GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:45

Osnovne informacije

  • Za evropsku Srbiju
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 16.06.1958.
  • drugo
    • Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem.
Samo da otklonimo nesporazume službene upotrebe jezika i pisma. Ovde je spomenuta upotreba hrvatskog jezika. To nije jedini jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine, ali je to tema Okvirne konvencije za zaštitu nacionalne manjine i Okvirne konvencije o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope. To je jedini osnov kojim se možemo vratiti državama u regionu ili drugim državama članicama Saveta Evrope sa zahtevom da države u kojima su Srbi nacionalna manjina, takođe uživaju zaštitu Okvirne konvencije o nacionalnim manjinama.
Zato bi bilo dobro, na primer, da Srbija svugde dosledno primenjuje Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina, Okvirnu konvenciju o regionalnim manjinskim jezicima, jer teško možemo da objasnimo slučaj, na primer, u opštini Vrbas, gde imate nacionalnu manjinu sa ne više od 15%, nego od 18%, a predsednik opštine odbija da se jezik te manjine uvede u službenu upotrebu kao jezik na koga ga Zakon o nacionalnim savetima obavezuje.
No, mi nećemo odustati od dijaloga sa predsednikom opštine Vrbas, jer ne želimo da u Izveštaju Saveta Evrope, koji dajemo, o službenoj upotrebi jezika i pisma imamo neobjašnjeno zašto kršimo sopstveni zakon.
Zašto spominjem Okvirnu konvenciju? Zato što je ona alat, instrument kojim se obraćamo svima u regionu, pa tako, na primer, obraćamo se i opštini Glamoč i kantonu kome pripada iz dva razloga. Prvo, tamo su na vlasti SNSD i HDZ. U Glamoču jedni imaju većinu, a drugi drugu, ali imamo i ministra Lučića koji je vrlo raspoložen da sarađujemo na pitanjima ljudskih i manjinskih prava i humanitarnih pitanja, naročito na pitanjima službene upotrebe jezika i pisma i primene Okvirne konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Kada ste naveli procenat koji je obavezujući za Srbiju, za lokalne samouprave gde postoje nacionalne manjine iznad 10%, to je formulisano kao zakonska obaveza. Nijednu lokalnu samoupravu niko ne sprečava da, odlučujući kroz dijalog sa sopstvenim građankama i građanima u opštini, uvede u službenu upotrebu jezik i pismo i nacionalne manjine koja ima manje od 10%. To je duh Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Zašto želim da otklonim nesporazum? Ni u jednom od tih slučajeva zakon koji donosimo danas nije ni instrument, ni alat. Ne možemo se njime, koji važi na teritoriji Republike Srbije, za građanke i građane Republike Srbije, ne možemo se obraćati drugima, ali je zato Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina moćan alat koji možemo da koristimo u regionu, i koristimo ga, i koji možemo da koristimo među svim članicama Saveta Evrope, jer smatramo da svi oni koji imaju srpski jezik kao maternji imaju pravo i na školovanje na tom jeziku, koji smatraju da je ćirilica njihovo pismo, njihovog maternjeg jezika, imaju pravo da koriste taj jezik ne zato što smo mi to izmislili, ne zato što je to bolje nego kod drugih, nego zato što to kaže Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina.
Zbog toga je dobro, da se vratim na zakon, jer ovo sve nije tema zakona o kojem raspravljamo danas, ali je dobro da je Vlada prihvatila amandmane narodnih poslanika koji su uočili da je intervencijom o primeni ovog zakona za nacionalne manjine bolje rešenje kako su predložili.
