Uvažena gospođo predsednice, gospodo predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dopustite mi da ukažem na nekoliko generalnih pozitivnih stvari ova dva zakona o kojima danas raspravljamo. Iz obrazloženja kolega poslanika koji su dosad uzimali reč, možemo videti da nije bilo ozbiljnijih primedaba na ove zakone. Prema tome, možemo reći da ste doneli pred Skupštinu dobre predloge zakona.
Globalizacija i tehnološki razvoj imaju ogroman uticaj na formiranje i razvoj ljudskog kapitala za društvo 21. veka, društva zasnovanog na znanju. U drugoj polovini 20. veka i u 21. veku, u globalnim razmerama posmatramo razvoj i rast uticaja političkih institucija, ekspanziju međunarodne trgovine, razvoj komunikacionih sistema, razvoj nauke i tehnologije, ali i širenje raznih bolesti, zagađenje, kriminal.
U isto vreme, Srbiju karakteriše demografski pad, depopulacija sela i najveći broj stanovništva nedovoljno kvalifikovan znanjem. Jedan veliki deo populacije vrlo rano napusti obrazovni sistem, ostavljajući tako i sebe i društvo bez benefita koje duže obrazovanje donosi.
Strateški okvir ovog zakona predstavljaju sledeći strateški dokumenti Vlade Republike Srbije: Strategija za smanjenje siromaštva, Milenijumski ciljevi razvoja, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalni plan integracije u EU, Strategija održivog razvoja, Strategija unapređenja položaja osoba s invaliditetom, Akcioni plan za obrazovanje Roma. Donošenje ovog zakona predviđeno je prevashodno novim zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali i Strategijom za smanjenje siromaštva i Nacionalnim planom akcije za decu.
Čvrsti naučni dokazi iz društvenih, ekonomskih i medicinskih nauka pokazuju da se promovišu rast i razvoj dece od rođenja do šest godina. Najbolja investicija za razvoj ljudskog kapitala neophodnog za ekonomski rast je da donosi ogromne lične, javne i društvene koristi u dugoročnom periodu, zato što pomaže doživotnom učenju i socijalizaciji.
Predškolsko obrazovanje i vaspitanje omogućava deci bolju osnovu za početak osnovnoškolskog obrazovanja, utiče na povećanje stope upisa dece u školu, kasnije doprinosi boljem školskom uspehu dece, sprečavanju socijalnog isključivanja, smanjenju stope osipanja dece iz škola itd. Naročito je važno za decu iz marginalizovanih grupa i socijalno-kulturno deprimiranih sredina, koja u svom okruženju nisu imala dovoljno podsticaja za razvoj i koja zbog toga mogu da zaostaju i da brzo napuste školovanje.
Donošenjem zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ukazuje se da je investiranje u raniji rast i razvoj dece danas najbolja investicija u razvoj našeg društva u budućnosti. Donošenjem Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja bila je uređena u okviru sistema društvene brige o deci, Zakon o društvenoj brizi o deci iz 1992. godine, s izmenama do 2003. godine, tako da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje bilo u nadležnosti tri ministarstva: Ministarstva za socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, što je otežavalo ostvarivanje predškolske delatnosti.
U toku primene tog zakona, promenile su se okolnosti, uslovi i zahtevi za ostvarivanje prava na predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Zakonom o osnovama sistema na jedinstven način uređene su osnove sistema, predškolsko, osnovno, srednje obrazovanje i vaspitanje, i to: ciljevi vaspitanja i obrazovanja, principi obrazovanja i vaspitanja, opšti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja i institucije za obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, zavodi itd., mreža ustanova, uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove. Ovim zakonom su na jedinstven način uređeni uslovi za direktora predškolske ustanove, nivo obrazovanja, uslovi za prijem u radni odnos, dozvola za rad i dozvola za vaspitača i stručnog saradnika, norma neposrednog rada sa decom.
Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju uređuju se ciljevi i zadaci vaspitanja u predškolskim ustanovama, način obavljanja delatnosti u predškolskoj ustanovi, organizacija rada predškolskih ustanova i rad izdvojenih odeljenja, sadržaj osnova predškolskog programa vaspitanja i obrazovanja, vrste programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i usluga, organizacija rada sa decom, poslovi i zadaci vaspitača i stručnih saradnika, nivo njihovog obrazovanja.
