Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Upućujem, zapravo, pitanje Ministarstvu finansija i ministru finansija, koja dolazi sa Skupštine Udruženja, održane dana 12. decembra, srpskih poslodavaca - na koji način Republika Srbija i Ministarstvo finansija predlaže koje mere, da bi se sprečio problem dvostrukog oporezivanja firmi koje su registrovane u Republici Hrvatskoj, a koje imaju predstavništva u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, savremenici smo sveobuhvatne reforme pravosuđa i izmene procesnih zakona, pa tako je pred nama Predlog zakona o krivičnom postupku. Na prvom mestu osvrnula bih se na objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja. Do sada u toku rasprave bilo je reči o uvođenju tužilačke istrage, a šta to podrazumeva? Umesto izvođenja dokaza od strane suda po službenoj dužnosti, teret dokazivanja jeste na tužiocu.
Nova uloga tužioca je u predistražnom postupku podrazumevala uređenje njegovih prava. Ona je decidno predviđena članom 43. Predloga zakona o krivičnom postupku, a to podrazumeva da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju, podiže i pred nadležnim sudom zastupa optužbe na ovom pretresu, a može i da odustane od nje, a takođe je ovlašćen da izjavi žalbu i podnese vanredne pravne lekove.
Nadalje, u glavi 6. predloženog zakona posvećena je pažnja okrivljenom i braniocu. Predviđeno je da okrivljeni, dužan je da se odazove na poziv organa postupka i da obavesti organ postupka o nameri da promeni adresu.
Što se tiče branioca mislim da je ovo dobro rešenje, jer pravo na pružanje odbrane u određenim postupcima, uslovljena je određenim profesionalnim iskustvom branioca, u postupku koji se vodi za krivično delo, za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teže krivične sankcije i branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse, što mislim da je dobro rešenje.
U predloženom zakoniku napravljena je distinkcija između dokaznih radnji i posebnih dokaznih radnji. O posebnim dokaznim radnjama, predloženi zakonik predviđa sledeće radnje, tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje, simulovane poslove, računarsko pretraživanje podataka, kontrolisanost isporuka i prikriveni islednik.
Primetno je da među posebnim dokaznim radnjama nema svedoka saradnika. Kao nove samostalne mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, predviđena je zabrana prilaska, sastajanje i komuniciranja, zabrana napuštanja boravišta i zabrana napuštanja stana i druge mere. Do sada nije bilo reči o tome da je članom 201. Predloga zakona, predviđeno restriktivno izricanje mere pritvora kao najteža krivična sankcija za prisustvo okrivljenog u toku krivičnog postupka. Mislim da su dobra rešenja ta koja su ovde prihvaćena, jer član 210. Predloga zakona kaže da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakonu i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da pružaju pravnu pomoć, da trajanje pritvora, a ovde je suština svedena na najkraće moguće vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru.
Proširena je mogućnost jemstva. Ono što me posebno raduje, jeste da su novine predložene u oblasti dostavljanja pismena, a trebalo bi u zvaničnoj meri da doprinesu efikasnosti krivičnog postupka, a pismena se dostavljaju poštom od službenog lica, organa koje je donelo odluku ili neposredno kod tog organa, preko pošte i druge organizacije registrovane za dostavljanje pismena.
Svedoci smo svi da je dostavljanje vezivalo brojne probleme, kako u krivičnom, tako i u parničnom postupku, tako i u postupku koji se vodio u izvršnim predmetima, značajno je istaći da dostavljanje može izvršiti i na oglasnoj tabli ili internet stranici, što je potpuna novina organa postupka, uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvršiti, ili punomoćnika prijem pismena, što je odredba koja postoji i u Zakonu o parničnom postupku, putem poštanskog faha ili elektronske pošte.
Pitanje će biti rešeno osnovnim matičnim i materijalnim propisima, zakonom o prebivalištu i boravištu koji će se uskoro naći na sledećoj sednici Skupštine Srbije, pa smatram da rešenja koja su prepoznata u praksi kao problem, implementirana u predlog zakona i da se novim zakonom o parničnom postupku, zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji stupa na snagu 18. septembra, imaćemo odlične rezultate u ovoj oblasti što se tiče procesnog zakonodavstva.
Više detalja će biti kada budemo imali raspravu u pojedinostima.

Poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su krucijalni zakoni iz oblasti pravosuđa. Na prvom mestu osvrnula bih se na Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Svedoci smo dugog trajanja izvršnih postupaka i na taj način nemogućnosti da dugogodišnje parnice nakon dobijanja pravosnažne sudske odluke ne mogu efikasno da se izvrše u izvršnom postupku. U prilog ove tvrdnje govore i brojne predstavke upućene kako Ustavnom sudu, tako i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Pred nama je potpuno novi sistem. Na prvom mestu osvrnula bih se na sjajno rešene odredbe u postupku izvršenja i novinu koja se tiče dostavljanja zapravo izvršnom dužniku.
