Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, pre nego što krenem sa analizom budžeta, želeo bih, radi javnosti, da kažem nekoliko reči o konstatacijama koje su iznesene od nekih govornika, koje se tiču privatizacije.
Dakle, sva pomenuta preduzeća, o kojima je govorio poslanik pre mene, su privatizovana u periodu kada je dotični gospodin bio ministar u Vladi i nemaju nikakve veze ni sa periodom kada je gospodin Cvetković bio direktor Agencije, a ja ministar za privatizaciju, niti kasnije, kada je gospodin Cvetković postao ministar finansija, a kasnije predsednik Vlade. Dakle, ako kritikujete da je nešto pogrešno urađeno u trenutku kada ste vi bili u Vladi, onda kritikujete sami sebe. Zaista bi bilo već jednom vreme da se vrlo jasno i precizno taj period koji se uporno pokušava monulitno da pokaže od 2000. godine na ovamo, podeli po pojedinim podperiodima odgovornosti, makar kada je privatizacija u pitanju i doći ćemo zaista do potpuno drugačijih rezultata u odnosu na one koji se godinama unazad vrlo svesno i vrlo tendenciozno poturaju.
Sada ću govoriti o budžetu. Zanimljiva je naknadna pamet mnogih govornika koji su imali jednaku priliku i odgovornost da zajedno sa Demokratskom strankom učestvuju u kreiranju ekonomske politike i zanimljivo je, zaista, čuti predloge koji se tiču suštinske fiskalne konsolidacije, o čemu Demokratska stranka govori već proteklih deset godina. Ali, ovde ću vas podsetiti da za suštinsku fiskalnu konsolidaciju je potrebna i suštinska politička podrška i suštinski politički konsenzus.
Ako govorimo o radu Vlade na čijem čelu je gospodin Cvetković i ako govorimo o budžetu za 2012. godinu, onda taj budžet ne možemo izolovano posmatrati u odnosu na kompletnu ekonomsku politiku koju je Vlada vodila od 2008. godine na ovamo. Činjenica jeste, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, da je Vlada gospodina Cvetkovića napravila najradikalniji rez u pravcu fiskalne konsolidacije, tačnije smanjenje javne potrošnje. To je bio prvi instantni odgovor koji je uradila Vlada 2008. godine, onog časa kada je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata Srbije i kada se privreda Srbije, zajedno sa finansijskim sistemom, suočila sa velikim problemima.
Podsetiću vas da, upravo zahvaljujući takvoj fiskalnoj konsolidaciji, mi nismo imali krizu finansijskog sistema, naše banke nisu bile pred bankrotstvom, niti su se desila katastrofalna proročanstva mnogih političara, nego naprotiv, završili smo i 2008. i 2009. godinu bez dramatičnih posledica. Završili smo tako da danas, kada pogledate mesto Srbije u poređenju sa okruženjem, onda možete zaključiti da je Srbija lider, ali u pozitivnom smislu, po nivou budžetskog deficita, drugim rečima, sve okolne zemlje imaju veći budžetski deficit, izuzev Srbije, činjenica je da Rumunija ima manji budžetski deficit zbog njihovog zaista konsenzusom dogovorenog ulaska u suštinsku fiskalnu konsolidaciju, o tome ću nešto kasnije.
Kada pogledate nivo direktnih stranih investicija, sve okolne susedne zemlje imaju niži nivo direktnih stranih investicija, Srbija je tu istinski lider, kada pogledate nivo javnog duga meren procentom, u odnosu na bruto društveni proizvod. Srbija takođe ima najniži nivo javnog duga. Neću vam pominjati da Rumunija ima krizu duga, da se Mađarska zahvaljujući pomoći međunarodnog monetarnog fonda spasila od bankrotstva, neću vam govoriti o tome da danas mnogi predviđaju da Hrvatsku čeka grčki scenario, a naravno svi ste upoznati kroz kakve probleme danas prolazi Grčka, Italija i mnoge druge prezadužene zemlje.
Fiskalno pravilo od 45%, koji su ovde neki kritikovali, predlagali, da se to podigne na 55%, nije slučajno izabrano i nije nekom palo na pamet da 45% proglasi kao gornju granicu duga, nego je ta gornja granica duga u odnosu na bruto društveni proizvod izmerena u odnosu na kapacitet privrede Srbije, a moramo zaista svi zajedno da se složimo da mi nismo završili ekonomsku tranziciju i da nas suštinsko-fiskalno prilagođavanje tek čeka.
Dakle, budžet za 2012. godinu ima tri osnovne karakteristike koje su bile identične i sa budžetom za 2011, 2010. i 2009. godinu. Prva je da se radi o nastavku fiskalnog prilagođavanja. Ušteda do granice da dalje uštedu u budžetu jednostavno nisu moguće ukoliko ne želite da uskratite prava koja su zakonom definisana.
Ako hoćete da smanjite izdatke prema penzionom sistemu i Penzionom fondu, ako hoćete da smanjite izdatke koji su ovde neki pominjali, naravno, to nije predlog Demokratske stranke, ako hoćete da smanjite druga socijalna davanja koja je takođe neko ovde pominjao, zaboravio sam ko, ako želite da smanjite drugi nivo koji je definisan zakonom, ako želite da smanjite prava, vi morate promeniti zakone. Nema više mogućnosti da se naprave značajnije uštede bez zadiranja u prava koja su zakonom definisana.
Druga karakteristika budžeta jeste da je on sve vreme anticikličan. Kada neko kaže da smo imali budžetski deficit 45 milijardi, a sada imamo 153, on u suštini ne razume čemu služi budžetski deficit, verovatno se nije potrudio ni da pročita budžet, ali u to neću ulaziti. Budžetski deficit je osnovni instrument ekonomske politike. Ako imate pozitivnu ekonomsku konjukturu, onda možete da imate i budžetski suficit. Ako imate negativnu ekonomsku konjukturu, vaša ekonomija je u krizi, čitav svet oko vas je u krizi, ko će da stimuliše privrednu aktivnost, ako država ne povećava nivo kapitalnih investicija?
Činjenica je da je maltene procenat kapitalnih investicija ili javnih investicija identičan procentu budžetskog deficita, zapravo, govori da je kompletan budžetski deficit upravo usmeren ka stimulaciji ukupne privredne aktivnosti. Dakle, druga karakteristika ovog budžeta jeste anticikličnost. Ta anticikličnost se ne vidi samo kroz nivo javnih investicija, nego pogledajte iznos subvencija, pa posebno subvencije u poljoprivredi, o čemu ćemo posebno razgovarati, naravno i onaj deo koji se odnosi na stimulaciju koju je Vlada Republike Srbije vrlo vešto i, rekao bih ekonomski efikasno iskoristila, stimulacije ili subvencije privatnim finansijskim organizacijama koje su se odnosile na sniženu cenu kreditiranja, što je bio jedan od glavnih odgovora ekonomske politike u 2009. i 2010. godini.
Treća karakteristika ovog budžeta, što se može reći da je karakteristika svih budžeta, ali rekao bih i karakteristika stanja u kome se mi kao zemlja nalazimo, to je njena socijalna komponenta i socijalna dimenzija. Danas trećinu prihoda transferišemo ka Penzionom fondu. Ako se pogleda procenat u odnosu na javne rashode, to nije trećina, to je značajno više, to je skoro 40% ukupnih javnih rashoda. Kada svemu tome dodamo onaj državni ili budžetski deo koji se izdvaja za socijalnu pomoć ili socijalnu zaštitu od 12%, onda je jasno da više od 45 - 46% budžeta ima tu izraženu socijalnu komponentu.
Dakle, budžet je istovremeno i anticikličan, drugim rečima stimulativan, razvojni. Možda je razvojni teška reč, ali je pravi i, rekao bih primereni odgovor ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo kao zemlja, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi koja je svuda oko nas. Sa druge strane, budžet i te kako vodi računa o onim slojevima stanovništva koji zahtevaju ovu podršku od budžeta.
Podsetiću vas da je budžet i mehanizam preraspodele, pa samim tim ta socijalna komponenta budžeta mora da bude naročito izražena.
Ako pogledamo samo strukturu budžeta, pre nego što krenemo na analizu prihoda i rashoda, treba da vidimo na čemu se ova budžetska projekcija zasniva. Tu su ključna tri parametra. Prvi parametar je projektovana stopa rasta. U ovoj godini ćemo imati rast približno na nivou od 2%. Taj rast je u septembru korigovan. Prvobitna projekcija je iznosila 3,5%. Korigovan je kao posledica drugog talasa krize koja je počela da ima svoje dejstvo u Srbiji negde od polovine ove godine na 2%. Mi ćemo imati 2% rasta do kraja godine. Govorim o 2011. godini.
U 2012. godini predviđen je rast od 1,5%. Imajući u vidu očekivane druge makroekonomske parametre, o čemu je govorila i Centralna banka, smatram da je rast od 1,5% realno utemeljen.
Što se tiče inflacije, inflacija se već sada u ovom trenutku nalazi u koridoru između 6% i 8% i ima jasnu silaznu tendenciju. Deflatorni efekti su vrlo prisutni. Nema objektivnog straha da će u narednom srednjoročnom periodu, odnosno u periodu od godinu dana i više, doći do povećanja inflacije, jer jednostavno pada promet, pada nešto što treba da stimuliše nivo inflacije. Samim tim, inflacija od 6% je realno utemeljena.
Iskoristio bih ovde priliku, ne želeći da upadnem u rizik koje mnoge moje kolege čine, ne praveći razliku između monetarne i ekonomske politike. Ali, činjenica da imamo deflatorne mehanizme, verovatno će uticati i na monetarne vlasti i za nešto drugačiju, verovatno labaviju monetarnu politiku, što će bitno pomoći sveukupnoj privrednoj aktivnosti.
Dakle, zaključujem, da su parametri na osnovu kojih je javni prihod i javni rashod projektovani, da su ti parametri realno utemeljeni. Kad pogledate prihodnu stranu, tu dolazi do korekcije, prostom računicom zaključićete da je korekcija u stvari samo rezultat dostignute inflacije u 2011. godini. I zaista, na prvi pogled izgleda da je tako, jer ako smo imali nivo prihoda od približno sedam milijardi u 2011. godini, a projektovanom 750 milijardi, to vam je povećanje za nekih 6%.
Međutim, ti prihodi su svakako značajno veći u odnosu na 2011. godinu., imajući u vidu da je deo prihoda otišao ka lokalnim samoupravama, zahvaljujući promenama koje smo u ovoj skupštini usvojili Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i sa druge strane promene se konstatuju i kod promenjenog akciznog ubiranja, odnosno promene Zakona o akcizama.
Ono što je bitno istaći, to je da taj rast akciznih prihoda delimično u budžetu, što je u suštini takođe jedna tehnička preraspodela, pošto je deo akciznih prihoda odlazio direktno ka Javnom preduzeću "Putevi", ali delimično apsorbuje činjenicu da budžet ostaje kratak za iznos novčanih sredstava, govorim o budžetu Republike, za iznos prihoda koji odlazi ka lokalnoj samoupravi. Kad to gledate na nivou budžeta opšte države, tu nema velikih razlika. Tačnije, nema uopšte razlika, jer budžet opšte države, kao što znate, obuhvata budžet Republike, budžet AP, budžet lokalnih samouprava i budžet JP "Putevi".
Očekivani rast PDV treba da bude samo rezultat boljeg i efikasnijeg rada poreske uprave. Siguran sam i ne samo kod PDV, i kod drugih oblika oporezivanja, da apsolutno ima prostora u delimičnom zahvatanju dodatnih javnih prihoda u onoj sferi koja se popularno zove sfera sive ekonomije.
Ako gledate na drugoj strani rashode, taj iznos, povećanje je nekih 25 milijardi dinara, ali ono što bih sada istakao, to je da padaju, pada nivo diskrecionih rashoda, a raste nivo nediskrecionih rashoda. Šta to znači? To je dobro. Rast nivoa nediskrecionih rashoda to je rast onih rashoda koji su zakonom definisani, dakle prava. Rast diskrecionih rashoda to su subvencije i sve ono što je rezultat diskrecione politike pojedinih ministarstava.
Tu želim da kažem i pokušaću da skratim moju priču, pošto vidim da vreme neumitno odlazi, a vreme je resurs koji se ne vraća, tu želim da kažem da ako govorimo o anticikličniosti, pomenuo sam da 4% BDP se odnosi na javne investicije. Naravno, one se ne vide u budžetu Republike, ali u budžetu uopšte države tih 4% možete da pronađete i videćete. Ono što je ovde jako bitno to je da se smanjuju subvencije koje idu ka Železnici. To znači da treba očekivati da će Železnica ući u postupak restruktuiranja i to sa efektima u narednom periodu.
Smanjuje se iznos subvencija prema javnim preduzećima, drugim javnim preduzećima, što ocenjujem kao veoma pozitivno, jer treba očekivati ubrzaniji, efikasniji postupak restruktuiranja javnih preduzeća. Gde se povećavaju subvencije? U poljoprivredi, agrarni budžet povećan je sa 20 na 30 milijardi dinara, ili gotovo 300 miliona evra. Sa druge strane ukupan budžet koji se nalazi na razdelu Ministarstva za poljoprivredu se povećava sa 33 na 49,5 milijardi.
Pomenuo sam već da je socijalno odgovorna politika Vlade pogledana, pre svega, u transferu koji ide ka penzionom fondu i sa druge strane u delu koji se odnosi na socijalnu zaštitu iz državnog budžeta. Prema tome, ono što želim sasvim na kraju da kažem, a to je šta su kritične tačke da se ovaj budžet u narednom periodu i realizuje. Po meni, prva kritična tačka jeste rast privredne aktivnosti i to ne zavisi samo od Vlade, jer danas niko u okruženju ne može da predvidi sa zavidnom dozom preciznosti koliki će biti iznos rasta ili možda stagnacije privredne aktivnosti u evro zoni.
Kao što znate, Srbija je sa 85% svoje spoljnotrgovinske razmene vezana za tu evro zonu. Ne zato što nema namere da plasira svoje proizvode u drugim zemljama, nego što činjenice govore da 50% izvoza koje Srbija ostvaruje u Italiji, odgovara kompletnom izvozu koji Srbija ostvaruje u Latinskoj Americi, Africi, Rusiji, Brazilu i svim drugim prijateljskim zemljama. To su činjenice, to znači da sa pomnom i dužnom pažnjom treba posmatrati šta se dešava u evro zoni i meriti kakav je efekat pozitivnih ili pak negativnih kretanja u evro zoni na realizaciju budžeta i uopšte ekonomske aktivnosti, jer podsetiću, niži privredni rast će značiti veći udeo javnih dugova u BDP, što je manji problem. Ali, niži privredni rast će svakako značiti i niže poreske prihode.
Prema tome, veoma je važno da stimulacije koje su definisane kroz javne investicije budu u celini realizovane sa idejom da se taj privredni rast podigne. Ovde su mnogi iskazali zabrinutost za pokriće deficita. Lično, nisam zabrinut za pokriće deficita, jer sam siguran da ovog časa u budžetu ima dovoljno novca za pokriće najmanje 2/3 deficita koji se ovde predviđa.
Vi ste, gospodo, zaboravili da smo mi imali emisiju euro obveznica i taj novac nije potrošen. Ova Vlada je čuvarna, ma šta vi mislili o njoj. Vi ste zaboravili da je ta emisija euro obveznica upravo definisana sa idejom da se u datom trenutku koji je bio umereno, na svetsko ekonomskom nivou, mnogo povoljniji, izvrši valorizacija euro bondova koje je Srbija uradila. Da to radi sada, cena bi bila mnogo veća i pitanje je sa kojim nivoom uspešnosti. Zato niko nije rekao – Vlada je taj dobar posao uradila, što ja lično od opozicije i ne očekujem, pošto evidentno u ovom našem predpolitičkom dobu mi ne možemo očekivati da opozicija kaže koju pohvalnu reč. Kao što je možda svima vama čudno ako neko iz pozicije kaže koju kritičku reč o onome što radi Vlada. Ali, čini mi se da bi to trebalo da bude manir u našem budućem dijalogu, pogotovo ukoliko želimo, i time ću da završim, ukoliko želimo da zaista uđemo u fiskalnu konsolidaciju.
Podsetiću vas šta znači dalje fiskalno prilagođavanje. Nezavisno, dve rečenice, nećete se ljutiti, uvek fale te dve rečenice. Nezavisno od poštovanja fiskalnih pravila, to znači i drugačije definisanje prava, to znači i reforma zdravstvenog sistema, i obrazovnog sistema i reforma javnih preduzeća, i poreska reforma.
Ne treba da budemo samo na rečima, makar kada je opozicija u pitanju, treba biti i na delima, a pogotovu treba biti na delima, jer to je za dobrobit svih nas.
Dakle, DS, Zajedno za Srbiju, odnosno ZES, ta grupa će podržati Zakon o budžetu i sve duge prateće zakone i ja sam siguran da nećemo skorije imati bilo kakav rebalans.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, na početku želim da kažem da je rebalans budžeta, svakog budžeta, pa i ovog budžeta zapravo tehnički dokument i da on u mnogome ne odstupa od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji se usvaja na kraju svake fiskalne godine za narednu godinu.
Drugim rečima, ovde u rebalansu budžeta za 2011. godinu nema značajnijih izmena u odnosu na budžet koji smo u ovoj Narodnoj skupštini usvojili prošle godine. Dakle, rebalans budžeta bih posmatrao, pre svega, kao jedan tehnički dokument, što on u suštini to i jeste, jer prepoznaje neke činjenice i neke promene u makroekonomskim agregatima koje su se desile od momenta planiranja budžeta za 2011. godinu.
Sa druge strane, rebalans budžeta se ne može posmatrati izolovano od memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, odnosno budžeta koji smo usvajali protekle tri godine, jer tek ako u tom kontinuitetu posmatramo, onda možemo zaključiti o kakvoj fiskalnoj i ekonomskoj politici Vlade mi govorimo. To zapravo znači, ako se zna da je Vlada od samog formiranja pristupila fiskalnoj konsolidaciji, što se ogledalo još privremenim finansiranjem iz, ako se ne varam juna 2008. godine, zatim restriktivnim budžetom već donetim za 2008. godinu, još restriktivnijim budžetom i nastavkom finansijske konsolidacije u 2009. godini, 2010. godini i 2011. godini, možemo da zaključimo da rebalans budžeta zapravo prati tu liniju i predstavlja deo tog kontinuiteta finansijske konsolidacije javnih finansija Republike Srbije.
O čemu se ovde zapravo radi? Neću puno ponavljati, pošto je i gospodin premijer na samom početku, a i neki poslanici su rekli da se ovde radi o izmenjenim makroagregatima, prvenstveno u delu koji se odnosi na projekciju rasta BDP. Došlo je do smanjenja projekcije BDP na 2% kao posledica novog talasa svetske ekonomske krize. Srbija nije izolovano ostrvo. Predstavlja deo evropske i svetske ekonomije i sasvim je logično da problemi koji postoje u okruženju se prenose i na našu zemlju.
Kao posledica smanjenja stope rasta BDP očekuje se smanjenje prihoda ili javnih priliva po osnovu poreza na dodatu vrednost u iznosu od 14,5 milijardi. Sa druge strane, imali smo u ovom visokom domu nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je drugačije preraspodelio porez na dohodak građana, umesto dotadašnjih 60-40% u korist centralnog budžeta, mi ćemo u narednom periodu imati mnogo izdašnije finansiranje iz ovog poreskog instrumenta lokalnih samouprava i to u iznosu od 80%.
Sve u svemu, konstatujemo da su javni prihodi smanjeni za 19 milijardi dinara i 19 milijardi dinara ne predstavljaju ovaj zbir smanjenja prihoda od PDV i smanjenog zahvatanja kod poreza, jer se planiraju i neka povećanja kod nekih drugih poreskih instrumenata.
Više puta je ovde u raspravi istaknuto da su javni rashodi ostali potpuno nepromenjeni, tačnije za manje od 0,5% su uvećani, za tri milijarde oni iznose 850 milijardi, ali upravo zbog promene tih makroagregata bilo je neophodno promeniti strukturu javnih rashoda. Ovde bih istakao prvu, odnosno pored kontinuiteta drugu ključnu karakteristiku koja odlikuje ekonomsku i fiskalnu politiku ove vlade za sve vreme njenog trajanja, a to je jedna visoka socijalna odgovornost.
Dakle, zbog toga što je inflacija bila veća od planirane, za šta ne možemo direktno kriviti Vladu i njenu ekonomsku politiku, znamo vrlo dobro da je inflacija posledica skoka cena hrane, što je karakteristika ne za našu zemlju, nego za čitavo okruženje, došlo je do prilagođavanja rasta plata i penzija umesto 2,9% na 5,5%. Zato je neophodno izvršiti restrukturiranje javnih rashoda da bi se ovi izdaci koji su veći od 12 milijardi dinara pokrili kroz uštede na drugim pojedinačnim pozicijama. Te druge pozicije su smanjeni transferi za 1,7 milijardi, pozicija koju danas niko nije pominjao, to su smanjenja kamata. Šta nam ovo govori? Smanjenje kamata su posledica apresijacije dinara, znači, bolje, odnosno jače domaće valute. To smanjenje kamate iznosi oko 2,8 milijardi na godišnjem nivou. U tom delu je takođe pronađen prostor za pokriće ovih novih neplaniranih rashoda u delu izdataka, odnosno transfera ka Fondu PIO.
Dolazimo do kapitalnih izdataka. Ova cifra od osam milijardi naizgled deluje da je vrlo visoka, imajući u vidu da Vlada paralelno sa socijalno odgovornim budžetom i ekonomskom i fiskalnom politikom vodi sve vreme anticikličnu politiku, pošto je imala tu nesreću da se nađe u sred nezapamćene svetske ekonomske krize i da mora da proaktivno deluje na podizanje privredne aktivnosti. Ona naizgled deluje da je visoka. Međutim, ako se zna da je deo sredstava iz poreza na dohodak građana prepušten lokalnim samoupravama, sasvim je logično bilo da se jedan deo kapitalnih izdataka transferiše kao odgovornost lokalnih samouprava. Ako se ne varam, to je tih pet ili 5,5 milijardi dinara koje su transferisane ka lokalnim samoupravama. Ostatak od osam milijardi je pronađen u kapitalnim projektima koji se i dalje nalaze na nivou centralnog budžeta sa aspekta njihovog finansiranja.
Međutim, ono što je važno, nisu ugroženi centralni kapitalni projekti. Drugim rečima, anticikličnost u ekonomskoj i fiskalnoj politici Vlade i dalje nastavlja da se u kontinuitetu primenjuje, kapitalni projekti poput Koridora 10, most Zemun – Borča, izgradnja stanova itd, da ih ne nabrajam, i dalje nastavljaju da se u punom intenzitetu finansiraju iz budžeta u skladu sa prethodno predviđenim sredstvima, a to finansiranje će pozitivno uticati na sveopštu privrednu aktivnost, pre svega na aktivnost u građevinarstvu, kako niskom, tako i visokom građevinarstvu.
Sa druge strane, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o deficitu, poštujući vaše vreme i poštujući sve ono što su do sada moje uvažene kolege poslanici govorili i, naravno, ono o čemu je govorio gospodin premijer, gospodin Cvetković, na početku, u svom ekspozeu.
Prvo i osnovno, deficit u svakoj zemlji, pa i u našoj, treba da bude instrument za realizaciju ekonomske politike. Bila su neka vremena kad su mnogi govorili kako deficit treba da bude na nuli i da je to vrhunski domet. Nije tačno. Deficit mora da postoji. Što je veći deficit, naravno, u granicama koje su definisane pre svega Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, ima više prostora da se anticiklično deluje u periodu kada usled ekonomske krize dolazi do privrednog zaostajanja, odnosno dolazi do smanjenja sveukupne privredne aktivnosti. On je ovim predlogom povećan sa 4,1 na 4,5%.
Međutim, treba razlikovati različite nivoe deficita, i to je gospodin premijer na početku objasnio. Imamo deficit u užem smislu reči, deficit centralnog budžeta i imamo deficit u širem smislu reči, deficit takođe centralnog budžeta. Ako se posmatra deficit centralnog budžeta u širem smislu te reči, on je manji za devet milijardi, jer se ostvaruju uštede na pojedinim pozicijama koje nisu obuhvaćene, govorim o sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, drugim rečima, na računu u trezoru će biti više u iznosu od devet milijardi koje se svakako mogu interventno koristiti, ukoliko je to neophodno, za pokriće postojećeg deficita, a videćete kasnije da nije neophodno, pošto je deficit već u ovom trenutku u potpunosti pokriven iz realnih izvora.
To upravo dovodi do jednog naizgled paradoksa, a suštinski vrlo lako objašnjive situacije – da je deficit opšte države, kada se uključe sada i budžeti AP i budžeti lokalnih samouprava i preduzeće Javnog preduzeća "Putevi Srbije", da deficit opšte države manje raste nego što raste deficit centralnog budžeta. Možda je ovo malo komplikovano za objašnjenje, ali, šta sam ovim hteo da kažem? Pronađeni su i drugi prostori za nove uštede kojima se obezbeđuje realizacija ovakvog budžeta koji je definisan rebalansom budžeta. Dakle, ti drugi prostori su, kao što sam pomenuo, smanjenje rashoda i to u onom delu bilansa budžetskih korisnika na poziciji sopstvenih prihoda.
Ono što je važno to je da je pokriće deficita u potpunosti obezbeđeno iz realnih izvora i da je obezbeđeno odmah sada. Ono što je još važnije, u ovom trenutku država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ima u potpunosti obezbeđen budžetski deficit i za prvu polovinu cele naredne godine. Drugim rečima, ova vlada ne vodi računa samo o periodu, ono za šta je mnogi optužuju, od danas do sutra, nego ima i taj srednjoročni pogled, razmišljajući o tome kako će se deficit budžeta za 2012. godinu pokrivati, a kao što sam rekao, on je obezbeđen iz realnih izvora. Ti realni izvori ne ugrožavaju domaću likvidnost.
Svedoci smo da svi govore o tome da je likvidnost privrede Srbije najveći problem. Ja bih se usudio da se složim sa mnogim kritičarima, međutim, Vlada je emitovanjem evro-obveznica na međunarodnom tržištu zapravo pokazala kako jedna odgovorna vlada može da se odnosi upravo prema vlastitom privrednom ambijentu. I mislim da su tu postignuti višestruki pozitivni efekti. Prvo, likvidnost unutrašnja nije ispumpana. Svakako da bi bilo mnogo lakše da se zadužuje kod domaćih banaka, možda bi mogli da se ostvare povoljniji uslovi u pogledu cene, ne i u pogledu ročnosti, ali bi to direktno uticalo na sveukupnu privrednu likvidnost, banke bi radile sa državom a ne sa privredom, što je njihov primarni zadatak. Ja to ocenjujem kao jedan izuzetno dobar i kvalitetan potez koji je Vlada napravila.
Sa druge strane, emisija međunarodnih obveznica je pokazala nivo kredibiliteta naše države, a on se ogleda u činjenici da je zainteresovanost za kupovinu evro-obveznica bila dva puta veća od nominalne vrednosti emisije, da su u tome učestvovali više od 80 investitora iz više od 16 zemalja, i to ne samo investicioni fondovi nego i drugi pravi investicioni fondovi. Šta hoću da kažem? Emisijom evro-obveznica smo zapravo pokazali da svet i te kako ima veliko poverenje u ono što država Srbija radi, odnosno u ekonomsku i socijalnu politiku koju Vlada Republike Srbije radi.