Sada ću o pojedinačnim rešenjima ovog zakona. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja definisana je kao delatnost od neposrednog društvenog interesa čijim se obavljanjem zadovoljavaju potrebe dece i porodice. Delatnost vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se kod vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta, od šest meseci do polaska u školu. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja i u skladu s ovim zakonom.
Članom 5. Predloga zakona propisana je upotreba jezika, kako za decu koja vaspitno-obrazovni rad ostvaruju na srpskom jeziku, tako i za decu pripadnika nacionalnih manjina, kojima se obezbeđuje ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku, ako se za to opredeli 50% roditelja, odnosno staratelja dece.
Data je mogućnost da se deo programa ili program u celini ostvaruje i na stranom jeziku.
Članom 8. do 11. Predloga zakona uređuje se osnivanje predškolske ustanove, koju može da osnuje Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom.
Odredbama čl. 13. i 14. Predloga zakona uređen je upis dece u predškolsku ustanovu. Propisano je da prioritet pri upisu imaju deca iz osetljivih grupa, deca sa smetnjama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socioekonomski ugroženih sredina.
Posebna pažnja posvećena je programima vaspitanja. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da predškolska ustanova može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću, u namenski opremljenom autobusu, za decu uzrasta od četiri godine do polaska u školu. Time se obezbeđuje potpuni obuhvat dece u sredinama u kojima nema prostornih kapaciteta.
Pripremni predškolski program je ustanovljen kao poseban deo predškolskog programa. On se ostvaruje u predškolskoj ustanovi, a izuzetno u školi. Ostvarivanje predškolskog pripremnog programa je besplatno.
Čl. 27. i 28. Predloga zakona predloženo je da se program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje u celodnevnom trajanju, od devet do 12 sati dnevno. U poludnevnom trajanju, pripremni predškolski program je četiri sata dnevno, u poludnevnom trajanju – šest sati dnevno, do tri puta nedeljno, i u višednevnom trajanju – dužem od 24 sata.
Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, uz individualni vaspitno-obrazovni plan. Predviđeno je da se dete sa smetnjama u razvoju uključuje u vaspitnu ili razvojnu grupu prilikom upisa ili pohađanja predškolskog programa.
Članovima 36. do 46. Predloga zakona uređeni su zadaci i nivo obrazovanja lica koja obavljaju delatnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja – vaspitača i stručnih saradnika, kao i lica koja obavljaju delatnost u funkciji ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja kojom se obezbeđuje nega, ishrana, preventivna, zdravstvena i socijalna zaštita.
Odredbom člana 47. propisano je da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada za vreme štrajka.
Pozdravljam napore Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije da pronađu rešenje za definisanje donje granice za plate zaposlenih u predškolskom obrazovanju i vaspitanju.
Nadam se da ćemo u toku nedelje, gospodine ministre, imati neku odluku i moći ćemo u Odboru, kada budemo raspravljali o amandmanima, da predložimo amandman, pa da u raspravi u pojedinostima to prihvatimo.
Nekoliko reči o Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
U prvom redu, razlog za donošenje novog zakona jeste i u potrebi da se važeći zakon usaglasi s Ustavom Republike Srbije. Prema važećem zakonu, pravo da osniva ustanove učeničkog i studentskog standarda ima samo Vlada Republike Srbije. Međutim, Ustavom Republike Srbije, u članu 137. stav 4, propisano je da javne službe mogu osnovati Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Učenički i studentski standard jeste podrška sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja i sistemu visokog obrazovanja. Praksa je pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da kao sistem treba da ostane izvan opšteg, odnosno posebnog zakona koji uređuje sistem srednjeg obrazovanja, odnosno sistem visokog obrazovanja, a radi skladnog funkcionisanja ustanova učeničkog i studentskog standarda.
