Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Upravo je razlog koji je prethodni kolega koji je pričao o tome da ne treba prihvatiti amandman zapravo razlog za prihvatanje amandmana, jer Poreska uprava gleda zone, gleda prethodne prodajne cene i to je to. A sudski veštaci, koji su inače pod zakletvom, za razliku od ljudi koji rade u Poreskoj upravi, vrednuju i to od kakvih materijala je napravljen objekat, od toga u kakvom je stanju itd.
Dakle, ne možete da me ubedite da će poreski organ dati adekvatniju procenu samo na osnovu papira od sudskog veštaka koji ima obavezu da izađe na teren, da snimi objekat, da ga premeri još jednom, jer može da se ne slaže ono u papirima sa onim što je zaista na terenu. Dakle, jednostavno ne možete da me ubedite da će poreski organ tačnije, bolje i svrsishodnije da uradi procenu vrednosti neke nepokretnosti od stalnih sudskih veštaka. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući Predlog zakona o advokaturi, a kako sam i sam advokat po profesiji, mogu da kažem da je u najvećem delu prihvatljiv, kako za mene kao advokata, tako i za celokupnu poslaničku grupu Za evropsku Srbiju, koja će u danu za glasanje glasati za ovakav predlog zakona, nadam se uz neke korekcije koje će uslediti prihvatanjem predloženih amandmana od strane kolega poslanika.
Pre svega bih naglasio da Ustav Republike Srbije garantuje samostalnost i nezavisnost advokature. To je bitno pomenuti kako bi se stekla prava slika o značaju i smislu advokature u društvu uopšte. Prevashodno je dobro da se donese ovakav zakon jer se njime bliže uređuje advokatska delatnost, te uslovi za bavljenje njome, što će doprineti daljem razvoju ove samostalne profesije, koja je u većini savremenih zemalja, uključujući naravno i Republiku Srbiju, nosilac naprednih ideja koje na kraju celokupnog procesa dovode do razvoja i društva u celini.
Iz tog razloga želim da se osvrnem na status advokata u Republici Srbiji, te da na taj način predočim našoj javnosti šta je u stvari to advokatura i kako ona bitiše u stvarnom svetu. U očima naše javnosti advokatura je dosta loše kotirana, pre svega iz razloga što su advokati godinama unazad predstavljani kao neka vrsta stranog tela u državi, kao nešto što ne poštuje pravila ponašanja i principe rada na kojima počiva ostatak države.
Dodatno lošu konotaciju smo doživeli prilikom donošenja, a kasnije i odlaganja primene uredbe Ministarstva finansija o obavezi uvođenja fiskalnih kasa. Jednostavno teško je objasniti javnosti razloge zašto se jedna profesija tome protivi svim snagama. To nije iz razloga da bi se izbeglo plaćanje poreza, da bi se došlo u povoljniji položaj od drugih, ili pak nešto treće, već pre svega iz razloga što je to u suprotnosti sa standardima EU kojoj težimo.
Advokatska tajna je jedan postulat koji se mora ispoštovati jer je u interesu i advokata i njihovih stranaka. Naravno, oduvek postoje drugi mehanizmi kojima država može proveriti visinu prihoda advokata.
Advokati su organizovani preko regionalnih advokatskih komora. To se pokazalo kao dobar princip organizovanja, te po meni tako treba ostati i u buduće. Želim da istaknem i to da podržavam amandmane mog kolege Srđana Mikovića, koje je on uložio na ovaj zakon, a koji po meni unapređuju ovaj dobar predlog zakona. Ovo predstavlja ne samo moj stav, već i stav moje Regionalne advokatske komore Kragujevca, te vam ga ovim putem prenosim.
Što se tiče samih uslova za upis u imenik advokata, mišljenja sam da bi odlaganje primene člana 6. stava 1. tačke 10) predloga ovog zakona, koji je predvideo kao uslov za upis u imenik advokata protek najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije, ako je kandidat na toj funkciji bio, bilo dobro. U smislu sprovedene reforme pravosuđa, čiji se konačni dovršetak očekuje, dobro bi bilo da primena ovog uslova bude odložena na neki kraći vremenski period.
Napraviću jednu paralelu sa usvojenim Zakonom o stečaju, takođe u ovom domu. Naime, podržavam u potpunosti uvođenje obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti, kako je to predvideo član 37. Predloga zakona. Ovakva vrsta osiguranja sa nekim osiguravajućim društvom može doneti samo dodatnu sigurnost kako advokatima, tako i svim njihovim strankama. Ovakva vrsta osiguranja se pokazala kao vrlo dobra u stečajnim postupcima, jer obezbeđuje zaista veliku vrstu sigurnosti svih učesnika u sudskim postupcima.
