkcije i ozbiljnijih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije došlo do znatnog odstupanja od ostvarenja osnovnog cilja? Sa ovim izmenama, takav loš guverner ima pravo da se zaposli u bankama i drugim pravnim licima čiji nadzor i kontrolu vrše.
Gospodine guverneru, kad god dođe do nestručnog i nesavesnog obavljanja dužnosti, neko trpi štetu, a neko korist. Ako neko namerno (a teško je dokazati nameru, već samo odgovornost) dovede do toga da neka banka ne trpi štetu zbog njegovog nesavesnog i nestručnog obavljanja dužnosti nego korist, a on se po isteku roka od šest meseci zaposli u toj istoj banci, onda je on, gospodine guverneru, ovim izmenama i dopunama zakona nagrađen. Nagradili ste guvernera koji je loše obavljao svoju dužnost.
Baš zato što predlažete jednu ovakvu izmenu, samo je ona dovoljna da vas diskvalifikuje sa one pozicije, hipotetičke, da ste najbolji guverner Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da predlagač ovog zakona ne uzima u obzir da jedan zakon u svojoj primeni ima i neke životne probleme, koji se dešavaju u primeni zakona.
Samo ću jedan primer da navedem. U Zakonu o lokalnim izborima član 46. poslednji stav kaže da, ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. tačke 2) do 8), odluku mora da donese skupština jedinice lokalne samouprave, a od tačke 2) do 8) odborniku prestaje mandat ako je promenio mesto prebivališta, u slučaju smrti, gubitkom poslovne sposobnosti, ako je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.
Tako nešto nije primenljivo u praksi, zato što jedinice lokalne samouprave mogu da imaju 16 u vladajućoj većini, 15 u opoziciji. Ako iz vladajuće većine jedan izgubi mandat, ne može više... Skupština mu nije izglasala nepoverenje, ne može da ga razreši i dolazi do raspisivanja izbora.
O čemu se radi u vašim predlozima? Evo sledeće činjenice. Kada god neki organ, Savet, Odbor za finansije ili bilo ko, utvrdi da neki funkcioner Narodne banke ne ispunjava dužnost savesno, dužan je da u roku od 60 dana pokrene postupak za njegovo razrešenje. U vašem predlogu izmena i dopuna zakona taj rok ne postoji. Ne postoji nikakav rok. U tome je problem.
Čak i ako Savet guvernera utvrdi da je došlo do nesavesnog obavljanja dužnosti i da su se stekli uslovi za razrešenje funkcionera Narodne banke, ne može, nije u obavezi da o tome obavesti Narodnu skupštinu. Ne piše kada počinje postupak. Može da bude i nikad. U tome je problem s ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se briše član 51, odnosno član 48. stav 3, koji glasi – NBS može se zaduživati u inostranstvu u svoje ime, a za račun Republike Srbije, sa rokom otplate dužim od godinu dana, a na osnovu posebnog zakona.
Ne znam, gospodine guverneru, šta to vama smeta pa ovo mora da se izbriše. Jedina institucija kod koje Srbija sada može da se zaduži bez posebnog zakona duže od godinu dana je MMF, tako da i onaj koji je čitao to u Vladi nije znao da razume obrazloženje. To je njegov problem.
Šta vama smeta da napravite zaduženje, predložite Narodnoj skupštini zakon, da znamo pod kojim ste uslovima zadužili Narodnu banku, Republiku Srbiju, građane, koji su rokovi otplate? Zašto da to bude privilegija jedino MMF-a?
Postoje i druge finansijske institucije u svetu. Da li su to jedini uslovi? Da li su to najbolji uslovi? Možda neka banka čak da i bolje uslove. Ne vidim nijedan razlog zašto to ne bi bilo na kraju pretočeno u zakon.
I taj poseban zakon. Vi ste, gospodine guverneru, i svoje buduće naslednike i njihove kolege rasteretili odgovornosti kada Narodna skupština utvrdi zakon o tom zaduženju. Ništa više. Ili, jedino da neko hoće to da zloupotrebi, da niko u Srbiji ne zna pod kojim se uslovima zadužuje Narodna banka za račun Republike Srbije, a kamate i sve ostalo će plaćati, naravno, građani Republike Srbije iz budžeta.

