Moram da priznam da ću se opet vratiti na temu, za razliku od gospodina Vučića. O ljubavima svojim privatnim ne razgovaram za skupštinskom govornicom, koga volim, a koga ne. Molim vas da vaši koalicioni partneri, volela bih da danas pred javnošću zauzmu stav, koji je danas gospodin Vučić naveo, o petooktobarskim promenama kao pljačkaškim i nelegalnom načinu dolaska na vlast.
Da li se deo tih koji su, kao što vi rekoste, krali skupštinske sale, danas sa vama sede u Vladi? Deo tih koji su zaposlili 22 hiljade, ili većina onih koji su zaposli 22 hiljade službenika, danas sa vama sede u Vladi. A da ne obmanjujemo građane, član 38. se odnosi na državne službenike na položaju. Takvih mesta ima 420, a 300 je popunjeno. Mi danas govorimo o amandmanu koji se odnosi na 420 ljudi. Dakle, on nije namenjen uštedama, namenjen je tome da vi možete da dovedete svoje poslušnike i da ljude zaposlene na konkursu smenite. To je jedna jedina ispravka.

Znam da ovo počinje da biva apsurdno, niti nas slušaju građani, niti nas vi slušate, niti imate više koncentracije za to, ali govorim večeras iz čistog poštovanje prema vama, zato što smatram da zaslužujete šansu, zato što smatram da treba da budemo u sali i zato što smatram da je ova vlada uprkos činjenici i da se u gluvo doba bira, ima pravo da je mi poštujemo i da kažemo nekoliko reči u znak tog poštovanja.
Budućem premijeru i današnjem mandataru želim svu sreću. Mislim da će mu, osim Boga, na koga se pozvao, biti potrebno i dosta sreće. Mislim zbog toga, zbog načina na koji je ova vlada oformljena.
Mi smo ovih dana gledali dva velika čuda. Prvi put u istoriji je Zakon o ministarstvima branila stranka koja nema mandatara, branila je SNS. To je prvi put u istoriji parlamentarizma da to gledamo, čime je jasno stavljeno do znanja svima nama da će ova vlada biti dvoglava aždaja.
Stranka koja je dobila najviše glasova je imala strateško partnerstvo samo sa jednom strankom – DSS. To je jedina stranka koja je podržala predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. To je jedina stranka koju niko nije nakon toga pozvao na pregovore. Time se jasno pokazalo ono što je Ivica Dačić napisao u svom Ekspozeu, da je ovo zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika i da ova nova vlada ima nameru to da čini.
Gospodin Dačić je rekao - pohvalite me malo, ali ja ne mogu zato što je prethodno rekao - nemojte kuditi vladu koja nije još počela da radi. Zato ne želim da dam ni jednu opasku na račun ove vlade, zato što neću da pogazim svoju reč da joj treba dati šansu i zato ću o ovoj vladi govoriti citatima onih koji danas u njoj učestvuju.
Sam Tomislav Nikolić je nazvao ovu vladu prevarom naroda. On je rekao da želi da izbegne samo jednu grešku, onu koju je napravio Boris Tadić, da sabira 126 i da posle trpi ucene malih stranaka koje su nezajažljive. Nikada nećemo ustupiti mesto premijera zarad formiranja Vlade, jer smatram da bi to bila najveća prevara naroda. Dakle, po mišljenju Tomislava Nikolića, danas mi prisustvujemo najvećoj prevari naroda. Danas prisustvujemo Vladi kontinuiteta. Sve ključne poluge koje jedna vlada čini, čine ljudi iz prošlosti, koji su iste te poluge neki i 12 godina držali u svojim rukama.
Premijer budući da je u svom ekspozeu pokazao koje su njegove težišne tačke i dobro je što one to jesu. Jedno je korupcija i borba protiv korupcije i slažem se da nismo uradili mnogo. Druga je ekonomija. Svi znamo kakav je trenutak i znamo ko će sve ekonomske resore danas voditi. Nemam pravo da o Mlađanu Dinkiću kažem jednu reč, on je bio naš koalicioni partner. O njemu govori SNS, koja za svoj politički zadatak dala sebi i građanima da se nakon ovih izbora Mlađan Dinkić nađe u zatvoru.
Jorgovanka Tabaković je rekla na jedan lakonski način: ''Mlađan Dinkić ima pravo da promeni karakter''. Ne prisustvujem ovde psihološkom ogledu i ne tražimo ni od koga da menja karakter. Gospođa Jovanka Tabaković je tražila da on ide u zatvor, a ne da menja karakter pre svega mesec dana. Kao citat kome sprovoditi ekonomske reforme, citiraću gospođu Jorgovanku Tabaković: ''Nastaviću da do kraja života iznosim dokaze o milionskim zloupotrebama Mlađana Dinkića. On pravi URS da bi pravio puteve prljavog novca. On je odgovoran za uništavanje bankarskog sistema, za sve zloupotrebe oko otpisa dugova, prevaru sa Nacionalnom štedionicom. On je glavni zagovornik da se novac iz privatizacije uloži u dobijanje izbora.
Dakle, ako Vladu čine program i ljudi, bojim se da po ocenama vas koji danas sedite, ljudi koji će neke resore zastupati, ne garantuju da ćemo tu imati rezultate.
Rekli ste da je borba protiv korupcije vaš prioritet. Rekao je i gospodin Vučić, puno puta prethodnih dana. Ja vam, za razliku od vaših koalicionih partnera, verujem, i jednom i drugom da ćete u toj oblasti učiniti nešto. Međutim ne veruje vam gospodin Vulin, vas koalicioni partner.
On je pre svega, jedno 30 ili 40 dana, ne u davnoj prošlosti, rekao sledeće:''Dačićev ostanak na funkciji podrazumeva da nećemo saznati kako su se obogatili SPS kadrovi, zašto je droga najskuplja u Evropi, dok će on i dalje moći da govori o patriotizmu, a da pri tom, hapsi albanske teroriste tokom kampanje, koje nije hapsio četiri godine. Dačić želi da ostane na vlasti jer je to jedini način da se ne desi ono što je Snežana Malović najavljivala, a to je da se ispitaju uloge funkcionera SPS u pljački javnog preduzeća poput Galenike, to je jedini način da se ne sazna ko je postavio Keneta i kakva je uloga Mrkonjića u kriminalu sa izdavanjem kamionskih dozvola''. Ovo za vas, moji dragi koalicioni partneri, nikada ne bih rekla.
I na kraju, znate da su mi važna poštovanja ljudskih prava i sloboda. Znate da se nisam slagala sa opservacijom gospodina Ugljanina koju je davao u prethodnoj Vladi. On je smatrao da policijski teror, prvi put posle '90-ih godina, vlada u Sandžaku i da ste vi za to odgovorni. Danas, ste vi njemu, garant zaštita njegovih manjinskih i bošnjačkih prava.
Zašto sve ovo navodim? Zato što sa ovakvim nepoverenjem, nijedna Vlada ne može da bude dugog veka. Naravno da je želja za vlašću nešto što se ujedinjuje, ali čini mi se da ovu Vladu ujedinjuje i osećanje stida i nepoverenja koji jedni prema drugima imate. Zato mislim, da ono što se grbavo rodi, vreme nikad ne može da ispravi i da na kraju, uz znak podrške vama gospodine Dačiću, kažem: mi nikad nismo smatrali ni za jednog našeg koalicionog partnera da je lažov, prevarant i slično. U protivnom nikada sa njim ne bismo bili. Nikada ni jedna vlast nam nije bila važnija od ličnog prezira i mržnje, a ova Vlada se formira na tezi koju je izrekao gospodin Vučić, kopremijer: ''Izmeću mene i Dačića se ništa nikada nije promenilo. Ja njega mrzim zato što me je lagao, on mene mrzi zato što me je lagao''.
Loša je osnova, drage moje kolege, za pravljenje jedne vlade koja može da napravi rezultat, neka vam je Bog u pomoći.

