Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, gospođo ministarka, pokušali smo pre nekoliko dana kada smo u načelu govorili o ovom zakonu, koliko nam je vreme dozvoljavalo, da se osvrnemo upravo na ovaj član.
Vreme koje nam je preostalo ću iskoristiti da na ozbiljan način pokušam da ustanovimo, ne zbog nas, ne zbog Demokratske stranke, opozicije, ne ni zbog vas, ministarka, nego zbog građana Srbije, zbog jednog ozbiljnog uznemirenja i zbog činjenice da smo mi podnevši amandman na član 40. Zakona, a čitav Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je neprecizan, nerazumljiv, neprimenljiv i kontradiktoran, mi smo podneli ovaj amandman zbog potrebe da ako neka oblast ne sme u sebi da sadrži prostor za različita tumačenja, prostor za diskrecione ocene, prostor za zloupotrebe, to ne sme da postoji, ne sme da bude sadržano u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti nisu apsolutna ljudska prava. Naravno da u svakoj demokratskoj zemlji ona mogu biti ograničena i ona mogu biti suspendovana u vrlo jasnim i taksativno navedenim uslovima i upravo se o tome ovde radi. To su uslovi nacionalne bezbednosti, to su uslovi koji su u svim zemljama, koji su i, ako hoćete, u Evropskoj povelji o zaštiti ljudskih prava navedeni, da oni moraju isključivo biti precizirani zakonom.
Ono što je činjenica i zbog čega je naša intervencija koja je poslužila vama, odnosno predstavnicima, kolegama iz SNS, za obračun sa Poverenikom, to nije obračun sa Poverenikom, to je obračun, ako hoćete, sa predstavnicima građana, sa predstavnicima opozicije i sa preko 40 nevladinih organizacija koje su zajedno uputile svim narodnim poslanicima apel da se amandmanom na član 40. spreči neverovatan prostor za zloupotrebe. Niko ovde neće nikoga da optužuje da je ovo namera da se tako nešto čini, ali ako u nekom zakonu, a posebno u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ne postoji potpuno taksativno sprečavanje svakog prostora za zloupotrebe, to je ovaj zakon.
Dakle, Ustav kaže da samo zakonom može da se uređuje oblast zaštite ljudskih prava, odnosno podataka o ličnosti, to znači obrada, prikupljanje, dostavljanje, ograničenje, samo i isključivo zakonom. Vlada Republike Srbije je, rekavši da ovaj zakon donosi u interesu građana, odlučila da u Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti izbaci reč: „zakon“, što ostavlja, pod jedan, neverovatan prostor za zloupotrebe, neverovatan prostor za diskreciono ovlašćenje, znate, nisu samo državni organi ti koji dolaze u susret sa podacima o ličnosti, to su i bezbednosne strukture, to je preko 300.000 subjekata danas u Republici Srbiji koji dolaze u dodir sa podacima svake građanke i građana.
Građani su danas svedoci da su posebno osetljivi podaci o ličnosti, kao što su medicinski podaci. Završavaju na naslovnim stranama pojedinih tabloida podaci, medicinski podaci, naše sugrađanke iz Kragujevca, ako se ne varam, koja se usudila da se pobuni protiv direktora nekakvog doma zdravlja. NJeni podaci iz zdravstvenog kartona su završili na naslovnoj strani tabloida.
Znate šta, kada Vlada kaže da iz ovog zakona reši da izbaci reč: „zakon“, ja apsolutno odgovorno sa ovog mesta tvrdim da se ovaj zakon ne donosi u cilju zaštite prava građana, nego se donosi u cilju zaštite interesa Bezbednosno-informativne agencije i drugih.
Podsetiću nas sve zajedno, pre tri nedelje je gospodin Parezanović, zvaničnik BIA, u svojstvu institucije i sa autoritetom institucije koju predstavlja, na nekakvom skupu, u prisustvu premijerke Republike Srbije optužio predstavnike medija, predstavnike nevladinih organizacija, predstavnike sindikata i predstavnike pojedinih opozicionih stranaka da oni predstavljaju najozbiljniju opasnost po nacionalnu bezbednost.
Kada neko sa autoritetom institucije tako nešto kaže, to je alarm i pokazna vežba i to je poruka za sve one da se svim tim ljudima, novinarima koji danas hrabro, uprkos svim pritiscima i svemu onome što doživljavaju, nažalost, od poslanika SNS u Skupštini, neko može tu da tumači, ako je neko iz BIA rekao da su predstavnici, da su novinari, da su predstavnici nevladinih organizacija, sindikati i opozicioni političari predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost. Pa, možete da zamislite šta će se dešavati sa njihovim podacima, šta će se dešavati, koliko oni neće biti zaštićeni i, ono što je najvažnije i što se dešava već sedam godina, koliko će takvi podaci biti zloupotrebljeni unutar stranačkih, odnosno u političkim borbama protiv političkih protivnika?
To je nešto što nije novost. To je nešto što se ne dešava prvi put. To je nešto što se dešava sedam godina, a sada Vlada Republike Srbije dolazi u parlament i legalizuje zloupotrebu ličnih podataka u političke svrhe, neko proglašava da su opasnost po nacionalnu bezbednost Srbije su novinari, nevladine organizacije, predstavnici sindikata i pojedini opozicioni političari, a Vlada u Predlogu zakona dolazi pred parlament i kaže da se iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti izbacuje reč „zakon“. Te smo i danas ostali uskraćeni za odgovore – čime su propisana ta ograničenja, koja su to tačno ograničenja, u kojim to tačno slučajevima i, ono što je najvažnije, kojim aktom i ko može da propiše ta ograničenja.
Ministarka je pokušala, kada smo razgovarali u načelu, da kaže da se ostavlja mogućnost da se donose drugi zakoni kojima će biti ograničena prava, a biće pravo ograničena samo ovim zakonom. Te vaše reči koje su, ja verujem, i posledica vaše dobre namere ne korenspodiraju sa onim što se nalazi u Predlogu ovog zakona.
Dakle, ovaj zakon ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe, koji nije samo prostor za zloupotrebe, već i namera ove vlasti, jer smo svedoci već sedam godina šta se dešava. Ukoliko se ovako nešto ne nađe u Predlogu zakona, ukoliko vi ne usvojite ovaj amandman, biće potpuno jasno da su svi poslanici vladajuće koalicije stali iza toga da se ovaj zakon ne donosi u interesu građana, nego u interesu BIA.