Očigledno se ne razumemo. Ja pričam o jednoj stvari, a kolega priča o drugoj. Ovako, ja ne želim da se vratim u prošlost u kojoj je namrgođen radnik na šalteru koji će da mi traži još neki papir ili da ga častim. U to vreme ne želim da se vratim. Ne želim da se vratim kada sam morao sudske izvršitelje da čašćavam ručkovima, večerama, da im nudim novac da izgleda rade svoj posao. Ne želim ni u to vreme da se vraćam. Ne želim da se vraćam u vreme kada su overavana razna dokumenta koja nisu imala nikakvu pravnu težinu, niti je morala da se preuzme neka pravna radnja u vezi tih dokumenata. Ne želim u to vreme da se vraćam kada je država vodila računa o svemu, a ne institucije, ne nosioci javnih ovlašćenja nego politička volja. To je bilo u vreme saveza komunista. To su prošla vremena. U ta vremena hoćete da nas vratite. O tome pričam.

To da li će neko da podrži, da bude stavljen na dnevni red zakon Gordane Čomić, dobro, što ste glasali za taj zakon, što ste glasali za taj zakon. Nas napadate iz SNS što smo ga stavili na dnevni red, a vi glasali za njega.

Šta je sada tu problem? Ja to ne razumem. Nemojte više, izađite više iz te prošlosti. Ja vam o toj prošlosti pričam. Što se tiče naših obećanja, ostavite vi to građanima. Podsećajte građane, nemamo ništa protiv, ali ono što smo najvažnije obećavali građanima, to smo im ispunili, a to je da je prosečna zarada danas preko 500 evra, do 2024. godine 900 evra, napravljeno 300 km autoputeva. Više nego ikada u Srbiji je napravljeno puteva, rekonstruisano itd.

To će da cene građani, a to šta je bilo na dnevnom redu Narodne skupštine, da li je nečiji predlog usvojen ili nije da se nađe na dnevnom redu, verujte mi da neće njima to neće biti bitno.

Dobro, svako ima pravo na svoj politički stav, na svoje mišljenje.

Što se tiče te čuvene fame oko sudskih izvršitelja, ja se slažem da kada su u pitanju oni paratroškovi koje su oni naplaćivali, što im je sada poslednjom uredbom Ministarstva pravde to svedeno na neku razumnu meru i onemogućena naplata tih izvršnih paratroškova, ali ja jedno pitanje moram da postavim svakom pravniku – ako imate sud koji donese neko rešenje, neku presudu i tu istu presudu ne možete da izvršite, da li vi živite u pravnoj državi? Ja tvrdim da to nije pravna država.

Idemo dalje, vi govorite tako kao da tamo neki pojedinac, koji eto ima neka javna ovlašćenja pa nešto on odlučuje i on sprovodi po svojoj volji i nikome ne odgovara za to. Pa čekajte, stanite, sudski izvršitelj izvršava nalog suda. On ne radi sam, sprovodi presudu suda. Sud je to odredio. Nije izvršitelj, nego sud. I to su isto sudovi određivali i ranije samo niko nije izvršavao.

Ja se slažem i o tom humanom delu. Možemo da razgovaramo o tome, ali ne možemo da razgovaramo o tome da ako neko ima neko potraživanje koje nije javno, ograničeno je za javna potraživanja preko kog iznosa može tek da se proda neka nepokretnost, ali šta ćemo sa privatnim dugom? Šta ćemo sa decom kojoj jedan od roditelja ne sprovodi presudu i ne izdržava svoju decu, šta ćemo sa tim? Pa znate koliko takvih slučajeva je bilo po Srbiji? Pa ne možete da ih nađete, ne možete da ga pronađete u kojoj firmi radi, ne možete da mu pronađete koji mu je tekući račun. Pa njegovoj sopstvenoj deci neće da daje za alimentaciju. Pa što ne gledamo i tu stranu?

Hajde samo jednu, koja je jeftina politička, neko duguje neki novac pa mu je nešto oduzeto i ne kažem da nije bilo, možda i zloupotreba, ali o tome ima ko treba da vodi računa, ali ne možemo mi da zaustavimo ceo sistem zbog nekoliko zloupotreba. Za zloupotrebe se odgovara. Ne može sistem da ne funkcioniše zbog toga, jer imamo onda još veću štetu prema nekoj ciljnoj grupi u društvu koja je osetljiva.

Ovako, ja sam ovde pre možda nekoliko meseci čitao spisak para izvršnih troškova koje su koristili privatni izvršitelji. Čitao sam ovde.

Koliko je meni i poznato, i ne koliko je meni poznato, nego koliko je Ministarstvo pravde reagovalo, ograničilo je ta njihova prava. Idemo dalje, bilo je oko te afere priče kada je jedan sudski izvršitelja kupio, odnosno oduzeo određenu nepokretnost, izvršio licitaciju u kojoj je učestvovao sin drugog izvršitelja mislim, koji je kupio tu nepokretnost. Evo, sada po zakonu to više nije moguće. Znači niko, ni članovi porodice, ne znam do kog stepena srodstva ne mogu da učestvuju na licitacijama.

