Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kad god su izbori tada se i priča o izbornim uslovima, uvek u različitim formatima.
Ono što želim na početku da kažem kada je trenutna situacija, kada je ovo stanje, priča o izbornim uslovima da su loši je priča koja je isforsirana, koja nema veze sa ciljem da se poprave, već da posluži samo kao osnov da može da se na drugi način deluje prema vlasti, na drugi način iskaže svoje znanje ili neznanje, svoju nesposobnost dotle da to pređe u nasilje koje ovi posrednici, a što ih mnogo ima u zadnje vreme u Srbiji iz EU, jednostavno prećute ili kažu sloboda izražavanja.
Da li je sloboda izražavanja i kad uđeš, upadneš sa testerom u televiziju da bi uređivao program? Valjda uključiš testeru i tako uređuješ program. Da li je sloboda uređivanja i sloboda izražavanja i kada se skrnavi simbol Srbije, zastava Srbije, pa neki misle da je to balvan sa kojim treba da ruši Skupštinu?
Malo je čudno da oni koji se pojavljuju kod nas kao posrednici, to poistovećuju sa slobodom izražavanja. Čisto nasilje, anarhija i ja pozivam državne organe da svako u ovoj zemlji ima pravo na slobodu govora, na slobodu izražavanja, na slobodu okupljanja, protestovanja, svega, ali niko nema pravo na nasilje u ovoj zemlji.
Pitam ovde pravnike, da li je napad na državne institucije krivično delo, evo Neđo ulazi, advokat? Kakve to veze ima sa slobodom izražavanja? Najgrublja povreda, najteže nasilje. Bojim se da moja vlast preblago gleda na takve slučajeve.
Kada su u pitanju izborni uslovi, sve izvire iz izbornog zakonodavstva, a opet ono iz izbornog prava, pa kaže – izborno pravo u smislu ovog zakona obuhvata prava građana da na način i po postupku, koji je utvrđen ovim zakonom, biraju i budu birani, kandiduju i budu kandidovani, odlučuju o predloženim kandidatima izbornim listama, da kandidatima javno postavljaju pitanja, da budu blagovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista o kandidatima sa tih lista, kao i da raspolažu sa drugim pravima predviđenim ovim zakonom. Ceo zakon strpan u jednu rečenicu.
Sad samo kratko, redom. Dobijamo poruke – vlast treba da obezbedi poštene izbore, razgovore o boljim izbornim uslovima, Vlada da napravi prostor za slobodne izbore, Vlada da kreira uslove za slobodne izbore itd. Dajte da vidimo šta nije slobodno.
Izbore za poslanike raspisuje predsednik Republike, tako kaže zakon, ima jedino ograničenje da moraju da se održe najkasnije 30 dana pre isteka mandata redovni izbori. Još nije došlo to vreme i još nisu raspisani. Gluposti koje se pojavljuju u javnosti o pomeranju izbora, kako je to moguće? Zašto? Kakve to veze ima sa izbornim uslovima, da se izbori ne održe u redovnom roku? To nema nikakve veze sa izbornim uslovima.
Dalje, kažu – izbore organizuju izborni organi, izborne komisije, birački odbori. U svakom od njih se nalazi predstavnik podnosioca svake izborne liste. Znači, tu je da kontroliše, tu je da prati, tu je da ne dozvoli, kako bih rekao, bilo kakvu povredu. Zar to nije fer i pošteno? I odnosi se na sve. Zatim, kandidate mogu pod uslovima utvrđenim zakonom predlagati registrovane političke stranke itd. Mogu neki i da ne predlažu. Ne moraju. Ne moraju da predlažu, jednostavno imaju svoj razlog, nemaju dovoljno kapaciteta, nemaju dovoljno rejtinga, nisu se osnažili da bi mogli da učestvuju itd, i to je potpuno normalno. Ali nije normalno kada zbog tih razloga se u Srbiji pravi jedna atmosfera mržnje, nasilja, anarhije, pokušaja anarhije itd.
