Ono što bih podsetio sve građane Republike Srbije i narodne poslanike, i voleo bih da bar jednim primerom pokažu da su se na taj način ophodili prema javnim finansijama i prema javnim preduzećima, a to je da je SNS 5. avgusta 2014. godine donela odluku da svako ko ima duplu funkciju, da nema pravo vršenja duple funkcije. Zbog te odluke gospodin Martinović je podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora „Galenike“, gospodin Đukanović je podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora „Državne lutrije Srbije“, gospođa Tomić je podnela ostavku na mesto u Upravnom odboru „Borbe“. Ja sam podneo ostavku na mesto predsednika nadzornog odbora „Laste“.
Prema tome, svako odgovoran je podneo ostavku i nema duplih funkcija, za razliku od onog perioda kada je gospodin Dušan Bajatović bio i potpredsednik SPS i narodni poslanik i direktor „Srbijagasa“.
(Marko Đurišić, s mesta: To je danas.)
To vreme je vreme i kad je predlagač amandmana, koji vrlo nekulturno dobacuje, ali me ne može zaplašiti ni ućutati, baš glasao za to, glasao za ono što sada kritikuje. On je glasao da Dušan Bajatović bude i direktor „Srbijagasa“, i narodni poslanik. Dobro, nije glasao da bude potpredsednik SPS, ali on mu je omogućio sve to da obavlja, sve to što sada kritikuje.
On je omogućio da sve to obavlja, sve to što sada kritikuje. On je omogućio da Bojan Pajtić i u ovom trenutku, obavljajući mesto predsednika Pokrajinske Vlade, bude i predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalno ulaganja Vojvodine i predsednik Nadzornog odbora Razvojnog fonda Vojvodine.
Znate, kada oni spajaju funkcije, to je sve u redu, to je legitimno, to je demokratski, to je savršeno, to je dobro, a onda kada neko, pokazujući odgovornost prema javnom pozivu, prema javnim funkcijama, prema imovini svih građana Republike Srbije i podnese ostavku, e to ne odgovara, onda okreću glavu na drugu stranu, a kada su oni tako nešto uradili? Nikada. Nikada i nikada i ne bi, ali dobro neće naravno biti u prilici da uopšte i tako nešto i pokažu.
Povedite se primerom SNS. Povedite se primerom onoga što smo radili. Nismo se rodili u fotelji, nećemo tamo ni završiti. Nismo se super lepkom vezali za tu fotelju, kao što se vezao Bojan Pajtić u Banovini, iako ništa ne radi za građane koji žive u Vojvodini, a radi samo isključivo za sebe i za svoju vlastelu.

Kolega je u pravu kada je rekao da se nije pripremio za ovu sednicu, pa zato nije taj napor načinio da pogleda i da vidi gde su narodni poslanici, i gde su funkcioneri, i da li ima duplih funkcija među članovima SNS.
Ono što je elementarno neznanje, ali valjda u nekoj političkoj mržnji, ne mogu drugačije da objasnim sve to, sada sam čuo da je RIK javno preduzeće. Republička izborna komisija je javno preduzeće.
(Marijan Rističević, s mesta: Bilo je.)
Da li je bilo nekada, gospodine Rističeviću, ne znam. Zna se koju funkciju RIK obavlja i šta radi, ali RIK je sada predstavljena kao javno preduzeće, pa je čak i gospodinu Đurđeviću zamereno to što je profesor na Pravnom fakultetu. Stanite, da li hoćete da mu oduzmete diplomu? Šta je Bojan Pajtić? Ja nisam tu funkciju njemu stavio pored ove tri, nisam ni onu koja je u senci, jer ni u njoj ništa ne radi. Naravno da nisam želeo ni jednog jedinog trenutka da to što je gospodin Pajtić profesor na Pravnom fakultetu da mu to predstavljam kao funkciju, ali vidim da je to za prethodnog govornika funkcija, da bi maltene morali da podnesemo ostavke na ono što jesmo i na ono što imamo kao zvanje.
Mislim da je nedopustivo i da se više graniči sa elementarnom nepristojnošću, a ne sa bilo kakvim činjenicama.
(Zoran Živković, s mesta: Povrede Poslovnika.)

