Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Pravo na repliku narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Pravo na repliku poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.
(Aleksandra Belačić: Poslovnik.)
Po Poslovniku?
(Vjerica Radeta: Imam i ja pravo na repliku.)
Nemate, koleginice Radeta.
(Vjerica Radeta: Pomenuo me je imenom i prezimenom, šta ti je?)
Ne, nije.
(Aleksandar Martinović: Pomenuo sam je.)
(Vjerica Radeta: Dobro, po amandmanu.)
Prvo po Poslovniku koleginica Belačić. Izvolite.

Koleginice Belačić, odmah da vam odgovorim, nisam ni komunalni policajac, ni milicajac, ni policajac da jurim poslanike po sali zato što nisu izneli kartice. To je posao Službe, prvo to da naučite. Znači, to je posao Službe Narodne skupštine, ne predsedavajućeg. Ne mogu svakoga da pratim da li je izneo karticu ili nije.
Ako je to jedini način političke borbe koju možete da smislite, da optužite poslanike sa kojima se ne slažete zato što nisu poneli karticu sa sobom, onda da znate da pravite probleme ne poslanicima, nego Službi. Ne vidim u čemu je problem?
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Aleksandra Belačić: Nema potrebe.)
Nema potrebe.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta, pa zatim Nataša Jovanović.

Privodite kraju.

Pravno na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, pa Aleksandar Martinović.

Koleginice, ponesite vaše kartice zajedno sa vama, ne interesuje me što nije identifikovana.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo imamo jednog kolegu koji je pre mene govorio, koji je ušetao u salu, diskutovao o zakonu, a nije ga ni pročitao. Znači, to je jedan manir koji se dešava ovde i nikad se ne kaže, nikada se ne ispriča sve što piše u zakonu nego se vrti jedna priča da bi se napao predlagač, Vlada, skupštinska većina i tako dalje. Ovde je reč o stručnom osposobljavanju lica koja treba da budu komunalni milicioneri, odnosi se na član 37. zakona, a u tom istom članu 37. piše – program stručnog osposobljavanja iz stav 5. ovog člana i proveru stručne osposobljenosti kandidata za komunalnog milicionara sprovodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Znači, isti onaj organ koji radi obuku sa policijom, vrši ispitivanje policajaca, njihove stručne osposobljenosti, to radi i sa komunalnom milicijom. I čak šta više, ista procedura je potrebna da se sprovede i za komunalnog milicionera i za policajca. Znači, mora da se uradi bezbednosna provera, psihofizički testovi i tako dalje, da ne nabrajam sve. Znači, potpuno iste odredbe ima, a ovde se stalno nešto predstavlja, kao da neko želi da imamo komunalnu miliciju koja će da izađe na ulice i odmah da tuče građane, kao da nije u pitanju održavanje javnog reda i mira u oblasti komunalnih delatnosti. Ko rukovodi i tako dalje, hajde da postavimo stvari kako jesu.

Ko je suštinski taj ko rukovodi radom komunalne milicije? Nije komandir, nego najčešće načelnik opštinske uprave koji mora da ispunjava određene uslove da bi bio to što jeste, a ti uslovi su da bude maltene sudija osnovnog ili višeg suda. Znači, mora da ima položen pravosudni ispit, mora prvo da bude diplomirani pravnik i da ima položeni stručni ispit i najmanje, čini mi se najmanje pet godina radnog iskustva na oblastima uprave. Znači, nisu tek tako davana javna ovlašćenja komunalnoj miliciji.

Uvek idemo sa tom pričom, ali zašto to ne radi milicija, odnosno policija. Pa, imamo jedno pitanje koje je ministar lepo pokrenuo, da li smo mi za neki nivo decentralizacije vlasti ili ne. Možemo da krenemo po priči decentralizacije policije, ali mislim da to nije pametno zato što zna se kako funkcioniše policija, zna se kako funkcionišu organi unutrašnjih poslova, pa zato imamo posebno nadležnog ministra koji odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takva jedna decentralizacija napravila bi veliku štetu.

Međutim, i lokalna rukovodstva imaju svoje potrebe da obavljaju ono što im je zakonom povereno.

E, sada ko rukovodi policiji po unutrašnjosti Srbije ili, čak za Grad Beograd, pa načelnik policijske uprave koji ne odgovara predsedniku opštine i ne treba da mu odgovara, nego odgovara za svoj rad ministru unutrašnjih poslova, to znači da ako je u pitanju najobičniji nadzor, čak na divljim deponijama, redovna policija ne mora da izađe, dužna je samo kada se krši zakon ili je već prekršen zakon, ali ako predviđamo da će na nekom mestu da bude prekršen zakon, a to radi komunalna inspekcija, onda se dovodi u pitanje, da li će uopšte redovna policija da izađe i da spreči jedno takvo kršenje zakona.

Sada možemo da krenemo i sa tom pričom da li treba da se poveća broj komunalnih inspektora? Možemo i o tome da diskutujemo, ali da bi neko bio inspektor mora opet zakonom da ispunjava mnogo strožije kriterijume nego komunalni milicioner.

I, samo mi nađite inspektora komunalnog ili bilo kog drugog iz uprave neke opštine koji će noću da snima, da prati, da prikuplja informacije da ne bi došlo do kršenja zakona u vezi komunalnih delatnosti. Evo, to kada mi bude pronašao, ja kažem onda ovaj zakon ne treba usvojiti, ali, znači da se razumemo na teritoriji cele Republike Srbije, da postavimo stvari kako jesu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo uopšte tako komplikovano kao što to želi da se predstavi.

Već smo došli do toga do nekih činjenica da će ti komunalni policajci najverovatnije da budu i stanovnici tih opština gde su komunalni milicioneri. Pa, neće valjda da rade protiv sebe i svojih porodica? Isto tako i načelnik lokalne uprave, pa i on valjda neće da radi protiv sebe.

Svi zaboravljamo, ne zaboravljamo, nego uporno se provlači jedan institut primene sile i da li će da bude taj komunalni milicioner osposobljen. Evo, došli smo do sada u svim diskusijama, kako smo čitali, član po član, slovo po slovo, da hoće i da program i obuku sve sprovodi MUP. Neće valjda i ono sebe da dovede u nepriliku da to ne radi na kvalitetan način.

Ceo sistem komunalne milicije je osmišljen i to uporno ne žele da kažu kolege koje ne podržavaju Vladu Republike Srbije, da se, pre svega poboljša i bezbednost građana Republike Srbije. Valjda je takva jedna namera potpuno ispravna, a ne da će sada neko da ima komunalne milicionere koji će iz čista mira da izađu na ulicu da tuku narod. Pa, i njih sprečava zakon koliko sprečava zakon i sadašnju policiju, ni manje, ni više. Potpuno isto. Znači, uporno se ta priča provlači ovde.

Isto tako, kao što ministar predstavlja neku političku stranku, izlazi na izbore njegova politička stranka da bi on bio ponovo ministar ili da napreduje, tako valjda i predsednik opštine. Vodiće računa šta mu radi komunalna milicija, jer za godinu, dve ili tri opet izlazi na izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je uvek fraza da država nešto otima od građana i da time želi da finansira neke sumnjive aktivnosti ili ne daj bože da se bogate funkcioneri koji su u Vladi Republike Srbije. E, sada idemo čak i dotle da se bavimo i proricanjem, do duše ne znam kojom metodom, da li gledanjem u dlan ili na neki drugi način, ali već utvrđujemo i ko će da bude izvođač i koliko će to da košta i kakvu će odluku da donese Vlada. Pa, evo, ja vas pitam, da li vi zaista imate neku ponudu kao član Vlade? Da li imate saznanja ko će da pravi taj famozni autoput Požega-Preljina? Evo, ja bi voleo da dobijem konačno taj odgovor.

Znači, uvek je i najlakše, a ovde se čak iznose jako proizvoljne informacije, liju se krokodilske suze nad građanima Srbije, zato što će, eto, morati na nešto skuplji način da prolaze autoputevima. Evo, od Požarevca do Beograda, putarina košta 220 dinara, sada će koštati 244 dinara. Eto, to je ta razlika nekih 24 dinara i zbog tolike putarine, bože moj, od 24 dinara ja neću moći da dolazim za Beograd. Znači, toliko o tome, kako to zaista izgleda.

E, sada, znate 500.000 ljudi živi na minimalcu, ali ne od 25.000 na 27.000, nego čini mi se da je bio 15.000 - 16.000, a sada je 27.000. Slažem se da to nije dovoljno za neki pristojan život ali je značajno više nego što je to bilo pre pet, šest ili sedam godina, pa će eto i oni od Niša do Beograda da dolaze koristeći auto-puteve. Ne kažem da neće ali biće možda ređe nego mnogi drugi koriste te auto-puteve, tako da i to neće biti velika stavka. Svakako neće biti presudno da li će krenuti ili neće auto-putem.

Ono što neće da se kaže, jeste da svaki dinar koji se dobija po osnovu javnih prihoda se vraća građanima. E, to neće da kažu nikad. Da li se vraća kroz infrastrukturu, da li kroz subvencije u privredi, poljoprivredi, da li kroz dotacije Fondu zdravstvene zaštite, da li kroz dotacije Fondu penzijskog-invalidskog osiguranja, da li kroz izgradnju infrastrukture, da li kroz škole, bolnice i tako dalje? Pa, valjda se sve to vraća građanima Srbije. Pa, ne koriste ta dobra neko ko je pao sa meseca, sa Marsa, odakle već, za mene je najveća demagogija zavaravanje građana da im neko otima novac, a ne mora. Evo, podržavali su čak i stelt auto-puteve, pričali smo i o tome.

Ono što je opipljivo, što je vidljivo, što se već koristi, to ćemo proveriti. Pa, nek proveravaju, nemam ništa protiv, ali je napravljeno, postoji, koristi se. Nije u pitanju samo to što je Srbija kao država sa svakim kilometrom auto-puta, sa svakim kilometrom rekonstruisane pruge, sa svakom lukom koja se uredi i poveća bezbednost čak i plovidbe, postaje konkurentnija kao zemlja za ulaganje. Možda je primarnije i važnije da sređivanjem putne infrastrukture na prvom mestu Srbija postane saobraćajno bezbednija zemlja.

Mislim da ljudski život nema cenu koju možemo da platimo ako neko zbog lošeg puta, loše signalizacije ili lošeg održavanja nastrada. A onda ćemo da se bavimo 20, 30, 40 dinara u jednom pravcu. Pojedinačno nikome to ne znači mnogo, ali da li ćemo zbog toga imati nešto malo sređenije puteve? Hoćemo. Da li ćemo praviti nove puteve, ali ne od održavanja nego iz drugih investicija? Pravili su se, prave se i praviće se od 2014. godine. Praviće se zato što Srbija nema vremena da se bavi lažnom brigom za građane. Srbija nema vremena da se bavi lažnim optužbama kako im se nešto otima od njene Vlade i od ove Narodne skupštine.

Nema vremena ni da se svađa sa ostatkom sveta, zato što smo postali da nestajemo kao narod, a onda možemo da pričamo kada svi izađu iz Srbije kolika je njena teritorija, kako je nastala, itd, ima samo jedan problem, neće više imati ko da živi u njoj, zato što se tvrdoglavo držimo nekih principa koji su nas uvukli u velike probleme ranijih godina.

E, to je jedan deo samo svega što sam imao da kažem dežurnih kočničara za sve što ima progres u Republici Srbiji. Ne borimo se mi samo za investitore, ne borimo se samo za bolji kvalitet života, pre svega se borimo da naši građani imaju izbor da li će da idu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji.

Nekima je to smešno, ali nema veze. Time pokazuju koliko vole Srbiju, a da oni vladaju građani ne bi imali izbor nego bi bežali iz Srbije, ali valjda ih zato narod i neće, nego na izborima meri one koji rade i njima daje podršku, a oni koje se bave demagogijom, mučiće se da preskoče cenzus, to je jako visok stepen 5%. Jako teško da to preskoče skokom uvis čak i sa motkom.