Upravo da bih izbegla da samnom polemišete, skrenula bih pažnju da imate mnogo neraščišćenih računa između vas samih i da ubuduće međusobno polemišete o sopstvenim razlikama, a biti u opoziciji  danas je, verujte, velika moralna privilegija.

Predsedavajući, drage kolege, samo jedna dobronamerna opaska pre nego što krenem na temu. Neko može da ima pravo na repliku, ako je lično pomenut ili ako je ovlašćeni predlagač. Gospodin Vulin se sve vreme prepoznaje, jer zna da će preuzeti funkciju predsedavajućeg ili direktora te kancelarije. Niti ga je ko imenom pomenuo. To što se on prepoznaje na funkciji ne daje mu pravo da krši Poslovnik, a ni vama. Krajnje vam to dobronamerno kažem, a kada ga moje kolege imenom budu pomenule, slobodno mu dajte pravo da i na to odgovori.

To je onda replika na repliku. Nije imao izlaganje, već je imao dve replike, nije imao izlaganje.

Dakle, žao mi je što sam morala da kažem ovu opasku u ime svojih kolega, zato što hoću sasvim drugačije da intoniram ovu današnju raspravu.

Ovde se hiljadu puta danas reklo, ko to dobro nije razumeo poruke 6. i 20. maja. Ako hoćete, za pravo, 6. i 20. maja građani su rekli da hoće promene, da hoće nešto drugačiju politiku i mislim da su dobili legitimno pravo da dobiju drugu vlast. Da nije nikakva tragedija imati promene na čelu Srbije, da je to dobro, ukoliko to znači da će se drugačije vladati, drugačije ponašati i da će se ispunjavati ono što se građanima obećalo. U tom smislu, mislim da ovoj Vladi treba dati šansu i da svako ima pravo na šansu.

Da li promene mogu da donesu neki stari ljudi i stare političke stranke koji su bili u prethodnoj Vladi, da li mogu da se menjaju pojedinci koji su dvadeset dve godine u politici i pokazali šta je njihovo - vjeruju, to ne znam, ali znam da imaju pravo na šansu. U duhu te političke kulture, danas treba da govorimo. Poruka 20. i 6. maja je da građani traže neka nova rešenja, a danas su dobili samo izgovore. Izgovor da DS ne valja i da je ona za sve kriva, nije nešto što građani žele da čuju. Hoće da čuju šta je koncept nove Vlade kroz Zakon o ministarstvima, šta će se u njoj novo dogoditi, kakvi su to novi, drugačiji ljudi koji će to raditi i da ne ponove greške onih prethodnika.

U tom smislu, duboko je pogrešno, na sve ono na šta vam danas ukazujemo, da kažete i vi ste to radili, jer građani to od vas neće. Neće, da budete loša kopija nečega što nisu 20. maja hteli. Hoće da budete novi i bolji. U tom smislu, ono što se nije promenilo i što je loše, to je što je država doživljena kao partijski plen. Ovde se tačno vidi za koga se koje ministarstvo krojilo, kako se nakaradno seklo, kako se kome davalo po mestu porekla i po tome šta je želeo da bude neko ministarstvo i to građani vide.