Što se tiče uvođenja institucija advokatske akademije, te polaganja advokatskog ispita, iste podržavamo u potpunosti. Ovo iz razloga što je ne tako retko mišljenje u javnosti da se u advokatsku komoru upisuju skoro isključivo diplomirani pravnici koji nisu mogli da postanu sudije i tužioci ili da nađu neko drugo radno mesto u okviru struke. To naprosto nije tačno. Na ovaj način odagnaće se takve sumnje jer će stručnost morati da bude pokazana na jednom takvom ispitu.
Na kraju, moram da ponovim da je advokatura zaista jedna posebna profesija. Ona sa sobom vuče mnoge pozitivne stvari. Tu pre svega napominjem razvoj napredne misli, razvoj građanskog društva i razvoj solidarnosti. Retko koja profesija ima tako razvijen mehanizam solidarnosti kao što je to profesija advokata. Iz tog razloga sam zaista ponosan na nju.
Iz svega navedenog, uz prihvatanje, mislim, nekih opravdanih kritika nekih odredaba ovog predloga zakona, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju kako za zakon o advokaturi, tako i za ostale zakone iz seta pravosudnih zakona.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da dam svoj komentar vezan za Predlog zakona o stečaju. Istovremeno želim da predstavim kako Zakon o stečaju sada izgleda u praksi i da na osnovu tog iskustva sagledam kako će se ovaj novi zakon o stečaju primenjivati i šta će on kvalitativno poboljšati.
S obzirom na to da se bavim advokaturom, ali i da posedujem licencu stečajnog upravnika, te da često zastupam stečajne dužnike u sudskim postupcima kao advokat, mogu da kažem da će novi zakon o stečaju doprineti ubrzanju i unapređenju samog stečajnog postupka. Postoji nekoliko preduslova za to.
Pre svega, smatram da će ukidanje insitituta stečajnog veća dovesti do većeg ovlašćenja samog stečajnog sudije koji će, s druge strane, uz tako data ovlašćenja brže odlučivati, biće potpuno samostalan u radu i samim tim postojaće manja mogućnost odugovlačenja prilikom izrade samih zaključaka i rešenja, s jedne strane, kao i odlučivanja po eventualnim prigovorima stečajnih poverilaca, s druge strane.
Ako pogledamo sam status stečajnog upravnika, vidi se jasno da se promenio, da će se promeniti u odnosu na dosadašnji zakon. Naime, pooštrava se odgovornost u radu, s jedne strane, ali se s druge strane stečajnom upravniku dodeljuje status službenog lica. To je ono što je praksa i tražila.
To je vrlo dobra odredba, koja će sigurno doprineti većoj zaštiti integriteta i nezavisnosti u radu samih upravnika, ali i pooštriti njihov položaj u slučaju nekih zloupotreba ovlašćenja.
Što se tiče formulacija iz člana 24. vezanih za obnavljanje i oduzimanje licence, smatram da su dobro izbalansirane.
Posebno je bitno pitanje mogućnosti obnavljanja licence nakon isteka roka od tri godine, čak i ako upravnik nije obavljao poslove stečajnog upravnika, uz dostavu dokaza da je bio polaznik najmanje tri stručna seminara godišnje.
Nekada će licencirani upravnik biti imenovan na neko mesto sa državnim položajem, te zbog toga neće biti u mogućnosti da obavlja svoju delatnost.
Na ovaj način ostaje zaštićen da će nakon isteka svog mandata u državnoj ili nekoj drugoj službi moći da se vrati svojoj profesiji stečajnog upravnika.
Davanje većih ovlašćenja i samom odboru poverilaca je dobra stvar, ali tu treba biti izuzetno oprezan. Naime, kao što je i normalno, svako kome se duguje odgovarajuća suma novca, koja uz to ne može biti naplaćena, uglavnom i više godina od samog padanja u docnju stečajnog dužnika, može dovesti do situacije da se neke odluke i postupci stečajnih upravnika doživljavaju krajnje subjektivno, što opet može doprineti čestim zahtevima za razrešenje istih.
Zato smatram da je dobra formulacija da se krajnja odluka o razrešenju stečajnih upravnika ostavi onome ko je za to stručan, a to je stečajni sudija. Na ovaj način će se smanjiti mogućnost samovolje pojedinih članova odbora poverilaca, koji će, po pravilu, biti oni iz redova najvećih.