Kada su u pitanju izborni uslovi, da napomenem da je Vlada, slagao se ja ili ne, vlast od prvog dana, već godinu dana nudi da razgovara sa svima, Vladine, nevladine organizacije, ko god hoćete, upravo iz razloga što ima nameru da učini sve što može da unapredi te izborne uslove. I molim vas, odgovore ovim belosvetskim posrednicima, ovoj Vladi odgovaraju najviše pošteni i fer izbori, jer sve radi transparentno, sve je jasno i javno i prema tome njoj odgovara da budu takvi.
Idemo dalje, podnosioci izborne liste imaju pravo u javnim glasilima da obaveštavaju itd. Važi za sve, ima čak predviđeno i kako se to pravi sporazum o predstavljanju. Evo, u najavi je i formiranje nadzornog odbora koji će pratiti sve to. Važe, dakle, isti za sve. Zatim, čitav niz pravila o zaštiti izbornog prava. Jedino nema zaštite od upada noćnog u RIK od strane Boška Obradovića, Dveri, tuče članova izborne komisije itd, to stvarno nema regulisano ovde u ovoj zaštiti izbornog prava.
Šta hoću da kažem? Šta još to treba da se uradi, a pazite, izbori još nisu ni raspisani? Izborni uslovi važe od dana raspisivanja izbora do proglašenja konačnih rezultata. Evo šta je sve predviđeno. Evo, sad imamo i predlog ova četiri zakona koja još detaljnije i još preciznije uvode čak i prekršaje i kazne da bi do kraja razjasnili i funkcionersku kampanju. Molim vas, funkcionerska kampanja suština je u tome da se odvoji od političke kampanje. Ali ne može, niti sme da se zabrani funkcioneru da građanima Srbije kaže šta je radio i šta radi u toj oblasti i šta se događa u toj oblasti.
Na kraju krajeva, Vlada kada izlazi na izbore, ona izlazi sa rezultatima šta je uradila, a opozicija ide sa onim šta misli da treba da se uradi. Zato postavljam pitanje i ova četiri zakona imaju za cilj da još preciznije i još detaljnije sve te uslove i funkcionerske kampanje i korišćenja sredstava iz budžeta i javnih resursa itd. do kraja razjasne.
E sad, ostaje moje pitanje, pitanje nama svima, kada i ovo uradimo, znate šta će biti dalje? Opet neće valjati izborni uslovi, zato što nije suština u popravljanju izbornih uslova, nego će da nam kažu – opet nešto još treba. A dokaz za to, za dijalog koji se odvija u Skupštini, uz posrednike iz Evropskog parlamenta, ja imam veliku primedbu i veliku molbu da se skrene pažnja tim posrednicima. Njima treba staviti do znanja, oni su tu koji pomažu nama da zajednički razgovaramo sa svim strankama iz Srbije, ali oni nisu predstavnici Saveza za Srbiju, oni nisu njihovi predstavnici. Zašto? Pa evo, videli ste sami, oni odu prvo na doručak kod Saveza za Srbiju, onda dođu da razgovaraju sa strankama vlasti da prenesu taj zahtev, pa onda obavljaju razgovore sa, kako oni kažu, glavnim delom opozicije i na taj način uvrede i Srbiju i opoziciju.
Šta je glavni deo opozicije, ko je to? Koji su to kriterijumi? Jesu li to kriterijumi da su glavni deo opozicije oni koji se u političkoj borbi služe motornim testerama, balvanima, nasiljem na ulici itd? Je li to kriterijum da bude glavni deo opozicije? A onaj ostali deo koji je isto tako opozicija, samo da vam kažem, po rejtingu onaj manji ostali deo opozicije ima veći rejting od tog njihovog glavnog dela opozicije.
Prema tome, zaključiću samo sa tim, uradimo i ovo, naravno, cilj je i ovoj Vladi da stvori što bolje uslove da se održe što pošteniji izbori, a istovremeno mora jasno da stavi do znanja i u državi i van države – razlika između slobode izražavanja, slobode organizovanja, slobode protesta i nasilja je velika i odnos prema tome treba da bude takođe različit. Hvala.
