Znam gospodine predsedavajući da bi neko voleo da je i u Beogradu Atina i Solun, znam da bi neko voleo da od Srbije napravi Grčku, a od sebe Sirizu. Niti je najpopularniji, niti je Siriza, niti ispred bankomata u Beogradu stoje penzioneri u redu da dnevno mogu da podignu par desetina evra, što im nije dovoljno ni za normalan život, ni za lekove, niti za bilo šta. Niti ćemo dozvoliti takvu vrstu nestabilnosti, niti ima nemira, niti ima paljenja, niti ima sukoba na ulicama Beograda i ako se to nekome u ovoj sali, koji je tako vešto levičari, priviđalo još u predizbornoj kampanji, pa je predviđao samo grčke scenarije, već i ukrajinske scenarije, već i mnogo drastičnije i lošije stvari, samo da bi došao na vlast.
Neko se ovde zabrinuo na devet hiljada ljudi. Nije devet hiljada ljudi zato što tih devet hiljada ljudi, tri hiljade ide u penziju i prirodnim odlivom odlazi iz javnog sektora. Zato što 4. 939 će otići sa otpremninama, a šta ćemo sa 400 hiljada ljudi kasirki, običnih ljudi, bez otpremnina koje ste otpustili i koje ste pustili niz vodu i nije vam bilo briga, za četiri godine, 400 hiljada ljudi. Tada nije postojala Siriza u Grčkoj, tada nije postojao levičar u Srbiji, koji će reći, pak šta ćemo sa tim ljudima, koji je tada mogao i Tadića i Cvetkovića da pita šta radite sa tim ljudima. Ne, nije, radio je važnije poslove, nije mu bilo do levičarenja.
Je li to život u Srbiji? Da, jeste. Četiri stotine hiljada ljudi ste ostavili bez posla, bez budućnosti, bez egzistencije,400 hiljada porodica. Imaju li ti ljudi decu? Koga su oni slali na posao, koga su slali u školu? Sa kojim novcem su slali u školu? Tada niste brinuli, a sada brinete za, nad šest hiljada ljudi od kojih će 4. 939 dobiti otpremninu.
Sa druge strane, niko da se zapita, a ko plaća te ljude u javnom sektoru? Da li u javnim preduzećima, ili u lokalnoj samoupravi, ili u autonomnoj pokrajini? Ko plaća? Građani Republike Srbije, porezima, privreda, oni plaćaju. Zašto ne pitate da li imaju da plaćaju ovakvu državnu upravu. Lako je reći, pa pođite od naprednjaka, pa naravno, jer ne možete da kažete pođite od demokrata, jer oni više ne postoje.
Hajde kažite mi ko to podržava DS sa ovakvom politikom koji su vodili i sa primenjenom politikom koju su vodili zadnjih 15 godina. Pokažite mi te ljude koji će reći, ja sam demokrata i podržavam DS. Pa, nema ih. Naravno, da ćemo poći od onih drugih. Naravno, da ćemo poći od sebe.

Kaže te, a zbog čega nije…

Uredu, samo jednu rečenicu, ako mi dozvolite.

Rekli ste, zašto niste popisali? Pa, nismo popisali tri godine, a vi niste popisali 15 godina.         