Gospodin Dačić je danas rekao, govoreći o Norveškoj, kako je to zemlja koja ima Ministarstvo za ribu i Ministarstvo za naftu i da to proizilazi iz njenih strateških opredeljenja. Meni je žao što mi odavde ne vidimo šta je naša strateško opredeljenje. Ako sam dobro razumela, strateško opredeljenje ove vlade, baš kao prethodne, je nastavak evropskih integracija, borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i demokratska država koja se oslanja na ljudska prava i slobode. EU je u svakom ministarstvu pomenuta u opisu delokruga, ne da će svako ministarstvo raditi na ispunjavanju akcionog plana za pridruženje EU, reformama koje su nam na tom putu potrebne, nego će stvarati uslove za sprovođenje projekata koje bismo dobili od EU. Svako ministarstvo ima prema EU jedan projektni biro i projektni zadatak za privlačenje para, a ne za suštinske reforme. Ona na drugi vrednosni način, ni u jednom članu ovih zakona, nije pomenuta.

Šta je naša nacionalna strategija? Da li je to da ukinemo Ministarstvo za KiM i ljudska prava i da duboko zagazimo u demagogiju, koja je isto nasleđe svih prethodnih Vlada, gde se govori o formi, a ne o suštini? Imamo manji broj ministarstava, ali de fakto te kancelarije su ministarstva. To su danas javno priznali predlagači, 10 puta.

Dakle, samo je to pitanje – da li je suština da li ćemo imati 17 ministarstava, a odnos prema tome šta ćemo ukinuti zarad demagogije, utoliko gore, ne radi stvarne štednje, nego ćemo strateško opredeljenje zemlje pretvoriti u službe zarad puke demagogije da bismo mogli da kažemo da imamo manje ministarstava od prethodne Vlade.

Kada je reč o službama državne bezbednosti i to se nije promenilo od 1990. godine. Volela bih da smo danas pričali o obrazovanju, da smo pričali o tome šta nam je nasušno potrebno. Ako hoćemo privredni oporavak, moramo da ulažemo u obrazovanje. Volela bih da postoji jedna Vlada u kojoj se ljudi tuku da vode resor socijalne politike i obrazovanje. Ceo dan slušamo o tome ko će da kontroliše službe državne bezbednosti. Stanite ljudi, nisu ovo devedesete godine. Nije to najvažnije. One su sredstvo da imamo pravnu državu i da se borimo protiv korupcije i kriminala, a nisu same po sebi cilj, jer ako se postave same po sebi kao cilj, onda čini se da imamo problem, odnosno da se vraćamo u neka druga vremena.

U tom smislu, imam puno poverenje u ove ljude ovde, u gospodina Vučića da će nastaviti borbu protiv korupcije i kriminala. Hvala Bogu da ne kreće od nule. Hvala Bogu da je gospodin Nikolić rekao – da je u borbi protiv organizovanog kriminala učinjeno mnogo, da danas mnogi ljudi nose glavu u torbi i da će oni biti zaštićeni. Držaćemo ih za reč. Voleli bi da ih na kraju mandata ove vlade i DEA i Evropska komisija ponove – da je Srbija bila nindža u borbi protiv organizovanog kriminala. Dajte da damo ljudima podršku. Ne mislimo da je decentralizacija moći sama po sebi dobra, ali možda će nešto dobro doneti. Tu se vraćam na šansu.

Na kraju da vam kažem, ono što je jedina novina u ovoj vladi, koja je sačuvala mnoge loše osobine i načine ponašanja prethodnih Vlada, to su ukidanje demokratskih tekovina, zvana departizacija države. Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi je bio veliki pomak pohvaljen od Saveta Evrope i Evropske komisije, jer smo dobili 50% državnih službenika izabranih na konkursu. Da je sreće i brzine bilo, imali bi ih 100%. Zabrinjavaju u javnosti ideje čelnika, ove nove koalicije, da će smenjivati ljude koje je izabrala Skupština, da će smenjivati ljude koji su izabrani na konkursu.

To je potpuno protivpravno i nemoguće. Tako da je član 38. prosto došao kao potvrda jedne bojazni koja vlada u javnosti, i nakon tako nesmotrenih izjava da se vraćamo u partijsku državu i da će ona protivno zakonima koji su doneti, ukinuti te pravne tekovine i demokratske tekovine. Volela bih da nas praksa demantuje. Volela bih da ova vlada svoju šansu iskoristi. Sve što ova vlada bude dobro uradila za korist građana Srbije, biće dobro i Demokratskoj stranci.

Ono što je pouka 6. i 20. maja, to je da su građani siti od kampanje i prepucavanja. Ono što nisu čuli, to su rešenja, nisu čuli pomirenje, nisu videli pruženu ruku. U ime Demokratske stranke pružam vam ruku. Kažem vam – uradite najbolje što umete za Srbiju, staćemo iza vas i pohvaliti vas. Hvala.

Gospodine Vučiću, upravo ste učinili ono što sam vas zamolila da u ime građana ne radimo više. Siti su oni rasprave između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Hoće da čuju šta ćemo da uradimo zajedno - vi kao vlast, a mi kao opozicija. U to ime vam kažem, sve divne ljude koji ne plaćaju porez jednako, kao i sve one za koje smatrate da su kriminalci, jednako po zakonu i pravu gonite. Uradite ono što vam piše u Ustavu i zakonu, imaćete našu apsolutnu podršku. To je sve što imam da vam kažem. Hvala.

