Znači, povredili ste pravo narodnog poslanika da govori o amandmanu koji je podneo, tako što je u drugoj rečenici…

Gospodin ministar je sada upravo rekao jednu stvar koja je mene jako zbunila. Rekao je da zakon mora da bude izraz saglasnosti i da mora da uzme u obzir mišljenja raznih ministarstava i mi to naravno kao narodni poslanici znamo. Normalno je da svaki zakon prođe razne savete u Vladi, razna radna tela i da se o tome izjasni svaki onaj ministar i svako ono ministarstvo koje ima neke dodirne tačke sa jednim predlogom zakona.
Ono što mene strašno čudi je to kako da onaj deo koji je govorio o nacionalnim penzijama i o predlogu za ukidanje nacionalnih penzija nije prošao tu vrstu saglasnosti u Vladi Republike Srbije? Imamo jednu čudnu situaciju da se podnosi predlog zakona, a da onda predsednik Vlade kaže – a, ne, ja se ne slažem sa tim u stvari predlogom da se ukinu nacionalne penzije i one treba da se vrate.
Dakle, u kojoj meri onda mi jedan predlog zakona zaista usklađujemo na Vladi, a u kojoj meri ne usklađujemo? Da li je tu ministar, kada je predlagao ovaj zakon, možda malo računao na neku vrstu neukosti ove Vlade u pitanjima kulture, pa je tako predložio neke stvari koje je mislio da će proći, a one u stvari nisu prošle? Ili je računao na neke druge stvari? U svakom slučaju, to je nešto što vrlo zbunjuje, i našu javnost, a i nas kao narodne poslanike. Kako to da neke stvari usklađujete, a da neke stvari, ključne, ne usklađujete?

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Nisam nikog htela da uvredim, ali sam htela samo da kažem sledeće. Znači, Nacionalni savet za kulturu je u toku pripreme ovog zakona izneo negativno mišljenje o ovom predlogu o ukidanju nacionalnih penzija. Vi taj predlog niste uzeli u obzir kada ste predložili Nacrt zakona na Vladi. Sa tim vašim zakonom, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je prošao Vladu, a onda je predsednik Vlade rekao da se on slaže sa mišljenjem Nacionalnog saveta za kulturu da ne treba ukinuti nacionalne penzije.
Ovo je vrlo zbunjujući proces i postupak. Na koji način se zapravo donose zakoni? Na koji način funkcioniše vaše ministarstvo u okviru Vlade Republike Srbije? To je nešto što mi želimo da znamo kao narodni poslanici, a žele da znaju i kulturni poslenici i umetnici zbog toga što deluje da postoji jedna velika ne usaglašenost u delovanju vašeg ministarstva sa svim onim institucijama na koje se pozivate i za koje kažete da usaglašavate sa njima svoje delovanje.

Prva stvar, mi smo predvideli brisanje ovog amandmana, odnosno brisanje ovog člana zato što je nepotreban, on je deklaratoran. To je predviđeno osnivačkim aktima svake ustanove kulture, šta ona radi i zašta je nadležna.
Što se tiče jednoumlja, nikako niste mogli da zaključite iz mog izlaganja da sam ja za jednoumlje, ja sam samo rekla sledeće – ministar se poziva na potrebu usaglašavanja pri izradi zakona sa raznim ministarstvima i sa raznim institucijama.
Moje pitanje je bilo – da li je ministar kada je predlagao nacrt Vladi istakao da je bilo neslaganja u pogledu predloga da se ukinu nacionalne penzije, kao što je on predložio, pa da li je naveo da su vrlo važne institucije kao Nacionalni savet za kulturu bile protiv tog predloga iznesenog u nacrtu? Da li se o tome raspravljalo na Vladi? Po mom mišljenju trebalo je.
To je nešto što bi govorilo o tome da postoji demokratsko debatovanje u Vladi o tome šta stiže pred Skupštinu. Očigledno je da toga nije bilo, jer ne verujem da bi nakon takve jedne debate predsednik Vlade morao u poslednji čas da iskače svojim apelom u javnost, pred Skupštinu Srbije u trenutku kada mi već raspravljamo o tom predlogu i da predlaže da se takva jedna odredba predviđena Predlogom zakona ukida. Dakle, to je moje pitanje.
Druga stvar koju želim da kažem, ovaj zakon se ne donosi samo za kulturne poslanike i umetnike i verujem da ćemo se tu složiti. Za njih je vrlo važan, jer to je njihov posao i to je njihova profesija i to je njihova posvećenost kako ste ispravno rekli. Ali, ovaj zakon se donosi za sve građane Srbije i donosi se za državu i narod u celini.
On je strašno važan, zato što smo mi jedna, ako hoćete i kulturno razorena zajednica mnogim ratovima, dubokim krizama, velikim sumnjama, građani zbunjeni raznim reformama i promenama koje se sprovode već 20, 30 godina. Kultura nam je stalno u opasnosti, a jedan narod mora danas da pravi one vrednosti i da stvara onu baštinu koja će budućim generacijama biti neka vrednost. Mi to moramo da ustanovimo ovakvim zakonima o kulturi.