Znate, kada neko 15 godina priča o 90-im, a onda se poziva, odnosno kritikuje zašto se neko poziva na zadnjih sedam, osam godina pogubne vlasti bivšeg režima onda mi stvarno nije jasno. Jesmo 15 godina slušali da im za sve krive 90-te godine i za sav mogući izbor izgovori su bili u 90-im godinama. Prema tome, nemojte pričati o toj nekoj zaostavštini, jer ste se hvatali za nju veoma često pa se hvatate i sada.
Što se tiče toga na koji način se meri podrška, pa 6,09% to je vaš rezultat na prošlim izborima, a u Vojvodini 5,86%. U toj larvi demokratije, 5,86%. To nisam rekao ja, to nije rekao kolega Martinović, to su rekli građani i građanke koji žive u Srbiji. Vam smeta to, smeta vam taj odnos, pa najbolje ljudi u Srbiji znaju koga hoće, koga neće i pod čijom vlašću žive bolje ili gore.
Sa druge strane, ako već hoćete i pokazujete tu demokratičnost i kako treba krenuti od sebe, a zašto ne krenete od sebe. Zašto ne pokažete i ne popišete jednom spisak zaposlenih u AP Vojvodini i koliko se ljudi zaposlilo u prethodnih 15 godina. Pa, ima li nekoga da se zaposlio, a da mu je komšija naprednjak. Pa, ni to niste dali, a kamoli da on bude član neke druge političke stranke. I, to je bilo malo, pa ste čak i fondove AP Vojvodine, budžet ste praznili na taj način što ste samo davali članovima DS. Pa, samo su se demokrate bavile humanitarnim radom u Vojvodini. Niko drugi nije mogao da dobije novac, a uslov je bio član DS. Hajde, da popišemo malo i te ljude. Hajde, da vidimo koliko ste opteretili „Vojvodina vode“, „Vojvodina šume“. Koliko ste opteretili javna preduzeća i koliko je narastao broj zaposlenih.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice. Reklamiram povredu Poslovnika, član 108. stav 1.
Malopre je gospodin Živković govorio o tom toplom gnezdu za partijske kadrove, koje se zove upravni odbor. Ja vas molim da podsetite gospodina Živkovića da već dve godine ne postoji više dvodomno upravljanje javnim preduzećima, da ne postoje upravni odbor, za razliku od vremena kada je Srbiju vodio on i njegovi pajtosi koji sede u klupama ispred, kada su postojali i upravni i nadzorni odbori, kada je postojalo samo pravilo da postoji neparan broj…

Pajtosi? Pa, to su drugovi, saradnici. U našoj književnosti se koristi taj termin. Nikoga nisam vređao, nisam nikoga nazvao stokom, đubretom, ološem. 

Replika je sledeća. Za razliku od tog perioda, kada je postojalo dvodomno upravljanje, kada su postojali i upravni i nadzorni odbori, kada su samo znali da u upravnim i nadzornim odborima moraju da stave neparan broj ljudi, koliko je to, sedam, devet, jedanaest, trinaest, ma nije ih bilo briga uopšte, za razliku od Zakona o javnim preduzećima koji je usvojila skupštinska većina u kojoj je učestvovala SNS, koja je ukinula upravne odbora, ostavila samo nadzorne odbore koja za lokalna javna preduzeća iznose tri člana, a za republička pet članova tih nadzornih odbora i uvela pravo u rukovođenja i pravilo rukovođenja javnim preduzećima.

Gospodine predsedavajući, razumem zašto bivši režim žali za bivšim Zakonom o javnim nabavkama. Evo, sada ću i vama da objasnim zbog čega je ta patetika i žal u glasu. Bezbednosno-informativna agencija kupila je, u decembru mesecu 2011. godine, nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća „Nitea d.o.o. Beograd“. Bez obzira što je ukupna vrednost kupljenog nameštaja 7.232.000 dinara, BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajući to kao poverljivu nabavku. Pazite, nameštaj i stolice poverljiva nabavka.
Da problem bude veći, suvlasnik i direktor preduzeća za trgovinu kancelarijskim nameštajem „Nitea“ je Vesna Ječmenica, verenica tada potpredsednika Vlade Republike Srbije, Božidara Đelića. Znači, to su bile nabavke gde ne kvalitet, ne cena, verenica, otac, majka, brat, firma povezana, to je bio preduslov za te javne nabavke koje su izvršene veoma transparentno.
Pored BIA, u pet godina, od 2007. do 2011. godine, preduzeće „Nitea“ iz Beograda opremalo je kancelarijskim nameštajem nekolicinu državnih organa, agencija i ustanova i na tom poslu inkasiralo preko 40 miliona dinara. Pazite koje su to agencije bile: Agencija za kontrolu leta, samo tamo gde ima novca, Agencija za lekove, Uprava zajedničkih poslova republičkih organa, Fond PIO, Opština Savski venac, Akreditaciono telo Srbije, itd, itd, itd. Dovoljno da uđeš negde, dovoljno da učestvuješ u javnim nabavkama, kažeš - ja sam verenik ili verenica visokog funkcionera DS-a i naravno da se dobija posao odmah.

