Niste dobili repliku, nego koristite vreme po amandmanu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Po Poslovniku, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Koleginice Pavlović, ja vas molim da ako reklamirate povredu Poslovnika, to radite na taj način da ne vređate narodne poslanike.
(Sonja Pavlović: Što su gusle uvredljive?)
Guslati na nekoj manifestaciji nije uvredljivo, ali nazivati nečiju diskusiju guslanjem je prilično uvredljivo.
Zatražite ponovo reč. Izvolite.

Samo mi recite kakve to sad veze ima sa povredom Poslovnika?
(Sonja Pavlović: Ima jer slušamo danima…)
Slušam i ja vas danima, pa ništa. Evo, slušali smo vas pred početak ove sednice ceo dan o tome kako ste predlagali, davali predloge za dopunu dnevnog reda, i to zakona čiji se sadržaj, tih istih zakona, dobrim delom već nalazi u zakonodavstvu. Ćutali smo i slušali smo, i nismo nikog od vas ni na jedan način uvredili, nismo govorili da guslate itd.
Nemate pravo, takođe, da ukazujete da gospodin Martinović ne sme da ohrabruje i daje podršku svojim poslanicima.
(Sonja Pavlović: Nije ovo navijačka ekipa...)
Ja to ne mogu da razumem. Prihvatite to da on želi kroz diskusije svojih poslanika da postigne maksimum, da budu ubedljivi. To prihvatite.
Ne govore to poslanici zbog vas, nego govore zbog građana Srbije, koji treba da znaju šta je ko radio dok je bio na vlasti.
Po amandmanu, narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Šarović.

Ne valjam ni ja kada vas pustim da po Poslovniku pričate dva minuta i 25 sekundi, iako je dozvoljeno samo 20 sekundi.
Inače, vi ste sami prozvali kolegu Martinovića.
(Nemanja Šarović: Pohvalio. Jel to zabranjeno?)
Prozvali ste ga, koliko ja znam, da još neke depeše „Vikiliksa“ saopšti ovde u Skupštini. Ja sam samo hteo da vam izađem u susret i omogućim Martinoviću da vam ispuni želju. E sad, to što vam se rezultat toga nije svideo, zaista mi je žao.
Po Poslovniku, narodni poslanik Martinović. Izvolite.

Koji član Poslovnika?
(Aleksandar Martinović: Rekao sam na početku, član 27.)
Po Poslovniku, Nemanja Šarović.

Kolega Šaroviću, dok je govorio kolega Martinović iz redova poslanika koji sede sa moje leve strane, vaše desne strane, čuo sam salve ovacija, tako da nisam bio siguran da li je on spomenuo na koji član se odnosi povreda Poslovnika, zato sam ga za svaki slučaj pitao kada je završio svoje izlaganje.

(Nemanja Šarović: Želim da se Narodna skupština izjasni.)

Narodna će se u danu za glasanje izjasniti oko toga.

Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na funkcionisanje finansijskih institucija i koliko je bitno da finansijske institucije rade svoj posao kako treba navešću samo u jednom primeru, na primeru Centralne banke. U periodu od 2008. do 2012. godine Centralna banka je određivala referentnu kamatnu stopu u iznosima od 12, 14, 16, 18 procenata. To kada kažete građanima, njima to ništa ne znači. Međutim, referentna kamatna stopa je kamata po kojoj se banke zadužuju na međubankarskom tržištu i kod Centralne banke. Visina te kamate određuje kamate koje će da plaćaju i građani, i država i privreda, pa smo zato imali situaciju da su se građani zaduživali po 30 i više procenata, privreda po 30 i više procenata, država po 23 -24 procenta.

Voleo bih da nam ministar kaže koliko je to država na ime kreditnih obaveza koje su nastale u periodu od 2008. do 2012. godine do sada platila kamate i u kom je to iznosu ne miliona evra, nego milijardi evra i koliko smo za taj iznos milijardi evra mogli da isplatimo penzija, koliko autoputeva da napravimo, koliko škola da rekonstruišemo i napravimo, koliko pruge da popravimo i napravimo novih i tako dalje, da ne nabrajam.

E, sad, voleo bih da zajedno sednu i ministar finansija i ministar privrede i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, da kažu, da izračunaju, a za to će im trebati nekoliko dana, koliku su štetu platili zbog ovako visokih kamata i privreda i stanovništvo i država. Samo znam da je zbog jedne takve neodgovorne politike koja je vodila DS iz deviznih rezervi izneto 4,5 milijarde evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni amandmani, i ovaj amandman se odnosi na način funkcionisanja finansijskih institucija u Republici Srbiji. Nažalost, u periodu od 2008. do 2012. godine naše finansijske institucije nisu radile u interesu građana Srbije. Jedini investitori koji su tada dolazili u Srbiju bili su u najvećem broju belosvetski špekulanti na berzama. O tome da sam u pravu svedoče jako visoke kamate i jako skupi krediti, u koje su baš ti belosvetski špekulanti ulagali svoj novac. To da sam u pravu govori i činjenica da je 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na taj način potrošeno i odneto iz Srbije.