Dosadašnji najveći problem prilikom pokretanja stečajnog postupka je bio način na koji je neko od poverilaca trebalo da predujmi avans za pokretanje postupka stečaja. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je predujam za pokretanje stečajnog postupka u dužniku srednje veličine bio između dvesta i trista hiljada dinara, a nekada i znatno više, te okolnosti da je poverilac po pravilu svoj predujam mogao da dobije nazad tek nakon pravosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, to je umnogome otežavalo sam postupak.
Stavljanje iznosa predujma za pokretanje stečajnog postupka u prvi isplatni red, kao prioritetnih troškova stečajnog postupka, te promena ovakve prakse za sporo vraćanje predujma sada može umnogome olakšati odluku poverilaca da se odluče da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka. Jer, kada budu sigurni da će svoj novac dobiti u relativno kratkom roku, a ne u roku, često, i od nekoliko godina, svakako će se lakše odlučiti za polaganje navedenog iznosa novca.
Još jedna stvar je ključna za dužinu trajanja samog stečajnog postupka. To je pitanje trajanja sudskih postupaka.
Ako uzmemo u obzir relativno kratke rokove u kojima po osporavanju prijavljenog potraživanja dođe do same parnice, kao i činjenicu da se prvostepeni sudski postupak po osnovu tako osporenog potraživanja zaista dosta brzo završi, onda stupa na delo ono što jeste bio veliki problem godinama unazad – to je okolnost da se po osnovu žalbe nezadovoljne stranke u postupku na drugostepenu odluku često čeka i više od godinu dana, s obzirom na veliki broj predmeta koji se nalaze u radu u Višem trgovinskom sudu.
Iako su te odluke Višeg trgovinskog suda po žalbama u preko 99% slučajeva pravno perfektne, one su zbog velikog broja predmeta zaista često prespore. Očekivana reforma sudstva i uvođenje drugačijeg sistema apelacionih sudova umnogome će doprineti ubrzanju sudskih postupaka. Uvođenje posebnih veća koja će odlučivati po žalbama na prvostepene odluke u stečajnim predmetima biće, u stvari, onaj ključni činilac koji će ubrzati stečajni postupak.
Samim tim dolazak do željenog ročišta za glavnu deobu biće neuporedivo brži, što će ohrabriti poverioce da krenu u proceduru pokretanja stečaja nad insolventnim pravnim licima.
U našoj javnosti je vrlo ustaljeno mišljenje da je sam stečaj bauk. Često je pokretanje stečaja nad nekim pravnim licem vrlo teška stvar, kako za zaposlene, tako i za pojedine lokalne sredine u kojima decenijama unazad to pravno lice predstavlja jedinu stvar koja čuva to mesto od zaborava i potpunog izumiranja.
Međutim, često je stečaj za insolventna pravna lica jedini spas. Brzo i uspešno okončanje samog stečaja, te prodaja imovine stečajnog dužnika kao pravnog lica, dovodi do otpočinjanja procesa proizvodnje u njima i dovodi do zapošljavanja istih onih radnika koji su često godinama dolazili na posao, a nisu primali nikakvu platu. Taj privid postojanja firme sada se potpuno menja, te kupac kroz preuzetu imovinu bez tereta i dugovanja može mnogo lakše da započne proces proizvodnje. Po pravilu, preko 70% tako novouposlenih radnika spada u grupu radnika iz predstečajnog postupka.
Istakao bih i jedan konkretan problem koji se mora rešiti u hodu. To je problem neusklađenosti poreskih zakona sa Zakonom o stečaju. S obzirom na to da je Zakon o stečaju leks specijalis u odnosu na sve druge zakone, to se često javlja problem neusklađenosti.
Kao primer navešću praksu poreskih uprava da i nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica nastavljaju da u svojoj evidenciji vode dugovanja iz perioda predstečajnog postupka. Kako novoformirano pravno lice posle prodaje ne dobija novi PIB i matični broj, već zadržava postojeće, teško je razdvojiti ranija dugovanja; kamate i dalje teku i nisu stavljene na nulu, a ono što je procentualno naplaćeno kroz rešenja o glavnoj deobi se računa samo kao delimično naplaćeno potraživanje, odnosno dugovanje. Tu se javlja sumnja kod kupaca da li zaista kupuju pravno lice bez dugovanja. Ova situacija se rešava dosta teško i uglavnom kroz dopise stečajnog veća i stečajnih sudija poreskim upravama, ali se neretko tu ne završava ovaj problem.
Ovo je nešto što se zaista hitno mora rešiti i apelujem na sve državne institucije da ovo shvate kao dobronamernu sugestiju i apel.
Osvrnuo bih se malo i na sam proces oglašavanja radi prodaje imovine. Smatram da je uvođenje sistema visine vrednosti imovine koja se oglašava za prodaju kao odstupanje od obaveznog pravila, naravno uz saglasnost odbora poverilaca, dobra stvar.
Naime, do sada je važila odredba da se svaka prodaja imovine, bila parcijalna ili kompletna, mora oglasiti u tri visokotiražna lista koji izlaze na teritoriji cele zemlje. To je često dovodilo do obesmišljavanja same prodaje, jer je zbog čestih neuspelih prodaja oglas morao biti ponovljen i po nekoliko puta. Na taj način visina troškova oglašavanja bi mogla preći iznos vrednosti imovine ili vrednost koja je dobijena na samom javnom nadmetanju.
Ovo smatram posebno dobrom odredbom ovog zakona koji u krajnjoj meri umnogome štiti interese stečajnih poverilaca, kako se novac ne bi uzaludno odlivao iz stečajne mase.
Ono na šta bih posebno skrenuo pažnju jeste činjenica da je odredba novog zakona o izboru stečajnog upravnika po sistemu sledećeg sa spiska za teritoriju konkretnog suda umnogome teška odluka. Ona će često biti potpuno opravdana i celishodna, ali će postojati primeri kada takva odredba zakona neće doprineti dobrom i brzom završetku stečaja.
Naime, mnogi stečajni upravnici koji će tek steći licencu, kao i oni koji već poseduju licencu nisu imali priliku da vode stečaje nekog velikog privrednog društva. To može biti umnogome otežavajuća okolnost, a njihovo neiskustvo može ugroziti i njih same, u smislu mogućnosti pravljenja greške, ali i poverioce koji od stečaja očekuju namirenje svog potraživanja u što većem procentu.
Zato je dobro što je u takvim izuzetnim slučajevima ovim zakonom ostavljena mogućnost da stečajni sudija odstupi od ovog obaveznog principa, uz preuzimanje velike odgovornosti na sebe lično.
Gledano s druge strane, uvođenje obaveznog osiguranja za stečajne upravnike od profesionalne odgovornosti prilikom imenovanja za stečajnog upravnika, predviđenog u članu 30, u visini osiguravajuće sume od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, može dodatno zaštititi i stečajne upravnike, ali i stečajne i sve ostale poverioce. Ovu odredbu zakona, koja je takođe usmerena na zaštitu kako samog stečajnog upravnika tako i svih poverilaca, pozdravljam.
Institut bankrotstva i reorganizacije stečajnog dužnika ostaje uglavnom nepromenjen, i to je dobro. Sama reorganizacija je često dobar način za oporavak stečajnog dužnika, ali tu postoji i druga stvar, koja se tiče sudstva – zbog prevelikog obima predmeta u Višem trgovinskom sudu, prilikom ulaganja žalbi na donošenje rešenja o usvajanju plana reorganizacije na odluku drugostepenog suda se u praksi često čeka i po nekoliko meseci, pa sve do godinu dana.
Za to vreme stečajni postupak stoji; nema ni bankrotstva, a ni reorganizacija ne može da krene sa realizacijom. Ta paraliza u radu umnogome doprinosi nedopustivom produžetku samog stečaja.
Ono što sam ranije rekao, a što je vezano za očekivanu novu mrežu sudova, kao i novu nadležnost sudova, te uvođenje posebnih sudskih veća koja će se baviti isključivo rešavanjem predmeta iz oblasti stečaja, umnogome će razrešiti ovu situaciju i ubrzati sam postupak stečaja. Možda deluje da se i suviše osvrćem na sudski postupak, ali verujte, iz prakse, da je njihovo ubrzanje ključ ubrzanja samog stečaja.
Odredba iz člana 82. koja se odnosi na mogućnost prebijanja potraživanja poverioca prema stečajnom dužniku, tj. propisivanje da se to pravo ne gubi sa otvaranjem stečajnog postupka (naravno, ukoliko je ovo pravo poverilac stekao pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka), smatram drastično boljom odredbom u odnosu na dosadašnji zakon. Smatram da će ovo umnogome doprineti ubrzanju rešavanja pitanja potraživanja poverilaca, a samim tim i ubrzanju stečaja.