Ako negde nema novca, nema ga zato što je potrošeno po takvim kriminalnim zakonima o javnim nabavkama, na takve neke stolice i neki nameštaj. I ne samo u BIA, nego i u seriji drugih organa i organizacija. Da to nije jedan i samo poseban, separatan primer, preduzeće „DG kompani d.o.o“ iz Subotice, čiji je vlasnik otac, a direktor brat bivšeg ministra životne sredine i rudarstva Olivera Dulića, dobilo je u avgustu 2010. godine posao sanacije deponije u Subotici, čija je vrednost 47 miliona dinara. Bez ikakvog tendera, direktnom pogodbom. Opet je bilo dovoljno samo pojaviti se na tenderu i reći – ja sam otac bivšeg ministra ili ministra ne znam koga. Da li možete da kažete da je neko od moje familije, od porodice gospodina Martinovića, gospodina Vujovića, gospođe Kori Udovički i drugih ljudi u Vladi Republike Srbije, da se koristio na takav način i na takav način dolazio do posla?
Ono što sa ponosom mogu da kažem, jeste da su važećim Zakonom o javnim nabavkama u značajnoj meri smanjene mogućnosti za zloupotrebu i korupciju u odnosu na 2011. godinu. Jedan od najznačajnijih preduslova stvoren je značajnim smanjenjem učešća pregovaračkog postupka, ovog po kojem je Đelić dobijao posao. Oliver Dulić je dobijao posao sa 28% u 2011. godini, a u 2014. godini je to 5%, evropski prosek. Pa mi valjda guramo i idemo ka evropskim vrednostima, a ne vraćamo se nazad. Ne može jedna trećina svih javnih nabavki da bude tako što ću ja otići kod gospodina Markovića u Užice i kao – ti meni ovo, ja tebi ono i to smo se dogovorili. Ne sme više na takav način. Zbog toga smo menjali. Zbog toga je ovaj Zakon o javnim nabavkama čedo Srpske napredne stranke. Dičimo se, ponosimo se Zakonom o javnim nabavkama koji smo doneli i zbog ušteda, ali i zbog smanjenja korupcije koja je bila osnova bivšeg režima.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1.
Pažljivo slušam gospodina Pavićevića i osim onih 13 sekundi, koliko vremena mu je bilo potrebno da nabroji sve predstavnike Ministarstva, što je uljudno, korektno i fino, ostalih dva minuta jednu jedinu reč o nazivu člana 20. i član 20. nije rekao, ni jednu jedinu reč o istražnoj komisiji.
Ja znam da bi voleo da bude veliki iluzionista i da ovde politika koju sprovodi i ideje koje sprovodi više su za Koperfilda nego za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali vas molim da sa pažnjom vodite ovu sednicu. Narodni poslanici i narodne poslanice SNS se pažljivo spremaju, pažljivo čitaju svaki zakon, pažljivo čitaju svaki amandman i govore o amandmanima. S druge strane, predlagač amandmana je ostao danas nem kada nas je njegov kolega ili u žargonu koji je koristio njegov bos nazvao ovde životinjama, a sebe doktorom Dulitlom, a znamo da je doktor Dulitil poznat po tome što je naučio jezik životinja i da je po tome postao poznat. I da su svi ostali nemi, da je predlagač amandmana ostao nem na tako nešto, a sada, teraće vas da kršite Poslovnik, ovde priča o svemu i svačemu, o profesorima o kojima ja imam jedno sjajno mišljenja i o njihovim idejama i o knjigama koje su objavili. Ali, kada tema dnevnog reda bude demokratija i iluzija, onda možemo da slušamo ovakve tirade.

U međuvremenu, bolje neko da sedi i da ćuti, jer očito kada ne govori o amandmanu, znači da je opet prepisivačka škola bila u pitanju i opet je neko od nekoga prepisivao, samo što apsolutno ne postoji nikakvo obrazloženje.

Evo, ja ću vas da pitam, gospodine Bečiću, i da vas zamolim da pitate gospodina Pavićevića, šta ima protiv Narodne skupštine Republike Srbije? Šta ima protiv Narodne skupštine Republike Srbije, pa je ruži svakim kršenjem Poslovnika Narodne skupštine?
Minut i 36 sekundi, malo pre, jedna jedina reč o amandmanu, ni o čemu. Da li to znači da za gospodina Pavićevića važe neka posebna pravila ovde? Da li sa količinom decibela kojima nas obasipa ovde? Mlataranjem rukama? Da li je možda vas zaplašio, nas neće da zaplaši da može da radi šta god hoće? S kojim pravom se gospodin Pavićević se izražava prema drugim kolegama? Prema kolegi Nenadu, prema meni, prema bilo kome, da li mrzimo knjigu? Zašto on mrzi Narodnu skupštinu? Ako je njegov šef palio Narodnu skupštinu, ne mora da znači da je on ne pali sada, na neki drugi način.
Ako se zalažemo za vladavinu prava, pravo je i da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine. Da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine od prve do poslednje stranice, od prvog do poslednjeg člana. Da li to radi gospodin Pavićević? Ne radi, zato što ništa ne zna o ovom zakonu i zato što nije sramota priznati da ništa ne znaš, nego što ćeš preuzimati ulogu da možeš da govoriš šta god hoćeš i da na taj način naruži dijalog koji se vodi u Narodnoj skupštini. Kakve veze ima bazilika sa ovom temom, današnjom temom dnevnog reda?
Pa, kamo sreće da ste napravili projekte koji su drugačiji, pa kamo sreće da ste već izgradili Koridor „10“ i Koridor „11“. Pa sve ste potrošili, pokrali ste a sada mi koji hoćemo da izgradimo i da premrežimo našu Srbiju koridorima sada nam spočitavate zašto radimo. Pa, naravno da ćemo raditi i naravno da ćemo gledati u budućnost, jer ste vi potrošili i prošlost i budućnost naše dece. Da, iako se isčuđavate, vi zato što ste bili na istoj listi i pomogli istim ljudima koji su pokrali i uništili, da uđu u ovu Narodnu skupštinu.

Gospodine predsedavajući, bez obzira ko predsedavao Skupštinom, ambijent u kojem radimo već proteklih godinu, godinu i nešto dana je katastrofalan, ambijent u kome neko ko nije bio u sali uskače ovde i samo zbog dva minuta slave nam čita tu i spočitava bar nekom iz prvog reda SNS, ne znam kada će se preokrenuti kada će doći na pravu stranu, ali definitivno nije mogao da ima utisak šta se radi, kako se radi u sali ako nije u sali. Ali, fiksacija Srpskom naprednom strankom je veoma zanimljiva.
Neću dozvoliti da bilo kakva ružna reč padne na SNS, jer mi nismo koristili ni jedan jedni put ni sa uključenim mikrofonom, ni na hodniku, ni bilo gde gde smo izloženi najžešćem šikaniranju i mržnji, narodne poslanice i narodni poslanici SNS nisu odgovorili na taj način. Nismo odgovorili zato što ne verujemo u takve metode.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Pa, znate, morali ste da budete tako osetljivi, iako vas beskrajno poštujem, morali ste da budete osetljivi kada neko ko po godinama može otac da mu bude, mom mladom kolegi Aleksandru Markoviću spočitava bolesno srce. To je katastrofalno. To je nečuveno, gospodine predsedavajući.