Ako je jedina investicija koju je prethodna vlast imala i bivši režim, to što su tada prodali „Maksi“ i to smatraju svojom epohalnom investicijom, a druga investicija je prodaja državnih hartija od vrednosti, zaduživanje privrede, zaduživanje građana, zaduživanje svega što je postojalo u Srbiji.

Ovim amandmanom želim da skrenem pažnju srpske javnosti na ono što se dešavalo do 2012. godine u Srbiji. Da one koje su prevarili 2008. godine, da ih podsetim šta su im sve obećavali tada, 2008. godine i kako se to završilo. To je jedan deo građana Srbije.

Onaj drugi, zbog koga treba da se stide jer su ona deca koju su izvodili ovde u aprilu, maju i junu mesecu, da protestuju, navodno zbog neke diktature, što nisu bili sposobni da priznaju svoj izborni poraz, što ta deca od 18 i 19 godina, dok su oni vladali, imali su 10 ili 12, ni ne znaju kakva je njihova vlast, niti mogu da cene koliko su oni dobri, koliko smo mi dobri. Mladog čoveka je najlakše prevariti, zato su na najmlađu populaciju najviše i računali, zato što ona ne zna kakve su katastrofalne posledice njihove vlasti bile. Nemaju taj reper.

I ne želim toj mladoj populaciji da osete ono što su osetili oni građani 2008. godine koji su im dali poverenje i koji su im poverovali u obećanja kao što je 200 hiljada radnih mesta, a od 250 hiljada do 400 hiljada ljudi je izgubilo posao, koji su im obećavali bolji život a napravili pakao od života. E, nećemo dozvoliti da te mlade ljude prevarite, kao što ste njihove roditelje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao podnosilac još jednog amandmana, kako to moje kolege iz bivšeg režima nazivaju besmislenim amandmanom, pa su čak i neka sredstva javnog informisanja nazvala narodne poslanike besmislenim, neću da ulazim u razloge zašto je to tako, ali u svim amandmanima koje je podnela SNS imali smo jednu težnju ka tome da pomognemo Vladi onoliko koliko mi možemo da uredi jednu oblast jako bitnu za funkcionisanje države.

I oni koji naše amandmane nazivaju besmislenim u suštini su hteli samo jedno, da mi poslanici koji podržavamo Vladu Republike Srbije nemamo pravo da govorimo i da diskutujemo u ovoj Narodnoj Skupštini, da nemamo pravo da pričamo o tome kakva je Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić, sada gospođa Ana Brnabić, kakve su vlade koje je predvodio Boris Tadić, Mirko Cvetković i ostala ekipa. Ne daju nam da govorimo o rezultatima, ni našim ni njihovim. Oni bih hteli da vrte jednu priču u nedostatku argumenata kako je u Narodnoj Skupštini diktatura, kako mi ne damo da oni rade, mi ih puštamo.

Iz svega toga kao podnosilac još jednog amandmana moram da se zapitam – šta to oni žele Srbiji, da li onu Srbiju do 2012. godine kada smo ostajali polako i bez puteva i bez nacionalne avio-kompanije i bez pruga, građani bez radnih mesta, njih da pitam, ili ovu Srbiju koju smo počeli da izgrađujemo da bude lepše mesto za život? Možda se njima ne sviđa taj život, život od koga svaki građanin ima pravo da živi od onoga što radi, da mu to ne bude otimano, da mu to ne bude pljačkano, da to ne bude smešno.

Voleo bih te koji su toliki kritičari naših besmislenih amandmana da imaju jedan jedini dan radnog staža van politike, van javnih preduzeća, da makar jedan jedini dan budu sa kolegom Marijanom Rističevićem na njivi kad je žetva, da makar jedan jedini dan budu u nekom rudniku da vide kako se stvara taj život od koga i oni žive.

Taj život koji je bivši režim namenio sebi jeste bio da se otima. Zato su vam građani rekli – nećete više da nas prevarite i više nikoga ne možete da prevarite na svu sreću i koliko god da se trudite Srbija će da postane lepše mesto za život, Srbija će da bude uvažavana u svetu, sa Srbijom niko neće više dase igra, imaćemo građane koji neće da se stide kada odu negde van Srbije da kažu da su građani Srbije i kakvu vlast imaju takođe neće da se stide.