Vi ste dugo tražili razloge, ali u članu 48. ostaje da se NBS može kod MMF-a zadužiti sa rokom otplate dužim od godinu dana. Da li je to da se ovaj stav 3. člana 48. izbriše bio uslov da biste mogli da zaključite ugovor sa MMF-om?
Mi još uvek ne znamo o kakvom je sporazumu Narodne banke i MMF-a reč, a vuče se novac. Da li je to uslov, da se ovaj stav 3. izbriše? Ako jeste, onda je to razlog više da on mora da ostane. Jer, to znači da je samo MMF privilegovan da se NBS kod njega zadužuje, ni kod koga više ne može.
Šta je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj? Šta je s drugim finansijskim institucijama? Šta je sa Svetskom bankom? Da li je MMF jedina finansijska institucija od koje možemo, kao država, da zatražimo kredit? Možda i nije, ali kad ovako nešto napišete, onda sigurno jeste jedina.

Gospodine guverneru, redovno pratim sajt NBS, tako da me iznenađuju neki podaci, kao recimo juče, kada je  u pitanju trgovina devizama, da niko nije hteo da kupi devize od Narodne banke i onda ste intervenisali sa 20 miliona evra.
Ne mogu da vam verujem na reč. Ne mogu ni sajtu Narodne banke. Ono u šta verujem, jeste zakon koji se objavi u ''Službenom glasniku''. Nije ni on garancija da će svi da ga se pridržavaju, ali sam bar siguran da će da snose zakonske posledice. U tome i jeste problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitavo vreme guverner kao da želi da se odrekne saradnje s Vladom Republike Srbije, bez obzira da li je to dobro za Narodnu banku ili ne.
Znači, u članu 74. guverner može biti pozvan na sednicu Vlade Republike Srbije, a u starom predlogu zakona, koji se menja, piše – guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi s ostvarivanjem cilja i funkcije Narodne banke Srbije.
Ne može NBS da ostvari svoj cilj bez saradnje s Vladom. Ne može ni Vlada bez saradnje s Narodnom bankom.
Toga smo svi mi potpuno svesni. Zašto onda da ostavljate mogućnost Vladi da može da vas pozove ili da ima obavezu, kako je to bilo u starom zakonu, da vas u vezi s tim pozove. Ili smatrate da su u Vladi samo neprijatelji? A ti ljudi su vas do sada, dok ste bili guverner, zdušno podržavali. Te stranke su vas birale za guvernera. Uopšte ne mogu da razumem čemu ovaj član i koja je njegova svrha.
Još nešto, gospodine guverneru. Ako je osnovni cilj NBS kontrolisanje inflacije u nekom vremenskom periodu, taj cilj ne možete da ostvarite bez stabilnosti kursa dinara. Jer, bez stabilnosti kursa dinara nemate stranih investicija, nemate ulaganja. Čak i oni koji sada imaju novac, čuvaju ga, neće da ga ulažu, čekaju da vide kako će ova situacija da se razreši. Tako da je, svakako, vaš osnovni cilj i te kako vezan za stabilnost finansijskog tržišta i nemojte to nikad da zaboravite.

Dame i gospodo narodni poslanici, guverner reče da nema želju da prisustvuje svakoj sednici Vlade, da ima važnijeg posla. Ali, gospodine guverneru, ne vidim šta može za guvernera da bude važnije nego da neki zakon ili izveštaj Narodne banke zastupa ovde pred narodnim poslanicima. I nemate pravo da šaljete nekog drugog. Čak i ako se, nekim slučajem, desi da Vlada šalje nekog državnog sekretara, ne donosi tu odluku predsednik Vlade, nego Vlada.
O tome se i radi. Vi predstavljate jedan organ, samostalan po Ustavu, i bira vas Narodna skupština na predlog predsednika Republike, tako ste hteli, ali ne može ni guverner da bude iznad Skupštine, i ne može Narodnu banku u Skupštini Srbije da predstavlja niko drugi osim guvernera. Sve drugo je za mene i mojih 249 kolega, bez obzira iz koje su stranke, poniženje. Tako da ne vidim nijedan razlog, osim možda bahatosti, da se jedan ovakav amandman ne prihvati.