Šta je do sada bila praksa? Do sada je bila praksa da se izvršni dužnik nalazi u lagodnijoj poziciji u odnosu na izvršnog poverioca, što je nedopustivo po sebi. Znači, od sada će, ovim zakonom je predviđeno, što pozdravljam kao odličnu ideju, da se dostava vrši na adresu sedišta pravnog lica upisanog u registru, odnosno na adresu, prebivalište ili boravište fizičkog lica upisanog kod organa za vođenje evidencije o ličnim kartama, znači u SUP.
Na taj način je sublimirana ideja koja je pomalo buduća tema za razmišljanje, znači trebalo bi to urediti i zakonom o prebivalištu i boravištu, ali smatram da je ovo odlična ideja.
Uvode se privatni izvršitelji. Takođe pozdravljam razrađeni deo zakona koji se odnosi na dobijanje izjave o imovini. Do sada je postojao u zakonu, međutim, na taj način nije dovoljno preciziran.
Moram da priznam, poverioci su do sada izigravali Šerloka Holmsa tražeći sredstva i predmet izvršenja kako bi namirili svoje potraživanje koje je stečeno na osnovu pravosnažne i izvršne sudske presude.
Mnogo je novih instituta i rešenja koja su pred nama. Samo ću se osvrnuti na to da je poseban postupak za namirivanje potraživanja na osnovu komunalnih usluga koje se takođe veoma često javljaju u praksi.
Rekla bih da institut javnog beležništva i ovaj novi zakon koji je pred nama, odnosno notara, ima veoma dugu tradiciju u evropskom kontinentalnom pravu. Latinski model beležništva jeste najrašireniji u svetu. Pojam latinski beležnik jeste skraćena definicija pojma savremenog beležnika i sadrži vekovnu tradiciju principa i pravila koji su zasnovani na nepristrasnosti i kroz koje je javni beležnik dobio javno poverenje.
Danas gotovo sve obalske zemlje i zemlje u regionu imaju ovaj institut javnih beležnika ili, drugačije nazvanih, notara. Takođe, sve više jugoslovenskih republika su donele zakone o notarima i notarskim ovlašćenjima i dužnostima. I Kraljevina Jugoslavija je, kao što je kolega Konstantinović izneo, preko Zakona o notarijatu Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine uvela funkciju javnog beležnika koja je kao relikt austrougarskog prava napuštena posle Drugog svetskog rata.
Međutim, danas ne samo zbog zastupljenosti ove ustanove u uporedno-pravnim sistemima, već zbog opredeljenih razloga, vraćamo ovaj institut u pravni život naše zemlje i ne samo zbog toga, nego zbog pravne sigurnosti pre svega.
Moram da istaknem da recimo konkretno u Novom Sadu, u odeljenju sudske overe Osnovnog suda u Novom Sadu, postoji pet službenika koji se bave poslovima overe, što je zaista neizvodljiv posao i pored njihove najbolje volje. Ono što bih na kraju rekla, jeste da posebna forma i sadržaj tih javnobeležničkih isprava olakšavaju i delatnost suda i drugih državnih organa, te smanjuju njihovu potrebu za intervenciju u postupku pružanja pravne zaštite.
Na koncu, bilo je mnogo reči u dosadašnjem pretresu u načelu o Zakonu o advokaturi. Zahvaljujem predstavnicima predlagača koji su inkorporirali, zajedno sa kolegom Ivkovićem, amandmane Advokatske komore Vojvodine na ovaj predlog zakona. Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Do sada je bilo reči, u današnjoj raspravi, da smo nedavno doneli Zakon o planiranju i izgradnji i da nije nužno donositi izmene i dopune. Mišljenja sam da je ovo primer dobre prakse i rezultat monitoring procesa, u kome su predstavnici predlagača, tačnije Ministarstva, sagledali sve probleme u ovoj širokoj oblasti i to implementirali u predlog zakona o planiranju i izgradnji. Možemo govoriti da su veoma važne, i apostrofirala bih ih, dve oblasti: konverzija prava korišćenja u pravo svojine i oblast legalizacije, koja veoma interesuje naše građane.
U članu 101a, odnosno u članu 46, otklanja se pravna praznina koja se odnosi na to da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima prestaje pravo korišćenja i prelazi u pravo svojine, bez naknade.
U samom pretresu u pojedinostima biće reči o tome da se, a komplementarno je sa pozitivnim zakonodavstvom, što su predstavnici Ministarstva i prepoznali, odredi rok od 60 dana u kome će nadležni organi biti obavezni da postupe po tom zahtevu, što je analogno ćutanju uprave.
Nadalje, ono što je veoma interesantno jeste pitanje legalizacije; 770.000 objekata jeste u postupku legalizacije. Taj postupak jeste složen, a ono što je odlično predloženo ovim predlogom zakona jeste da se uvede sukcesivna isplata, što bi za naše građane značilo da im se omogući da isplate legalizaciju na rate.