Gospodine predsedavajući, zarad istine ja ću da pročitam član 31. – javni konkurs sprovodi komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora, u daljem tekstu komisija. Komisija može biti, pod jedan, komisija Vlade, komisija autonomne pokrajine, komisija jedinice lokalne samouprave.
Gde je ovde partokratija? Pa, gde je ovde partokratija? Koji nastavak? Pa, valjda govorimo o članu 31? Pa, valjda govorimo o članu 31?
Kada predlagač ne zna ni na koji član je predložio amandman, ni kada ne zna o čemu priča, onda to više govori o predlagaču amandman.
Sa druge strane, ja mogu da razumem gospodine ministre, mogu da razumem predlagača amandmana i zašto se bore protiv partokratije, kako kažu. Pazite, kada imate stranku od dva člana i oba su u Parlamentu, oni nemaju koga i da mogu da sprovode ovo i da mogu da delegiraju nekoga, pa nemaju koga.
Tako da, apsolutno ih razumem zašto žele da se izbriše ovaj član, ali i svi ostali članovi. O tom konceptu super-hika i ostale bratije, to više će govoriti u okviru narednih amandmana.

Vrlo kratko, gospodine Arsiću. Uz sav napor, prethodni govornik je nabrojao još dva člana, ukupno četiri. Evo priznajem i na tih četiri, dodaćemo još četiri glasa koliko će dobiti i tri na karte , znači desetak glasova, to je to otprilike, pošto ne verujem da mogu da garantuju za članove familije, šire nikako. U zgradi, ne bi prošli ni za kućni savet, a kamoli za nešto više.
Danas sam naučio i hvala vam, da ta stranka, ima cela četiri člana i uvažavam i poštujem, kao i sve ostale građane Republike Srbije, ali evo danas smo saznali da ta stranka ima cela četiri člana, i hvala vam na tome, vidim kakav je to kapacitet i kakav je to potencijal, koji može da zaljulja Srbiju i da je povede, ne znam samo gde, ali eto, naučio sam, za cela četiri člana, napamet ih znam.

Gospodine Arsiću, ja razumem kada ta isparenja malo razvežu jezik, pa tada čovek bude malo hrabriji, znate kada maligani dohvate i osvoje čoveka, tada može svašta da kaže, ali ja neću uraditi i staviti znak jednakosti, između nas.
Koliko puta smo za protekle dve godine bili izloženi različitim uvredama, pretnjama, najpogrdnijim mogućim imenima. Ja znam da bi najsrećniji kolega bio kada bih ja uzvratio istom merom, a tada bih bio kao on.
SNS nije takva. Ja ću ponoviti, poštujem sva četiri člana Nove stranke i nikada ih neću nazvati pogrdnim imenima.
Nikada ih neću nazvati „stokom“, kao što nas je nazvao predsednik te stranke, nikada ih neću nazvati „primatima“, kao što je nas nazvao predsednik te stranke. Nikada ih neću nazvati „ološem“, kao što je nas nazvao predsednik te stranke i poštovaću svakog čoveka, da li je bio član SNS ili ne, da li je simpatizer ili ne, on je građanin Republike Srbije i svaki građanin Republike Srbije, zaslužuje poštovanje.
To što neko izigrava nekog heroja, time što će uvrediti drugoga i poniziti, to više govori o vama gospodine Živkoviću, to više govori o vašoj kulturi i o onome o beznađu u kojem se nalazite…..

...o političkoj mržnji, to vas neće dovesti nigde na vlast, nikada više.             