Bojim se da ovakav zakon o kulturi to u značajnoj meri onemogućava ministre. Mi naravno moramo čuvati našu baštinu koju su nam ostavili naši preci vekovima unazad, ali moramo zakone praviti tako da oni omoguće ozbiljno stvaranje kulturnih dobara i vrednosti danas. Bojim se da ovo nije najbolji put.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Samo da otklonimo jednu sumnju zbog čega insistiram na tome kako je taj predlog prošao Vladu i kako je stigao pred Skupštinu i zašto je predsednik Vlade morao da reaguje u poslednji čas. Evo, neću da koristim onu reč koju sam malopre rekla. Nije bitna ona, bitan je proces donošenja zakona.
Evo zašto, ministre, odnosno gospodine predsedavajući, pa vi kažite ministru. Zbog toga što je način na koji je ovaj predlog zakona stigao u Skupštinu, pa onda opovrgnuta jedna od ključnih odredaba od strane predsednika Vlade, ugrozio kredibilitet ministra kulture i Ministarstva kulture. Zbog toga što bi svi kulturni poslanici i svi umetnici očekivali da je baš ovo ministarstvo na najbolji mogući način iskoordinisalo sva ministarstva, sve nadležne institucije, donelo jedan predlog, predložilo Skupštini predlog zakona koji bi bio usaglašen. Način na koji je predsednik Vlade reagovao povodom ovog zakona govori da to nije učinjeno. Nama je kao građanima ove zemlje zbog toga krivo i žao nam je što Ministarstvo kulture na taj način gubi kredibilitet.

Mislim da gospodin ministar ne pravi razliku između političke stranke i ministarstva, a s obzirom na mesto gde se mi nalazimo. Dakle, naš je zadatak kao narodnih poslanika, koji biraju ministre i Vladu, da se staramo o tome da oni imaju određeni kredibilitet u javnosti i u oblasti koju pokrivaju. Nije zadatak ministra da se stara o političkim strankama koje čine parlament, zato što je on ovde biran.

Poštovana predsednice Skupštine, predsedniče Vlade, ministri, poštovani predstavnici Vojske Srbije i kolege narodni poslanici i koleginice narodni poslanici, dočekali smo i ovaj dan, reče premijer, vrlo redak, kad smenjujemo jednog od ministara ove Vlade na predlog predsednika Vlade. Gašić je mogao biti smenjen i na drugačiji način, mogao je podneti ostavku. Onda bi bilo uverljivo da je njegovo kajanje i njegovo izvinjenje zaista iskreno i ozbiljno.
Prošlo je skoro puna dva meseca od dana kada je Bratislav Gašić javno, pred kamerama, izjavio, izgovorio – što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu. Žene u Srbiji doživele su još jedno poniženje, još jednu uvredu, zgražanje, iznenađenje i gnušanje prohujalo je Srbijom, društvene mreže su se usijale, novinari su se javno organizovali. Mediji su probili zid tišine i organizacije za ljudska prava podigle su svoj glas. Reakcija je bila tolika da ni premijer više nije mogao da brani Bratislava Gašića, iako je to bio želeo.
Premijer je rekao da je Gašić dobro obavljao posao ministra i da je ova izjava jedini razlog za smenu. Najavio je njegovu smenu pre više od mesec i po dana. Prelomio je danas, odnosno predlažući ovu sednicu, predstavljajući pri tom svoju odluku kao veliku žrtvu koju prinosi građanima Srbije jer se odriče svog dobrog, gotovo najboljeg druga.
Zašto je ovo pitanje smene Gašića tako dugo odlagano? Ima jedan vrlo jednostavan razlog. Ne možemo se oteti utisku da ova današnja sednica zapravo treba da doprinese stvaranju jednog predizbornog raspoloženja na pragu novih izbora, nove predizborne kampanje. Ovom sednicom Vlada i premijer žele da postignu jedan važan cilj, licemerno se udvarajući ženama koje čine tako veliki procenat našeg biračkog tela, stvaraju iluziju svoje principijelnosti pobornika rodne ravnopravnosti, boraca protiv diskriminacije i zastupnika evropskih vrednosti.
U tom svetlu, u svetlu tih predstojećih izbora treba gledati ovu sednicu. Inače je ministar Gašić mogao sam podneti ostavku i mi danas o tome ne bismo razgovarali. Dakle, namera je ove Vlade i ove vladajuće većine da od ove sednice napravi svoj poen i od smene Gašića takođe, umesto da to bude tema njene odgovornosti.
Demokratska stranka će, naravno, glasati za smenu Bratislava Gašića, sa ogromnim zadovoljstvom, ne deleći pri tome premijerovo uverenje i uverenje većine o izvrsnosti Gašića kao ministra odbrane, zato što poštujemo ono što su govorili mislioci, teoretičari, stvaraoci socijaldemokratske misli koju mi danas poštujemo, da se sloboda u jednom društvu meri stepenom slobode žena u tom društvu.