S druge strane, ono što je veoma važno jeste da postoji mogućnost zaključenja ugovora sa lokalnom samoupravom. Na taj način će ovaj galimatijas koji postoji, mnoštvo tih dokumenata koji postoje biće na jednom mestu i zaključenjem tog ugovora sa lokalnom samoupravom, pojednostaviće se procedura, koja je komplikovana.
Brojne su novine koje su u ovom zakonu obuhvaćene; kolega Edip Šerifov je istakao izmene koje se odnose na oblast javno-privatnog partnerstva, tako i na druge oblasti, odnosno uvođenje građevinskog zemljišta u osnivački ulog.
Poslanička grupa ZES će podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije i to za period od 2010. do 2020. godine. Njime se utvrđuju dugoročne osnove kako organizacije, tako uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije, a u cilju usaglašavanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima, i ograničenja na njenoj teritoriji.
Članom 2. Predloga zakona se navodi da se sam sastoji iz tekstualnog dela i grafičkog prikaza. Prostorni plan se razrađuje regionalnim prostornim planovima, prostornim planovima područja posebne namene, kao i drugim propisima i drugim opštim aktima za njihovo sprovođenje.
Nadalje, u Predlogu zakona, tačnije, tekstualnom delu zakona, navodi se da program implementacije prostornog plana Vlada donosi u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U odeljku koji se bavi scenarijima i koncepcijom prostornog razvoja, a kako dolazim iz grada Novog Sada, navodi se da će grad Novi Sad imati ulogu razvojnog centra za ukrštanje Koridora 10 i 7, uz pretpostavljeno funkcionalno povezivanje sa gradom Beogradom, čime će ovo područje predstavljati jednu od kapija u ovom delu Evrope, veoma značajnu za ukupan razvoj Republike Srbije.
Moram da izrazim zadovoljstvo o razlozima za donošenje ovog zakona, već je bilo dovoljno reči u prethodnoj raspravi. Samo bih apostrofirala da su razlozi za donošenje zakona sadržajni, zapravo promenilo se političko, ekonomsko, socijalno, ali i ekološko okruženje u odnosu na vreme donošenja važećeg prostornog plana.
Samo ću podsetiti da je prostorni plan koji je važeći iz 1996. godine. Ove sve okolnosti koje smo napred nabrojali su se promenile ne samo u Republici Srbiji, nego i u Evropi.
Potrebno je izvršiti i utvrditi činjenično stanje relevantnih faktora koji utiču na prostorni razvoj Republike Srbije i prepoznati potencijale i prepreke za dalji razvoj pojedinih regiona. Poslanici DS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku. U razlozima za donošenje zakona predlagač zakona decidno navodi da su se u praksi sudova prilikom određivanja mera kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku ukazali problemi vezani za određivanje mere pritvora, kada prisustvo okrivljenog nije moguće odrediti primenom ostalih mera.
Naime, važeće zakonsko rešenje iz člana 149. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku predviđa da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog naročito teških okolnosti krivičnog dela.
Imajući u vidu da je za veći broj krivičnih dela kod kojih postoje posebno teške okolnosti ili naročito teške okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno propisana kazna niža od deset godina zatvora, a prisustvo okrivljenog nije moguće u krivičnom postupku obezbediti na drugi način, neophodno je izmeniti navedenu postojeću odredbu Zakonika o krivičnom postupku i predvideti mogućnost određivanja pritvora i za druga krivična dela za koja određivanje pritvora po važećoj odredbi Zakonika nije moguće.
U objašnjenju pojedinih rešenja predlagač zakona navodi da se odredbom člana 1. vrši izmena člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, odnosno uvodi se takozvani zakonski osnov za određivanje mere pritvora, na taj način što se predviđa da se pritvor može odrediti i za krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora preko pet godina, pod uslovom da je to opravdano zbog naročito teških okolnosti izvršenja krivičnog dela.
Član 2. Predloga zakona odnosi se na dužinu pritvora u skraćenom postupku i predviđa izmenu člana 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku tako što se produžava maksimalno trajanje pritvora od dosadašnjih osam na trideset dana u krivičnom postupku. Na ovaj način se odredba člana 436. stav 2. usaglašava sa predloženim izmenama iz člana 1. zakona, budući da je poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz septembra 2009. godine skraćeni postupak proširen i na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.
Poslanici Demokratske stranke u danu za glasanje podržaće ovaj predlog. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o sudskim veštacima i ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije.
U dosadašnjoj praksi sudova uočeno je mnogo nedostataka i problema u vezi sa radom veštaka. Nadalje, imajući u vidu značaj veštaka u sudskom postupku, odnosno potrebu za njihovim stručnim znanjem kojim sud ne raspolaže, potrebno je doneti zakon kojim se na drugačiji način uređuju uslovi za obavljanje poslova veštačenja kao i postupak imenovanja i razrešenja veštaka.
Pored toga, važeći zakon, podsetimo, tačnije, Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja, donet je još davne 1987. godine i sadrži zastarela i anahrona rešenja pa je stoga neophodno doneti novi zakon.