Jako kratko.
Ne znam kada je bolje učio o načelima u politici predlagač amandmana, uz bele listiće, Jovu Kapičića ili sada uz njegovog kolegu tu iz poslaničkih klupa? Ne znam odakle je mogao više da nauči, uz Jovu Kapičića, bele listiće ili ovde kolegu gospodina Marijana Rističevića?
3bolje učio o načelima u politici predlagač amandmana, uz bele listiće, Jovu Kapičića ili sada uz njegovog kolegu tu iz poslaničkih klupa? Ne znam odakle je mogao više da nauči, uz Jovu Kapičića, bele listiće ili ovde kolegu gospodina Marijana Rističevića?

Ovde imamo dvojicu narodnih poslanika, od kojih jedan ne vidi ministra, a gospodin Sertić je korpulentan čovek i teško ga je ne primetiti, a drugi vidi dvojicu ministara od jednom. Ne znam na čemu su, ali deluje.

Ovim što je malopre izrečeno predlagač amandmana uvodi diskriminaciju, čista diskriminacija. Zato što u članu 37. stav 4. se definiše da neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, naravno da se odbacuju.
Ako vi želite da se neblagovremne, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, budu smatrane kao relevantne, vi na taj način diskriminišete one koji su vredno dostavili sve što je potrebno u konkursnoj dokumentaciji.
Vi na taj način hoćete da obesmislite celokupan postupak da neko priloži beli papir briše se i da to bude valjana konkursna dokumentacija. Mislim da je takav postupak veoma ne ozbiljan a mi se trudimo da od naše države napravimo ozbiljnu državu, da samo blagovremene, razumljive i prijave uz koje su priloženi svi potrebni dokazi, budu relevantne za odlučivanje u komisiji.
Te neblagovremene, nerazumljive i bez potrebne dokumentacije ostavljamo vama pa se vi bavite njima.

Ja gospodine predsedavajući potpuno razumem ovaj amandman, jer u stavu 2. člana 43. se kaže – rok iz stava 1. ovog člana iz naročito opravdanih razloga može se produžiti za još osam dana, a to je onaj rok kada bi kandidat, imenovani kandidat je dužan da stupi na funkciju direktora javnog preduzeća.

E, sada, zamislite situaciju, da posle narednih izbora, pošto naravno cenzus neće ni preći, Bojan Pajtić se kandiduje za direktora nekog javnog preduzeća. I, prođe na tom konkursu, recimo, ali onda da bi stupio na dužnost on ipak mora na Brione. I naravno, logično je da mu se da još vremena, osam, po osam dana da bi se onako dobro, pošto je navikao da provodi po tim destinacijama, po jedno mesec dana, onda je normalno da taj rok pre stupanja na funkciju ima sasvim dovoljno dana.

S druge strane, šta mislite, da predlagač amandmana, gospodin Balša Božović, bude izabran za direktora nekog javnog preduzeća, a on na Maldivima. Kako da dođe toliki put, toliko košta, dvadesetak i nešto hiljada evra košta boravak na toj destinaciji, ne može da se prekida.

Sasvim je normalno da se konzumira ovaj stav 2. člana 43. i zbog toga vidim opravdanost oni koji su najviše lenčarili na svojim funkcijama, zapravo predlažu da i ubuduće mogu i dalje da lenčare.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. i mislim da ste morali da odreagujete.

Vi možete da imate, odnosno kolega Đurišić može da ima bilo kakvo mišljenje o meni, o gospodinu Sertiću, o vama, o bilo kome, ali elementarno i kućno vaspitanje je da kada postavi neko pitanje, da sačeka odgovor. Taj odgovor može da mu se dopada i ne mora da mu se dopada, ali da okrene leđa i da na taj način ignoriše dijalog, mislim da je to skandalozno i nije prvi put, i siguran sam da nije i poslednji put. Kakav je to poziv?

