Član 104.

Evo, ovako, 107. dostojanstvo, ne može država, odnosno da se administrativnim merama pokušava napraviti politički uspeh jer smo jednu takvu situaciju imali 2008. godine u vreme Borisa Tadića. Da li želimo da se ponovo vrate 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godina. Iskreno, ne želim. Još uvek nisam dobio, znači, politički ciljevi su jedno, životna realnost je drugo, nisam dobio odgovor kako i iz kojih sredstava će se finansirati takve penzije i nisam dobio odgovor kako bi zadržali poslodavce bilo oni domaći ili strani, da bez njihove saglasnosti povećamo minimalnu cenu rada bez dogovora sa sindikatima, sa Unijom poslodavaca i tako dalje zato što je to nečiji politički program. To je bilo u vreme SKJ kada su radnički saveti i sindikati vodili državu koja je neprestano štampala novac i na taj način pravila privid blagostanja, a mi i dan danas isplaćujemo te kredite koji su podizani 70-ih i 80-ih godina.

Da budemo jasni, takav privredni sistem nije održiv. Mi hoćemo da imamo održiv privredni sistem u kome će zarade i penzije da budu iz realnih izvora rezultat rada realnog sektora i rezultat uslova koji Vlada Republike Srbije ekonomskih, makroekonomskih uslova koje Vlada Republike Srbije postavlja na teritoriji Republike Srbije. To je naš cilj, sve ostalo van toga mi bi ovo, mi bi ono, ali niko ne zna da kaže kako, je za mene čista politička demagogija radi najjeftinijih i najprezemnijih političkih poena.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, u današnjoj raspravi svega smo se naslušali.

Gospodine Pašaliću, niste bili u toku prepodnevnog zasedanja zbog obaveza koje ste ranije preuzeli, ali smo ovde čuli i dok ste bili tu i pre toga da Zaštitnik građana jeste ustavna kategorija ali koja ne mora da postoji u Republici Srbiji, u njenom pravnom sistemu. Zaista svoje uvažene kolege pozivam da kada tako nešto kažu, da ne pričaju gluposti.

Ustav je eksplicitan, jasan u tom delu, da je Zaštitnik građana državni organ i da njegove nadležnosti, osim onih koje su predviđene Ustavom, regulišu se i posebnim zakonom. Kada neko to kaže, da to nije obaveza Republike Srbije, da ima Zaštitnika građana, to je isto kao i kada kaže da građani Republike Srbije ne moraju da primaju penzije i ako su one garantovane Ustavom, jer ne možete Ustava da se malo pridržavate, malo ne pridržavate.

Ali, to bih ostavio njihovim političkim uverenjima i njihovoj pravničkoj sposobnosti, to su rekli čak i neki od pravnika, njihove pravne sposobnosti da rasuđuju o tome, ali, ne daj bože da oni dođu na vlast, jer sa takvim tumačenjem zakona i Ustava jako loše bi prošla Republika Srbija. Nema na parče sprovođenja Ustava, on se sprovodi ili ne sprovodi.

Bilo je u diskusijama čak i to da Zaštitnik građana treba da se bavi i poslom Ustavnog suda, što nije u vašoj nadležnosti, valjda zarad političke priče, jer možda će Zaštitnik građana biti taj koji će da ispravlja odluke Ustavnog suda, jer Ustavni sud je, kao to rekoše - režimski.

Čak se ide i na to da ne trebamo da poštujemo odluke Ustavnog suda, mada su te odluke po Zakonu o Ustavnom sudu konačne, izvršne i opšte obavezujuće i da su svi dužni da ih se pridržavaju, svi državni drugi organi, političke stranke, sindikalne organizacije, radne organizacije i da ne nabrajam sve, svi nosioci javnih ovlašćenja. Ali, opet ćemo one odluke Ustavnog suda koje odgovaraju, one su u skladu sa Ustavom, a one koje ne odgovaraju, Ustavni sud je režimski.

Ovo sam samo naveo kao jedan uvod. Jedan kolega se toga danas dotakao, a to je da je narušen ugled Zaštitnika građana zbog diskusije narodnih poslanika vezano za vašeg prethodnika.

Ne mogu da sporim da je ugled institucije Zaštitnika građana zaista narušen, ali moramo da promenimo neke stvari i da kažemo istinu zašto je to tako. Vaš prethodnik, Saša Janković, koga je Narodna skupština u nekom sličnom sastavu izabrala pre nekoliko godina, počeo je da narušava ugled institucije na čijem je čelu bio kada je počeo da se meša u politiku.

Tada je počelo urušavanje ugleda institucije Zaštitnika građana kao državnog organa. Sačekao je određen politički trenutak, sačekao je jednu određenu nesreću, a nesreće se dešavaju, da se istakne kao borac za slobode. Kasnije ćemo da analiziramo šta to on pod "slobodom" podrazumeva, da napadne i Narodnu skupštinu, sudove, tužilaštva i Vladu, vezano za jednu nesreću.

Saša Janković je tražio da mu Ministarstvo dostavi određene podatke koje je pre toga zatražio neko drugi. Zatražio je državni tužilac, isti onaj organ koga bira Narodna skupština i rekao je: "Ne! Mi hoćemo kao tužioci, kao državni organ, nezavistan i samostalan da ispitamo uzroke te nesreće koja se dogodila." Po Zakonu o krivičnom postupku, ako tužilac počne da sprovodi istražne radnje, a po Ustavu je on jedini nadležan da sprovodi istražne radnje, institucija Zaštitnika građana nema tu šta da traži od tog trenutka. To je u nadležnosti tužilaštva i kasnije, ako tužilaštvo proceni u nadležnosti pravosudnih organa.

Ali, Saša Janković je to iskoristio da započne svoju političku karijeru, pa je ovde u Narodnoj skupštini, samo u maloj sali, na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti napadao i vređao, čak i poslanike, da bi mu na kraju pokušali da mu objasnimo - Čoveče, nemoj to da radiš! Ti si ovde u Narodnoj skupštini sredstvo Narodne skupštine, da vrši svoju nadzornu ulogu nad organima vlasti u posebnim delovima u skladu sa zakonom, a to se odnosi na upravne i druge postupke koje sprovode organi uprave, a ne tužioci, ne sudije i drugi nezavisni organi i da o tome obaveštavaš Narodnu skupštinu, a ne da propituješ narodne poslanike u okviru svog delokruga.

To je bio početak jedne izborne kampanje zato što kasnije vaš prethodnik nije krio svoje političke ambicije da postane predsednik Republike Srbije, a posle održanih predsedničkih izbora, zato što je još u prvom krugu pobedio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, a tadašnji premijer tražio i da bude mandatar nove Vlade 2017. godine. Zato i zbog celog tog delovanja, jer njega vrlo malo pamte kao političara građani Republike Srbije zato što je to bio kratko i neuspešno, ali je dugo neuspešno i pokvareno bio Zaštitnik građana, pa ga pamte kao Zaštitnika građana zbog svega što je činio, narušio je ugled koji vaša institucija ima.

Kasnije je njegova politička karijera išla u smeru daljeg bavljenja politikom, pa je osnovao neki Pokret slobodnih građana. Da li u tom delu treba da se meša Zaštitnik građana, jer ja zaista ne znam šta je svrh tog Pokreta slobodnih građana i od koga će oni da oslobađaju građane Republike Srbije ili koga će oni uopšte da oslobađaju?

Postavljam pitanje da li će možda da oslobađa Marka Bastaća što je švercovao devize prilikom ulaska u zemlju ili će možda da oslobađa Dragana Đilasa, koga je takođe taj Pokret slobodnih građana u čijem je radu čak i Dragan Đilas učestvovao i prilikom izbora predsednika Republike Srbije i prilikom izborne kampanje Grad Beograd, njega da oslobađa moralne i krivične odgovornosti za sve ono što je radio dok je vodio Grad Beograd i vršio vlast u Republici Srbiji preko svojih satrapa? Da li će, takođe, da oslobađa i kuma Boška Obradovića, koji je uhapšen za šverc droge? Da li će da oslobađa i šuraka Dragana Đilasa, koji je takođe uhapšen za šverc droge?