Uslovi za obavljanje poslova veštačenja moraju biti tako postavljeni da obezbede imenovanje najstručnijih lica za pojedine oblasti veštačenja. Stoga su predviđeni viši kriterijumi, kako u pogledu stručne spreme tako i u pogledu radnog iskustva, stručnog znanja i praktičnih iskustava u struci.
Budući da je obavljanje veštačenja od uticaja na efikasnost, a naročito na kvalitet rada suda, potrebno je predvideti ovlašćenje suda da donese predlog za razrešenje veštaka koji nestručno i neuredno obavljaju veštačenja. Kome se poveravaju veštačenja? Veštačenja se poveravaju kako fizičkim tako i pravnim licima. Istovremeno, podsećamo da i u sadašnjoj pravnoj praksi, tačnije u Zakonu o parničnom postupku, veštačenja mogu biti poverena i ustanovama, pogotovo kada su u pitanju, na primer, grafološka veštačenja.
Član 1. Predloga zakona zapravo nas uvodi u suštinu problema kojim će se baviti ovaj zakon. Znači, ovim zakonom uređuju se uslovi za obavljanje veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka, postupak upisa, brisanja pravnih lica koja obavljaju veštačenje kao i prava i obaveze lica koja obavljaju veštačenja.
Poslovi veštačenja predstavljaju, kao što je do sada već precizno i rečeno, aktivnost kojom se uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja ocene ili razrešenja pravno relevantnih činjenica. Podsetimo da je to veoma važno. Takođe, važno je stvoriti ovako normativan okvir da bi u presudama imali jedno stručno utemeljenje koje se nalazi u samom obrazloženju.
Uslovi za obavljanje poslova veštačenja predviđeni su decidno članom 6. i kažu da fizičko lice može biti imenovano za veštaka, pored opštih uslova za rad u državnim organima propisanih zakonom, predviđaju i druge uslove koji su ovde navedeni.
Stručno znanje i praktična iskustva za određenu oblast veštačenja kandidat za veštaka dokazuje objavljenim stručnim ili naučnim radovima, potvrdom o učešću na savetovanjima u organizaciji stručnih udruženja itd. Takođe, nadalje su ovim predlogom zakona predviđeni decidno uslovi kako pravno lice može da ispunjava uslove da obavlja veštačenje. Kao što sam rekla, veštačenje mogu obavljati državni organi u okviru kojih se može obavljati veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove i fakulteti, instituti itd.
Postupak imenovanja i razrešenja jeste predviđen ovim predlogom zakona i postojanje potrebe za veštacima iz određene oblasti. Veštačenja se u stvari dostavljaju Ministarstvu, predsednici prvostepenih, sada osnovnih sudova i ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa. Ministar objavljuje javni poziv u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet-stranici Ministarstva.
Nužno je da se osvrnemo na izlaganja prethodnih kolega koji su govorili. Znači, ovde su decidno navedena pitanja kojima se bavi ovaj zakon, a druga pitanja po kojima se zapravo i angažuju veštaci u sudskim sporovima jesu predviđena Zakonom o parničnom postupku. Tako, recimo, članom 253. u sadašnjem Zakonu o parničnom postupku stoji da veštak može biti isključen ili izuzet iz razloga kao sudija ili sudija porotnik, što je notorna činjenica.
Takođe, interesantno je, što se tiče same ličnosti veštaka, da postoji predlog određene strane u sudskom postupku, ali kojim se mora tačno odrediti predmet i obim veštačenja. U slučaju da protivna strana u parnici ne prihvati ovaj predlog, o tome odlučuje sud, itd.
Nužno je napomenuti na ovom mestu da je, takođe, u Zakonu o parničnom postupku decidno navedeno da su predviđene novčane kazne za, da kažem, nepoštovanje procesne discipline u izradi nalaza i mišljenja veštaka itd, itd. Smatramo da će na ovaj način biti uređen jedan normativan okvir u ovoj oblasti koja je veoma važna za reformu u pravosuđu. Zahvaljujem. (Aplauz)

Poštovana gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o Narodnoj skupštini uređuje se i utvrđuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada i odlučivanja Narodne skupštine, kao i položaj, prava i dužnosti narodnih poslanika, finansiranje, amblemi, simboli i obeležja Narodne skupštine, odnos Narodne skupštine prema drugim državnim organima.
U nekoliko reči osvrnula bih se na novine u odnosu na pozitivno zakonodavstvo. Pa tako je članom 14. Predloga zakona predviđeno da počasna jedinica Vojske Srbije raspoređuju se ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine, i to u tačno nabrojanim slučajevima, na početku prve sednice, na početku i završetku redovnog zasedanja, prilikom polaganja zakletve predsednika Republike i prilikom polaganja zakletve Vlade.
Članom 17. Predloga zakona uvodi se zakletva nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata narodnim poslanicima. Intencija zakonopisaca jeste bila dvojaka. S jedne strane, da formalno podigne ugled parlamenta u nas, a s druge strane, članom 66. predviđena je finansijska samostalnost Narodne skupštine, što će se odraziti na poboljšanje ne samo samostalnosti u raspolaganju sredstvima za rad Narodne skupštine.