Hvala vam.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su dva predloga izmena zakona - izmene Zakona o kulturi i izmene Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Prvi od ova dva zakona o kojima ćemo raspravljati u zajedničkom načelnom pretresu, dakle, izmenama Zakona o kulturi, vezan je za upućujuće odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je stupio na snagu 1. juna 2021. godine. On predstavlja, aktivnošću Ministarstva kulture i ministarke Gojković, jedan od prvih koji će biti pred vama zbog upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Inače, Zakon o kulturi, koji je donet 2009. godine i stupio na snagu 2010. godine, imao je već izmene odlukama Narodne skupštine 2016, ispravkom iz 2020. godine. Taj zakon je, počevši sa primenom od marta 2010. godine, bio u suštini prvi zakon gde je oblast kultura, koja je do tada bila regulisana bez svog opšteg akta, bez teksta zakona kojim bismo kao država i društvo rekli šta je to želimo i na koji način da uredimo u oblasti kulture, kako to da finansiramo, na koji način da kontrolišemo, kako se primenjuje i sve drugo vezano za zakone koji regulišu čitave oblasti… Taj zakon je, evo, na snazi 11 godinu i po njemu funkcioniše oblast kulture.
Kao svaki zakon koji tek nakon primene može sasvim jasno u jednoj eks post analizi da pokaže i institucijama i društvu i onima na koje se odnosi šta je to što treba menjati i on je trpeo izmene, a ova izmena koja je pred vama, o kojoj ćemo debatovati, je na osnovu upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Dakle, nakon donošenja Zakona o kulturi, doneto je više podzakonskih akata koji proizilaze iz njega, kojima su se na detaljan način uredila određena pitanja koja su u osnovi regulisana ovim zakonom, kao što to inače biva sa zakonima. U suštini donošenje zakonskih akata zaista omogućava primenu akata. Ako odložite, ne donesete ili ne donesete dovoljno dobre podzakonske akte, džaba dobrih zakona, tako ulazimo u rečenicu koja se tri godine već ponavlja u izveštajima EU - Srbija ima jako dobre zakone, ali da se jako loše, slabo ili se ne primenjuju uopšte, podzakonski akti, pa tako i ovaj, koji će proisteći iz vaše odluke da usvojite izmene Zakona o kulturi koje predlaže Ministarstvo kulture, proizvešće posledice na osnovu shodnih odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Usvajanjem Zakona o kulturi i podzakonskih akata koji proizilaze iz njega stvoreni su preduslovi za donošenje drugih zakona koji su detaljno regulisali pojedine oblasti kulture, a koji su morali biti u skladu sa načelima utvrđenim u Zakonu o kulturi, čime su stvoreni zakonski preduslovi za ujednačenu, sistemsku i samim tim efikasniju regulaciju celokupne oblasti kulture. To je veliki posao koji je iznela i državna uprava i vlade u raznim sazivima, ali važan posao zato što možemo samo da se setimo dve anegdote vezane za kulturu. Jedan, kada je britanskom ratnom premijeru rečeno kako će se završiti Drugi svetski rat, a on je pitao – šta će biti sa našom kulturom, a oni rekli – nema veze, a onda on kaže – a zašto ćemo onda ratovati? Drugi, osnivači EU su kazali da kada bi ponovo počinjali ujedinjavanje, odnosno ideju o pravljenju zajedničke zajednice evropskih država da bi i sa zajednicom za ugalj i čelik počeli i od kulture, jer je važno da govorimo o kulturama raznih društava i zato je važno da svako od nas ima uređenu oblast kulture zakonom na način koji smatra shodno svom kulturno-istorijskom nasleđu, svom narativu i svemu onome što kulturu jednog naroda čini.
Dakle, sve navedeno potvrđuje važnost ovog akta u smislu njegove uloge u stvaranju sistema pravnog uređenja oblasti kulture, a shodno tome i važnost i efekti izmena i dopuna ovog akta na funkcionisanje našeg kulturnog sistema.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako rekoh, u primeni je od 1. juna 2021. godine i on uspostavlja nova pravila vezana za uravnoteženu zastupljenost polova koja postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40% i 50% u odnosu na drugi. Dakle, ne manje od 40% manje zastupljenog pola. Osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizilazi drugačije.