Nekoliko ciljeva ovog zakona. Ovim zakonom se obezbeđuje dostupnost srednjeg i visokog obrazovanja po najpovoljnijim uslovima svim učenicima i studentima na teritoriji Republike Srbije i, bez ikakve diskriminacije, podsticanje uspešnih učenika i studenata, sistematsko i organizovano praćenje i briga o razvoju izuzetno nadarenih studenata i učenika za naučni i umetnički rad, osnivanjem i uređivanjem organizacije i rada Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, omogućavanje učenicima i studentima iz osetljivih društvenih grupa da ostvaruju prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda po povoljnijim uslovima, uspostavljanje sistema ustanova učeničkog i studentskog standarda, s jasno definisanim uslovima za osnivanje i rad ustanova, nadležnostima organa ustanove i obavezom zaposlenih da se stručno usavršavaju. Zatim, zabrana diskriminacije, sprečavanje negativnog ponašanja u ustanovama i briga o bezbednosti u ustanovi, unapređivanje stručnog rada u domu učenika i učeničkom centru, ostvarivanje potpunog nadzora nad radom ustanova i inspekcijski nadzor i nadzor nad zakonitošću rada ustanova, posebno stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova učeničkog standarda.
Poglavljem 1. Predloga zakona uređene su osnovne odredbe. Članovima od 1. do 5. uređuje se predmet zakona, cilj učeničkog i studentskog standarda, prava učenika srednje škole i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, opšti uslovi za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda i obavljanja delatnosti učeničkog i studentskog standarda. Posebno za učenike i studente iz osetljivih društvenih grupa, predviđena je afirmativna mera da ostvaruju prava iz ovog zakona pod uslovima utvrđenim zakonom i primenom blažih kriterijuma, koje propisuje ministar.
Predlog zakona uređuje prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata, i to pravo učenika i studenata na smeštaj i ishranu, pravo studenata na ishranu, pravo studenata na vaspitni rad, pravo na učenički kredit, pravo na studentski kredit, pravo na učeničku i studentsku stipendiju, pravo učenika i studenata na odmor i oporavak i pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti, vaspitno-disciplinska odgovornost učenika i disciplinska odgovornost studenata.
Ovim zakonom uređuju se vrste ustanova, delatnost pojedinih ustanova, obavljanje druge delatnosti, osnivanje ustanova, mreža ustanova, uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanova, organizovanje radne jedinice ustanove.
Za razliku od važećeg zakona o učeničkom i studentskom standardu, kojim nije predviđena kategorizacija ustanova za smeštaj i ishranu, odnosno ustanova za odmor i oporavak učenika i studenata, kao i standarde ishrane, ovaj zakon je prepoznao potrebu da se trenutno stanje u ustanovama na odgovarajući način verifikuje, radi objektivnog sagledavanja stanja, kako bi se stvorila polazna osnova za unapređenje uslova za smeštaj, odmor i oporavak, kao i ishranu učenika i studenata prema priznatim standardima.
Tu bih se zadržao na osnivanju ustanova, jer je to novina u ovom zakonu. Daje se mogućnost za osnivanje ovakvih ustanova i autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama. Znamo da imamo nedovoljan broj ustanova učeničkog i studentskog standarda, a mogućnosti u lokalnim samoupravama postoje i normalno je da će lokalne samouprave naći mogućnost da realizuju ovakve projekte, znači, da osnuju ustanove učeničkog i studentskog standarda.
U poglavlju IV Predloga zakona uređuju se organi ustanova, čl. 47. do 59. Ustanove imaju upravni odbor i direktora, a u domu učenika i učeničkom centru, i pedagoško veće, kao i stručni organ. Predlog zakona uređuje i pitanja koja se odnose na zaposlene u ustanovi, a posebno na vaspitače i stručne saradnike, psihologe i pedagoge u ustanovama učeničkog standarda.
U raspravi u pojedinostima, detaljnije ćemo obrazlagati ove zakone. Dogovor je i na Odboru za prosvetu bio da komuniciramo dobro s Ministarstvom i da očekujemo saradnju. Verovatno će biti prihvaćeni neki od amandmana koje su podneli kolege poslanici, tako da je moje mišljenje da su ovi zakoni dobri. U ime Poslaničke grupe ZES, mogu da kažem da ćemo podržati ceo set ovih zakona, a preporučujem i ostalim poslaničkim grupama da to isto urade, zato što je to u interesu naše dece i u interesu budućnosti Republike Srbije.