Svedoci smo dakako bili i složenosti organizovanja kako plenuma, tako i radnih tela Narodne skupštine i parlamentarnih delegacija. Zakonopisac uvodi kolegijum Narodne skupštine koje zapravo predstavlja jedno telo koje saziva predsednik radi koordinacije rada i obavlja konsultacije u vezi sa radom Narodne skupštine.
Novina u Predlogu zakona o Narodnoj skupštini jeste uvedena članom 28, da Narodna skupština bira članove odbore i zamenike članova odbora na predlog poslaničkih grupa. Mišljenja sam da će u daljoj fazi razvoja parlamentarizma u nas zapravo doći do podizanja kapaciteta odbora kao radnih tela Skupštine Srbije i ima interesantnih iskustava, a pre svega u kolevci parlamentarizma - Britaniji.
Moramo istaći da je izmenama postojećeg Poslovnika zapravo podignuta efikasnost rada Narodne skupštine, a o čemu govore egzaktni podaci, ali i izveštaji Evropske komisije. Na ovaj način je stvoren jedan normativni okvir, zapravo, koji će usklađivanjem pretpostavki za usklađivanje Poslovnika Narodne skupštine sa Ustavom Republike Srbije, kao i donošenje drugih akata predviđenih ovim zakonom, čime se omogućava nesmetano funkcionisanje i rad Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici,  savremenici smo zapravo sveobuhvatne reforme pravosuđa u nas, kako pravosuđa, tako i reforme u smislu krivičnog zakonodavstva.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Kako je u dosadašnjem toku bilo reči o razlozima za donošenje ovog zakona, htela bih da se osvrnem na objašnjenja pojedinačnih rešenja.
U članu 9. zakona kojim se menja član 18. Zakonika, a u skladu sa shvatanjima savremene nauke, preciznije je definisano procesno načelo – slobodne ocene dokaza i načelo in dubio pro reo, koji do sada zakonik nije poznavao. Htela bih da pohvalim Ministarstvo pravde i istaknem da su problemi iz prakse detektovani i preneti, normirani u Predlogu ovog zakona.
Odredbama čl. 10. do 18. ovog zakona predviđene su izmene koje su u prvom redu izazvane promenama u organizaciji sudova. O čemu se zapravo radi?
Znači, uvođenjem apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, umesto dosadašnjeg Vrhovnog suda Srbije, i donošenjem novog Krivičnog zakonika, pretresi u kojima su izmenjeni sastav veća. Jer u sastavu veća pred Vrhovnim sudom do sada su učestvovale sudije porotnici, sada se ova odredba menja i učestvovaće sudije profesionalci, već je činjenica troje profesionalnih sudija.
Najvažnija promena je u članu 18. zakona koji predviđa brisanje stavova 4. i 5. u članu 75. zakona, koji su pod određenim uslovima omogućavali kontrolu korespondencije zadržavanjem i pregledanjem pisama između pritvorenog, okrivljenog i njegovog branioca u toku istražnog postupka. Branilac je svrstan u grupu subjekata koji se mogu dopisivati sa pritvorenikom, bez nadzora istražnog sudije.
Predložena izmena je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima u toj oblasti, a dosadašnje rešenje nije bilo logično, budući da ukoliko se razgovor između pritvorenog i njegovog branioca ne može prisluškivati, što je normirano članom 75. stav 2. zakona, logično je da se i njegova korespondencija ne sme čitati.
Novina koja je takođe smatram značajna važi za odredbe člana 31-43, zakonom se preciziraju mere procesne prinude, među kojima je najviše pažnje posvećeno pritvoru. Tačnije, predlaže se uvođenje posebnog za stranke javnog ročišta za održavanje i ukidanje pritvora, a odsustvo uredno pozvanih stranaka ne sprečava održavanje ročišta i donošenje odluke o pritvoru.
Kako u praksi postoji veliki problem sa dostavljanjem, ovde se izmenama na taj način rešava ova problematika. Tako članom 27. zakona uvodi se mogućnost dostavljanja poziva svedoku putem elektronske pošte ili drugog elektronskog prenosioca poruka.
Veoma je važno u ovom delu izlaganja istaći i institut odlaganja krivičnog gonjenja koji je uređen. Šta se zapravo time rešava? Javnom tužiocu je data mogućnost da, bez saglasnosti suda, odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, odnosno uz odobrenje sudskog veća kada se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna preko tri, a do pet godina zatvora.
Isto tako, daje se mogućnost javnom tužiocu da podigne neposredno optužnicu za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina.
Do sada je bilo reči o ovom institutu sporazuma o priznanju krivice. Tačno je da ovaj institut, uobičajen i karakterističan za anglosaksonske krivične postupke, ali je i danas veoma široko prihvaćen u brojnim kontinentalno-evropskim zakonodavstvima.
Ovaj institut u našem zakonodavstvu mogao bi dovesti do bržeg okončanja mnogih krivičnih postupaka i smanjenja troškova, a da se pri tom ipak ne ugrozi interes zakonitosti i pravičnosti. To predstavlja i osnovni razlog za uvođenje ovog instituta.