Shvatam ja vas, vi se nikad niste bavili politikom, pa ste otišli u NBS i ne znate neka nepisana pravila u politici. Ali, amandman je zbog toga i napisan. Samo je trebalo da ga prihvatite, i ništa više.
Našim amandmanom se tražilo da se u stavu 2. i 3. reči "ili lice koje on ovlasti" izbrišu. Znači, guverner je taj koji na sednici Skupštine obrazlaže zakon koji je predložio NBS, guverner je taj koji na sednici Narodne skupštine može obrazlagati mišljenje NBS na predlog zakona koji je u vezi sa ciljevima i funkcijama NBS, kao i mišljenje na predlog zakona kojim se uređuje budžet. Samo guverner, ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se Narodna banka s nama, ja se nadam, šali. Znači, Narodna banka hoće apsolutno kompletnu nezavisnost. Ona nama ne podnosi izveštaj da bismo ga usvajali, već samo da bismo znali šta NBS radi. A onda NBS traži od nas da nedostajuća sredstva za pokrivanje gubitaka NBS budu plaćena iz budžeta Republike Srbije.
Gospodine guverneru, zar nije to malo bezobrazno? Imate devizne rezerve, imate razne finansijske operacije, razne menjačke poslove, hartije od vrednosti, imate svoje prihode, prihode od platnog prometa. Ništa to vama nije dovoljno, nego, ako imate gubitak koji je ostvario NBS, a ne može da se pokrije iz vaših rezervi, mora da se plati iz budžeta Republike Srbije.
Pominjali smo onaj gubitak od 360 ili 36 milijardi dinara iz 2006. godine. Taj gubitak je plaćen iz budžeta Republike Srbije. A da li ste se odrekli, da li ste otpisali dug budžetu Republike Srbije prema Narodnoj banci za hartije od vrednosti? Niste. A preko je bio potreban taj novac ovde.
Iako smo pokrili vaš dug, država je morala da vama vrati novac, a da se zadužuje kod raznih banaka, da emituje kratkoročne hartije od vrednosti, da stvara kroz kamate na te hartije od vrednosti inflaciju, da bi Narodnoj banci bilo dobro, a čitavo ste to vreme, gospodine guverneru, pričali o tome kako Narodna skupština ne može da donese zakon koji će da ograniči plate u NBS.

Spreman sam da se izvinim guverneru NBS zato što sam u obrazloženju budžeta za 2007. godinu pročitao da su opredeljena sredstva za pokrivanje gubitka NBS.
To je taj čuveni budžet iz 2007. godine. Imamo dva, jedan je bio u deficitu, a jedan u suficitu. Taj koji je bio u deficitu, prikazivao je gubitak NBS. Gospodine guverneru, kao narodni poslanik vas obaveštavam da je takav budžet i usvojen.
A šta je problem? Problem je što vas je prevario tadašnji ministar finansija, sadašnji premijer. Ili sam vas ja loše razumeo kada ste sami rekli da ste izdavali hartije od vrednosti da biste povukli veću količinu gotovog novca, da ne bi došlo do inflacije, i tada je NBS, te 2006. godine, ostvarila gubitak.
Znači, budžetom za 2007. godinu bila su opredeljena sredstva da se taj gubitak pokrije. Ne znam kojim čudom nije pokriven. Neko je, izgleda, potrošio vaš novac. To ćete morati da pitate sadašnjeg premijera, on je tada bio ministar finansija.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaboravih u prethodnom izlaganju da kažem da se slažem da devizne rezerve ne mogu da budu kapital Narodne banke, ali ona ipak ima određene prihode. I sami ste rekli – sa računima u inostranstvu i deponovanim sredstvima Narodna banka ostvaruje neke prihode po osnovu tih deviznih rezervi. Isto tako, devizne rezerve mogu, prilikom prodaje, kupovine itd., da budu i način za ostvarenje određenog prihoda na ime kursnih razlika.
Ali, ne bih sad previše o tome. Ovde je reč o tome da smo mi u amandmanu tražili da se pooštri politika prema poslovnim bankama.
Sam guverner je više puta u svojim izjavama i na konferencijama za štampu opominjao banke da moraju da se pridržavaju propisa koje donosi Narodna banka. Ali, gospodine guverneru, koliko god da ste vi njima pretili, jedino što je moglo da im se desi bilo je da plate štetu od sto hiljada do dva miliona dinara i da nastave po starom. To nije neka šteta. Malo će samo da promene kamate na kratkoročne kredite koje imaju građani Srbije, samo za 0,1%, i nadoknadiće taj gubitak. I nastaviće po starom.
Slažem se da je raspon kazni predložen ovim amandmanom mnogo veći nego što je u Zakonu o prekršajima. Međutim, ipak je ovo poseban zakon, a banke su posebne finansijske institucije, od kojih mnogo šta zavisi u državi. I ne vidim nijedan razlog, osim da nam bude bledo opravdanje da to nije u skladu sa Zakonom o prekršajima, da ne prihvatite ovaj amandman.
Znači, ako banka hoće da se igra s građanima, s propisima Narodne banke koji štite građane, državu i privredu, neka plati kaznu. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da se radujem izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, ali mi je drago što je gospodin guverner danas ovde pred narodnim poslanicima, a drago mi je što su tu i neki od poslanika koji su svoje obrazlaganje sveli na to da čitaju predloge novog zakona o Narodnoj banci, uz neko obrazloženje da će glasati za taj zakon zato što on povećava nezavisnost Narodne banke.
Međutim, hteo bih da se pozabavimo šta je to sve Narodna banka radila u prethodnom periodu i nadao sam se da ćemo makar jednom kao Skupština Srbije da raspravljamo o Izveštaju Narodne banke, šta je to radio guverner, šta je radio Savet itd.
Čitava jedna priča se svodi da je osnovna uloga Narodne banke da državu, odnosno građane štiti od inflacije. Međutim, čini mi se da je ova izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci usmerena na to da štiti interese banaka, a ne građane i ne privredu od inflacije.
Dovoljno je pogledati šta je Narodna banka uradila u 2006. godini. Videćemo da je napravila gubitak od 365 miliona evra, koji je plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Sada pitam guvernera, kada je emitovao te čuvene kratkoročne hartije od vrednosti i napravio gubitak od 365 miliona evra, ko je zaradio taj novac?! Da li su to bile poslovne banke, tih 30 milijardi dinara? Ili, da odgovori guverner Narodne banke, sa kim se on to takmičio na tržištu sa 24 ili 25% kamate na kratkoročne hartije od vrednosti, pošto je ovde za ovom govornicom kazao – ako hoćete da prodate hartije od vrednosti, kamata mora da bude primamljiva?
A, sa kim se vi to takmičite? Sa privredom? Sa građanima? Takvim svojim postupkom, NBS je povećala cenu novca na finansijskom tržištu i za privredu i za građane. Pitam guvernera NBS da li on zna, da li može da odgovori, kako misli da privreda preživi sa kamatama koje su minimum 25%, bez obzira da li su dinarske ili devizne?
Gospodine guverneru, pregledao sam bilanse jednog preduzeća, u odnosu na 2008. godinu ima 30% uvećanu realizaciju. Materijalni i drugi tekući troškovi su skoro identični, ali ima iskazanu dobit, koja je skoro tri puta manja u 2009. godini, nego u 2008. godini. Postavio sam pitanje, čemu ta razlika i odakle? Odgovor je bio – morali smo da pokrivamo kursne razlike.
Ko je sve tu izgubio? Izgubilo je preduzeće. Izgubila je država. Ima iskazanu manju dobit. Manji porez na dohodak, na dobit preduzeća. Ko je profitirao? Banke, na kursnim razlikama.
Gospodine guverneru, hajde da pogledamo, ne tako daleko, šta je to bilo decembra meseca prošle godine. Država je prodala Narodnoj banci 465 miliona evra, čini mi se, ili 455 miliona. Našli su se dinari na tržištu. Kako se ponaša Narodna banka? Te devize usmerava u devizne rezerve, a šta je sa tržištem novca? Da li je ono tom količinom dinara pokriveno u devizama na tržištu? Nije. Dolazimo do prvih skokova evra. Narodna banka ćuti i ne meša se. Nada se da će građani koji dolaze iz inostranstva za novogodišnje praznike da pokriju taj deficit. I da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije u tom trenutku uporno snižava referentnu kamatnu stopu, kao kada požar gasite benzinom.