Malopre je reklamirao povredu Poslovnika, zaboga, ministar nije bio tu pa s kim da razgovara. A, s kim je sada ministar razgovarao? Elementarno, kućno vaspitanje, lepo vaspitanje, ljudsko vaspitanje, nalaže da, kada vam se neko obraća, pa makar i da je najgori čovek na svetu, saslušaj ga, pogledaj ga u oči. Šta se krije, na koji način, zašto je okrenuo leđa, da ne kažem šta drugo je okrenuo? Da li je to poštovanje prema Vladi Republike Srbije. Može da mu se dopada ili da mu se ne dopada, ali to je Vlada svih građana, pa i njegova Vlada. Na koji je to način? Šta bi to značilo?

Mislite da mi ne možemo sada, kada god gospodin Đurišić ili neko od kolega iz SDS, bude govorio, da svi sada ustanemo i da okrenemo leđa? Na šta bi to ličilo? Ne želim na taj način da posmatram ni Skupštinu, ni naše društvo, ali naše društvo neće ići napred sve dok ima pojedinaca koji pozivaju na dijalog, saslušaju samog sebe, a onda okrenu leđa. Gle hrabrosti, gle kulture.

Ja vas molim da u buduće na takve stvari odreagujete i sankcionišete.

Ja ću gospodine predsedavajući uputiti, pošto je sve to partijsko zapošljavanje, postavljanje članova u nadzorne i upravne odbore, političko postavljanje, stranačko postavljanje, otprilike po rečima prethodnog govornika počelo od SNS, pre toga sve je to bilo tako transparentno. Tako pošteno, tako odgovorno, da prosto ne znam, cvetale su nam ruže, na svakom koraku. Ali, sada ću pitati uvaženog kolegu šta je to kandidovalo gospodina Dragoslava Šumarca i gospodina Božidara Đelića u Upravni odbor Građevinske direkcije Srbije? Šta ako ne članstvo u stranci? Šta je to kandidovala gospodina Dušana Petrovića u Upravni odbor JP Srbijavode? Nije bilo stranačkog ni zapošljavanja ni postavljanja, samo što neko izgleda želi da ima selektivno pamćenje pa pamti samo ono što mu odgovora. Šta je to kolegu Miroslava Marinkovića postavilo na mesto Upravnog odbora Srbijašuma? Šta ako ne stranačka pripadnost. Šta je to Biserku Živković postavilo na mesto Upravnog odbora JP Službeni glasnik? Šta ako ne rodbinska pripadnost sa predsednikom tada sa predsednikom Vlade. O čemu vi onda pričate?
Pa, znate li šta bi bilo da je recimo, supruga gospodina Lončara negde u upravnom odboru? Da je gospodina Arsića supruga negde u upravnom odboru? Pa, skandal, par ekselans.
Mislim da bi ovde svi držali konferencije za novinare, ali supruga bivšeg premijera je po vama i po vašem sistemu vrednosti mogla da bude u upravnom odboru u ovom slučaju „Službenog glasnika“.
Prema tome, kada pričate o prošlosti, molim vas, prvo se pogledajte u ogledalo pre nego što bilo koga kritikujete.
(Miroslav Marinković, s mesta: Replika.)

