Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, svi znamo da je poljoprivredna delatnost jedna od najznačajnijih delatnosti u oblasti privrede. Činjenica je da je u prošloj godini poljoprivredna proizvodnja bila na značajnom nivou, ali je tehnološki proces odvijan u teškim hidrološkim uslovima. Znači, mnogo padavina, mnogo problema kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju sa aspekta poljoprivrednog proizvođača.
Znamo da su cene u to vreme, pre nešto više od godinu dana, bile katastrofalno niske, da je pšenica u vreme žetve iznosila svega osam do deset dinara, kukuruz takođe, znamo da je problem sa otkupom šećerne repe takođe postojao, ali, kada smo završili poslovnu godinu, poljoprivreda je napravila jedan značajan finansijski efekat za celu državu i sistem. Najveći suficit je ostvarila poljoprivredna proizvodnja, što je za svaku pohvalu.
Svega toga ne bi bilo da se država na korektan način nije uključila u problematiku zaštite poljoprivredne proizvodnje i svojim subvencijama, regresima i pomoći malim poljoprivrednim gazdinstvima obezbedila na adekvatan način bolju poljoprivrednu proizvodnju.
Moje konkretno pitanje jeste – kako u ovoj godini obezbediti još bolji uspeh kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju i kako zadovoljiti sve potrebe? Naime, ovih dana počinje setva, lepo je vreme i naši ratari su krenuli u polja. Problem smo imali kada je u pitanju snabdevanje mlekom, uljem i mnogim drugim proizvodima u prethodnom periodu. Kako nadomestiti taj nedostatak sredstava našim poljoprivrednim proizvođačima i pomoći im da povećaju proizvodnju i smanje te nestašice na tržištu? Šta ćemo uraditi?
Ministar je prvog radnog dana po dolasku na ovo mesto doneo jednu nepopularnu ali iznuđenu odluku, a to je zabrana izvoza pšenice i brašna iz Srbije. Mislim da je to iznuđena odluka. Da li ćemo imati problem s našim prerađivačima, tj. mlinsko-pekarskom industrijom, kada je u pitanju tržište u okruženju i gubljenje naših pozicija u tom delu?
Mislim da je neophodno izvršiti neke promene kad je ta uredba u pitanju, pa vas molim da se u narednom periodu donesu sve uredbe koje su neophodne za funkcionisanje poljoprivredne proizvodnje u oblasti subvencija i regresirane proizvodnje, da bi naši poljoprivredni proizvođači imali dobar osnov za narednu poljoprivrednu godinu.

Zadovoljan sam odgovorom, a nadam se da su i naši mlinari zadovoljni ovom uredbom i da će to usloviti bolje funkcionisanje tržišta u narednom periodu. Hvala.       

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, zadovoljstvo mi je da danas vidim u ovom parlamentu Republike Srbije ovako jedan tim ljudi koji neprestano radi na poboljšavanju uslova u našoj poljoprivredi.
Jutros, kada sam krenuo za Beograd, sreo me moj komšija Janko, koji je individualni poljoprivredni proizvođač, koji se spremao da izađe u atar, da krene sa setvom kukuruza. Pošto naši poljoprivredni proizvođači ovih dana jedva čekaju lepo vreme da bi iskoristili svaku priliku, svaki čas da krenu ozbiljno u prolećne poljoprivredne radove.
Rekao mi je sledeće – Željko ideš u parlament, danas je rasprava u vezi poljoprivrede, zakoni su na dnevnom redu, ali pre toga reci našem ministru, rekao je ovako prstom – reci mu da nije sjajno stanje u našoj poljoprivredi, ima mnogo problema: skupa nafta, repromaterijal, imamo problema sa starom mehanizacijom, imamo mnogo problema sa nabavkom nove mehanizacije, imamo problem sa ugovaranjem, sa lošim paritetima. Reci mu - da jedino u ovom momentu država može da pomogne našem poljoprivrednom proizvođaču.