Poštovana predsednice, obrazložila bih odluku odbora o tome zašto smo tražili hitan postupak do toga, do samog kandidata koga je odbor jednoglasno predložio. Naime, trenutnom povereniku, koji je za prvi mandat izabran 2004. godine a potom 2007. godine ponovo 22. decembra ističe mandat.
Imajući u vidu koliko su važne nezavisne institucije u našem društvu, sa kakvim ih teškoćama gradimo i sa kolikom snagom ih sama Narodna skupština podržava, nismo hteli da uđemo u situaciju da poverenik nema mandat ili da funkcioniše nakon isteka mandata već smo zahtevali, insistirali na tome da na vreme bude potvrđen novi mandat povereniku kako bi ta institucija mogla da radi u punom kapacitetu.
Kao što sam rekla poverenik za informacije od javnog značaja je ustanovljen 2004. godine donošenjem zakona i to je tada prvi put bio Rodoljub Šabić. Nakon toga je i 2007. godine u skladu sa usklađivanjem sa ustavnim zakonom on ponovo izabran i danas se Skupština ponovo nalazi pred izborom novog poverenika.
Predsednica Skupštine je 3. novembra je uputila svim poslaničkim grupama pismo u kojima je tražila od njih da predlaže kandidata za poverenika. To su učinile tri poslaničke grupe, LDP, ZES i poslanička grupa SPS-JS i sve tri poslaničke grupe su predložile Rodoljuba Šabića. Na samom Odboru za kulturu i informisanje toj podršci se pridružuje i G 17 plus i SPO, tako da je Rodoljub Šabić predložen jednoglasno od strane Odbora za kulturu i informisanje. Razlog za to, kriterijumi po kojima smo se vodili su bili jasni. Nezavisne institucije ne treba da služe vlasti oni treba da budu ozbiljni kritičari i korektivi te iste vlasti. Rodoljub Šabić je to beskompromisno bio u prethodnom periodu.
Takođe, smatrali smo da nezavisne institucije zavise od autoriteta onoga koji ih vodi i da se Rodoljub Šabić nametnuo svojim ličnim autoritetom kao lice koje može da bude stvarni zaštitnik prava građana i da svojim autoritetom i autoritetom institucije koju je gradio svih ovih godina može da dovede do stvarnog sprovođenja zakona koji stoji iza njega.
U prilog tome, govore podaci da je, kako je traljavo na početku sama institucija poverenika funkcionisala, koliko je nepoznanica u njegovom radu bilo, danas se on nametnuo kao jedno od nezavisnih institucija sa najvećim autoritetom, a njegove usluge da tako kažem, pre svega koriste nevladine organizacije, mediji, sami građani, pa često i političke stranke, pre svega opozicione. To je dobro, jer se zahvaljujući njemu razvija jedna demokratska atmosfera, razvija transparentnost rada institucija i neke informacije koje su u prethodnim vremenima bile tajne, danas postaju dostupne javnosti.
Zahvaljujući njegovom radu, odgovorno tvrdim, neke od najvećih korupcionarskih afera su bile otkrivene i ma koliko se to ne dopadalo nekim političkim elitama, to je korist za celo društvo i mi kao Skupština ili Odbor za kulturu i informisanje, želimo da izrazimo punu podršku Rodoljubu Šabiću u tome što radi i punu zaštitu i podršku onome što će raditi u budućnosti.
U prilog tome, mi smo na vreme usvojili njegov izveštaj o radu, ali zaključke same Skupštine u kojima tražimo od svih institucija da sarađuju sa samim poverenikom, da brže i adekvatnije odgovaraju na njegove zahteve i da u potpunosti poštuju zakon koji traži da informacije od javnog značaja budu u potpunosti dostupne. U 2010. godini je 45 hiljada zahteva dostavljeno povereniku za informaciju od javnog značaja, a 2005. godine je to bilo svega 2000. To govori da je poverenik uradio još jednu vrlo važnu funkciju, podigao je svest o informacijama od javnog značaja i o značaju tog pitanja u javnosti tako da su sada svi u javnosti upućeni u prednosti ovog zakona i koriste ga. Nažalost, u 2010. godini uloženo je i 2890 žalbi, državne institucije su se najčešće žalile na to, odnosno odbacivale zahteve građana, pojedinaca, organizacija pozivajući se na službenu tajnu.
Poverenik će svojim autoritetom činiti sve da zakon postane jasniji i samim institucijama da znaju kada na neko pravo mogu da se pozivaju, a kada ne, da u potpunosti sarađuju sa građanima i samim poverenikom, ali mislim da je takođe jako važno, na današnji dan i izbor poverenika iskoristimo i da mi kao Skupština damo punu podršku i povereniku i svim nezavisnim institucijama koje smo izabrali i iza kojih stojimo. Hvala.