Ja ću se gospodine predsedavajući zahvaliti gospođi Čomić što je na veoma loš način, gestikulišući rukama, pokazivala ka poslaničkoj grupi SNS, prema meni lično, ali dobro, to je već manir DS i rečnik, a sada je bila i simbolika vređanja, tako da to više ostavljam uvaženoj koleginici Čomić na savest.
Što se tiče onoga svega što sam izrekao malopre, ne govorim paušalno, pogledajte rešenje Vlade broj 119-2369/2004. od 1. aprila 2004. godine. Potpisao je Miroljub Labus.
Pogledajte takođe rešenje Vlade od 1. aprila 2004. godine, gde se nalazi ime Dušana Petrovića, takođe od 1. aprila 2004. godine.
Pogledajte rešenje Vlade, takođe od 1. aprila 2004. godine, potpisan od strane Miroljuba Labusa, tada potpredsednika Vlade Republike Srbije i videćete ime Biserke Živković. Izgleda da svi, a i takođe rešenje Vlade od 25. novembra 2004. godine, gde se pominje ime Miroslava Marinkovića, ukoliko to nije kolega Miroslav Marinković evo ja ću mu unapred uputiti izvinjenje, ali ja ne govorim paušalno, vidim da se neko silno zabavlja, izgleda da svi Dušani Petrovići, Biserke Živković, razni Božidari Đelići svi imaju dvojnike i uopšte to nisu oni. To su neki drugi ljudi.
Ne, nisu oni spavali na tetkinom kauču, nisu se obogatili ovde, nisu upropastili, ne, to su neki dvojnici tamo, tamo neki vrlo nepoznati ljudi i ništa oni nisu loše uradili ovoj zemlji do 2012. godine.
Ne govorim paušalno, govorim na osnovu dokumenata, a to što nekome rešenje Vlade i sve ono što se iznosi ovde je u stvari razlog da na veoma loš način se odnosi, pa makar i rukama se odnosi prema poslaničkoj grupi SNS, to govori više … (Isključen mikrofon.)