Mislim da je to jedan signal koji govori da je naš poljoprivredni proizvođač shvatio tržišnu utakmicu, shvatio naša stremljenja, naše Republike Srbije, koja kreće u dobrom pravcu, a to je - evropske integracije, savremeni svet i nove tehnologije, ali ovako u ovom stanju u kakvom je naš poljoprivredni proizvođač jako teško može sam da uradi nešto što bi moglo da ga svrsta na nivo produktivnosti kakvu imaju razvijene poljoprivrede u Evropskoj uniji.
Postavlja se pitanje na ovu temu – šta sad država treba da uradi i šta može država da uradi da bi pomogla našem poljoprivrednom proizvođaču? To je ono što radi naša Republička vlada i to je ono što radi naše Ministarstvo poljoprivrede danas.
U proteklih godinu dana ovo ministarstvo je predložilo 22 zakona i mnogo ratifikacija, odnosno 23. Znači, to je ono što jednim delom može da obezbedi pravi nivo i prave uslove za novi način funkcionisanja naše poljoprivrede.
S druge strane, imamo i podzakonske akte. Imamo one stvari koje Vlada takođe radi, a to je donošenje novih uredbi. Dvadeset novih uredbi je Republička vlada donela na predlog Ministarstva poljoprivrede, među kojima bih istakao samo neke.
To je Uredba o regresiranju repromaterijala. To je ona uredba koja traje već nekoliko godina. Krenula je sa iznosom od 8.000 dinara, tada 100 evra, pa se popela na deset, dvanaest. Evo ove godine vidimo da ta uredba glasi na 14.000 dinara po hektaru. To umnogome pomaže našem poljoprivrednom proizvođaču, ali to nije socijalna kategorija. To je jako bitno da se kaže, da ova uredba pomaže poljoprivrednom proizvođaču da na jeftiniji način dođe do kvalitetne i dovoljne količine repromaterijala.
Kada gledamo da li je to malo ili mnogo, to je sigurno nedovoljno, ali kada pogledamo na drugoj strani – da se na pravi način obradi jedan hektar poljoprivrednog zemljišta potrebno je oko 30.000 dinara, a ova uredba obezbeđuje 14.000 dinara, to je pokazatelj da ovom uredbom obezbeđujemo gotovo 50% potrebnog repromaterijala za pravi način ulaganja u jedan hektar obradive površine.
Kažu da je skup eurodizel, da je skup dizel. Za poljoprivredne proizvođače to se kreće oko 100 dinara, ali svi zaboravljaju da naši poljoprivredni proizvođači imaju pravo na povrat akcize 60 litara po hektaru, povratak akcize, i to je još 2.000 dinara otprilike po jednom hektaru zasejane površine. Znači, nije za našeg poljoprivrednog proizvođača dizel i eurodizel 100 dinara, nego je nešto jeftiniji, znači negde je oko 75-80 dinara.
Kako pomoći našem poljoprivrednom proizvođaču u ovakvim uslovima sa ovim uredbama koje su jako bitne i značajne? To su i ovi zakoni koji su doneti tokom poslednjih godinu dana. To je Zakon o zaštiti bilja, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Zakon o vinu. Zakon o javnim skladištima, ovaj zakon je jako interesantan i na terenu je izazvao jako dobre reakcije.
Međutim, jedna od primedbi naših poljoprivrednih proizvođača je sledeća – da nije dovoljno implementiran u sistem na terenu. Još uvek nemamo dovoljno javnih skladišta. To je jedan uslov zbog čega naši poljoprivredni proizvođači neće iskoristi jedan deo uredbe u sto posto iznosu.
To je ono što kažete kod kratkoročnih kredita, koji su jako interesantni za naše poljoprivredne proizvođače – da je moguće ostvariti kratkoročni kredit u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara, ako se daje garancija banke ili hipoteka i ako se daje garancija u vidu robnih zapisa, koji se obezbede preko javnih skladišta, moguće je obezbediti kratkoročni kredit za repromaterijal od milion i 200 do dva miliona dinara.