Koliko nas je to koštalo, gospodine guverneru? Skoro milijardu i 200 miliona evra? Koga? Građane. Ko je profitirao? Banke, možda i Narodna banka na kursnim razlikama. Postavlja se jedno otvoreno pitanje, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona, ko se ovde štiti i od koga? Da li Narodna banka od Vlade, od Skupštine, samo ne vidim razloge zašto bi se štitila od Skupštine, ili se štite banke od Narodne banke?
Čini mi se da je sve tako, gospodine guverneru. Odričete se kontrole platnog prometa sa inostranstvom i prepuštate da to rade banke kako one žele, a već je bilo zloupotreba i kada ste vi to kontrolisali.
Ili, gospodine guverneru, šta vam znači smanjivanje kaznene politike, kaznenih odredbi ovog zakona, kada su u pitanju banke koje se ne pridržavaju odluka i propisa koje donosi Narodna banka? To ste predložili ovim izmenama i dopunama. Kome dugujete toliku zahvalnost?
Gospodine guverneru, da pitam, zašto je teško novim bankama da uđu na srpsko tržište novca? Pogledajte, srpsko tržište je, kada su banke u pitanju, zatvoreno. Koja god banka i da hoće da uđe, biće joj potrebni meseci i meseci dokazivanja, da bi moglo da dobije dozvolu za rad. Tako da, gospodine guverneru, lepo ste vi ovo rekli, da ste možda osedeli od kada ste guverner Narodna banka Srbije. To je često genetska osobina i vaša privatna stvar, ali mogu da vam kažem, sa politikom kojom vodite Narodna banka nekoliko meseci unazad, građani Srbije nisu samo osedeli, nego su ostajali i bez kose. Ali, ne zato što je u pitanju genetika, nego zato što su sami sebi čupali kosu sa glave tražeći rešenja da bi mogli da vrate kredite i da pokrivaju kursne razlike, gde je isključivi krivac destabilizovanja finansijskog sistema bila Narodna banka Srbije.
Ne verujem da će ovim zakonom bilo šta da se promeni, nego će Narodna banka imati još veća ovlašćenja, da bi neki naredni guverner mogao što lakše da pregovara sa svojim budućim poslodavcima, bankama. O tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima tačno i da vidimo. Dakle, da se ovde Narodna banka iskoristi na štetu građana, da banke zarađuju, a guverneri dogovaraju nova radna mesta. To su izmene i dopune ovog zakona. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da neko želi u ovoj vladi ili uopšte da se Vlada prikaže da je nešto uspešnija od zemalja članica EU, a radi po njihovim direktivama, a naš stav je, da je to vrlo neozbiljno. Imamo zakon čije izmene i dopune sada vršimo. Inače, zakon je donet, mislim, u maju 2005. godine.
U samom obrazloženju može da se pogleda da je sve prilično nelogično i razlozi koji objašnjavaju donošenje zakona da su prilično nelogični. Zakon o poštanskim uslugama stupio je na snagu, izvinjavam se, 4. marta 2005. godine.
U sledećem stavu se kaže, u obrazloženju: ''Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja i neophodnost regulisanja tržišta poštanskih usluga uslovili su potrebu za usklađivanjem zakona sa pozitivnim zakonodavstvom EU (direktiva iz 2002. godine) – šta smo onda donosili 2005. godine, ako već nije bilo usklađeno – aktima Svetskog poštanskog saveza na Kongresu u Bukureštu oktobra 2004. godine (ista situacija) i zahtevima Svetske trgovinske organizacije. Od strane nadležnih inspekcijskih organa i stručnjaka za poštanske usluge predočena je potreba da se zakon izmeni i dopuni, kako bi se olakšala primena zakona u praksi i nadzor nad primenom zakona.''
Onda možemo da pročitamo nešto što svima nama postavlja pitanje – u kakvoj mi to državi živimo?