Na kraju, ovaj zakon uz pravilnu medijsku prezentaciju može da dovede i do nečega još bitnijeg. Može da dovede do povećanog interesovanja investitora da kroz stečajni postupak kupuju imovinu pravnih lica koja uglavnom godinama ne rade i čiji proizvodni kapaciteti ne proizvode niti jedan jedini dinar. Na ovaj način evo i prave prilike za ulaganja, i to u one privredne subjekte koji su do sada bili samo teret, često i na državnom budžetu.
Što se tiče zakona o izmenama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, mogu da kažem da je takođe dobar. Agencija inače dobro radi svoj posao i zaista je pravilno ustrojena. S obzirom na to da je uvedena praksa obaveznog elektronskog izveštavanja o toku stečajnog postupka, te da se svaki dokument koji se u stečajnom postupku mora uraditi sada šalje elektronskim putem u samu agenciju, koja opet, s druge strane, po sistemu nadzora prati rad stečajnih upravnika i zakonitost u postupanju, umnogome se smanjuje mogućnost zloupotreba, jer jednom obrađen i poslat dokument, koji se pošalje elektronskim putem u samu agenciju, više nikada ne može biti promenjen, dodatno ispravljen ili naštelovan. Ovo je još jedan od preduslova za bržu implementaciju samog zakona o stečaju.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u budućnosti treba da se posebno posveti dodatnoj edukaciji licenciranih stečajnih upravnika i organizovanju seminara na kojima će se raspravljati o stvarima iz prakse, kako ne bi izgubila korak sa primenom zakona.
Poslanička grupa ZES će podržati oba zakona, jer su ključ ubrzanja stečajnog postupka, veće kontrole u radu stečajnih upravnika i, na kraju, bržeg oživljavanja onih pravnih lica koja često godinama unazad ne rade i ne privređuju. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, što se tiče predloženih zakona o javnom tužilaštvu i zakona o Državnom veću tužilaca, smatram da predstavljaju pun pogodak i da ustanovljavaju jasan put ka afirmaciji javnotužilačke funkcije kao samostalne i nezavisne strukovne organizacije, čija će nezavisnost, sa druge strane, doprineti efikasnijem radu svih pravosudnih organa, kao i da će predstavljati dodatni faktor za stvaranje zdravih osnova u reformi celokupnog pravosudnog sistema u našoj zemlji.
Ono što bih posebno naglasio, a što se jasno vidi kao razlika u odnosu na dosadašnji način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika prema važećem zakonu, jeste okolnost da se javni tužilac bira na period od šest godina, umesto dosadašnje stalne funkcije, koja prestaje samo iz zakonom propisanih posebnih razloga. Smatram da će se na ovaj način povećati ažurnost javnotužilačke funkcije i organizacije, povećati odgovornost javnih tužilaca neophodnih za najavljenu sveobuhvatnu reformu pravosuđa.
Sa druge strane, zamenici javnih tužilaca se sada biraju za stalno, umesto dosadašnje zakonske odredbe da se biraju na period od osam godina, što je možda donekle izazivalo bojazan kod zamenika tužilaca od političkih dešavanja u zemlji, u smislu da li će nakon isteka njihovih mandata oni biti reizabrani.
Ovakvom zakonskom odredbom stvara se mogućnost za potpunu samostalnost javnotužilačke funkcije, što će samo po sebi doprineti poboljšanju efikasnosti rada i jasnom profilisanju tužilaštva kao samostalne strukovne i visokokvalifikovane organizacije.
Dodatnu sigurnost da će tužilačka funkcija biti potpuno samostalna i nezavisna omogućava činjenica da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate samo za njihov prvi izbor zamenika javnog tužioca, dok direktno bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca.
Na kraju, hteo bih da naglasim da kada, u svetlu najavljenih promena Zakonika o krivičnom postupku, prestane da postoji istraga u postojećem obliku, gde se pojavljuje dupli posao - u policiji i u sudu kod istražnog sudije, dakle kada se ustroji tzv. tužilačka istraga, jasno je da će ovako koncipiran zakon dovesti do visoke profesionalizacije funkcije javnog tužioca što će garantovati nezavisnost u radu i nepovredivost prezumpcije nevinosti kod svih građana naše zemlje. Iz tog razloga poslanička grupa Za evropsku Srbiju će podržati navedene predloge zakona. Zahvaljujem.