Vidite kakve mi imamo oslobodioce? To su velike patriote. Brinu da lica koja su posegla za drogom, ne shvatajući u šta se upuštaju, imaju tog sredstva koji je zakonom zabranjeno i štetno i opasno u dovoljnim količinama. E, takvi hoće da smene Aleksandra Vučića i SNS sa vlasti ili bi možda trebalo zaštiti te policajce koji su zaista radili svoj posao kako treba i odgovorne za ozbiljna krivična dela priveli pravdi.

Mislim da politiku koju sprovodi bivši režim sa jednim jasnim ciljem, a to je da posvađa građane Srbije pod sloganom Pokret slobodnih građana, da ih posvađa, uvuče u sukobe i sa policijom i sa svojim političkim neistomišljenicima, teško da na to sve možemo da gledamo mirno i očekujem da se bar u jednom trenutku oglasite kada su u pitanju policajci koji su radili svoj posao kako treba.

Oni se ne bave politikom. Nemaju ni neke sjajne plate. Ne kažem da su velike, voleli bismo da možemo da ih platimo i više, ali rade jedan posao koji je izuzetno težak i izuzetno opasan, da bi ih mangupi sa ulica napadali zato što su njihove prijatelje i članove porodica hapsili za šverc narkotika.

Tu nema politike. Droga je ili u vozili ili u kući ili u džepu…

(Marijan Rističević: Ili je u njemu.)

… ili možda je kod nekih konzumirana. Neću u to da ulazim, ali tu nema politike. To se pronašlo. To se videlo i istražilo.

Ne vidim kako mogu ti policajci da budu krivi što su kum Boška Obradovića i šurak Dragana Đilasa švercovali drogu, pa ih zato napadaju i Boško Obradović i Dragan Đilas?

Isto tako, ono što se nedavno desilo ovde kada je jedan, rekao sam, ne mogu ga nikad nazvati kolegom, jedna koleginica je čak i pričala ovde da je on lud, ma nije on toliko lud koliko se pravi. Mislim na Boška Obradovića. Nije on lud toliko koliko se pravi, a pravi se da je više lud nego što jeste da bi izbegao krivičnu odgovornost za sve ovo što radi i nadam se da će jednom tužilaštvo da pokrene krivični postupak za sve što se dešavalo i ispred Skupštine Republike Srbije i kada su bili prebijani novinari i kada su ženama članovima RIK zavrtali ruku, kada su napadali predsednicu Narodne skupštine. Znam da to nije u vašoj nadležnosti.

Čak je i kolegu Martinovića jednom prilikom gađao određenom opremom koju Narodna skupština ima. Čisto da se zna kakvi su i kakvu nam vlast nude.

Pored svega toga, baš zato što su takvi vršili vlast i narušili ugled institucije koju vi sada vodite, pred vama je jedan teži i ozbiljniji zadatak, da poverenje građana i ugled te institucije vratite na onaj nivo koji je potrebna, koji je potreban, pre svega, građanima Republike Srbije. Ne može predsednik Republike Srbije da isprati sve. Ne može ni predsednik Vlade. Ne mogu ni ministri, ni pomoćnici ministara, ni državni sekretari. Vi ste jedno od sredstava da Narodna skupština vrši svoju nadzornu ulogu, a da građani ona prava koja im mi dajemo zakonima koje donosimo ovde ta ista prava ostvaruju.