Evo, kolega Martinoviću, probaću da vam dam neke odgovore koji pišu u zakonu. Kao vrstan pravnik, kako se predstavljate, bilo je lepo i duboko korisno da pročitate Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa biste znali na koji način do njih da dođete. Vrlo je jednostavan put. Pročitajte zakon i onda ga koristite, kao i gomila građana koji nisu pravnici i profesori na Pravnom fakultetu.
Taj zakon se, inače, bavi dostupnošću informacija. Poverenik ima posao da učini dostupnim informacije, ne da ih analizira. Da ste pročitali zakon, vrlo biste jasno videli da je malo nemoguće da pitate poverenika gde postoji integrisano upravljanje granicom u Evropi, nego biste mogli da dobijete dokument.
Takođe biste morali da znate kako dokument postaje javan. Dakle, to što ste vi našli na internetu, čini taj dokument javnim. Ne sporim uopšte vaše pravo da kao poslanik dobijete zvanično obaveštenje od pregovaračkog tima i potpuno vas podržavam u tome, ali nemojte se služiti neistinama zato što ste ušli u predizbornu kampanju u borbi za cenzus. Sada je Kosovo, vi ste uvek u tim ideološkim i velikim temama, i sada je Kosovo omiljeni prostor i teritorija naše zloupotrebe.
Sada kažete da ne možete da dođete u kontakt sa pregovaračkim timom koji se inače nalazi ovde i do sada je bilo sedam sednica Odbora za KiM. To što je danas odložen, cela javnost zna da Borko Stefanović redovno podnosi izveštaje nadležnom odboru i da tu možete dobiti sve informacije i da ćete dobiti ponovo te informacije na odboru koji je pomeren, ne otkazan. Tu nema nikakvog spora.
Danas ste dobili njegova javna uveravanja da će biti dokument dostupan i na internetu i svim institucijama i prosto to sve nije tačno.
Dakle, nemojte koristiti izbor poverenika za takvu jednu glupavu, prljavu političku kampanju o tome koja košta života neke ljude koji danas stoje na barikadama. Nemojte ih lagati. To je sve što je potrebno, a za sve informacije koje su vam potrebne, obratite se Povereniku u proceduri koja je propisana zakonom. Ovo nije Poverenikov šalter, ovo je Skupština.

Hvala. I ovaj amandman govori o tome da u Srbiji postoji jedna ozbiljna tendencija ukidanja svih modernih tekovina i svake saradnje, civilizacijske saradnje Srbije sa svetom.
Ono na šta treba da budemo ponosni, ono na vreme kada smo imali korak sa svetom i kada smo pripadali civilizovanom svetu, sve tekovine od antifašizma pa nadalje ovde postoji intencija da budu ukinute kroz različite zakone i različite amandmane poslanika opozicije. To je prilično sramno i tome se treba usprotiviti, kao i pokušaju da svi ovi amandmani posluže za najprljaviji razgovor o njima, najprljaviju i najgnusniju politiku 90-ih u kojoj se svi neistomišljenici prosto optužuju za izdajnice. Tu smo retoriku čuli gospodo, videli smo je na delu i možemo polemisati do kraja života da li su izdajnici oni koji su upozoravali na strahote rata ili oni koji su izbeglice skretali da ne uđu u Beograd i čije su posledice odbrane srpskih teritorija upravo samo zgarišta i kolektivni centri, o kojima i dan danas, 20 godina kasnije, razgovaramo i pokušavamo da ih rešimo.
Ono što hoću da vam kažem, to je da je strašno da u 21. veku govorimo o saradnji sa svetom kao opasnosti, a ne mogućnosti za Srbiju, da danas razgovaramo o dijalogu kao pretnji, a ne šansi da spasimo svoje ljude, i da je za vas izdaja svaki pokušaj da život čoveka spasite i da njega pretpostavite i stavite na prvo mesto umesto bilo čega drugog ili bilo kakvih mitomanskih ideja.
Ono što je danas politika prema Kosovu to je da se ti ljudi dole koji su naši građani i njihovi životi sačuvaju, jer bez njih živih ni Kosova ni Srbije neće biti. To je vrlo jednostavno. Manite se vi i Karađorđa i svih priča mitomanskih. Dobro je da imamo istoriju i tradiciju na koju možemo da se oslonimo, ali je tragično da u 21. veku vodimo politiku 19. veka.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege, drago mi je što danas na dnevnom redu imamo tri zakona iz oblasti kulture, drago mi je što možemo da razgovaramo. Podsetiću vas da smo mi nakon dugog vremena u ovom sazivu doneli tzv. krovni zakon o kulturi. Ali, kao što sama reč kaže, on je krovni i on podrazumeva da se različite oblasti detaljno definišu.
Ministar je u pravu da je postojao veliki zahtev struke, da se pre svega definiše oblast bibliotekarstva i bibliotečke delatnosti, i da se ona usaglasi sa zahtevima modernog vremena i onoga što moderne informacione tehnologije donose. Zato se jedan od ovih zakona, za razliku od prethodne verzije zove zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. to nije samo pitanje forme i naslova, nego pitanje potpuno jedne nove koncepcije i razumevanja oblasti bibliotečkog delovanja.
Ovaj zakon podrazumeva da je to delatnost koja utiče i na opštu informisanost građana, koja ima za zadatak da omogući pristup informacijama od javnog značaja, koji se u knjigama nalaze, da prati nove informacione tehnologije i da na adekvatan način arhivira građu koja se sada nalazi u nekim novim medijima i koji će, verovatno, napredovati još više u budućnosti.
Ovi zakoni treba da odgovore na zahtev današnjeg vremena, ali i da predvide koje su to potrebe informacionog društva kojima ide u susret i koje su to potrebe biblioteka, kako bi te zahteve mogli da ispune.
Mislim da je jako važno što ova država jedan veliki i istorijski projekat izgradnje Narodne biblioteke i renoviranja završila. Mislim da je mnogo važnije od toga, da zakonski i suštinski pomognemo da se bibliotečka građa, da se kulturno blago Srbije sačuva, arhivira, obradi, razmeni i prezentuje na adekvatan način.
Mislim da naš problem nikada nije bio to što nismo imali kulturno blago, što smo narod bez prošlosti, tradicije i kulture, nego što smo narod koji nije uvek na adekvatan način umeo da čuva ono što su prethodne generacije govorile, niti je umeo to da predstavi. U tom smislu i jeste problem što nismo do donošenja ovog zakona imali uslove za stvaranje jednog zajedničkog informacionog sistema, koji bi obradio i prikupio sva izdanja. To bi bio jedan svojevrstan uvid u kulturnu baštinu, pisanu kulturnu baštinu ovog naroda. Zato ove napore Ministarstva kulture zaista treba tako videti i na takav način pozdraviti.
Jako je važno, kada govorimo o jednom zakonu koji je ministar nazvao skromno tehnički, ma nije to zakon o obaveznom primerku, da imamo svest o tome koliko je ta obaveza davanja obaveznog primerka učinila da danas kao Srbija imamo arhivirano svo pisano blago i koliko će u budućnosti učiniti, naročito onim siromašnijim lokalnim zavičajnim bibliotekama, da dođu do primeraka koje do sada nisu imali prilike da imaju, a odnosile su se na njihovu lokalnu sredinu ili ljude koji iz te sredine potiču. I mali, i siromašni, i zabačeni krajevi Srbije imaju pravo na kulturu, imaju pravo na borbu od zaborava. Naročito imaju pravo na biblioteke i pisanu reč.
Mislim da će vreme tek pokazati koliko će ova tri zakona, koja su naizgled tehnička, promeniti oblast bibliotekarstva i koliko će promeniti načine na koji sada funkcionišu, i koliko su moderna shvatanja zakonopisca, pre svega, kada govorimo o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, a tu mislim na jedan novi način gledanja, gde je svejedno ko je vlasnik retke bibliotečke građe, stare i vredne knjige, da se sve to po zakonopiscu razume kao jedinstveno kulturno blago ovog naroda i ove zemlje, i da na takav način mora da bude obrađeno, konzervirano, sačuvano i vrednovano.
Ja sam i na Odboru za kulturu i informisanje i danas želimo to pred građanima Srbije da pozdravim mogućnost da svaki pojedinac koji u posedu neku staru i retku knjigu ima priliku da mu država pomogne da tu knjigu sačuva, da tu knjigu proceni, a da sa druge strane država ima sa svoje strane mogućnost da je stavi u jedinstveni informacioni sistem i da ima pregled svog kulturnog blaga.

Dozvolite mi samo da s nekoliko reči objasnim prosto zbog čega se to danas našlo na dnevnom redu sa zahtevom da se uvrsti naknadno u dnevni red tekuće sednice.
Naime, Skupština Srbije je jedan od ovlašćenih predlagača za Savet RRA i nažalost Skupština nije na vreme obavila svoj posao. Trojici članova RRA je istekao mandat 17. februara, onoj trojici koje predlaže Skupština, tačnije Odbor za kulturu i informisanje.
Iako je Skupština sprovela svoju proceduru na vreme, odnosno već 15. decembra smo uputili poziv svim poslaničkim grupama da daju svoje kandidate, one se nisu odazvale na vreme, nisu dale listu kandidata, zbog čega Odbor za kulturu i informisanje nije mogao o ovom pitanju ni da odlučuje.
Podsećam da Savet RRA ima devet članova i da u ovom trenutku radi u nepotpunom sastavu, da mu nedostaju upravo ova tri člana koje predlaže sama Skupština i da smo nakon svih dodatnih konsultacija došli do zbirne liste od šest članova, a izabraćemo troje od tih šest i da se na toj zbirnoj listi nalaze kandidati svih političkih stranaka ili poslaničkih grupa koje su podnele kandidate, ne nalaze se samo oni koji nisu ni želeli da učestvuju u ovom izbornom procesu. Kandidati su: Miloš Rajković, Slobodan Veljković, Božidar Nikolić, Tamara Skroza, Bajram Haliti i Ivan Pajdić.
Ne treba da govorim zašto je važno da omogućimo nezavisnim telima da funkcionišu. Ne mogu da funkcionišu bez punog sastava i zato vas molim da danas o ovome odlučujemo i omogućimo Savetu RRA da funkcioniše u punom kapacitetu.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, nažalost, u ovako teškim ekonomskim vremenima, u ovako teškoj besparici i krizi, vrlo je teško braniti bilo kakav politički stav i političku odluku, s obzirom na to da je ovo idealno vreme za kritizerstvo a ne kritiku, i za neverovatnu dozu demagogije. U tom smislu, kada imate ekonomski nezadovoljne građane, svaka mera se može ocrniti i posmatrati kao izraz vlastoljublja ili demagogije, ali ako imate malu meru dobronamernosti, možete i drugačije videti.
U tom smislu se može posmatrati i ova rekonstrukcija. S jedne strane, neko će reći da je ona proizvod vladajuće koalicije da se održi na vlasti, ali kao kontraargument odmah shvatate da ta vladajuća većina nijednog trenutka nije izgubila svoju većinu, te da, u tom smislu, na ovakav potez, zbog samoodržanja, nije morala da se odluči. Ali nešto drugo je postojalo zbog čega je ovo moralo da bude urađeno, a to je potreba i interes građana da se ovo desi, te u tom smislu možemo barem oko jedne stvari da se dogovorimo i složimo, a to je da je obaveza Vlade da služi građanima koji su je izabrali.
A građani su tražili da imaju manju i efikasniju vladu i građani su tražili da se oni koji je vode solidarišu sa njima, te ukoliko je ta ista vlada donela odluku o smanjenju broja zaposlenih, ukoliko je donela restriktivne mere koje su proizvod ekonomske krize, bilo je logično da i sama učini nešto po pitanju sopstvene efikasnosti. Da li je to dovoljno, o tome se možemo sporiti. Da li je to samo znak, da li je to samo simbol, i o tome možemo govoriti, ali je kao politički simbol veoma važno da Vlada deli sudbinu svojih građana.
Takođe, možemo da polemišemo oko toga da li je rekonstrukcija Vlade potrebna sada, godinu dana pred izbore, ili smo, vođeni nihilizmom, autodestrukcijom i kritizerstvom, toliko prisutnim u ovom narodu, mogli da kažemo – nema veze, mogli smo da proćerdamo još jednu godinu. Međutim, ekonomisti tvrde da jedna potrošena godina u ekonomskom smislu traži četiri godine za oporavak, te da je, u tom smislu, jedini resurs koji Srbija sasvim sigurno nema – vreme. Jedna godina za bolje i efikasnije upravljanje nije malo.
Ukoliko je rekonstrukcija Vlade sama sebi cilj, onda je ona duboko pogrešna i onda ona jeste izneveravanje potreba i očekivanja građana. Međutim, ako je ona sredstvo da se nešto brže i bolje uradi i ako to zaista tako bude, onda je ova vlada učinila ono što su građani od nje tražili, a građani u ovom trenutku traže jednu vrlo jednostavnu stvar – bolji život i brži ekonomski oporavak.
U tom smislu, ova rekonstruisana Vlada ima, pre svega, dva cilja – ekonomski oporavak zemlje i podizanje standarda građana, na jednoj strani, i drugo, privođenje poslova vezanih za dobijanje kandidature i nastavak evropskog puta. Zato očekujem da će ona brže i efikasnije rešavati probleme na oba ova polja.
Jedan kolega poslanik je rekao da se sa autoritetom rađa. Nisam sigurna da je to i na ličnom planu najtačnije, ali na institucionalnom planu sasvim je sigurno da se on gradi. U tom smislu je ova skupština primer kako ga svi mi zajedno, bez obzira na naš lični autoritet, nismo imali sve dok su ovde trajale tuče i besmislene rasprave i kako smo ga najednom dobili kad smo uredili rad ovog parlamenta.
I autoritet Vlade se gradi kroz zakonska i razna druga rešenja i nove modele ponašanja, i u tom smislu su zakonska rešenja koja se pred nama nalaze prosto rezultat razvijenosti demokratije u ovoj zemlji i razvijenosti demokratske prakse. Ako znamo da je demokratija vladavine većine i ako tražite da se pojedinac povinuje odlukama većine, neko će reći da je to cenzura, da je to ukidanje slobode govora, a neko će reći da je to poštovanje demokratije i da u tom smislu morate naći put da vaše ideje budu ostvarene obezbeđivanjem većine unutar institucije, a ne tako što ćete izgubiti većinu ili je nećete imati, a onda u javnosti rušiti odluke institucije koje prihvatate.
To je bila praksa raznih vlada. To je praksa koja se ovde tolerisala, da vlada bude kolektivni organ kao skup pojedinaca i njihovih pojedinačnih politika, umesto da u njoj bude timski rad, solidarnost i zajednička politika. Svaka mera koja doprinosi tome da se odluke većine demokratski donesene poštuju treba da bude pozdravljena, utoliko pre što građani traže Vladu koja ima autoritet i koja ima jedinstvo i koja njihovu zbunjenost neće produbljivati različitim porukama i različitim tumačenjem zajedničkih odluka. Nadam se da će ova vlada imati i veći autoritet i veći kredibilitet.
Treća stvar koja je važna i iza koje stoje ogromna očekivanja građana jeste da ova vlada brže, sa više saosećanja i više empatije odgovara na njihove dnevne potrebe i zahteve, i da politika Vlade odgovara realnim potrebama i realnim problemima stanovništva. U tom smislu ova rekonstrukcija ima smisla samo ako iza nje bude stajala drugačija politika, efikasnija politika, pre svega na socijalnom planu i na planu zapošljavanja, na planu investicija i obezbeđivanja radnih mesta.
Stoga treba pozdraviti i najavu nekakvih novih ekonomskih mera, činjenice da će kreditna opterećenja građana biti prolongirana do trenutka kada budu mogli lakše i bolje da žive i da im rastu plate. Treba razmišljati o tome da subvencije koje se daju za nova radna mesta idu i domaćim privrednicima i u domaću privredu, treba razmišljati o tome kako na drugačiji način, kroz različite fondove, onima koji žive na ivici egzistencije hitno i urgentno izaći u susret, kako subvencije u poljoprivredi, koje trenutno postoje i koje su prilično velike, distribuirati na pravedniji način, tako da idu u nerazvijene regione i tamo gde je to najpotrebnije.
Treba razmišljati o svemu što smo do sada propustili da uradimo. Legitimno je pitanje zašto to do sada nije učinjeno, ali je i legitimno i doduše prilično neuobičajeno u našoj političkoj praksi da neko nešto što nije bilo dobro ispravlja u hodu. Do sada smo pokazivali neverovatnu tvrdoglavost, jer smo mislili da je to dokaz da smo bili u pravu, da teramo smerom koji ne valja, kao i da insistiramo na kadrovskim rešenjima koji ne valjaju, kao i na tome da političari apsolutno budu abolirani od odgovornosti.
Kada sam pogledala istoriju poslednjih deset godina, istoriju demokratske Srbije, jedan jedini član Vlade je bio smenjen za poslednjih deset godina, to je bio Vuk Obradović, a složićete se da se u ovih deset godina naređalo mnogo njih koji su zaslužili da budu smenjeni. Zahvaljujući tome se princip odgovornosti i podnošenje odgovornosti nekako u našem društvu izgubio i ako ovo znači promenu takve političke prakse, onda je to dobro.
Na kraju, želela bih da podržim svoje kolege iz Poslaničke grupe manjina, saglasivši se s tim da odluka o tome koje će ministarstvo opstati govori dosta i o političkom stavu. Međutim, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije prestalo da postoji, nego je nastavilo da postoji u jednom proširenom resoru i proširenom sastavu i da to da li će ta tema koja je u jednom resoru biti marginalizovana ili neće zavisi od političke volje i od zakonskih rešenja.
U ovoj vladi, sasvim sigurno, ni manjinska ni ljudska prava neće biti marginalizovana i ukoliko bojazan i frustracije Manjina, koje razumem, mogu biti otklonjene amandmanima koji su oni predložili, mi smo radi da te amandmane usvojimo i time takođe pokažemo politički stav da su nam ta prava jako važna.
Na kraju, bez želje da govorim o kadrovskim rešenjima koja za sada nisu sigurna, tek će ih saopštiti premijer, ali sudeći po najavama, ta sledeća vlada će imati tri žene. Danas je Osmi mart. Mi smo doneli mnogo zakonskih rešenja koja se tiču ravnopravnosti žena i činilo se u godinama koje su iza nas da je Osmi mart kao praznik prevaziđen, a pitanje ravnopravnosti žena deplasirano.
Participacija žena i u toj vladi i u ovom parlamentu i svuda u životu je daleko od zadovoljavajućeg, ali je Vlada samo vrh ledenog brega, s obzirom na to da ta obespravljenost počinje u porodici, a završava se u najvišoj izvršnoj vlasti. U tom smislu bi i o tome trebalo da razmislimo na današnji dan i da u kreiranju tih tela koja dolaze zajedno s kreiranjem nove vlade na drugačiji način pozicija žena bude definisana. Hvala.

Za početak bih htela da kažem jednu opasku na prethodno izlaganje kolege Martinovića, a vezano je za ispunjenje standarda koji umnogome, kolega, zavisi i od rada ovog parlamenta i od njegovih aktivnosti, te u tom smislu sa dubokim uverenjem kažem da ćemo mi u toku sledeće godine sve te kriterijume ispuniti i da ovu zemlju niko nije ocenio kao apsolutno korumpiranu, nego da se očekuje unapređenje u toj oblasti i da će se to, takođe, desiti.
Moja pitanja su, pre svega, namenjena ministru Milosavljeviću, ali obzirom da vidim da gospodin Martinović upravo govori o onome što se u javnosti pojavilo kao jedna velika manipulacija vezano za nagradu za hapšenje Ratka Mladića i da se pojavljuje teza da će naši građani ostati bez plata i penzija zahvaljujući toj obećanoj nagradi, želim gospodine Đeliću, da vrlo precizno objasnite građanima zašto je kandidatura Srbije, kojoj je Ratko Mladić prepreka, važna za svakog pojedinačnog građanina, kakve su to koristi imali građani drugih od trenutka kada su dobili kandidaturu ili, da budem još preciznija, koliko su sredstava iz EU povukli, za koje su ih namene koristili i na koji način su to obični građani mogli da osete i kada to naši građani mogu da dožive i da već jednom shvatimo da je sve što činimo za hapšenje Mladića ništa u odnosu na ono šta su buduće perspektive Srbije.
Nakon toga, molila bih gospodina Milosavljevića, obzirom da ovde takođe postoji jedna tendencija stalnog zbunjivanja građana lažnim informacijama, pa ni sami više ne znamo šta je istina, danas su se predstavnici opozicije, koji su sedeli u prethodnoj Vladi, obraćali građanima kao da su došli iz inostranstva ili probudili iz dubokog sna, objašnjavajući da je Srbija zemlja koja odjedanput uvozi hranu, iako je definisana kao poljoprivredna zemlja.
Da li je zaista prvi put Srbija u situaciji da uvozi hranu i da li je uvozi danas više ili manje, da li je danas veći izvoz ili uvoz hrane i da li su Vladine mere, koje je u oblasti poljoprivrede donela, velike subvencije kojima ste se dosta hvalile, dale nekakve rezultate vezano za uvoz i izvoz? Hvala.

Želela bih još nekoliko razjašnjenja vezanih za nedoumice koje su danas otvorene i ovih dana se često otvaraju. Kolege iz opozicije više puta su pomenuli ovde da ova vlada vodi neodgovornu politiku, utoliko pre što je nasledila ogroman budžet od prethodne Vlade, pre svega nastao privatizacijom "Mobtela".
Dakle, tvrdi se da su sva sredstva vezana za privatizaciju "Mobtela" došla u ruke ministarki finansija i da je nepoznato gde su ta sredstva otišla. S druge strane, Vlada tvrdi da su nasleđena samo velika dugovanja, pre svega vezano za puteve – trista miliona, zbog kojih smo morali da se zadužimo, a i za neke druge sektore.
Takođe, danas je pomenuto da je ovo najveća inflacija i stopa nezaposlenosti u istoriji Srbije, pa bih volela da nam ministarka finansija protumači šta je od svega toga istina, šta su tačni ekonomski parametri, da li mi beležimo boljitak u odnosu na prethodne vlade ili zaostajanje?
Za gospođu Matić i Dragutinović, a s tim u vezi – da li je privatizacija Mobtela donela poboljšanje u poslovanju te firme? Da li su manje cene usluga, da li su više plate i u tom smislu da li to isto možemo da očekujemo u Telekomu ili je privatizacija Mobtela bila katastrofa zbog koje mi ne bi trebalo da idemo u dalju privatizaciju? Hvala.