Dakako je značajno navesti i izmene člana 377. Zakonika o krivičnom postupku, koji predviđa obavezu drugostepenog suda da održi pretres i da mu presudi slučaj, ako je već jenom ukidao prvostepenu presudu i predmet vratio na novo suđenje prvostepenom sudu. Ovo ima za cilj da skrati trajanje krivičnog postupka i poveća stepen odgovornosti drugostepenog suda.
Nadalje, nužno je istaći da su, iz razloga celishodnosti, brisana dva vanredna pravna leka, i to vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. Čitavo jedno poglavlje Predloga ovog zakona o kojem danas govorimo odnosi se na dela organizovanog kriminala, koji uređuje institut svedoka saradnika i druge institute. Smatram da je izuzetno dobar zakon i poslanici Demokratske stranke će podržati ovaj predlog zakona i ceo set.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o političkim strankama. Predmet zakonskog uređenja ovog zakona jeste osnivanje i pravni položaj političkih stranaka, upis i brisanje iz registra, prestanak političkih stranaka i druga pitanja koja su značajna za rad političkih stranaka.
Pravni život političkih stranaka počinje dobijanjem statusa pravnog lica. Status pravnog lica stiče se danom upisa u registar političkih stranaka. U prilog tome da je neophodan pravni okvir u ovoj oblasti govori činjenica da imamo zapravo dva registra u koje se upisuju političke stranke, i to je neodrživo stanje, tako da smatram da je ovaj predlog izuzetno dobar.
Umesto, kao do sada, 100 punoletnih građana potrebnih za osnivanje političke organizacije, predlaže se da političku stranku može osnovati 5.000 punoletnih i poslovno sposobnih građana.
Naročito bih se osvrnula na dva člana Predloga zakona, koja bih istakla kao izuzetno dobra i kompatibilna sa pravnim poretkom i pozitivnim zakonodavstvom naše zemlje. Radi se o članu 19. Predloga zakona o političkim strankama koji je kompatibilan sa osnivanjem privrednih društava. On decidirano kaže da naziv političke stranke ne može biti identičan nazivu druge političke organizacije koja je upisana ili uredno prijavljena za upis u registar, odnosno koja je brisana iz registra, pod uslovom da od dana brisanja iz registra nije proteklo više od četiri godine, odnosno takav da izaziva zabunu u javnosti ili povređuje moralna osećanja građana, što jeste intencija zakonodavca.
Drugo rešenje koje smatram da je veoma dobro jeste postupak upisa u registar političkih stranaka. Naročito bih se osvrnula na član 26. Predloga zakona koji kaže da je Ministarstvo dužno da donese rešenje o upisu političke stranke u registar u roku od 30 dana od dana predaje uredne prijave za upis. Rešenje koje donese ministar jeste konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.
To rešenje jeste kompatibilno, zapravo, sa Zakonom o opštem upravnom postupku, i na dva načina se stiče zaštita: kao ćutanje administracije, a s druge strane se može pokrenuti upravni spor.
Ono što mislim da je najvažnije, i što je dobro, istaknuto je u članu 26. stav 4 – ako Ministarstvo u roku od 30 dana, iz stava 1, ne donese rešenje o upisu političke stranke u registar, odnosno ne odbaci prijavu (što je decidno normirano Predlogom zakona) za upis političke stranke u registar, smatra se da je politička stranka upisana u registar narednog dana od dana isteka ovog roka. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani predlagači, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona o pravosuđu i svedoci smo i savremenici ključne reforme pravosuđa u nas.
Predlogom zakona o uređenju sudova zakonodavac je imao intenciju, koja je predviđena i samim Ustavom, da je sudska vlast nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti. Šta se, zapravo, pod tim podrazumeva?
Svedoci smo, kao advokati, kao sudije, kao građani, da je bilo, da kažem, izvesnih pristrasnosti prilikom određivanja postupajućeg ili sudećeg sudije, kako predlagač u članu 5. Predloga zakona navodi. Kaže: ''Sudija'' koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.'' Na ovaj način zakonodavac ima intenciju da obezbedi nepristrasnost u samom postupanju zakona.
Ovim zakonom uvodi u sudove opšte nadležnosti i sudove posebnih nadležnosti. Kod sudova opšte nadležnosti imamo, pre svega, osnovne sudove, koji u prvom stepenu sude za krivična dela, za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ako je za pojedine od njih nadležan drugi sud i odlučuje po molbi za prestanak mera bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima i sudi izvršne i vanparnične postupke, ako nije nadležan neki drugi sud.
Ovim zakonom uvodi se viši sud. Viši sud sudi u prvom stepenu i to za krivična dela, ako je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora od preko 10 godina, a u građanskopravnim sporovima, što imamo decidno razrađeno u Zakonu o parničnom postupku, kada vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije.