Ako neko kaže da Zaštitnik građana Republici Srbiji nije potreban, misli ili da je vlast mnogo dobra ili on o pravu nema pojma ili ne zna kakvi su ljudi koji vrše vlast u smislu službeničkog i nekog drugog prava i nameštenici, koji u suštini ne treba da pripadaju političkim strankama, već da rade svoj posao za koji primaju platu. Zato je pred vama taj posao da vratite ugled mnogo teži. Ja se nadam da ćete uspeti i pored svih ovih problema koji su vam napravljeni još dok niste bili na toj funkciji sa vašim zamenicima koje sada biramo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Izvolite gospodine Pašaliću.

Pošto se više niko ne javlja za reč, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.

Reklamiram član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine, zato što je kolega Vukadinović Boška Obradovića nazvao kolegom, mojim kolegom, između ostalog.

Ne može biti moj kolega narodni poslanik, to jeste, koji tuče novinare, koji su pri tom žene, ne može biti moj kolega nikako.

Ne može biti moj kolega poslanik koji u RTS provaljuje sa ljudima koji nose motorne testere. Ne može biti moj kolega koji upada u kabinet predsednika Narodne skupštine Maje Gojković i zavrće joj ruku. Ne može biti moj kolega koji hoće da provali u zgradu Narodne skupštine i pri tom da je zapali.

Pogotovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine da je u Srbiji trenutno diktatura, što je rečeno u jednom izlaganju kolege Vukadinovića. Sad ću ja da mu kažem šta je diktatura.

Kolega Vukadinović ne zna, a ne zameram mu što ne zna, da sam između dva kruga predsedničkih izbora fizički bio napadnut dok sam držao konferenciju za štampu. Znači, snimljeno je pred šest ili sedam kamera. Osim te televizije koja je bila prisutna na toj konferenciji, da li je ta vest negde otišla? Nije bitno što je napadnut Veroljub Arsić, bitno je što je napadnut narodni poslanik. Između dva kruga predsedničkih izbora Tadić i Đilas nisu dali da se to emituje. To je diktatura.

Da li mislite da je danas to moguće? Neka mi neko kaže da li zaista misli ozbiljno da je danas to moguće da na nekog odbornika u bilo kojoj najmanjoj opštini bude neki napad na njega? Da je pripadnik bivšeg režima osvanulo bi u svim medijima, na svim televizijama i onda pričate kako, je osim radio „Fokusa“, ne znam gde još… Čini mi se da smo bili potpuno blokirani, nigde nije moglo da se iznese ništa samo ono što je zakonom moralo da nam se da u kampanji SNS. Da li vi zovete diktaturom to da napadnu narodnog poslanika i da to niko ne prenese? Narodnog poslanika?

Kolegu Rističevića su tukli kao kandidata za predsednika Republike i vi kažete da je to vreme bilo vreme demokratije, da je danas diktatura. To može samo neko ko očigledno ne zna ni šta je diktatura, jer je niste nikad ni doživeli. Ja sam je doživeo i za vreme vanrednog stanja kad su bili ukinuti prenosi i možete da napadate koliko god hoćete puta kolegu Rističevića, ali on je jedan od poslanika koji je rušio Vladu Zorana Živkovića kad to niko nije smeo, pogotovo što je došao iz DOS-a. Tad budite hrabri.

(Vjerica Radeta: Kako nije smeo niko?)

Koji je došao iz DOS-a.

(Vjerica Radeta: Nije rušio tu Vladu.)

Jeste vi iz DOS-a?

(Vjerica Radeta: Nisam.)

Ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanju izjasni o tome.

Uvaženi kolega Vukadinović je nazvao amandmane narodnih poslanika SNS fantomskim. Bili su isti onoliko fantomski kao i amandmani koje je on podnosio, kao amandmani koje je podnosila druga opozicija i kao amandmani koje su podnosili predstavnici bivšeg režima. Jel ste čuli nekog odavde da je nazvao te amandmane fantomskim?

(Milorad Mirčić: Jel su radikali podnosili?)

Niste.

Da li ste čuli da je neko odavde nazvao fantomskim predloge za dopunu dnevnog reda koje su podnosili predstavnici bivšeg režima? Nije niko, jer smatramo da imamo ista prava i ta prava nemojte da nam oduzimate.