Ljudi koji predstavljaju ovu zemlju i građane ove zemlje, ljudi koji imaju najviše pozicije… Govorim o pristojnosti, kolege iz vladajuće većine, pa bi bilo dobro da pokušate da malo u skladu sa tim uskladite svoje povike. Dakle, oni ljudi koji u ovoj zemlji imaju najviše položaje, koji predstavljaju građane ove zemlje, oni daju ton, oni trasiraju vrednosni sistem. Vi to činite jezikom koji koristite i konkretnim ponašanjem kojim se predstavljate građanima Srbije. Vi pokazujete šta je poželjno ponašanje u jednom društvu, vi dominantno, i ako se ministri na taj način ophode prema ženama, da li onda treba da nas čudi što takav isti jezik nailazimo na ulici, u saobraćaju, autobusima, medijima, školama, itd? Pa, uvažavaju da i seksistička izjava ministra Gašića je ogromna sramota ove Vlade.
U ovom našem društvu koje je tradicionalno antižensko, u kome postoje talozi ratnog i ratničkog nasilja, u kojem caruje porodično nasilje, o tome imamo statistike svakog dana, gde je govor mržnje prema ženama utkan u svakodnevni život i praksu, gde se diskriminacija nad ženama događa onda kada traže posao, a onda kad ga nađu, onda se ucenjuju da ne smeju imati decu jer će dobiti otkaz, e u takvom društvu pre 15 godina ova zemlja je rešila da donese Strategiju za rodnu ravnopravnost, zakone kojima će se štititi rodna ravnopravnost, zakone protiv diskriminacije, između ostalog, i nad ženama.
Svojom izjavom Bratislav Gašić je povredio zakone ove zemlje. Ovo nije zato pitanje samo njegove pristojnosti ili nepristojnosti. Mi ne prihvatamo da se ova rasprava vodi samo u tim okvirima. Zakone ove zemlje povredio je ministar Gašić.
To što je ta izjava usmerena na novinare, odnosno na novinarku, još više je razlog za osudu Bratislava Gašića, jer to je pokazatelj njegovog odnosa prema javnosti. Ministar koji želi da mu novinari kleče, to govori o razumevanju slobode medija. Kako li se tek obraća novinarima onda kada nema kamera?
Da li je, međutim, ova izjava Bratislava Gašića bila slučajna? Da li mu se ona omakla ili ne? Da li je ona u suprotnosti sa tonom i stilom komunikacije koju nameće ova Vlada od 2014. godine, ali i od 2012. godine? Nema veze, jer već četiri godine imamo isti javni diskurs. Nije, i zato mi ne verujemo da mu se ona omakla.
Svakodnevno ljudi iz Vlade, od republičkog do lokalnog nivoa, raznim nivoima neprikladnih izraza i jezika zapljuskuju našu javnost. Politički dijalog u našoj zemlji lišen je svakog dostojanstva i odnosi među političkim protivnicima i kritičarima Vlade su potpuno neprihvatljivi za jednu demokratsku zemlju. Kreira se i podstiče tabloidna mašinerija kojom se narušavaju osnovna prava i slobode i krše zakoni ove zemlje. O tome govore međunarodni dokumenti, neću da ih citiram. Štancuju se partijska saopštenja sa takvim jezikom mržnje. Mi znamo da to izvire iz nasleđa prakse „Velike Srbije“. Mi to svi prepoznajemo, ali prepoznaju i građani Srbije. Onda nam se još kaže – pa nas narod bolje razume, jer mi nismo fini, čime se narod još dodatno vređa jer se unižava i prihvata kao neki prost narod. Mi ne verujemo da je naš narod prost.
Setimo se tih izjava. Hoćete da nekoliko njih nabrojim? „Da treba da se iskoreni seme zla Dragana Đilas“, „Pajtić je umobolnik i psihopata“, „opozicija je peta kolona“, i zbog te izjave se premijer izvinjavao, „počistićemo svoje političke protivnike“. Evo nedavno je jedan od ministara rekao da lekari koji nisu zadovoljni treba da se isele, apropo iseljavanja, a građani koji nisu zadovoljni treba da nađu drugu državu.
Gospodine predsedniče Vlade, ako vama stvarno smeta izjava vašeg omiljenog partijskog druga i ministra, zašto ste i kako mogli za svog savetnika da uzmete Dominik Štros Kana, čoveka koji je u svojoj vlastitoj stranci i vlastitoj zemlji postao kontaminiran, nepodoban, neprihvatljiv, a upravo zbog onoga odnosa prema ženama koji mu se spočitavao opravdano ili neopravdano, to je stvar institucije te zemlje? Nasuprot njegovoj ogromnoj stručnosti, koju niko ne spori, njemu su javne funkcije u njegovoj zemlji i u široj javnosti u normalnom i demokratskom društvu, svuda postale nedostupne, ali vama izgleda nisu smetale.
Ispad Bratislava Gašića nije samo njegova sramota, nego je sramota i odgovornost Vlade u celini, a najviše predsednika Vlade, jer je on njegov izbor. To je njegov čovek, to je potpredsednik vladajuće stranke. Kako predsednik Vlade želi da mu verujemo da sa takvim kadrovima misli da uredi Srbiju na evropskim principima i temeljima i da u njoj ukoreni evropske vrednosti, ljudska prava i slobode? Nama je teško da u to verujemo, ali verujemo čak u vašu dobru nameru.
Predsedniče Vlade, vi volite da se pozivate na nemačke primere i nemačke političare. Pretpostavljam da znate i primer predsednika nemačke Vlade Vili Branta koji je onog trenutka kada mu je prikazano da je jedan njegov ministar radio za neke strane službe podneo ostavku. Podneo je ostavku zbog pogrešnog izbora svog, zbog svoje odgovornosti za pogrešnu procenu pri izboru svog saradnika. To je vrlo poučan primer.
Sada dolazimo do još jednog ključnog pitanja – da li je ova izjava jedini razlog zašto je trebalo razrešiti i smeniti ministra Bratislava Gašića? Nije i razlog za njegovu smenu je dosta dugačak. Lista razloga za njegovu smenu je dosta dugačka.
Od samog početka Bratislav Gašić je bio sporan predlog za ministra. Da je smenjen onda kada su se pojavile prve sumnje i prve afere, verovatno ne bi došao u priliku da nam pokaže šta je sve kadar da izjavi. Građani Kruševca o tome dosta znaju.
Bratislav Gašić je u više navrata pokazao da ne poštuje zakone ove zemlje, a ni institucije koje su po zakonu zasnovane. Setimo se slučaja sa Zaštitnikom građana, a kada je Zaštitniku osporio pravo na kontrolu rada državnih organa. Citiraću saopštenje Zaštitnika građana: „Ponašanje ministra Gašića, koji je Zaštitnika ne najavljeno dočekao u kabinetu direktora VBA, na početku i tokom sastanka bilo je ispod svakog institucionalnog i elementarnog nivoa pristojnosti. Ministar je prvo osporio zakonsko ovlašćenje Zaštitnika da pristupi dokumentaciji o slučaju, govorio je o njegovim navodnim političkim ambicijama, predlagao da svoja ovlašćenja iskoristi u pravnom slučaju, prekidao razgovor direktora VBA i Zaštitnika i konačno rekao Zaštitniku građana da je vojsku služio u kantini, kafe kuhinji Svetka Kovača, primorao je Zaštitnika građana da napusti sastanak.“
Setimo se tragedije u helikopteru kada je sedmoro ljudi poginulo. To nije običan slučaj. Tačno je da se nesreće događaju u raznim borbenim dejstvima, vežbama itd. To je jedan rizik koji ide sa tom profesijom i treba duboko žaliti za svim žrtvama tih slučajeva, ali ovo je poseban slučaj zato što se ovde radilo o civilima kojima se želela ukazati pomoć.
Vidite, mi ne želimo da sudimo, ni da proglašavamo krivce. Mi ne precenjujemo svoje nadležnosti, ni svoje moći, ali ako je vladajućoj većini zaista stalo da pokaže odgovornost, zašto nije prihvatila predlog poslanice Gordane Čomić da se u ovoj Skupštini osnuje anketni odbor, koji bi pomogao da se na određeni način, uz ravnopravno učešće svih političkih stranaka prisutnih u ovoj Skupštini, razmotre okolnosti pod kojima je došlo do te tragedije? Ja mislim da bi za sve žrtve te tragedije to bilo od velikog značaja i pomoći, bez politizacije i bez jeftinih političkih poena.
O načinu na koji je Bratislav Gašić rukovodio vojskom, namenskom industrijom, o tome kakav je danas materijalni položaj vojske, govoriće moje kolege.
Da naglasim još jednom, mi ćemo glasati za smenu Bratislava Gašića, ali taj naš glas ni na koji način nije amnestiranje od odgovornosti za sve propuste, kako njega lično, tako i predsednika Vlade i cele Vlade.
Na kraju, još nešto da kažem. Ponekad je u našem društvu mačizam nešto što se olako, čak sa nekom simpatijom, doživljava. Kaže se – on je mačo. Moramo zajedno graditi kulturu i društvo u kome će svaki pojam i pojava mačizma biti osuđena. Zato mačizam, koji je Gašić pokazao u svojoj izjavi, nije slučajan, on se naslanja na jedan način komunikacije u ovoj Vladi, na jedan jezik mržnje koji se pokazuje prema političkim protivnicima, na nasilje koje vidimo u lokalnim izborima, na jedno obmanjivanje građana različitim netačnim statističkim podacima. Verujemo da će građani na kraju krajeva povezati te dve stvari. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Što se tiče toga da nije bilo smene ministara ranije, mislim da, predsedniče Vlade, niste u pravu. Ministar Dinkić je smenjen u naše vreme, bio je razrešen, tako da to nije tačno.
Što se tiče toga da li je trebalo da bude ove sednice ili ne, mi nismo rekli da nije trebalo da bude ove sednice, ali smo smatrali da je trebalo da bude pre dva meseca, a ne da se pravi na početku predizborne kampanje.
Što se tiče legitimiteta, mi vama ne osporavamo legitimitet, mi se ne slažemo sa vašom politikom i sa katastrofalnim posledicama vaše politike. Što se tiče legitimiteta u Vojvodini, taj legitimitet je dobijen na izborima, izbori se dobijaju za četiri godine i kad im dođe vreme, tih izbora će biti. Od svoje odgovornosti ne bežimo.
Što se tiče potpredsednika Ješića, ja imam pitanje logično na osnovu ovoga što ste vi govorili, predsedniče Vlade. Ako vi zastupate mišljenje da mi treba da smenimo potpredsednika Ješića u DS, da li ćete vi smeniti potpredsednika Gašića u vašoj stranci?

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Gospodine predsedniče Vlade, ja zaista najdublje saosećam sa svima onima koji su žrtve bilo kakvog nasilja i koji su na bilo koji način od bilo koga pretučeni u ovoj zemlji. Zaista mi je žao što se to dogodilo i vašem bratu i ne želim ni na koji način da to omalovažavam. Ali, znate, dešavalo se jako mnogo toga ružnog, i nasilja i pretučeni su naši aktivisti i, recimo, na izborima lokalnim u Mionici. Nema još odgovora ko je to počinio. Niko nije priveden pravdi. Ne sećam se da ste reagovali tim povodom, a mislim da je trebalo, kao predsednik Vlade koji želite da uvedete red u ovu zemlju, koja treba da bude zasnovana na evropskim principima, vrednostima. Nama bi kao stranci to značilo jer bi značilo da su naši aktivisti negde jednaki sa svim drugim aktivistima.
Ali, ovo je sednica koja je posvećena ministru Bratislavu Gašiću. Ona je dobila jedan potpuno neočekivani tok. Mi u njoj razgovaramo, o smeni Bratislava Gašića, kao da je on ispao nešto loše vaspitan, da skoro nema kućno vaspitanje pa je izrekao tu izjavu ženama i o olakom klečanju novinarke.
Znate, nije ministar odgovoran zato što je vaspitan ili nevaspitan, nego zato što poštuje vrednosti, moralne norme i zakone ove zemlje. Ja sam danas u prepodnevnoj raspravi rekla upravo to. Nemojte da zamenjujemo teze. Ne razgovaramo mi o njegovoj pristojnosti. Mi razgovaramo o tome da li gospodin Gašić jeste kadar da primenjuje u javnom diskursu, u jeziku koji koristi vrednosti evropske za koje kažete da se vaša Vlada zalaže. E, to je poštovanje zakona koje smo mi doneli - i Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zaštiti od diskriminacije. To je važno u jednoj zemlji koja hoće da bude uređena i koja hoće da bude na moralnim normama zasnovana.
Što se tiče dostojanstva Skupštine, znate, ona se pre svega brani ovde i ne brani se ni na tviteru ni na fejsbuku, ne brani se ni u tim tabloidima koje vi danas citirate i ja zaista ne mogu da se na njih osvrćem i na izjave nekih novinara povodom izjava nekih možda naših funkcionera. Možda je to tačno, a možda nije, znate, tabloide ne očekujem ni da vi citirate. Ne pristoji nijednom ministru, a ni predsedniku Vlade, a ni nama poslanicima da citiramo tabloide, tako da ne želim na to da se osvrćem.
Što se tiče tvitera, tviteri su nešto što nije Skupština. Kad govorimo već o tome i o odgovornosti Bratislava Gašića, ja sam danas pre podne rekla da i vi snosite odgovornost za procenu vaših kadrova u Vladi. Vidite, ja stvarno ne želim nikoga da vređam i mislim da ni u jednom mom nastupu ne možete videti nikakvu uvredu niti iskazivanje bilo kakve mržnje, ali danas sam pomenula, nisam htela da kažem ko je to rekao, ali s obzirom na današnji popodnevni tok sednice ću sada reći. Gospođa predsednica Skupštine današnje je 2014. godine rekla – treba zatrti seme zla Dragana Đilasa. Vidite, ona je samom tom izjavom postala pogrešan izbor za predsednika Skupštine. To je suština priče o izboru dobrih kadrova za funkcije koje predstavljaju. Zato što predsednik Skupštine mora da poštuje jednako svakog poslanika, svaku političku stranku i da omogući da ova institucija zaista gradi jedno dostojanstvo predstavnika svih građana koji su birali različite poslanike i različite stranke. Dostojanstvo Skupštine se brani ovde. Da li vi, predsedniče Vlade, znate šta sve ovde poslanici izgovaraju, pa i ti koje danas branite u ovoj izjavi jer je tviterom nešto pomenuto, na primer gospodin Rističević.
Na koji način se ovde vodi sednica, omalovažavajući svako pravo opozicije? Pa, vidite, danas ste pomenuli legitimitet, da ga mi osporavamo. Mi ga uopšte ne osporavamo vama. Vi ste dobili legitimitet na izborima i to imate, nećemo ga nikad osporiti. Ali, zašto se ponašate kao da nemate dvotrećinsku većinu, nego kao da jedva imate većinu, na taj način omalovažavajući opoziciju, kako se ne čini ni u jednoj demokratskoj zemlji na svetu, bar ne u Evropi kojoj mi težimo? Evo, ja to, moram priznati, ne razumem, a imam vrlo dobru nameru da vas razumem i da kažemo – mi se slažemo sa evropskim putem koji vi, na kraju krajeva, sad hoćete da promovišete.
Ali, ono što hoćemo mi da vidimo, to je da u institucijama sistema mi primenjujemo vrednosti za koje kažemo da ih poštujemo, jer ako ih samo deklarativno izgovaramo a ne primenjujemo, kao što je to učinio Bratislav Gašić, izgovarajući tu seksističku rečenicu protiv žena, onda mi nemamo stvarnu izgradnju evropskog društva u Srbiji. To je naš problem.
Na kraju još nešto hoću da kažem. Potpuno je pogrešno, gospodine predsedniče Vlade, da mi ovde vodimo rat oko toga ko je pristojniji. Mislim da zaista verovatno svaka politička stranka, a možda čak i svaki pojedinac ima nečega čega se može postideti u nekom tom svom javnom diskursu ili nečemu što je radio, nekad nečega što je možda potpisao. Ima nekih knjiga koje ste i vi negde objavljivali dok ste bili još u radikalnoj stranci, u čeljustima, ne znam kako beše, Del Ponte, ima reč neka između, neću da izgovorim.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Nisam ja objavljivao knjigu.)
Vi ste bili recenzent? Navedeni ste kao recenzent, zar ne? Piše u katalogizaciji Narodne biblioteke Srbije.
Na kraju, ja sam vrlo dobronamerna. Želim da razumem da vi ovom današnjem sednicom želite da označite jedan preokret u ponašanju ove Vlade i u javnom diskursu, da želite da kažete – mi ćemo od sada biti zaista mnogo odgovorniji u korišćenju reči…

…u korišćenju dobrog jezika, završavam, i da ćemo nastojati da svoje protivnike sa dužnom pažnjom saslušamo i poštujemo. Mi ćemo vas u tome vrlo svesrdno podržati, ali ćemo i pratiti da li ćete zaista postupati, svi članovi Vlade u skladu sa tom preporukom. Hvala vam najlepše.

Pomenuo je gospodin predsednik Vlade ono što sam govorila, znači, želela sam samo da razjasnim. Dakle, što se tiče izjave Maja Gojković, to je na internetu može da se proveri. Ne mislim da je i ko kriv, i da i ko može da provocira nasilje i uvredu. Dakle, to se ne slažem i tu se potpuno slažem sa vama da do toga ne treba da dođe.
Ono što hoću da vam predložim, gospodine predsedniče Vlade, i to sam htela da vam kažem, kad sam govorila o tome šta izgovaraju ovde predstavnici vladajuće većine i vaše partije, pogledajte ponekad, pošto mnogo radite, verujem da ćete imati vremena da ponekad pročitate i stenogram iz ove Skupštine šta sve izgovaraju poslanici vladajuće većine poslanicima opozicije, pa ćete onda videti na koji način se čuva ili ne čuva dostojanstvo parlamenta i na koji način se ne doprinosi izgradnji dobre institucije Narodne skupštine Republike Srbije.

Povredili ste Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo parlamenta.
Prethodnik koji je govorio ovde o povredi Poslovnika želeo je da govori o tome da mi govorimo protiv opozicije. Da li zaista postoji ikakva pristojnost u tome što se on na to poziva, dakle, poslanik koji je opoziciju nazvao petom kolonom?
Dakle, nemojte se vi brinuti o tome kako mi govorimo o opoziciji. Mi ćemo prava opozicije braniti, za razliku od vas koji na svaki način pokušavate da je kršite, pa i ta činjenica da ste zbog poslanika većine zakasnili na sastanak, ministre. Sa predstavnicima opozicije, govori o odnosu Vlade i vladajuće većine prema opoziciji.

Povodom ove poslednje primedbe koja se tiče gospodina Pajtića, samo jedno pitanje imam da postavim. Da li bi to značilo da gospodin Vučić nema šta da traži na stranačkim konferencijama za štampu i da li to isto znači da gospodin Dačić ne bi imao šta da traži na stranačkim konferencijama za štampu?

Rezultati pokrajinske vlade su više nego vidljivi. Oni su vidljivi i u tome što su potvrđeni, na kraju krajeva, i velikim priznanjima iz međunarodne javnosti, vrlo kredibilne, kojima je potvrđeno da je jedna od najboljih prostora za strane investicije i to je poznata stvar. Poznata je stvar da je Vlada Vojvodine radila odgovorno i da je maksimalno učinila na otvaranju radnih mesta, itd.
Ovo što kažete da će se neko sakriti na izborima, ja razumem želju vladajuće većine da proizvede atmosferu straha, koja će na ovim izborima ogromno uticati na to da se građani pokolebaju da li će građani izaći na izbore. To je pogrešna priča koju vi sada pričate, kolega Milićeviću.

Zahvaljujem se, i želim da se nadovežem na nešto što je jedan od prethodnih poslanika rekao da je cilj ovih zakona, pre svega Zakona o policiji da se uspostavi efikasnost policije, integritet policije. Ja bih se sa tim složila, ali to jedan od ciljeva ovih zakona, za nas u DS, od ključne važnosti je pitanje na koji način se ovi zakoni reflektuju na stepen demokratije u našem društvu, na ostvarivanje prava i sloboda građana, i da li u njima ima potencijala za ugrožavanje sloboda i osnovnih prava građana.