Poštovani ministri, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam danas slušao raspravu koja evo traje već skoro sedam časova. I ako je predat jedan veliki broj amandmana, ja nisam mogao da čujem neke konkretne zamerke, a još manje nisam mogao da čujem da je neko predložio alternativna rešenja. Nisam mogao da čujem ništa što bi moglo da poboljša predložene zamerke, odnosno predložene zakone.
Ono o čemu se danas ovde najviše govorilo u osporavanju ovih zakona odnosilo se sa jedne strane na tehničku stvar, a to je sazivanje sednice Narodne skupštine. Današnja sednica Narodne skupštine sazvana je u potpunosti poštujući Poslovnik o radu Narodne skupštine. Sazvana je na vreme. Neko se požalio da nije imao dovoljno vremena da pročita 14 zakona. Ono što je kontra argument, je da je na ove zakone koji su danas u proceduri predloženo 519 amandmana. Što znači da neko ko nije imao vremena da pročita zakone, ne verujem da bi imao vremena da predloži i ovoliki broj amandmana, tako da ta prva zamerka, mislim da na ovaj način otpada.
Druga zamerka je išla i to nekoliko narodnih poslanika ovde je postavilo pitanje, a to je da se nešto o ovim zakonima, nešto želimo da sakrijemo. Ukoliko već godinama unazad Narodna skupština Republike Srbije nosi titulu najotvorenije institucije, najtransparentnije. Ukoliko znamo da sve što se dešava u Narodnoj skupštini, svaki dokument, svaki zakon, svaki amandman se prikazuje preko otvorenog parlamenta, da svi građani Republike Srbije imaju pristup otvorenom parlamentu, da se sednice Narodne skupštine, ali i sednice nadležnih odbora, sve ono što se dešava i u Maloj sali i u holu Narodne skupštine i u odborskim salama, prenosi preko lajf strima, da se i ova sednica Narodne skupštine prenosi preko Javnog servisa. Ja mislim da je Narodna skupština poslednje mesto gde bi neko nešto sakrio, tako da i ta druga zamerka koja je danas iznesena, mislim da na ovaj način otpada.
Želeo bih da nekoliko rečenica kažem o Zakonu o javnim preduzećima. Naravno, da ja ovaj zakon, iako su svi zakoni koji su predloženi izuzetno bitni, mislim da se ovaj zakon nekako izdvaja. Tri reči koje definišu ovaj zakon po mom skromnom mišljenju su profesionalizacija, depolitzacija i ekonomičnost.
Kada kažem profesionalizacija, prvi put da su jasno određeni kriterijumi koji se odnose i za članove nadzornih odbora, ali i za direktore javnih preduzeća, za one koji će upravljati javnim preduzećima koji u mnogome svojim delovanjem i svojim činjenjem određuju uslove života i kvalitet života naših građana.
Pa ćemo tu videti i u članovima 25. i 26. i pre toga članom 18. koji definiše uslove za izbor članova nadzornog odbora, ali i članom 25. gde direktor mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama, da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje s tačke 2. ovog zakona, da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima radno iskustvo u organizovanju rada, u vođenju poslova itd, itd. Za razliku od nekog perioda, perioda do 2012. godine kada je jedini kriterijum bila politička pripadnost, poznanstvo, vizit karta ili rodbinska povezanost sa nekim od političkih moćnika da bi takvo lice bilo postavljeno na mesto direktora ili člana upravnih i nadzornih odbora.
Kada sam rekao da je politizacija, to se prvenstveno odnosi na član 25. tačka 7) gde se jasno kaže da direktor ne može da bude član organa, političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. Zbog toga sam jako ponosan zato što sam predstavnik vladajuće većine, narodni poslanik vladajuće većine koja je imala hrabrosti da tako nešto, da depolitizaciju našeg javnog sektora, depolitizaciju javnih preduzeća pretoči u zakon i to zakon za koji ću zajedno sa mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS veoma ponosno i glasati.
Ekonomičnost, gospodine Sertiću se ogleda u toj razlici, razlici u upravljanju javnim preduzećima. Ako se ne varam do 2013. godine, do zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima je bilo dvodomno upravljanje javnim preduzećima? Do sada je bilo dvodomno upravljanje javnim preduzećima. Imali smo i upravne odbore, imali smo i nadzorne odbore u javnim preduzećima. Sada, od ovog zakona imamo jednodomno upravljanje javnim preduzećima, nema više upravnih odbora, sada su samo nadzorni odbori.
Ono drugo što stoji kao kvalitet ovog zakona je i definisanje članova tog nadzornog odbora. Šta je bilo iskustvo u prethodnom periodu? Važno je bilo da u tim upravnim i u tim nadzornim odborima, broj članova tih odbora, najvažnije je bilo da je neparan broj. To je jedino važno bilo, sedam, devet, jedanaest, trinaest, pa čak i 21 koliko je bilo najviše članova upravnog odbora jednog javnog preduzeća. Samo je taj neparan broj bio jedino bitan.
Sada i ovim zakonom se jasno definiše, javna preduzeća čiji je osnivač Republika imaju jednodomno upravljanje, nadzorni odbor koji broji pet članova. Jasno se kaže kojih pet članova, da jedno lice mora biti iz redova zaposlenih, da jedno lice mora da bude nezavisno, vanstranačko lice i jasno se definiše odlukom Vlade kolike su nadoknade za ta lica.
Za javna preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave, nadzorni odbor broji tri člana, od kojih jedno od tih tri člana mora da bude zaposlen u tom javnom preduzeću. Takođe, odlukom Vlade se određuje nadoknada za članstvo u Nadzornom odboru.
E sada, ako imate razliku u tri, odnosno u pet članova Nadzornog odbora za razliku od nekog perioda ranije, kada je bilo po sedam, devet članova što nadzornog, pa još jedno pet članova upravnog odbora, kada smo imali desetine i desetine ljudi koji su na krajnje ne transparentan način tamo predlagani i birani, kada smo imali jedan tamni vilajet nadoknada koje su isplaćivane tim ljudima, mislim da ovaj zakon sa pravom nosi epitet ekonomičnosti. Ekonomičnost se i ogleda i u činjenici da direktor tog javnog preduzeća ubuduće neće moći da ima svog zamenika, jer želimo na ovaj način da pokažemo ko ima upravljačko pravo, ko ima, ali i čast, ali i odgovornost u upravljanju javnim preduzećima.
Ono na čemu moramo svi zajedno da radimo je promena svesti. Promena svesti ne može da bude definisana ni jednim zakonom. Promena svesti je jedan dug proces, težak proces, da raditi u javnom preduzeću, naročito, upravljati javnim preduzećem je velika čast i obaveza.
Svi moramo da budemo svesni da su javna preduzeća osnovna da li od jedinica lokalne samouprave, da li od autonomne pokrajine, da li od strane Republike, osnovana su tu da bi radila u korist građana Republike Srbije, u korist građana koji žive u AP, odnosno u jedinici lokalne samouprave.
I na kraju krajeva, ne da bi vodili računa o kvalitetu života svih naših građana, već i o tome da stvaraju dobit. Da stvaraju dobit koju će vratiti u budžet Republike Srbije, odnosno u budžet AP, odnosno u budžet jedinice lokalne samouprave. Da ostvariti dobit ne znači podeliti je kroz 13. platu, da ostvariti dobit znači uložiti u bolje uslove poslovanja, u bolji i kvalitetniji život svih građana Republike Srbije, da biti i raditi u javnom preduzeću je čast, a ne privatizacija tog javnog preduzeća i zbog toga mislim da u budućnosti moramo da radimo na promeni svesti kod svih ljudi koji rade u javnim preduzećima, da su tu da bi bili ne iznad, nego da bi bili sluge svih građana Republike Srbije, da rade ne za svoju korist, već za korist građana, i to ne može da definiše ni jedan zakon, to može da definiše samo odnos osnivača, u ovom slučaju Vlade, odnosno jedinica lokalne samouprave i AP.
I zbog toga sam ponosan što možemo da se pohvalimo radom, jednog dobrog dela javnih preduzeća koje je osnovala Vlada Republike Srbije, što posle jednog perioda kada su javna preduzeća onako po pravilu pravila samo gubitke, možemo da se pohvalimo velikim iznosima merenim u milionima evra koja su ta javna preduzeća pravila kao dobit i vraćala nazad u budžet Republike Srbije.
Budžet Republike Srbije, budžet AP, budžeti lokalnih samouprava i javna preduzeća neophodno i moraju da posluju u sistemu spojenih sudova. Ne možemo da budemo različiti, ne može da se posmatra da su to različiti sistemi. To je jedan sistem. To je jedno društvo, jer i Vlada i lokalna samouprava i AP moraju da rade u interesu građana Republike Srbije, i zbog toga ću sa velikim zadovoljstvom, nadam se već posle rasprave u pojedinostima, zajedno sa koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS glasati i za ovaj Zakon o javnim preduzećima, ali i glasati i za sve ostale zakone koje je predložila Vlada Aleksandra Vučića.