Sada, još nešto da kažem. Da li gospodin Vukadinović misli da SNS 2011. godine, kada je ovde bilo parkirano oko 100.000 simpatizera i članova SNS nije mogla da provali u Narodnu skupštinu? Mogla je i nije bilo policijske jedinice koja to može da zaustavi. Sto hiljada ljudi bez ozbiljnog sukoba ne možete da zaustavite. Jel provaljeno? Nije.

Sada, vidite kolega Vukadinoviću razliku između nas i bivšeg režima. Mi smo na vlast došli zato što su građani procenili da smo bolji od bivšeg režima i procenili su potpuno ispravno da je bivši režim grupa lopuža. Možete da ih branite koliko god hoćete, lopuže su.

Znate šta, kada se pozivate na masovnost ovih koji hoće da provale u Skupštinu i da je zapale, postavite pitanje koga to okupljaju pripadnici bivšeg režima. Decu, od 18, 19 godina koji ne znaju kakve su lopuže bili dok su bili na vlasti i manipulišu mladim ljudima da se sukobljavaju sa policijom i nastradaju.

Takvi su vam iz bivšeg režima, takve branite i protiv takvih se bori SNS, političkim sredstvima. Nećemo više lopove na vlasti.

Gospodine predsedavajući, kad neko bez dinara dođe na vlast i kad izgubi vlast, završi sa imovinom od 615 miliona evra, a da je pri tom njegov narod nad kojim je vršio vlast postao siromašniji, da je 200 hiljada ljudi ostalo bez posla, da je privreda potpuno uništena, dok je on vršio vlast i postajao bogat, a narod siromašan - za mene je lopuža, najobičnija lopuža.

Može on zakone da donosi da ne bude osuđen, i to su radili, menjali su zakone o deviznom poslovanju, menjali su Krivični zakon, menjali su Zakon o stečaju, menjali su Zakon o privatizaciji, sve su menjali da ne bi išli u zatvor. Ali su postajali sve bogatiji, a narod sve siromašniji. Za mene takvi ljudi imaju samo jedno ime, a to je da su lopuže. Možete da ih branite koliko god hoćete, bogatiji su mnogostruko više nego što su bili kada su došli na vlast.

Još nešto. Ja ničije zasluge ne umanjujem, ali zato i ne dam da se one zasluge koje ima SNS takođe umanjuju. Taj miting za koji ste vi rekli da je bilo mnogo, mnogo manje od 100 hiljada ljudi, zvanični podaci policije koja tada nije imala nikakav uticaj, ni u teoretskom smislu, zato što je bila opozicija, SNS je bila opozicija, procena policije je da je bilo 75 hiljada ljudi. Zvanična procena.

Kad vi kažete - 20, 30, 40 hiljada, ja moram nešto da vam kažem. Više sam mitinga ja organizovao nego što se vi videli u životu, a kamoli učestvovali. Ne možete da me ubedite da pet ili šest hiljada ljudi, koliko je bilo najviše kada se šetalo ovde po Beogradu, može da bude nekoliko desetina hiljada ljudi. Ne možete da me ubedite da 30 ili 40 hiljada ljudi mogu da stanu sa jedne strane bulevara ovde, od Takovske do ovog parkića pored Narodne skupštine, nema šanse. Pedeset hiljada je do Doma sindikata i da već bude u parku. Nisu mogli ulicu da pređu po brojnosti.

Još nešto, kolega Vukadinoviću, bili smo i mi tada u Skupštini dok je trajao taj miting, znamo u glavu koliko je bilo. Mogli smo da pratimo šta se dešava kao narodni poslanici. Nismo hteli da dozvolimo Bošku Obradoviću da provali u Narodnu Skupštinu i nismo se bojali koliko ih je bilo ispred, jer smo znali da su u suštini kukavice.

U jednom delu moram da kažem da je kolega Vukadinović u pravu – narod će da osudi, narod se pita. Za manje od pola godine, nekoliko meseci, samo toliko još, da proverimo kakvi smo bili dok smo bili na vlasti. Nama narod sudi, mi nećemo ulica da nam sudi. Nećemo motkama, nego glasovima, na demokratski način. Oduvek smo se tako zalagali da se dođe na vlast, a ne siledžijstvom, ne tučama, još nešto, vešanjem, streljanjem, crtanjem meta predsedniku Republike, paljenjem Skupštine, da ne pričam šta je sve tu još bilo.

Isto tako, kolega Vukadinović bi trebalo da zna da na protestima više od tri čoveka po kvadratnom metru ne može da stane, pa izračunajte lepo koliko je širok bulevar. Ta trojica mogu da budu u prvom, drugom, trećem redu, prvih dva, tri metra i posle toga se razređuje, a kada je šetnja ne može da bude više od tri čoveka na dva kvadrata. Izračunajte kolika je dužina jednog bulevara, kolika mu je širina, pa pogledajte početak kolone, pa pogledajte sredinu, pa pogledajte kraj. I malo dete može da izračuna, danas, hvala Bogu, živimo u 21. veku, tehnika je, maltene, čudesna, pa može i na tehnički način da se izračuna kamerama. Po tome vidimo koliko su ti protesti ozbiljni.

Šta je cilj tih protesta? Cilj protesta jeste ne da se dođe na vlast izborima, oni to više i ne kriju, nego da se dođe tako što bi se prikazala politička kriza u Srbiji, koja ne postoji. Morate da se složite čak i u vašim najoptimističnijim procenama da je bilo 50.000 ljudi, to nije kritična masa zbog koje se raspisuju izbori, jer taj isti bivši režim, kad smo skupili dva puta više od vaše najoptimističnije procene nije dao izbore, a tražili smo izbore i tadašnji predsednik SNS, Tomislav Nikolić, štrajkovao je glađu i žeđu. A sad neće ni izbore. Evo, sad neće ni izbore, sad hoće da kroz prikazivanje fingirane političke krize zauzmu vlast u Republici Srbiji, pa da onda organizuju oni izbore po njihovoj meri, a ne po zakonu i da onu izbornu volju građani hoće da iskažu ne mogu. Da je drugačije, oni bi učestvovali i u dijalogu i u izbornom postupku. Ne, oni hoće vlast isključivo preko ulice.

Javljam se na repliku zato što sam svojom gestikulacijom hteo da sačuvam dostojanstvo Narodne skupštine, pa bio prozvan kao izdajnik.

Znate, jako je morbidno spominjati pokojne ljude da vrše uticaj na političke stranke i dan danas. Nije strašno ako je neko pogrešio pa pogrešno rekao ime, apsolutno nije strašno, dešava se. Žar političke borbe je takav. Ali, posle istrajavati na tome, pa i druge nazivati pokojnicima, hodajućim leševima takođe je morbidno. Mogu da kažem da je lopov, da je izdajnik, da je lopuža, da je ovo, da je ono, ali sahranjivati žive ljude i oživljavati pokojne je morbidno o tome se radi. Znači, zato je bila moja gestikulacija vezano za tu priču i spominjanje, pa ispadoh ja zbog toga izdajnik.

Dalje, nije tačna ona priča koju je kolega govorio, da su nemačke okupacione vlasti u Srbiji nudile nagrade, itd. Nije, to se dešavalo u jednoj bivšoj republici, SFRJ. Samo mogu da kažem da nije Hrvatska, bila je pod italijanskom okupacijom, italijanske vlasti su to uradile, a kada su videle koliko prijavljuju jedni druge za razne gluposti, ukinuli su tu nagradu i rekli su - nemojte više nikad da prijavljujete jedni druge.

Sad, ne znam više da li ja opet da strahujem da me neko ne prijavljuje kao izdajnika, već su me prozvali da sam izdao i Aleksandra Vučića, Srbiju i ne znam šta sve više, pa ne znam da li će još neko i da me sahrani dok sam živ. Zato sam reagovao tako kako sam reagovao.