Shodno tome, postoji obaveza usaglašavanja Zakona o kulturi, kao sistemskom akta, kojim se uređuje kultura, sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti u uspostavljanju uravnotežene zastupljenosti polova u celokupnom sistemu u kome funkcioniše naša kultura. Na taj način se ovim izmenama Zakona o kulturi utvrđuje obaveza da upravni odbori ustanova kulture od pet članova imaju najmanje 40% predstavnika koji su manje zastupljeni pol, da nadzorni odbori ustanova kulture od tri člana imaju najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola, kao i od 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu bude najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola.
Predloženim izmenama Zakona o kulturi vrši se dalja optimizacija ovog zakona, njegovo prilagođavanje realnim potrebama i usklađivanje sa drugim zakonskim aktima.
Ovde je važno napomenuti baš kada je oblast kulture u pitanju da teško da će biti boljeg dokaza da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije zakon o ženama, nego da je zakon o ženama i muškarcima i da će biti verovatno veći problem i da će trebati više veština, znanja i kreativnosti da se mera od 40% manje zastupljenog pola sprovede tamo gde su žene većina, a gde su muškarci manjina. Kada pogledate po svim oblastima našeg društvenog života ili ekonomskog života, finansijskog, političkog, videćete da su sektori koji će, takođe, morati da se usaglašavaju sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti o 40% manje zastupljenog pola, tamo gde nema novca, tamo gde nema moći, tamo gde nema posebnog statusa društvenog, ugleda, reputacije, tamo će žene biti većina i biće potrebno i dosta mašte i dobre volje da se ta oblast učini privlačnom i muškarcima i da muškaraca bude tamo gde ih za sada nema, a nema ih očigledno dovoljno u kulturi, nema ih dovoljno u zdravstvu, u školstvu, u pravosuđu, u državnoj upravi, u ministarstvima, u svim sekretarijatima lokalnih samouprava. Tamo su većina žene, a zakon kaže – ne razlikuje pol, nego tražimo da bude 40% manje zastupljenog pola. Negde će to biti žene, negde će biti muškarci i trebaće nam vremena da zaista upodobimo sve ono što Zakon o rodnoj ravnopravnosti zahteva od nas.
Na kraju da podsetim da je ovo jedna od odredbi koja nije izazvala veliku pažnju javnosti kada je Zakon o rodnoj ravnopravnosti donošen, kao ni druge dve važne odredbe koje nisu izazvale pažnju javnosti, šire, jesu vašu, naravno, jer vi ste stručna javnost, osim što predstavljate građane Srbije. Druga odredba iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti zbog koje će, takođe, dolaziti predlozi izmena zakona pred vas jesu planovi integriteta i obaveze da u svakom sektorskoj politici imamo odsek, grupu ljudi, kako god nazvalo svako ministarstvo, lokalna samouprava, pravosuđe, nezavisni organi, koji će izveštavati i Narodnu skupštinu o tome na koji način se politika u Srbiji svake godine, kakve posledice ostavlja na živote žena, kakve na živote muškaraca.
Planovi integriteta će biti veliki posao koji će služiti na kraju boljem kvalitetu života i žena i muškaraca jer ćemo imati tačne podatke o tome kako živimo i jedni i drugi.
Još jedna odredba zbog koje će doći zakoni su pred vas su načelo - nasilnik plaća u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, takođe nije izazvala mnogo pažnje, a to je da prvi put imamo plaćanje programa odvikavanja od nasilja iz budžeta Republike Srbije i to će biti rešeno podzakonskim aktima, ali će na kraju nasilnik morati novac potrošen za njegovo odvikavanje od nasilja koje je sam birao da vraća u budžet, slično kao načelo - zagađivač plaća kod zaštite životne sredine. Zato što mi duboko verujemo, a vi ste to svojim glasovima potvrdili, da je zagađenje životne sredine opasnost za sve nas, a da je nasilje zagađenje naših društvenih odnosa i predstavlja potpuno jednaku opasnost kao zagađenje vazduha, vode i tla i treba da se borimo protiv toga svim raspoloživim sredstvima.