Mi smo u proteklih nekoliko meseci imali prilike da ugostimo dva nobelovca i jednog, možda najpoznatijeg u ovom trenutku, profesora ekonomije u SAD. Imali smo Roberta Mandela koji je rekao da je zadivljen kako je Srbija bez posledica prošla kroz svetsku ekonomsku krizu. On je, gospodo, nobelovac i ako ga vi ne cenite, ja ga poštujem i cenim. Imali smo pre toga Stiva Henkea, čuvenog profesora sa Univerziteta "Džons Hopkins", koji je takođe konstatovao da su makroekonomski agregati tokom krize sačuvani, da je Vlada imala pametnu ekonomsku politiku koja se pre svega ogledala u toj anticikličnosti u delu fiskalne politike i da zahvaljujući tome mi danas imamo vrlo jak finansijski sektor i relativno očuvan realni sektor.
Želim još nešto da vam kažem. Naravno, iskoristiću vreme do kraja, ali sada, u ovom delu, želim da vam kažem da je deficit koji država Srbija ima u budžetu, govorim o budžetskom deficitu, najmanji u odnosu na deficite svih drugih zemalja u okruženju, izuzev Rumunije, koja je ušla u strukturnu fiskalnu konsolidaciju. Ako se ne varam, danas je deficit u Grčkoj 8. Hrvatska ima veći deficit od nas, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, sve zemlje u okruženju, uključujući i Mađarsku. To takođe svedoči o činjenici da su makroekonomski agregati i makroekonomska stabilnost očuvana, zahvaljujući jednoj pametnoj politici koju je Vlada Republike Srbije vodila, a to je politika koja se ogledala u visokoj fiskalnoj odgovornosti, nastavku fiskalne konsolidacije i politika koja je i te kako imala svoj anticiklični karakter sa idejom da se maksimalno pomogne domaćoj privredi da prebrodi teške trenutke u kojima smo se nalazili u protekle dve odnosno tri godine i, naravno, ono što nas očekuje u narednom periodu.
Danas sam čuo mnogo što-šta od poslanika i to neću komentarisati, nije moj posao. Ali, često pominjanje da se mora izvršiti uticaj na centralnu banku da ona nešto uradi, mene iskreno zabrinjava, pošto to znači da mi ovde koji smo predstavnici političkih stranaka koje su parlamentarne stranke zapravo ne poštujemo nezavisnost dve institucije – instituciju centralne banke koja ima vrlo jasan zadatak da očuva makroekonomsku stabilnost i Vlade Republike Srbije, čiji je zadatak da realizuje ekonomsku politiku i naravno fiskalnu politiku. Pominju se neke repo-operacije za koje, ja iskreno, nemam pojma kakve veze imaju repo-operacije sa budžetom Republike Srbije, jer te repo-operacije upravo radi centralna banka da bi na taj način ispumpala likvidnost i smanjila inflacioni pritisak. To je poenta repo-operacija.
Ono što želim još da kažem, to je nekoliko rečenica o javnom dugu. Ima dosta ekonomskih analitičara, ili nazovi analitičara, koji vrlo dramatično projektuju nastupajući period, govoreći o tome kako je javni dug dotakao gornju granicu i kako nas čeka neki apokaliptični period u narednom periodu.
Gospodo, pošto su relativni podaci jedini podaci koji su relevantni, jer ne možemo govoriti o apsolutnoj visini javnog duga, ja želim da vam kažem da je u ovom trenutku javni dug tačno tamo gde je bio 2006. godine. Javni dug je 2006. godine bio negde na nivou oko 46,47% u odnosu na bruto društveni proizvod, a danas je taj javni dug manji. Danas je javni dug 44%, to kad se uključe emisije evro-obveznica, a sa apricijacijom dinara verovatno je i niži u ovom trenutku, nemam baš današnje, najnovije rezultate. Siguran sam da će do kraja godine javni dug biti na nivou od 42%.
Javni dug se sve ovo vreme, od 2007. godine, kretao ispod 45%. To je period za koji je odgovorna ova vlada. Period za koji su odgovorne neke druge vlade se odlikuje drugačijim podacima. Mi smo imali od 2003, odnosno od 2002. godine, da ne zaboravim i tu prethodnu vladu, kada je izvršen otpis, odnosno uspešni pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom, imali smo smanjenje ukupnog javnog zaduženja, koje je iznosilo na nivou od oko 70%. Kasnije dolazi do smanjenja, ali to smanjenje je bilo na nivou od 60%. Tek dolaskom gospodina Cvetkovića za ministra finansija, kasnije za premijera, dolazi do obaranja, ne kažem da je to isključivo njegovom zaslugom, ali kažem da se to poklapa sa prirodom kad je neko odgovoran za tako nešto, dolazi do obaranja javnog duga ispod nivoa od 50%.