Još jedna stvar, pošto ste stalno protiv elektronskog poslovanja, protiv zakona koji se oslanja baš na elektronsko poslovanje, samo da kažem, da se ne bi nečija imovina prodavala u bescenje, ima poseban portal Ministarstva pravde gde se prodaje imovina koja je postupak izvršenja sudske presude.

O tome pričam, ja kada neko živi u prošlosti, baš o tome. Znači, nemojte više, te probleme koji su građani imali rešili smo. Za svaku sledeću zloupotrebu ide se u zatvor. Ali, ne možemo sistem da zaustavimo da ne funkcioniše. Ne možemo.

O visini kamate, pa to ne odlučuje sudski izvršitelj, to ne odlučuje ni poverilac. Ona je danas nikad manje, ja mislim da je nešto ispod 10% na godišnjem nivou, ali i to je stvar između dužnika i poverioca u najčešćem slučaju. Da li će nešto da on oprosti ili neće, itd? Ali, ne može sistem da se zaustavi da ne funkcioniše, da smišljamo rešenje, a da sa građanima dok mi ne smislimo rešenje, šta bude biće.

Evo, ovako, da se ti zaposleni u sudu primaju zaradu na osnovu učinka u postupku izvršenja. E, sad samo postavljam jedno drugo pitanje – a ko će to da ih nagradi? Sud iz svojih sredstava za redovan rad ili će da bude naplaćeno kao troškovi za postupak izvršenja? Ja mislim da će ovo drugo.

I nije šija nego vrat. Ne mogu da se složim da DS nije htela da izvrši reformu pravosuđa. Oni su hteli da izvrše reformu pravosuđa na svoj način kako njima odgovara, da potpuno kontrolišu i sudije i tužioce, da mogu da pljačkaju po Srbiji, da ih niko zbog toga krivično ne goni, da im niko zbog toga ne sudi. Oni su tu reformu pravili. Tako da, o tome isto možemo da pričamo.

Ali, ja upravo nešto drugo sam rekao, skrenuta je pažnja državnim organima, nadležnim, zato da sudski izvršitelji naplaćuju neke troškove koji su suvišni. Reagovala je država, proverila te navode i utvrdila prave cene. Bilo je zloupotreba u vezi prodaje nekretnina, ne može više da se zloupotrebljava, nadzor vrši ministarstvo, ne komora nad prodajom imovine, komora se samo stara o zakonitosti, ali i takođe nadzor može da vrši Ministarstvo pravde. Znači, postignut je jedan, zaokružen je jedan proces koji se vodi od početka tužbe do izvršenja sudske presude. Ali, ja kažem, mnogo veća šteta je ne izvršavati svoje sudske presude. To znači da država ne postoji, da država ne funkcioniše i da svako može da radi šta hoće.

To smo imali do 2012. godine zato su se bogatili i Đilas, i Pajtić, i Šolak, i Mišković i svi ostali. Bilo je potpuno odsustvo države. Svaki naš građanin pozdraviće težnju države da na prvo mesto on oseća pravnu sigurnost od svoje države, da mu svoja država garantuje njegova prava, što nije bio slučaj do 2012. godine i kada je dužnik i kada je poverilac.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospodin Vukosavljević.

Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Reč ima ministar Vukosavljević.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narode skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ovde sednice.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Gospodine Zukorliću, izvolite.

Hvala.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite, profesore.

Reklamiram član 107. Poslovnika - dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovo što sam sada čuo od kolege Ševarlića vređa dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. Ispade ono najstrašnije, da žrtve imaju pripadnost naciji, nevine žrtve. Da čujem to u srpskom parlamentu, kada su Romi, Jevreji i Srbi delili sudbinu i ubijani po kazamatima, da delimo žrtve po nacionalnoj pripadnosti i da kažemo da su srpske žrtve zapostavljene od Vlade i ovim zakonom, to je sramota.

Jer ja ne znam da je za vreme Vojislava Koštunice ni DS obeležavan dan tuge, to je početak pogroma "Oluje" nad Srbima, od kada je SNS svake godine, bez obzira da li bilo 40 stepeni, da li bilo 30. Nekoliko desetina hiljada ljudi saoseća sa žrtvama koje su prognane sa teritorije Republike Hrvatske, gde se ponovo povampirio genocid i ustaštvo. Koštunica i DS su o tome ćutali. Ćutali su o tome kada su isto tako bez obzira na nacionalnu pripadnost ubijani građani Srbije u zločinačkoj agresiji NATO 1999. godine. Obeležavamo početak te NATO agresije da pokažemo svetu da to više ne sme nikome da se dogodi.

I sada ovde čujem da su Srbi stradalniji u smrti nego neki drugi koji su zajedno sa Srbima stradali. Ja to ne mogu da prihvatim i to svakako jeste povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ne možemo tako da gledamo na stvari, jer upravo ono radimo što su i želeli oni koji su činili zločine, da se jedan zločin smatra manje vrednim nego neki drugi. Ne, žrtve holokausta i genocida nemaju nacionalnu pripadnost. Stradali su zajedno Srbi, Jevreji i Romi.