Znači, ovaj zakon je omogućio da naši poljoprivredni proizvođači lageruju robu, da je ne prodaju i ne stavljaju na tržište po nepovoljnim uslovima, da sačekaju najbolji momenat, ali i da obezbede robne zapise, da na drugoj strani imaju mogućnost aplikacije prema kreditnim linijama.
Zatim, imamo Zakon o stočarstvu, Zakon o dobrobiti životinja. Dalje, je i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji zakon je takođe jako dobar i koji je pokazao takođe sve svoje dobre strane već u proteklih nekoliko meseci, kada smo imali licitacije za iznajmljivanje državnog poljoprivrednog zemljišta.
Taj zakon je pokazao da se može naplatiti mnogo više zakupnine iz ostvarenog prometa ovog zemljišta, iz prostog razloga što su se sprečile mahinacije naših tajkuna na terenu, koji su licitirali enormno visoke cene poljoprivrednog zemljišta, a ovaj zakon je to sprečio. Koliko čujem od direktora Uprave za zemljište, taj iznos sredstava je na nivou od oko 4 milijarde za prošlu godinu, što je za svaku pohvalu. Opet se vraćam, da je to jako dobra stvar jednog tima oko ministra Dragina, koji je u prethodnom periodu napravio odlične rezultate.
Zatim imamo Zakon o ruralnom razvoju. Znamo kako nam sela izgledaju i šta znači zakon koji će pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, našim stanovnicima u ovim zapuštenim sredinama, a posebno na jugu Srbije, a mogu vam reći i u Vojvodini se mnoge loše stvari dešavaju po selima, odnosno ovaj zakon će na pravi način da im pomogne u narednom periodu.
Zakon o bezbednosti hrane je doneo mnogo, mnogo promena i napravio veliki pomak u bezbednosti hrane i kontroli tih stvari, kada je naša ishrana u pitanju.
Danas imamo pred nama zakon o šumama, zakon o vodama, zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, zakon o pivu, zakon o veterinarstvu, zakon o organskoj proizvodnji i zakon o obavljanju savetodavnih službi u oblasti poljoprivrede. Kada pogledamo ovaj set zakona koji je danas pred nama, saberemo ga sa prethodno donetim zakonima, stvara se utisak da će svi ovi zakoni i još nekolicina koja treba da se uradi u narednom periodu do 2011. i 2012. godine obezbediti da ova oblast bude prva, čini mi se, oblast koja će biti potpuno usaglašena sa zakonodavstvom EU.
Znači, to je jako bitan momenat i treba istaći da će Ministarstvo poljoprivrede, kada ovaj parlament usvoji sve te zakone, imati otvoreno polje za pravi način funkcionisanja kao u EU, što znači da ćemo moći da povučemo i mnogo više sredstava kada nam budu otvorena u potpunosti evropska vrata, da ćemo imati mogućnost, sistem, tehniku kako da radimo to, ali ćemo već za ovih godinu-dve dana naučiti našeg poljoprivrednog proizvođača kako na pravi način da aplicira prema fondovima budžeta Republike Srbije, ali i fondovima EU.
Ovi zakoni, o kojima će danas više reči biti u daljoj raspravi, umnogome govore o planovima naše vlade. Jako je bitno reći da ova vlada, Vlada Republike Srbije ima plan, ima strategiju kako živeti, raditi do 2020. godine, a ne samo danas za danas uredbom, nego ovakvi setovi zakona koji se ovde donose će omogućiti da svako ministarstvo, svaka republička ustanova, AP Vojvodina ili lokalna samouprava zna kroz zakonodavnu aktivnost, kroz zakone kako treba da izgleda njihova aktivnost u narednih desetak godina. Što je jako bitno i što dosad nismo imali slučaj kada neki zakoni, kao Zakon o šumarstvu, koji je star gotovo nekih 20 godina i nije usaglašen sa novim trendovima.
Ovom prilikom bih pohvalio rad Odbora za poljoprivredu, koji na pravi profesionalni način radi sa Ministarstvom, koji na pravi način shvata ovu materiju i na pravi način nepolitički odlučuje, nego na jedan profesionalan način na čelu sa profesorom Mašićem koji hoće da sarađuje na jedan korektan način, hoće da doprinese usvajanju kvalitetnih zakona.
Nadam se da će jedan broj amandmana koje je podneo i Odbor za poljoprivredu biti usvojen i nadam se da ćemo posle ove rasprave imati zaokružen jedan ciklus koji će biti samo podstrek za naše poljoprivredne proizvođače u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali i u sekundarnoj proizvodnji.
Zakon koji govori o veterinarstvu je jako bitan zakon koji će obezbediti izvoz i proširiti tržište naših proizvoda, kao što je tržište svinjskog mesa, tržište živinskog mesa, ribe, pasterizovanog mleka i umnogome obezbediti prostor za ozbiljna u poljoprivrednu proizvodnju u narednom periodu.
Sa ovim bih završio i deo vremena bih ostavio za kraj. Još jednom hvala i nadam se, uz moj glas koji će ovi zakoni dobiti, da će i glas svih ljudi koji razmišljaju o boljoj perspektivi poljoprivredne proizvodnje obezbediti da ovi zakoni budu usvojeni.

Poštovana predsedavajuća, javljam se za repliku na ovo izlaganje, jer sam ja, kao član Odbora za poljoprivredu, imao pravo na samom odboru da predložim amandmane koje sam predložio Odboru da ih predloži Skupštini na usvajanje. Mislim, krajnje iskreno, da je to bilo u skladu s Poslovnikom.
Znači, ja sam ove amandmane predložio Odboru da ih prihvati i Odbor je na svojoj sednici prihvatio te amandmane. Ne danas, na prethodnoj sednici.

Poštovani predstavnici Vlade, želim da vam kažem samo kada je zakon o genetski modifikovanim organizmima na dnevnom redu da je na insistiranje ministra Dragina i članova Odbora predložen amandman na ovaj zakon, na član 2, koji kaže sledeće: "Nijedan modifikovani živi organizam, kao i proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet odnosno da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.''
To je izričito rečeno da nema komercijalizacije uopšte genetski modifikovanih proizvoda. Sve ostalo može da se koristi samo u istraživačke svrhe.
Ovaj amandman koji je predloži Odbor za poljoprivredu i prihvatilo Ministarstvo, kao i Republička vlada, iz koga proizilaze sve ostale odredbe, kada je u pitanju promet i proizvodnja GMO proizvoda je jasno rečeno.

Gospođo potpredsednice Čomić, poštovani ministre, članovi Vlade, svaka vam čast, danas ste osvetlali obraz Republičke vlade i pokazali svim ministrima kako treba da se ophode ministri, predstavnici Republičke vlade u parlamentu Republike Srbije. Svaka vam čast što ste se danas ovako ponašali u ovih 10 sati rasprave o paketu zakona koji su veoma ozbiljni.
Dolazim iz Srema, opština Šid, selo Erdevik. To je jedan deo Vojvodine Republike Srbije, koji možemo reći ima i vinskog i svinjskog. Zainteresovan je za kompletnu problematiku iz oblasti poljoprivrede. Imamo mnogo problema, ali današnji rad Ministarstva, posebno ministra Dragina, sa svojim saradnicima, pokazuje da ova vlada, ova skupštinska većina koja danas vodi brigu o poljoprivredi nije ona koja će kukati i jaukati nad problemima, nego sa ovakvim projektima, kao što je 15 zakonskih projekata koji su danas na dnevnom redu, posle gotovo četiri godine rada Skupštine Srbije, nijedan zakon nije bio na dnevnom redu, danas imamo 15.
Nažalost, Javni servis Srbije od 18.00 časova ne emituje u direktnom programu ovu raspravu. U sitnim satima, negde oko 24.00 ili jedan sat će biti emitovan odloženi prenos, snimak. U to vreme svi naši čestiti poljoprivredni proizvođači već duboko spavaju i neće videti ovu raspravu. To je činjenica.