Istina, ne treba zaboraviti, i ja želim to da kažem, da je privatni dug, takođe, vrlo visok, ali isto tako ne treba zaboraviti da je taj privatni dug nastao do 2008. godine. Nije nastao u mandatu Vlade Republike Srbije. Ono što se desilo u mandatu Vlade Republike Srbije, to je da je zahvaljujući jednoj vrlo uspešnoj inicijativi, zajedno sa Centralnom bankom, ostvaren taj tzv. Bečki dogovor, gde su se banke obavezale da drže nivo izloženosti, onaj koji je zatečen pre 2008. godine.
Dakle, želim da kažem da je priča oko javnog duga neretko populistički korišćena, da se neretko koristi za samoreklamerstvo i promociju tzv. analitičara i da te apokaliptične priče najčešće nisu tačne, na svu sreću.
Da rezimiram ono o čemu sam govorio. Rebalans budžeta jeste tehnički dokument i on sledi memorandum o ekonomskoj i fiskalnoj politici. Za njega će, naravno, poslanici poslaničke grupe ZES glasati. On predstavlja nastavak fiskalnog prilagođavanja jedne odgovorne politike Vlade, u skladu sa definisanim memorandumom o ekonomskoj i fiskalnoj politici. On predstavlja rezultat balansa socijalnog i razvojnog uticaja. Videli ste, socijalna funkcija se pojačava restrukturiranjem rashoda, ali ne na uštrb ključnih kapitalnih izdataka. Predstavlja poštovanje, striktno pridržavanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti.
Moram samo da kažem da se radi takođe i o planiranju unapred. Ono što nas čeka u narednom periodu, to je suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanjem.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Jednu rečenicu, ako mogu samo da završim, gospođo predsedavajuća, ako se kolege narodni poslanici ne ljute. Hvala.
Dakle, ono što želim da kažem, očekuje nas u narednom periodu svakako suštinsko strukturno fiskalno prilagođavanje i bilo bi dobro da mi ovde u parlamentu imamo konsenzus oko tog neophodnog koraka, koji će zaista obezbediti trajnu samoodrživu stabilnost javnih finansija Republike Srbije. Hvala vam.
Po Poslovniku, čl. 101. i 103. Gospodine Aligrudiću, zaista ste pokazali kako izgleda vaše shvatanje demokratije. Ako sam dobro razumeo, vaše shvatanje demokratije jeste da vladajuća većina ovde demonstrira silu nad manjinom u Parlamentu.
Gospodine Aligrudiću, podsetiću vas da je u ovom parlamentu bila rasprava o poverenju tada ministra Batića, pa kasnije čitave Vlade, a da se to isto dešavalo, po istom Ustavu na koji ste se pozvali i koji vam je navodno omogućio da izbegnete raspravu o poverenju prve Vlade dr Vojislava Koštunice. Prema tome, to je shvatanje demokratije. Ne morate se zaklanjati iza Ustava onda kada treba nešto drugo da sakrijete u radu Vlade, nego dopustite manjini da raspravlja o tome kako Vlada radi i da ovde argumentovano pokušava da ukaže na neke neefikasne procedure koje Vlada sprovodi.
Šta želim da kažem? Shvatanje demokratije se ne ograničava niti prestaje sa Ustavom, kakav god da je on. Znači, po tom istom Ustavu Vlada dr Zorana Đinđića je ovde obezbedila raspravu opozicionim poslanicima o poverenju jednog ministra i kasnije o poverenju čitave Vlade. E, to je bilo, gospodine Aligrudiću, shvatanje demokratije.
Što se tiče glasanja u Parlamentu, nije tačno da opozicija, po definiciji, mora da bude protiv svih predloga koje predlaže Vlada. To je, takođe, DS pokazala dok je bila opozicija.
Vi se sećate, ja sam obrazlagao Predlog zakona o stečaju zato što vaš ministar nije imao pojma o tom istom zakonu, jer ga nije ni spremao. Isto tako se sećate da je čitav niz zakonskih projekata spremljeno od prethodne Vlade, od Vlade dr Zorana Đinđića, a usvojen od strane Vlade dr Vojislava Koštunice i da su poslanici DS, tada manjina i opoziciona stranka u Parlamentu, glasali za te zakone.
To je bilo shvatanje demokratije. Građani su znali da ocene koje su političke stranke konstruktivne, a koje ne, i to se videlo kasnije na izborima. Kako radite, tako ćete na izborima i proći. Hvala. (Aplauz.)