Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Gospodine ministre, predložila sam amandman koji predviđa da se sa razdela 20 Ministarstva privrede, aproprijacije koja iznosi 20 milijardi, a namenjena je procesu restrukturiranja preduzeća ili, kako se ovde u ovoj raspravi o budžetu već odomaćilo, za otpuštanje zaposlenih, da se sa te aproprijacije izdvoji 500 miliona dinara i prebaci Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.
Zašto? Zato što, kada smo ovde nedavno raspravljali o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja, inače sam mislila da taj zakon nije neophodan i da postojeća zakonska regulativa dobro uređuje njihovu zdravstvenu zaštitu, tada smo konstatovali da najmanje 500 miliona nedostaje za lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su deca, trudnice, porodilje, osobe sa invaliditetom, stariji od 65 godina, izbeglice, raseljeni i da ne nabrajam. To je 16 kategorija stanovništva i za njih država plaća osiguranje. Ta sredstva su već godinama nedovoljna. U samom finansijskom planu Fonda zdravstvenog osiguranja stoji da su sredstva za ova lica iz člana 22. dvadeset puta manja nego što je to neophodno.
Amandman je odbijen. Kaže se da je ova aproprijacija od 20 milijardi optimalno planiran. Sigurna sam da delim ubeđenje i uverenje većine poslanika ovde, da ako postoji neka aproprijacija u predloženom budžetu koja je potpuno subjektivno voluntaristički planirana, to je sigurno ova aproprijacija u razdelu Ministarstva privrede od 20 milijardi. Nešto slično je tvrdio i sam ministar na Odboru za finansije kada je rekao da on u stvari ne zna koliko je novca neophodno, a budući da još nemamo ni zakon o stečaju ne zna koliko ljudi će ostati bez posla, misli 20 hiljada. To će sve biti ljudi bez zdravstvenog osiguranja, koji su obuhvaćeni članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i ništa nije prirodnije nego da deo sredstava ode u zdravstveni fond. Zahvaljujem.
Hvala vam gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, mislim da je Vlada trebala ozbiljnije da pogleda ovaj amandman poslanika Dinkića, zato što smo i mi u načelnoj raspravi ukazivali da prvi put imamo posla sa budžetom u kojem se na potpuno jasan, otvoren način sav teret krize i problema javnih finansija i spoljnjeg duga prevaljuje na leđa građana.
Dakle, imamo takvu situaciju da skoro zamrzavamo sa ovakvom indeksacijom plate i penzije. Imamo povećanje troškova života kroz povećanje PDV, imamo, sama Vlada to kaže, i treba da očekujemo dalji pad zaposlenosti, a s druge strane država, njeni troškovi oni rastu.
Dakle, ono što je očigledno kad se pogleda budžet uzaludna će biti žrtva životnog standarda svih građana, s obzirom da se na rashodnoj strani ništa ozbiljno ne dešava. Kada se pogleda šta se stvarno dešava u našoj ekonomiji i javnim finansija, vidi se da se neke mere moraju hitno preduzimati. To je restrukturiranje, saniranje najvećih javnih preduzeća, privatizacija, ali to ne vidimo kroz ovaj budžet koji nam je predložen, da će se dešavati. Vidimo tu veliku, rekla bih praznu priču o ličnim kartama i ništa više od toga.
Isto tako, se polaže neka čini mi se naivni optimizam, da donošenjem nekih propisa o platim razredima će se nešto bitno promeniti, a imamo tako očite probleme sa troškovima kamata i sa potpuno nerestrukturiranom situacijom u velikim preduzećima.
Pri tom, troškovi nekih javnih preduzeća dramatično rastu. Godine 2012. „Srbijagas“ je bio dužan 400 miliona evra. Danas više od milijardu. Dakle, od 2012. godine do danas njihov dug je veći tri puta. Ništa ne vidimo da se tu dešava. Zato u ovakvoj situaciji kad nema hrabrih mera na planu, dakle, rešavanje situacije sa javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju jedina delotvorna mera i ona koja odmah može da se uradi, to je pokušaj da se smanji dug kreditima koji bi bili jeftiniji i na taj način teret kamata i ovo naročito u narednoj godini pokuša da se drastično smanji. Hvala.
Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, kolege poslanici, slažem se sa amandmanom koleginice Božanić, naročito u ovom delu u kojem se predviđa smanjenje sredstava za modernizaciju informacionog sistema Poreske uprave, koji je ovde planiran skoro milijardu i 200 miliona.
Postavlja se pitanje da li u ovoj godini štednje treba ovolika sredstva izdvojiti za Poresku upravu, tim pre što cela ta priča o modernizaciji Poreske uprave, nažalost, nije donela ozbiljne rezultate.
Godina 2013. je bila proglašena godinom nulte tolerancije prema poreskoj utaji, a ispostavilo se da je dramatičan pad prihoda od poreza zabeležen upravo u toj godini.
Ono što je primetio Fiskalni savet to je da su strašno optimistična očekivanja da će porasti naplata poreza u 2014. godini, da će se smanjiti siva ekonomija. Naprotiv, kad god povećavate poreze, možete očekivati da dobar deo toga ode u crnu zonu.
Ono što je jako važno, Fiskalni savet primećuje, rekla bih s pravom, da ta modernizacija Poreske uprave, koja podrazumeva da ćemo iduće godine imati mogućnost samo objedinjenom elektronskom uplatom isključivo tako da prijavljujemo porez, da je to jako rizičan potez na koji se nisu opredelile mnogo uređenije poreske administracije, kao što je, na primer, administracija SAD i Engleske. Mislim da se prosto ide u jednu avanturu koja ne garantuje srećan ishod, povećanje naplate, a ogromna sredstva su i u ovoj godini, a kako vidimo i u budžetu 2014. godine planirana za ove namene. Hvala.