Ova tri zakona o kojima danas razgovaramo oni spadaju u domen poglavlja 23. i 24. i svi koji se bave evropskim integracijama ili prate postupak pregovora sa EU, znaju da nas tu očekuje i najviše prepreka.
Ono što je tu važno reći, mi smo mnoge zakone doneli u raznim oblastima koji su, možda bili dobri, dobili su pozitivna mišljenja Evropske komisije, ali u oblastima brojnim u kojima smo nove zakone doneli, situacija se zapravo pogoršala. Uzmimo za primer medijske sfere i Zakon o medijima. Svi smo hvalili medijske zakone kada su donošeni, vrlo ih je hvalila i Evropska komisija, ali u primeni, u onome što je svakodnevna politička praksa, vidimo stalno ugrožavanje slobode medija, i prava na objektivno informisanje.
To me navodi na pitanje, šta ovoj Vladi zapravo znači zakon? Da li je donet novi zakon garancija da će se zaista unaprediti stanje sloboda i prava, da će se zaista unaprediti pravna država u Srbiji?
Vidite, spomenuli smo malopre izbore koji slede. Godinu dana je prošlo od lokalnih izbora u Mionici. Godinu dana nema odgovora na pitanje ko je pretukao Milana Gavrilovića iz Mionice, političkog aktiviste DS? Više od godinu dana je proteklo od izbora u Vrbasu, nemamo odgovor na pitanje, istrage, tužilaštvo, policija, šta se desilo u Vrbasu, zašto je neovlašćeno zadržan, gotovo kidnapovan jedan aktivista DS? To su ključna pitanja, zato što su to načini na koji ostvarujemo, mi svoja prava, građani Srbije, na izborima, na ulici, u svakodnevnom životu i radu.
Da li je naša policija, naše tužilaštvo nesposobno da sprovede te istrage i da dovede do rezultata? Ja u to ne verujem. Naša policija je sprovodila ozbiljne istrage, otkrivala ozbiljna međunarodna udruženja za vršenje krivičnih dela itd, nego je pre reč o tome da postoji neki volšeban, tajni, neformalni način na koji se vrši neka vrsta pritiska, ucena na policiju i da se onda do počinilaca krivičnih dela ne može doći, da se počinioci ne privode pravdi, i da imamo jedno nepravno stanje u državi, koje proizvodi vrlo velike posledice za uznemirenje građana, i za njihovo osećanje da u ovoj zemlji nema garancije da će oni svoja prava moći da ostvare.
Jer, ako se tako ponašamo prema pripadnicima političke opozicije, kako onda obični građani koji nemaju podršku političkih partija, u pravnom smislu, savetodavnom, itd, kako će oni zaštiti svoja prava. Kako se zove taj politički uticaj na policiju, to je politička zloupotreba policije u partijske, odnosno parcijalne, partikularne svrhe.
Uzmimo na primer curenje informacija. To je već treću, ako ne i četvrtu godinu za redom jedna od najozbiljnih primedbi u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije, i ne spominje se da postoji bilo kakav napredak.
Ovde kaže ministar malopre, da će to sada biti predviđeno kao posebna disciplinska odgovornost. Mi to ne čitamo u zakonu. Postoji, naravno, da neće biti teža povreda radne dužnosti odavanje podataka koje nose oznaku „tajnosti“. To je valjda i do sada bilo predviđeno. Zašto do sada nismo primenili tu odredbu, ministre, zašto nismo otkrili ni jedan slučaj curenja informacija u tabloide kojima se narušava, pretpostavka nevinosti, ugrožavaju ljudska prava, itd? Dakle, nema garancije da će ovim zakonom o policiji biti više urađeno u toj sferi.
Nedavno su, početkom ove jeseni, građani Srbije bili zaplašivani pričom o državnom udaru. I, to je bila još jedna od zloupotreba policije. Na konferenciji za štampu ministar se pojavio, tako što su iza njega bili poređani policijski rukovodiocu u uniformama. Da li mislimo kao narodni poslanici i predstavnici građana, da je to normalna slika u jednoj demokratiji? Da li je to taj švedski model, za koga se danas zalažemo kada predlažemo ovaj zakon?
Podsetila bih vas, da posle 13. novembra u Parizu, u Francuskoj, nije palo na pamet ni jednom predstavniku francuske vlade da iza sebe poređa policijske funkcionere, zato što se zna šta je njihov posao i šta su njihove nadležnosti. Te nadležnosti nisu da se pojavljuju u performansima izvršne vlasti, koji imaju za cilj da građane zaplašuju i da prave kampanju za jednu političku stranku na vlasti. Dakle, to je jedan od vrlo velikih primera na koji način se ta zloupotreba vlasti vršila.
Pogledajmo onda sledeću stvar, a to je prednovogodišnje hapšenje. Svi smo imali priliku da vidimo da je, kada pogledamo opise dela za koje su tih 80 ljudi uhapšeno, jasno se vidi da su to dela koja između sebe nemaju nikakvu vezu, i pretpostavlja se da u zapravo istrage vršene potpuno nezavisno jedna od druge, jer su to dela po vremenu, po vrsti, po mestu, u svakom slučaju potpuno odvojena jedna od drugih. Znači, nije postojao ni jedan razlog da se njihovi akteri hapse kolektivno. Svi u jednom danu. Šta je zapravo bio cilj? Cilj je bio da se napravi opet, jedna medijska predstava, i da se postigne jedan veliki efekat, eto uhapšeno je 80 ljudi, i da se građani navedu na zaključak da se vodi jedna ozbiljna borba za pravnu državu.