Naravno, podržaću Predlog zakona.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na predložene zakone, ovaj set finansijskih zakona, odnosno o predloženim zakonima, stav Socijalističke partije Srbije i poslaničke grupe je izneo ovlašćeni predstavnik naše grupe, Dejan Radenković i ja ne bih to da ponavljam. Želim samo da to potvrdim, da se pridružim iz jedno specifičnog ugla da dam još nekoliko razloga zbog čega treba podržati predložene finansijske zakone.
Budžet za 2020. godinu, koji je juče usvojen, koji je dobio opštu podršku, ne samo u Skupštini, ja mogu slobodno da kažem i u široj javnosti i u stručnoj javnosti, jednostavno je dokument gde je jasno utvrđena politika Vlade Srbije u narednoj godini napisana brojkama.
Predloženi zakoni, ovi koji su danas na dnevnom redu, su u stvari podrška, alati, kako bih rekao, za ispunjenje tog budžeta.
Da podsetim ključne stvari kada je u pitanju budžet. Vlada je ostala fokusirana na poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.
Da podsetim tri karakteristike, one osnovne, koje su mogle biti kada je u pitanju budžet, a to je raspodela fiskalnog prostora koji imamo, na povećanje životnog standarda, na povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada.
Želim da napomenem da sve tri ili sva tri, imaju jednu zajedničku reč - podstiču rast, svaka na svoj način. Ta reč ili te reči – podstiče rast je vodilja i kod predloženih zakona.
Strateški cilj Vlade je smanjenje nezaposlenosti i povećanje stope zaposlenosti. Dakle, jedan od najvažnijih ciljeva Vlade je zaposliti Srbiju. Koristim priliku, s obzirom na juče objavljen podatak, da čestitam mojoj Vladi pošto je stopa nezaposlenosti pala na jednocifrenu stopu, ispod 10%.
Kada su ova pitanja, kada se o njima radi, podrška tome u stvari su predloženi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu. Zadržaću se samo kratko na tri, vrlo kratko.
Kada je u pitanju Zakon o porezu da dohodak građana. Upravo u cilju podsticanja zapošljavanja, uvođenjem novih olakšica za poslodavce, povećan je neoporezivan iznos na 16.300 sa 15.300. Predviđeno je unapređenje sistema paušalnog oporezivanja, uvođenje novih olakšica za poslodavce koji obavljaju inovacione delatnosti. Po osnovu zarade, uvođenje olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novo zaposlenim licem. Kod njih će poslodavci imati oslobađanje od poraza na zarade i od doprinosa na PIO pošto to opet jedan zakon iz paketa o tome govori. U toku sledeće godine 70, naredne 65, i 2022. godine u 60%.
Potpuno je isto i kada su u pitanju doprinosi za PIO, s tim što su ta oslobađanja veća, prvo u 1995, drugo u 1990. i treće u 1985. godini.
Ono što želim da naglasim, što mislim da je dobro kada su u pitanju novozaposleni radnici, to je da moraju da imaju zaključen ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu i da budu prijavljeni na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. To je u stvari formalna zaposlenost, nije samo zaposlenost.
Potpuno je ista priča kada je u pitanju Zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što se tu još dodaje samo da je i stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena sa 26 na 25,5%. Dakle, ovih nekoliko podataka koje sam izneo govore o tome da se rasterećuje rad, poslodavci dobijaju veći prostor za veći razvoj, za veći rast, za novo zapošljavanje, a pare koje će se manje naći u budžetu za to obezbediće se tako što će kroz novo zapošljavanje i kroz veće uplaćene poreze i doprinose se ponovo to vratiti u budžet.
Samo kratko, kada je u pitanju Zakon o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ono što je najbitnije takođe, to je ta jedna od karakteristika budžeta za sledeću godinu, a to je ulaganje u povećanje životnog standarda. Zašto je i to bitno? Zato što u stvari na taj način se povećava široka potrošnja. Kada se ona povećava, i to doprinosu rastu. Dakle, opet je ta reč „rast“ prisutna i značajna.
Ono što je najvažnije kod ovog zakona, to je predviđeno da se usklađuju penzije sa 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu povećanja troškova. Očekuje se da to bude već od 1. januara za negde oko 5,4% i više. Želim samo još kratko da se osvrnem kada je u pitanju to, da prosto napomenem da je ovo važno pitanje iz prostog razloga što godinama unazad sve su mere kada je u pitanju penzijski sistem bile restriktivne. Najrestriktivnija je bila ona 2014. godine, ali je bila nužna, bila opravdana. I ona je, između ostalog, omogućila da se dalje kroz to da se rast penzija usklađuje sa ekonomskim mogućnostima, da se preduzimaju efikasne mere kontrole i naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i u tom čak periodu Vlada kad god je imala iole mogućnosti je odmah reagovala i omogućavala, onoliko koliko je u tom trenutku mogla, povećanje tih penzija.
Sve ove mere su dale rezultate. Možete da primetite da je zaustavljen rast deficita, kada je u pitanju PIO fond, odnosno da je učešće budžeta u ukupnim sredstvima PIO fonda smanjeno na negde oko 23%, dakle, sa nešto više od 40 i nešto posto.
Ovaj zakon naravno da poboljšava ekonomski položaj. On je jasan i predvidiv način usklađivanja penzija. Dobro je da rastu penzije u određenoj meri, vezano za rast zarada. Dobro je da se povećavaju realne vrednosti penzija, a time i standard. Dakle, obezbeđuje se i stabilan rast penzija, napominjem, stabilan rast penzija, realan rast korisnika penzija, istovremeno blagi pad učešća penzija u BDP-u.
Međutim, pored preduzetih mera, ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju. I sve mere, pa i ove danas, nisu cilj same po sebi, one su samo sredstvo, način, put da se dođe do glavnog cilja, da se ostvari osnov za poboljšan privredni ambijent, povećanje investicija stranih i domaćih potpuno ravnopravno, a to znači novo zapošljavanje, stabilan i održiv rast, snažna privreda. Dakle, kada budemo imali mnogo onih koji prave pare, onda ćemo se lakše tući za ono za šta ih treba sve potrošiti. Samo tako se može doći do krajnjeg cilja, a to je bolji život i bolji standard građana, naravno i penzionera.
Vlada Srbije, moja Vlada, je na jasnom, sigurnom i odlučnom putu da to ostvari i ja joj dajem punu podršku u tome. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, budžet je dokument u kome brojke govore kakva će politika da se vodi. Jednostavno daje odgovor na pitanje kuda ide Srbija. Upravo imajući to u vidu želim iz nekoliko uglova da obrazložim zašto će SPS, odnosno i ja, kao njen poslanik da podržimo Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.
Pre toga, nekoliko reči šta prethodi budžetu 2020. godine. Vlada je 2019. godine imala velike aktivnosti i jasnom politikom, čvrstom odbranom i odlučnim sprovođenjem uspela da postigne značajne rezultate i na spoljnopolitičkom planu i na unutrašnjem planu, u ovom slučaju sprovođenjem ekonomske politike, ali želim da skrenem vašu pažnju na još jednu, po meni veoma važnu stvar u ovom trenutku za Srbiju, a to je stalna posvećena, odgovorna borba predsednika Republike Srbije i Vlade za vraćanje vere u Srbiju, u našu Srbiju, da Srbija ima potencijala, da zna da može i ona je danas i snažnija, jača, uređenija i pobeđuje i na unutrašnjem i međunarodnom planu.
Gospodine ministre, ne govorim ja to da bih hvalio vas. Vas hvale podaci, činjenice, argumenti. Samo ih prenosim. Evo ih samo nekoliko – u ovom trenutku Srbija je u stanju takvom gde se privredna aktivnost ubrzava. Intenziviraju se kapitalna ulaganja. Rasterećuje se privreda. Fiskalni deficit se smanjuje. Javni dug je na silaznoj putanji. Nezaposlenost se približava jednocifrenoj stopi. Raste zaposlenost. Zarade beleže rast i nominalnu i realnu, a inflacija ostaje i niska i stabilna. Samo toliko.
Sada imamo situaciju da Vlada ulazi u budžet za 2020. godinu sa rezultatima - kapitalom značajnim koji je stekla u ovoj godini, sa poverenjem građana da smo na pravom putu i naravno sa značajnim iskustvom. To nas i ohrabruje i dokazuje da će i ovaj budžet se do kraja sprovesti.
Budžet za 2020. godinu gde su osnovni podaci 0,3% deficit, 50% učešće javnog duga, 4% rast privrede, inflacija 2% i da ne nabrajam dalje, govori samo kratko – stabilan i odgovoran.
Budžet, ovaj koji je pred nama, potvrđuje da Vlada ostaje fokusirana, da su joj glavni ciljevi pobošljanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.
Kao potvrdu tome zadržaću se samo na tri ključne karakteristike budžetske politike u 2020. godini. Prvo, povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija. Drugo, podsticaj rastu povećanjem javnih investicija. Treće, poresko rasterećenje rada.
Samo da skrenem pažnju da povećanje plata od 8% do 15% u javnom sektoru, penzija od 5,4% je jača kupovna moć domaćinstva i stimuliše unutrašnju tražnju, a i to pospešuje rast, što ostaje osnovni cilj ove Vlade.
Šta da kažem za povećanje javnih investicija kada su kapitalna izdvajanja 260 milijardi dinara, nikada više. Čak mogu da kažem da je budžet investicioni budžet.
Kada je u pitanju plate, treba dodati još da pored povećanja povećala se i minimalna cena rada za tri hiljade na 30.022 dinara i želim da skrenem pažnju oko polemike oko plata u javnoj upravi. Molim vas, naš stav je – javna uprava nije samo troška ovoj državi koja maltene ne radi ništa. To nije tačno. To su značajne institucije. To su značajne ustanove i nama treba i efikasna i jaka i stručna i profesionalizovana i delotvorna javna uprava. Zato je to bitno da bude između ostalog i plaćena i zato mislim da je važno, znam da je to mnogo posla, ali mora u sledećoj godini da se završi onaj projekat Zakona o platnim razredima.
Treće, kada je u pitanju podsticaji u privredi, odnose se na poresko rasterećenje rada. Rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade, kroz smanjenje poreza na zarade sa 62% na 61%, odnosno 13 milijardi dinara to nije baš tako malo, ali to istovremeno znači da podstiče naše privrednike na veći rast i veće zapošljavanje. Zato je to vrlo bitno. Bitno je iz prostog razloga i što će u narednom periodu kroz donošenje zakona ići se dalje u rasterećenje privrede kada su u pitanju obaveze iz radnog odnosa.
Dakle, u okviru tog trećeg cilja ostaje, i snažno podržavam taj strateški cilj Vlade, da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Vlade i u skladu sa tim moram reći da će dobiti našu punu podršku.
Sve ovo što sam rekao do sada znači da je budžet razvojni, da podstiče privredni rast, ali sa druge strane omogućava i kvalitetniji život građana Srbije.
Želim samo na kraju da naglasim da je i ovaj budžet i socijalno odgovoran budžet i kada su pitanju socijalna davanja podaci govore – u budžetu koliko se izdvaja za sledeću godinu i u širem smislu socijalna politika, i želim da odam priznanje Vladi na socijalno odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta i kao naravno pripadnik SPS dajem snažnu podršku na tom pitanju.
Na kraju samo kratko. Budžet, ovaj, sadašnji, on u stvari oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, kao što sam rekao, odnosno pravi pravi pravac i put ka budućnosti. Ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju i želim da skrenem pažnju da je potrebno da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se reaguje ako ima negde odstupanja. Toliko. Hvala lepo.
(Beograd, 17.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 98890.00 | RSD | 06.10.2016 - |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje | Republika | Mesečno | 63352.00 | RSD | 01.01.2015 - |