Zaista mi je drago što je ministarka Maja Gojković već stavila pred sve nas izmene Zakona o kulturi i što će vaše odlučivanje o tome u danu za glasanje omogućiti da otpočne proces usaglašavanja Zakona o kulturi i Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Drugi predlog zakona koji je pred vama je Predlog izmene Zakona o bibliotečko-informacionim delatnostima i ovo je primer kada se pažljivo prati kako se zakon primenjuje, kako to sasvim očigledno čini Ministarstvo kulture, onda vidite kako morate da mereći "eks post" analizu primene zakona da intervenišete i da menjate odredbe koje ili zakon čine neprimenjivim, ili ga čine selektivno primenjivim, ili ga čine primenjivim tako da stvara nejednakost koja onda stvara nezadovoljstvo kod onih na koje se zakon odnosi. I ovo je slučaj sa Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
On je u primeni od 2011. godine i predstavlja sistemski akt za bibliotečko-informacionu delatnost. To praktično znači da je ova oblast kulture pravno uređena tako da se u njoj primarno primenjuju odredbe Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i da se na one delove bibliotečkog sistema koji nisu uređeni ovim aktom primenjuju odredbe Zakona o kulturi kao sistemskom aktu za celokupnu oblast kulture. To je jedan jaz u koji je ušla primena ova dva zakona, kako je primećeno nadzorom i praćenjem primene u Ministarstvu kulture i to pitanje je danas pred vama.
Dakle, jedno od tih pitanja iz Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti odnosi se na izbor direktora biblioteka, iako je u Zakonu o kulturi regulisana materija koja se odnosi na uslove za izbor direktora ustanova kulture, u čega se biblioteke inače računaju. Ali, s obzirom da imaju svoj poseban zakon, onda u tom posebnom zakonu imate i odredbe o izboru direktora.
U Zakonu o kulturi utvrđeno je da kandidati za direktore ustanove kulture moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanova utvrđuju se statutima te ustanove, kako je uobičajeno u našem pravnom sistemu.
S druge strane, u Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti, utvrđeno je da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva u kulturi, koje ispunjava druge uslove utvrđene statutom biblioteke. Ovo rešenje izazivalo je probleme u praksi sprovođenja svih odredaba iz zakona, javnih konkursa za izbor direktora biblioteke, jer su u nekim slučajevima primenjivane odredbe iz Zakona o kulturi, pet godina radnog iskustva u kulturi i visokom obrazovanju, a u drugima Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, visoko obrazovanje i tri godine iskustva rada u kulturi.
Problemi u praksi su nastajali i zbog same sadržine unutrašnjih akata biblioteka, jer je Zakonom o kulturi utvrđena obaveza osnivača da daje odobrenje na statut i na akt o organizaciji i sistematizaciji ustanova ili poslova ustanove kulture.
U praksi je to značilo da na unutrašnji akt biblioteka kojima je osnivač Republika Srbija saglasnost daje ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Na unutrašnji akt biblioteke čiji je osnivač AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave ili grad Beograd, saglasnost daje organ pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave koja je i osnivač ustanove.
Shodno tome, ministarstvo nije imalo uvid u sve saglasnosti svih osnivača, jer se podrazumeva da svako nosi svoju odgovornost, pa da je na osnovu te odgovornosti davao saglasnost ustanova kojima je osnivač, bez obzira da li je u pitanju jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili, u slučaju kada ima uvide u saglasnost, ustanova kulture kojoj je osnivač Republika.
Zakon o kulturi gde je uslov pet godina iskustva se onda negde primenjivao i bio upodobljen i sa unutrašnjim aktima ustanova, a negde Zakon o bibliotečko- informacionoj delatnosti i to je ono što je stvaralo nejednakost, a tamo gde nejednakosti ne bi smelo da bude, odnosno neujednačeno rešenje u praksi izbora direktora biblioteka u našoj zemlji.
