Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da ćete se složiti sa mnom da u savremenoj istoriji privrede ne postoji primer problema sa kojima se suočavala nacionalna ekonomija jedne zemlje.
Raspad jugoslovenskog tržišta pokidao je tehnološke i ekonomske veze, paralelno sa raspadom jugoslovenskog tržišta išao je i raspad sovjetskog tržišta, gde je bilo bitno učešće privrede Srbije, a nakon toga sankcije, ratovi, bombardovanja i dosta, rekao bih, rigoroznih procesa tranzicije, doveli su, pre svega, prerađivačku industriju Srbije u položaj da nestane sa privredne karte Srbije, a oni koji su preživeli imaju teške ožiljke vremena koja su iza njih, posluju sa zastarelom tehnologijom, sa niskom produktivnošću rada u odnosu na zemlje u okruženju i čine ogromne napore da kakvo-takvo bitisanje održe.
Mislim da su novi izazovi pred takvom privredom koja nije preživela te probleme i koja još uvek živi na kreditima itd. Upravo talas finansijske krize koji se ozbiljno, hteli mi to da priznamo ili ne, već oseća kod privrednika, više nema nabavke materijala na odloženo plaćanje iz inostranstva, više nema kreditne prodaje, uglavnom se materijali isporučuju avansno i uglavnom se cene materijala podižu, što dovodi, pre svega, rekao bih, prerađivačku industriju u fazu, zbog kupovne moći našeg stanovništva, da ne može da računa na neko ozbiljno povećanje cena i da održi proizvodnju.
Radim u jednoj od industrija, mi u Srbiji ne proizvodimo čipove i složene tehnologije, radim u industriji nameštaja i sve su prilike da se dugo neće moći izdržati ovako dodatni input efekata finansijske krize, a da ne dođe do nekog ozbiljnog pomeranja u cenama, jer mi imamo prednost jeftine radne snage. Ta prednost ne može da zameni visoku tehnologiju za koju nema sredstava da može da se zanovi. Mislim da posebno preti opasnost da u ovim vremenima izgubimo tržišnu utakmicu u izvozu.
Izvinjavam se što ponovo pominjem moju firmu koja izvozi oko 40 miliona eura, preti opasnost da to izgubi, jer neće moći da se izbori sa nekim vancarinskim zaštitama koje neke zemlje preduzimaju da bi svoju nacionalnu ekonomiju zaštitile.
Mislim da je jedan od početnih dobrih načina ovo što Vlada Republike Srbije čini, da makar nešto pomogne privrednicima i privredi Srbije, da kroz određena olakšanja stvori uslove, u ovom slučaju kroz dva zakona, od oko 57 milijardi, kako neko pomenu, dolaze kao olakšanje, koje mogu da se ulože u nabavku materijala, pre svega, da se ne nabavljaju skupi krediti ili još više uz zanavljanje tehnologije kako bismo mogli da u ovim teškim vremenim opstanemo kao tržišno konkurentni, bar na tržištima gde smo već pozicionirani i gde imamo šansu da možemo da preživimo.
Mislim da je to interes građana Republike Srbije, da je interes privrede i subjekata i mislim da je najveći interes države, jer stvara klimu, da se relaksacijom nekih davanja koje privredni subjekti ne mogu da izvrše sada stvaraju mogućnosti da se mogu tekuće obaveze u potpunosti izmiriti.
Neki od zakona stvaraju uslove, mnogo je o tome bilo reči sada, da mogu da se građani Republike Srbije leče, jer to do sada nisu mogli, jer su morale isplate tih obaveza ili davanja, pre svega, za zdravstveno osiguranje, da idu mesec za mesecom, a onog meseca kada se to ne uplati, zdravstvene knjižice se nisu overavale i dolazilo je do problema.
Ja ću samo ukratko da pretrčim preko nekih predloga zakona. Recimo, Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje predviđa da se otpis svih kamata i obaveza koje su dospele za plaćanje do 31. 12. otpišu i to: porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđeni poklon, porez na promet, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i porez na registrovano oružje.
Mislim da je procedura podnošenja zahteva i odobravanja dosta pojednostavljena.
Stvaraju se stimulativne mere da ako se tek dospele obaveze plate do kraja godine, onda se stvara mogućnost da se sto posto otpišu kamate, ako do kraja marta meseca, onda je to 75% i do kraja šestog meseca kamata bi se otpisala u iznosu od 50%.
Mi bismo, privrednici, bili srećni, ako bi se na određeni način to imalo u vidu, da svi otpisi krenu od 1. januara 2009. godine ili da sve obaveze koje dođu do 31.12.2008. godine da potpadnu pod ovakve kriterijume i to bi bilo nešto više od 15 milijardi relaksacije, a u isto vreme bila bi prava pomoć privrednicima, jer na određen način te obaveze moraju biti uvećane i za obaveze iz 2008. godine.
Predlogom zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uređuje se mirovanje obaveza plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po osnovu dospelih, a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Zakonom se predviđa mirovanje duga, koji je dospeo do 31.12.2007. godine, do 31.12.2011. godine, uz uslov da se obaveze počev od 1.1.2008. godine do 31.12. redovno izmiruju, a nakon takvih izmirenja dolazi do potpunog otpusta duga, kamata i perioda mirovanja na koji se ne zaračunavaju kamate, što je primamljivo.
Bilo bi mnogo povoljnije, a efekat za državu bi bio daleko veći, jer bi privreda ipak smogla snage da obaveze od 1.1.2009. godine ili nadalje u potpunosti izmiruje, a da ovaj zakon važi sa primenom otpisa obaveza zaključno sa 31.12.2008. godine.
Procedura podnošenja zahteva lokalnim poreskim upravama ili za velike sisteme u sedištu te filijale za velike sisteme, dosta je pojednostavljena. Slažem se sa konstatacijama, takođe, da uslovi privređivanja, iako makroekonomski postavljeni, važe za sve, za određene vrste proizvodnje i za određene teškoće u kojima se neke firme nalaze nisu isti i mislim da bi nekim podzakonskim aktom, uredbom Vlade ili nekim drugim instrumentom, trebalo ove uslove regulisati.
Tamo ko je ostvarivao visoke profite, a danas mu otpisivati neke obaveze koje iz ko zna kojih razloga nije platio, ne bi bilo pravedno u odnosu na one koji u ovome vide spas da prežive, da zadrže zaposlenost, da ne dođu u fazu likvidacije, a da posle toga stvaramo armiju nezaposlenih, i ogromne naknadne pare dajemo za neki novi grinfild, koje neće tako brzo doći, jer sada u uslovima kada niko od investitora u ovim teškim vremenima ne razmišlja da tako sa krupnim investicionim zahvatima krene bilo gde, pa i u zemlju Srbiju, jer niko, bar je to praksa, ne gradi iz para koje je zaradio za sebe, nego iz kredita, krediti su ovoga puta dosta skuplji.
Efekti koji se mogu pobrojati – osiguranici, uplatioci doprinosa stiču mogućnost da iskoriste pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.
Zdravstvene knjižice se mogu overavati, iako nije izvršena uplata doprinosa. Stvaraju se uslovi da se obezbedi redovna uplata tekućih obaveza, rasterećuju se osiguranici obaveza u iznosu od 42 milijarde plus ovih 15, rekosmo 57.
Rešiće se problem u vezi nemogućnosti overe zdravstvenih knjižica, jer je Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju predvideo redovnu uplatu, ali na način da su sve prethodne uplate bile namirene, što se kod neredovnih platiša stvara kao veliki problem u postizanju rokova, skoro ih je nemoguće postići.