''Republička agencija za poštanske usluge osnovana je članom 65. Zakona, kao nezavisno regulatorno telo. Agencija, kojoj je ovim zakonom između ostalih poslova povereno i donošenje podzakonskih akata, nije počela sa radom jer nije izabran Savet Agencije. Nepostojanje podzakonskih akata kao instrumenata za izvršenje ovog zakona dovelo je do pravnog vakuuma i pojave velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.''
Sada pitam sve ministre u Vladi Republike Srbije od 2005. godine naovamo, do današnjeg dana, pogotovo ministra pravde, ministra unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužioca – zašto nisu postupali u skladu sa zakonom? Ako je ovo izgovor da se jedan ovakav zakon danas nađe pred narodnim poslanicima, onda mi živimo u jednoj izuzetno neozbiljnoj državi. Sve mi ovo liči da će i naše javno preduzeće, koje se smatra javnim operaterom poštanskih usluga, da doživi sličnu sudbinu kao i MUP.
Puno je napisa po novinama kako je Ministarstvo uspešno, kako je ovo, kako je ono, ali je činjenica da ono grca u dugovima, da sredstva iz budžeta nisu dovoljna, a da imamo na stotine, da ne kaže na hiljade raznih fizičkih i pravnih lica koja pružaju fizičko-tehničko obezbeđenje i njima se to isplati, ali se našoj policiji ne isplati.
Postavljam sada pitanje – kakvi su odnosi između odgovornih u Vladi Republike Srbije kada su poštanske usluge bile u pitanju da imamo različite operatere koji ne posluju u skladu sa zakonom, a ostvaruju dobit? Da li su u možda nekim porodičnim, privatnim ili poslovnim odnosima sa onima koji su ovaj zakon iz 2005. godine trebalo da sprovode?
Takođe, ne mogu da prihvatim da mi moramo u svakom trenutku, čim se pojavi neka određena deklaracija, da li EU, da li Svetske trgovinske organizacije, da li sa kongresa nekog saveza nosilaca poštanskih usluga da postupamo, jer što se ne bismo ugledali baš na tu EU kada neke zakone donosimo? Desetak zemalja EU odložilo je liberalizaciju, odnosno ukidanje monopola na tržištu poštanskih usluga. To će započeti tek između 2011. i 2013. godine, a pitanje je da li će i tada.
Zamislite ko je predvodnik između tih 10 zemalja? Nemačka, vodeća zemlja EU. Znači, ono što za Nemačku nije dobro i protiv čega se ona bori, za nas ispada da je u ovoj situaciji najbolje. A imaju daleko uređeniju državu, daleko bolji pravni sistem, daleko bolje prihode, ali oni štite svoja javna preduzeća. Mi ih prepuštamo na milost i nemilost liberalizaciji, a da pre toga ta ista naša javna preduzeća nismo pripremili za liberalizaciju.
Pogledajte na šta nam liče uprave, pogledajte koliko u javnim preduzećima, kao i Pošta Srbije, imate različitih upravnih odbora, različitih komisija za javne nabavke, jedan ogroman državni aparat koji se izdržava iz poštanskih usluga. Mislite da ćete pre nego što izvršite pravu racionalizaciju da uvedete mere štednje? Jer, po jednoj istoj nabavci iste vrste, pet različitih komisija odlučuje svaka za sebe i svaka za sebe sprovodi javnu nabavku.
Vi imate centar za logistiku, pa Upravu za javne nabavke, pa da ne nabrajam. U jednoj takvoj situaciji uvesti liberalizaciju, ne pripremivši javno preduzeće gde je osnivač Republika, suludo je. Imaćemo sličnu situaciju kao i sa policijom.
Imaćemo opet štrajkove na ulicama, imaćemo propast jednog poštanskog operatera, imaćemo socijalne nemire. Ili imate priliku da ga prodate, ali onda je trebalo da ga prodate pre donošenja ovog zakona, cena mu je mnogo veća.
Otkad je ovaj zakon stupio na snagu i pojavi se mnogo operatora ovde, pa čak i fizičkih lica koja su izjednačena sa pravnim licima, a u drugim zakonskim propisima nisu, recimo u poreskom postupku, poreskoj administraciji itd. pravna lica plaćaju mnogo veće kazne, a pozivate se na jednakost, da ne pričam kakve će sve to usluge da budu i na koji način korišćene i kakve će uslove da ispunjavaju u vezi licence, to sve nije predmet ovih diskusija, ali je jedna očigledna želja, izvinite, ali svojim ovakvim postupcima dajete nam za pravo da sumnjamo da je kupac Pošta Srbija poznat i da treba da plati što manju cenu. Dajete nam za pravo da sumnjamo.