Donošenjem izmena Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, ako se tokom rasprave složite da date podršku ovakvim izmenama, ovaj problem se reguliše tako što se odredba iz Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u kojoj je utvrđen uslov od tri godine radnog iskustva, menja se rešenjem iz Zakona o kulturi u kome ovaj period iznosi pet godina radnog iskustva, čime će se izbeći sav pomenuti dualizam u primeni propisa i u praksi izbora direktora biblioteka na javnim konkursima.
Uz zahvalnost na poverenju ministarki Maji Gojković u ime vrednog rada saradnika ministarstva i njeno predstavim i branim ova dva predloga izmena i dopuna zakona pred vama, Zakona o kulturi i bibliotečko-informacionoj delatnosti, nadam se da ćemo tokom rasprave uspeti da razjasnimo sve ono što eventualno bilo ko od vas smatra nedovoljno jasno obrazloženim ili ima kritičke opaske ili predloge amandmanske vrste i da ćete u danu za glasanje odlučiti da podržite oba predloga izmena i dopuna zakona. Hvala vam.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem.
Dve informacije koje će nadam se biti korisne vašem promišljanju i rečima i argumentima koje ste podelili sa nama.
Prva informacija je da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji, a delom inicijative Kabineta predsednika Republike, priprema i uveliko smo u toku, radimo na pripremi međuverskog dijaloga u Srbiji gde bi bili prisutni sve tradicionalne crkve i verske zajednice i gde nismo mi iz Ministarstva neko ko će da nametne agendu ili temu, no učesnici dijaloga.
Ako bude volje da jedne od tema bude i naša međuverska kultura ili kultura ophođenja po veri različitim, niko zadovoljniji od nas. Mi smo alat započinjanju i temeljenu i društvenog dijaloga takve vrste i razgovori koje smo već obavili sa nekim verskim zajednicama ukazuju na to da je ideja i predsednika Republike i naša vrlo dobro primljena i da su ljudi spremni da učestvuju.
Druga informacija tiče se drugog društvenog dijaloga koji će biti održan 25. avgusta ove godine i tema tog društvenog dijaloga je kultura medija.
Mi ćemo, naravno, u saradnji i sa Ministarstvom kulture, sa civilnim društvom, sa organima, organizacijama i institucijama koji su plaćeni iz budžeta da se bave slikom kulture medija, biti više nego zadovoljni da pošaljemo poziv, kao i svaki put i poslaničkim grupama, i biće nam drago da učestvujete i u takvom jednom dijalogu, jer je ta ideja o kulturi medija došla i delom od civilnog društva, delom od onoga što Ministarstvo kulture i ministarka direktno već radi u želji da se oživotvori ono što je samo zakonski okvir, pa mislimo da treba da bude i društvenog dijaloga o tome, a delom od naše asocijacije na čuveno delo Renema Grita, gde je nacrtana lula, a preko toga slova. Znači, ovo nije lula, ovo je slika lule. Dakle, da vidimo šta je u našem društvu slika kulture, a šta kultura zaista.
Biće nam drago da budemo domaćini u oba slučaja i narodnim poslanicima i svim zainteresovanima, jer temu smatramo važnom jednako kao i izmene i dopune zakona koje je Ministarstvo kulture stavilo pred vas.
Ja mogu samo da vam dodam za kraj da, promišljajući temu kojom ste vi svoje stavove podelili, duboko verujem da kulturu, bez obzira da li gledate kao kultivisanost ili kao kult, možete naći uvek u teskobi ljudske duše kao kontrapunktu lepote sveta i to će uvek biti tema za svaku civilizaciju, za svaki naraštaj, jer svaka takva tema zahteva odgovor na pitanje zašto je nasilje i zlo u ljudima spontano, a humanost i kulturu treba podsticati, buditi i o njoj razgovarati. Zbog toga i društveni dijalozi. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -