Gospodine Markoviću, imate reč.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Reč ima gospodin Branko Ružić.

Gospodine Palaliću, imate reč. Gospodine Samardžiću, vi ste već na spisku prijavljenih.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Radeta.

Gospodin Samardžić ima reč. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zatim Zoran Nikolić, Momir Marković, Milan Avramović, Dragan Stevanović, Dejan Mirović, Slađan Mijaljević, Petar Jojić itd.

Nisu sekunde, ceo minut je u pitanju.
Gospodin Zoran Nikolić ima reč, a zatim gospodin Kragović.

Gospodine Kragoviću, izvolite, imate reč. Molim vas da se držite Poslovnika u pogledu vremena. Naravno da je logično da završite misao, rečenicu, ali svi govorite skoro po minut više.

Gospodin Marković ima reč.

Narodni poslanik Milan Avramović, izvolite.

Gospodin Dragan Stevanović.

Učinila sam sve napore i mislim da Vlada i ja i dalje moramo činiti napore da radimo na svim pitanjima koja ste pomenuli.
Zahvaljujem se na sugestijama, ali zaista moram ovo obavljati u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom. Mi smo ovu sednicu započeli, imamo odgovarajući dnevni red i ja vas ponovo pozivam da radimo po izuzetno značajnom dnevnom redu, uz sve razumevanje svih pitanja koje svaki pojedinac u ovoj sali pokreće.
Reč ima Dejan Mirović.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Zahvaljujem.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, gospodine Radovanoviću.