Viši sud u drugom stepenu odlučuje i o žalbama, što je novina u našem pravosudnom sistemu, na odluke osnovnih sudova, i to: o određivanju mera bezbednosti, prisustva okrivljenog u skraćenom krivičnom postupku, na rešenja o građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Apelacioni sud odlučuje po žalbama na odluke viših sudova, na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku ako za odlučivanje po žalbi nije nadležan viši sud, na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima ako za odlučivanje po žalbi nije nadležan viši sud.
Uvodi se nadležnost privrednog suda, do sada smo imali trgovinski sud, i nadležnost Višeg privrednog suda. Umesto organa za prekršaje i Veća za prekršaje ovim Predlogom zakona će se uvesti sud za prekršaje i Viši prekršajni sud. Kako u našem pravnom sistemu imamo obilje organa uprave, zapravo, uvodi se i Upravni sud koji će rešavati i vršiti kontrolu zakonitosti, akata donesenih u upravnom postupku, znači, upravnih sudova i, kao vrhovni, uvodi se Kasacioni sud ovim Predlogom zakona.
Veoma je važno i ono što je novina u našem pravnom sistemu jeste da je to sudska uprava koju vodi predsednik suda. On predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad. Pored svih nadležnosti koje predsednici sudova imaju u dosadašnjem pravnom sistemu tu je i postojanje tzv. zamenika suda. Postupak po pritužbi građana do sada zbog neblagovremenosti predviđen je Predlogom u članu 55. i kaže, da kada stranka i drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda je dužan da je razmotri i o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposrednog višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Ono što je veliki problem u praksi, to je obezbeđenje suda. Imamo pravosudnu stržu koja je naoružana i uniformisana služba, koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu, miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa. Postoji i mogućnost da pomoć pravosudnoj straži bude obezbeđena od strane organa unutrašnjih poslova, koja bi bila pružena po potrebi pravosudnoj straži. Rukovodilac pravosudnog organa ima pravo da od ministra nadležnog za unutrašnje poslove zahteva da se sudiji, porotniku, javnom tužiocu, zameniku javnog tužioca, sudiji za prekršaje i njihovim porodicama ili imovini pruži posebna zaštita.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, o kome su govorile cenjene kolege u dosadašnjoj raspravi, jeste Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Ono što je sublimacija i intencija podnosioca ovog predloga jeste to da predložena organizacija pravosudnih organa vodi računa da se ne naruši dostupnost pravde svim građanima, što i neće biti učinjeno na ovaj način.
Prema važećem zakonu u Republici Srbiji imamo 138 opštinskih sudova, a prema ovom zakonskom predlogu predlaže se da postoje 34 osnovna suda, koja u najvećoj meri preuzimaju nadležnost postojećih opštinskih sudova.
Zakonom o uređenju sudova predviđeno je da u opštinama u kojima su postojali opštinski sudovi i odeljenja opštih sudova budu obrazovane sudske jedinice osnovnih sudova.
U nedeljivim sudskim jedinicama obavljaće se suđenja i svi drugi sudski poslovi, tako da naši građani nemaju pravo, nemaju nikakvog osnova da imaju bojazan da će svi poslovi tamo, predaja podnesaka itd., biti obavljeni u sudskim jedinicama kao što je bilo do tada. Intencija zakonodavca jeste i to da se sudije dovedu na jedan način u ravnopravan položaj, jer sudije nemaju isti broj predmeta, na primer u Beogradu, u Novom Sadu i, recimo, u manjim mestima, Žablju, Titelu itd. Poslanici DS podržaće ovaj zakonski predlog.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Ustavnom sudu. Predlog zakona o Ustavnom sudu uređuje Ustavni sud (predsedavajući opominje poslanika da namesti mikrofon), postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda. Rad Ustavnog suda jeste javan. Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, a sve shodno i u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Postupak pred Ustavnim sudom, znači, vodi se na srpskom jeziku uz upotrebu ćiriličnog pisma, a Predlogom zakona, član 5. stav 2, omogućeno je službena upotreba drugih jezika i pisama.
U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa. Na ovaj način zakonodavac je zapravo pokušao da izbegne diskriminaciju i da izbegne da se bilo kome uskrati pravo da podnese i inicira postupak pred Ustavnim sudom.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drugačije. Kao što je navedeno do sada i u članu 166. Ustava Republike Srbije, odluke Ustavnog suda jesu konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Ustavni sud ima Poslovnik o radu Ustavnog suda. Poglavlje dva Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se izborom, imenovanjem i prestankom dužnosti sudija Ustavnog suda. Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na način propisan Ustavom. Prilikom stupanja na dužnost sudije Ustavnog suda polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Inkompatibilna je zapravo funkcija sudija Ustavnog suda sa bilo kojom drugom funkcijom, sem profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Isto tako, sudija Ustavnog suda ne može biti član političke stranke. On može biti razrešen u slučaju da povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda ili bude osuđen na kaznu zatvora ili delo koje ga čini nedostojnim sudije Ustavnog suda.
U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može biti udaljen sa dužnosti. Sedište Ustavnog suda jeste u Beogradu. Ustavni sud ima predsednika.
Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, na period od tri godine. Predsednik Ustavnog suda predstavlja Ustavni sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama, usklađuje rad Ustavnog suda, stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i vrši zapravo druge dužnosti utvrđene ovim zakonom.
Članom 29. Predloga zakona o Ustavnom sudu normirano je ko su učesnici u postupku. Ovde je vrlo interesantno i moram da primetim vrlo dobro napravljena distinkcija između ovlašćenog predlagača i ovlašćenog inicijatora. Zašto je to važno videćemo kasnije.
Znači, učesnici u postupku jesu državni organi, organi teritorijalnih autonomija, jedinice lokalne samouprave i narodni poslanici. Znači, inicijator jeste svako onaj po čijoj inicijativi je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.
Prethodni postupak možemo reći da nalazi analogiju u Zakonu o parničnom postupku i podnesci Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu i moraju biti potpisani. Na zahtev Ustavnog suda, ovde može biti dat odgovor na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta.
Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju, radi postupanja pred Ustavnim sudom.
Član 35. Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se procesnim pretpostavkama. Znači, u postupku pred Ustavnim sudom od učesnika se traži da vidimo da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje, da li je predlog podnet od strane ovlašćenog predlagača, da li predlog ili inicijativa su potpuni i razumljivi, da li su dostavljeni potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i dokumenta.
Ustavni sud će odbaciti predlog, inicijativu, ustavnu žalbu ili zahtev, ili drugi akt kojim se pokreće postupak u sledećim slučajevima - kada utvrdi da nije nadležan, ako nije podnet u određenom roku i kada u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje.
Pred Ustavnim sudom se vodi javna rasprava. Ustavni sud održava javnu raspravu u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, i to u slučajevima odlučivanja o izbornim sporovima, zatim o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana i verske zajednice.
Ali, kako se u pravu vrlo često dešava, od svakog pravila postoji izuzetak, stoga Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava, ako oceni da je u toku postupka pitanje koje je problematično, koje je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, dovoljno razjašnjeno i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučivati i bez održane javne rasprave.
Na samu javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku. Odsustvo pojedinih učesnika postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu. Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti.
Sednice Ustavnog suda zakazuju se i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. Koji su to akti koje donosi Ustavni sud? Ustavni sud donosi odluke, donosi rešenja i donosi zaključke. Sadržina ovih akata jesu - uvod, izreka i obrazloženje. Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u "Službenom glasniku" u kome je objavljen statut autonomne pokrajine, drugi opšti akt i kolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o kome je Ustavni sud odlučivao.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata pokreće se predlogom, odnosno rešenjem po inicijativi.
Predlog sadrži, pre svega, naziv akta, oznaku odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se zasniva taj predlog, kao i druge podatke koji su od značaja za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Ovo je veoma interesantno, da u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti sam Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. Znači, u slučaju da ovlašćeni predlagač povuče predlog, Ustavni sud ima ovlašćenja da nastavi postupak, ako smatra da je Ustav, odnosno zakon povređen. Nadalje, u toku postupka, na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost podnosiocu akta, da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti ili nezakonitosti.
Ustavni sud može takođe u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Kada Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšte akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ono što je svakako interesantno u našem pravnom sistemu jeste postupak po ustavnoj žalbi. Članom 82. Predloga zakona decidirano se kaže da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Vrlo je važno za naš pravni sistem, za efikasnost našeg pravosuđa i stav 2. člana 82. Predloga zakona o Ustavnom sudu, u kome se kaže - da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ova pravna sintagma uobičajena je u našem pravnom sistemu. Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno određeno pravo, kao i državni organi i drugi organi nadležni za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Koji je rok za podnošenje ustavne žalbe? Ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Član 84. Predloga zakona u stavu 2. predviđa institut povraćaja u pređašnje stanje. Ako lice iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj i to ako to lice, u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. Posle isteka perioda od tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj, pojedinačni akt, zatim službeni broj pojedinačnog akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; zatim uz ustavnu žalbu se podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta.
Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koje je izjavljena. Međutim, na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela šteta trećem licu. Ustavni sud će obustaviti postupak, shodno članu 88. Predloga zakona, ako je ustavna žalba povučena, ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka, ako organ koji je doneo pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni ovakav akt.
Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. U slučaju da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.
Veoma je dobar ovaj predlog normiran članom 90, koji kaže sledeće - na osnovu odluke Ustavnog suda iz člana 89. stav 3. ovog zakona, podnosilac ustavne žalbe podnosi zahtev Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o naknadi štete i o visini naknade. Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu štete ne odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može uputiti tužbu sudu opšte nadležnosti u delu ili celini zahteva. U prelaznim i završnim odredbama predviđeno je, kao i u članu 90. stav 3, da se aktom ministra nadležnog za pravosuđe određuje sastav Komisije iz stava 1. ovog člana i bliže uređuje njen rad. Rok je određen članom 116. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Poslanici DS-a će glasati za ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da glasaju za Predlog zakona.