Još na nešto bih da skrenem pažnju Vladi. Kada nam piše ovakva obrazloženja, ne može da napiše narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini - deo amandmana koji se odnosi na promenu člana 15. važećeg zakona ne može se prihvatiti jer nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama. Ovo obrazloženje je prilična uvreda i za narodne poslanike. Mi imamo pravo da pišemo amandmane, čak i na izmene i dopune delova zakona na koje se vaše izmene i dopuna ne primenjuju.
Postavljam pitanje – šta ćete ako se nekim čudom reše narodni poslanici da ovo izglasaju? Biće zakon. Taj amandman postaje sastavni deo zakona. Nemojte sa narodnim poslanicima i Narodnom skupštinom da se igrate.
Shvatam da bi mi možda trebalo da imamo jedan odnos sasvim drugačiji nego što je sada, ali vam postavljam pitanje – šta ćete ako izglasamo jedan ovakav amandman? Da se žalite predsedniku DS, da odbije da potpiše Ukaz o proglašenju. Ili napravite pravo obrazloženje zašto se odbija amandman, nije prihvatljiv iz tih i tih razloga. S tim možemo sa vama da se ne slažemo, ali ste nas ispoštovali kao Skupštinu. Ovako mi izgleda da vi želite da ono pravo koje je narodnim poslanicima dato Ustavom i Narodnoj skupštini uskratite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilično sam razumeo ministra koji je ovde prisutan – da evo, formirala se neka nova Vlada u junu 2008. godine i sve će da bude dobro. Već su zakoni ili izglasani ili ćemo da ih izglasamo za neki dan, neki drugi su već u proceduri i čitava jedna situacija u državi će da se uredi.
Međutim, ima nekih stvari koje mi daju za pravo da ne verujem u takve optimističke prognoze. Recimo, u vreme vašeg ministrovanja "Telekom Srbija" je kupio stotinak skutera, platio ih je preko 100.000 dinara, a u najobičnijoj prodavnici da kupujete na komad plaćeni su pedesetak hiljada. Baš me interesuje da li je taj koji je sprovodio postupak javne nabavke nešto odgovarao za štetu od pet miliona dinara i više?
Zato vam, gospođo ministre, nešto i ne verujem. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Prvo, da li je tačno da je potpisan sporazum o razumevanju između "Dojče telekoma" i "Telekoma Srbije" u Daosu? Da li je tačna izjava direktora "Telekoma" Radujka – da je "Telekom Srbija" dobio ponudu od "Dojče telekoma" koja se ne odbija? Da li je tačno – da je MMF uslovio svoju dalju pomoć Srbiji prodajom "Telekoma Srbija" radi pokrivanja budžetskog deficita?
Gospođo ministre, ne može za sve da vam bude kriva svetska ekonomska kriza. Ako smo uslovljeni da prodamo "Telekom" da bismo mogli da regulišemo naš budžetski deficit, onda je to problem nesposobne Vlade, koja iza sebe ima ogroman aparat i slabu privredu. Ne možete stalno da svaljujete krivicu na neke koji su bili pre vas, jer ste od 5. oktobra do dana današnjeg manje ili više na vlasti, imate jedan kontinuitet. Sve vlade od 5. oktobra naovamo imaju jedan kontinuitet.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem – da se "Telekom" možda prodje Nemcima kao obeštećenje za NIS, već bih pre rekao da je to obeštećenje za jedan događaj koji je bio pre šest i više godina, kada je Vlada Zorana Živkovića, tehnička Vlada, pošto su izbori raspisani, privatizovala na jedan nezakonit način "Sartid". Poznato je da je i nemačka privreda i da su njihovi privrednici bili zainteresovani da taj Sartid plate po punoj ceni.
Molim vas da mi na ova pitanja – između "Telekoma", "Dojče telekoma", i naravno u svemu ovome je učestvovao i predsednik DS, pokušate da date odgovor.

Po osnovu replike …