Ovo je treći saziv u kojem sam narodni poslanik. Sećam se jedne poslaničke grupe u devetom sazivu između 2012. i 2014. godine, koja je u to vreme bila šampion parlamentarizma, poslanička grupa koja je predala u skupštinsku proceduru najviše amandmana, i čini mi se da je najviše tih amandmana i prihvaćeno, a to je poslanička grupa DSS. Onda su došli izbori i onda je došlo ono što je najveća svetinja, a to je mišljenje građana Republike Srbije, i takva politika je ostala ispod cenzusa. Tako da, ti koji se sada ovde hvale tim nekim silnim procentima, neka prvo izađu samostalno ili kako god na izbore, pa neka provere šta građana Srbije misle o tome.

Sa druge strane, gospođo predsednice, postoje, čini mi se, u nekim elektronskim medijima još uvek emisije koje se zovu – pozdravi, želje i čestitke. Mislim da ćemo se mi pozdraviti već za nekoliko dana ovde kada ovaj parlament bude raspušten. Što se tiče želja, mislim da je te želje najbolje izrekao gospodin Đukanović, uvaženi kolega Vladimir Đukanović, pre nekoliko dana na društvenim mrežama. Čini mi se da je oko tih želja ukazao i pomenuo i Zabelu. Što se tiče čestitki, e u tom trenutku ćemo svi mi čestitati nadležnim državnim organima.