Mi se kao DS zalažemo za to, naravno, da svako ko je nešto uradio protivno zakonu bude priveden pravdi, i tu nema spora, radi se samo o tome da li mi zloupotrebljavamo kao izvršna vlast, kao ministar, kao Vlada, policiju za neke druge efekte, a ne za one uloge i one funkcije koje oni u jednom demokratskom društvu moraju da imaju. To je za nas glavno pitanje. Jer, onda se postavlja pitanje – gde su, kolege poslanici, granice ovakvog ponašanja? Ako je u jednom trenutku bilo potrebno da se uhapsi 80 ljudi da bi se napravio medijski efekat, možda će u nekom drugom trenutku biti potrebno 500.
Dakle, za nas je pitanje, da li ćemo kada donesemo zakon koji ima neke svoje dobre strane, ja sam to spremna da priznam, čak sam spremana da kažem da je dobro vođena javna rasprava, i da su mnogi elementi u toj javnoj raspravi koji su izneti usvojeni kao predlozi, ali je pitanje da li je ova Vlada, da li je ovaj ministar, spremna da ta nova neka rešenja koja su doneta, čak i primeni. Mi mislimo da ne, i u tome leži vrlo veliki problem.
Evo ga primer, recimo, bezbednosne provere. Ta bezbednosna provera je definisana u ovom zakonu kao vrlo proizvoljan proces. Poverenik je predlagao pre dve godine da se o bezbednosnoj proveri donese poseban zakon za sve one koji podležu bezbednosnoj proveri, i to bi bilo mnogo bolje rešenje. Evo, na primer, ta mnogo obožava mašina poligraf, kojoj mnogi pridaju neka magijska dejstva, poligraf dovodi do toga da saznamo da li je bilo državnog udara, možda ćemo saznati da li je bilo nekih plagijata, da li je bilo ovoga ili onoga. Dakle, mi mnogo volimo tu mašinu. Ona je našla primenu u ovom zakonu, u proceduri sprovođenja bezbednosne provere.
Kaže nam ministar da to rade i američki, da li je spomenuo FBI itd, verovatno, moguće, ali u toj zemlji postoji vrlo velika, odgovorna, detaljna, parlamentarna i civilna kontrola nad radom FBI i svih drugih sličnih institucija i ono što je najvažnije, postoji ozbiljna unutrašnja kontrola.
Kod nas međutim, takva unutrašnja kontrola, tek se sada uvodi, videćemo da li će profunkcionisati ili neće, a uvodimo istovremeno razne neke nove mehanizme koji stvaraju vrlo veliku mogućnost zloupotrebe.
Zato mi smatramo da to nisu dobra rešenja. Vođena je, dakle, nismo zadovoljni time kako je postavljena služba unutrašnje kontrole, smatramo da radni odnosi nisu dobro definisani u smislu da se predviđa da policijski službenik, prestaje mu radni odnos ukoliko je pokrenuta istraga za krivično delo itd.
Što se tiče podzakonskih akata vreme koje je predviđeno za donošenje podzakonskih akata od godinu dana je ogromno, i mi očekujemo da se zapravo ovaj zakon neće ni primenjivati u dobrom delu naredne godine.
Što se tiče Zakona o javnom redu i miru, dve su glavne primedbe, jedna se odnosi na kazne koje su prevelike ako vi nekom ko prosjači, što znači da je prinuđen na to, dajete takav raspon kazne od 5.000 do 30.000 dinara.
Da li vi stvarno mislite da je to u redu? Pri tom, onaj, ko recimo, preprodaje karte na utakmicama ili verovatno nekim sličnim manifestacijama ima samo nešto malo veću kaznu, mislim 50.000 dinara je njegov maksimum.
Što se tiče Zakona o javnom okupljanju, vrlo velika greška je napravljena u tome što su ograničenja, koja se postavljaju za slobodu okupljanja, mnogo šire postavljena nego što je predviđeno Ustavom i članom 54. Ustava. Kada pogledate član 54. Ustava vi ćete videti da su ograničenja predviđena za slobodu okupljanja mnogo manja, nego što je predviđeno ovim zakonom. To je jedna stvar koja nije dopuštena, na kraju krajeva. Ograničenja koja su predviđena Ustavom su maksimalna ograničenja za pojedina prava i slobode.
Dakle, mi nećemo glasati za ove zakone. Podneli smo veliki broj amandmana i ono što je naše opšte uverenje, to je da ovaj Zakon o policiji, neće dovesti do depolitizacije, policije sa jedne strane, a sa druge strane, da će Zakon o javnom okupljanju obeshrabriti veliki broj onih koji imaju pravo na okupljanje, upravo time što su postavljena ogromna ograničenja organizatorima okupljanja. Hvala na pažnji.