Mogu vam reći da i današnja rasprava u ovom periodu do 18.00 časova je pokazala da narodni poslanici na ovaj set zakona, osim dužine rasprave, sa čime se uslovno slažem, nemaju velikih suštinskih primedbi na ove zakone koje ste danas ovde predložili. Niko nije izneo primedbu na to kada je u pitanju zakon o poljoprivredi da će se sistemski rešiti stvari, da će se na pravi način regulisati ruralni razvoj Srbije.
Niko nema primedbi na to što ćemo u narednom periodu, a što smo obećali u predizbornoj kampanji našim biračima, našim poljoprivrednim proizvođačima, napraviti sistem licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta u dvokružnom sistemu, da će svi iz katastarskih opština imati mogućnost prvi da učestvuju u licitaciji. Niko nije imao primedbi na to da će svi koji izlicitiraju zemljište i pobede na toj licitaciji, morati da plate ono što dosad nisu plaćali.
Niko nije imao primedbe na to da će prioritet u izlicitiranom zemljištu imati proizvođači stoke, da će imati pravo prioriteta oni koji imaju sistema za navodnjavanje. Niko nije imao primedbu na to da će po grlu stoke imati pravo prioriteta.
To pokazuje da je ovaj zakon dosta dobar, štaviše, ovakav zakon nije do sada funkcionisao u praksi, nego je napravio sve ono što smo imali u prethodnom periodu, a to su: štrajkovi, blokade, problemi uvođenja u posed, sudski procesi itd, a na kraju šteta za budžet i za budžetske korisnike. Ovaj zakon će to onemogućiti i napraviti jedno kvalitetno rešenje za naredni period. Niko nije imao primedbe danas na to što ćemo novim zakonom o vinu, a na sreću odvaja se zakon koji je do sada funkcionisao kao zakon o vinu i rakiji, odvaja se. Pošto moji prijatelji koji se bave tom proizvodnjom kažu ne može jedna bačva ili jedno bure da se koristi i za vino i za rakiju. To se mora odvojiti, znači, moraju se odvojiti i zakoni o vinu i rakiji.
Niko nije imao primedbi da ćemo mnogo lakše doći do geografskog porekla naših proizvoda, naših vinograda. Nećemo imati onaj problem koji smo imali kao poljoprivredni proizvođači koji se bave vinom, vinogradarstvom. Neko tamo je uvezao vagone i vagone loših vina iz susednih država. To će se eliminisati ovim zakonom o geografskom poreklu itd.
Niko nije imao primedbe na to da kaže, a mnogi su zloupotrebili i govornicu i medije: da, ministar hoće da zabrani pečenje rakije. Nije tačno. Nijedan poljoprivredni proizvođač neće biti oštećen na način da neće za sopstvene potrebe moći da napravi rakiju od voća, od vina, od grožđa, ali za sopstvene potrebe, a ne da stavlja u promet.
Niko nije imao primedbe na zakon o stočarstvu, niko nije konkretno, osim poštovanog profesora Mašića, koji je sitnijih primedbi imao i koji je svojim radom i u Odboru za poljoprivredu napravio jednu pozitivnu atmosferu, i koji je doprineo umnogome iovakvim pozitivnim zakonima.
Nadam se da će se i njegove primedbe uvažiti i u raspravi u pojedinostima i mislim da ovakav rad koji je danas pokazan ovde, koji je pokazan u prethodnom periodu od 10 meseci ovog ministarstva i sačinjenim ovolikim brojem zakonskih predloga. Nadam se da ćemo imati vrlo brzo i zakon o zadrugama, što je jako interesantno za ljude koji su na terenu.
Mislim da sve ovo pokazuje da je Ministarstvo zaslužilo visoku ocenu, i posle rasprave u pojedinostima, podneo sam nekoliko amandmana, kada to bude usvojeno, mislim da će ovi zakonski akti umnogome obezbediti bolji kvalitet, bolju produktivnost i mnogo bolji život na selu i ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala.