Poštovana predsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje biće upućeno Vladi Republike Srbije i nadležnom MUP, a pre svega se tiče statusa azilanata ili lica koja su u Banji Koviljači. Svedoci smo nemilih događaja koji u Banji Koviljači već duže vremena, možemo reći već par meseci, građani Banje Koviljače i građani Loznice imaju sa azilantima.
Moje pitanje glasi kako i na koji način Vlada Republike Srbije i MUP je dozvolila da toliki broj ljudi uđe na teritoriju Republike Srbije i da toliki broj ljudi dođe u Banju Koviljaču ili u grad Loznicu, ako znamo da Centar za azilante ima negde između 80 i 100 mesta za azilante, danas ne možemo da tačno kažemo koliki broj azilanata ima u Banji Koviljači, ako pođemo od toga kakva je problematika u našem gradu, ako pođemo od toga da je granica 42 kilometara dugačka i svih onih događaja koji se događaju kada imamo veliki broj ljudi koji nemaju status državljana Srbije i onih ljudi za koje ne možemo jasno da utvrdimo koja su lica, nego možemo samo da utvrdimo ime i prezime koje oni kažu nadležnom ministarstvu.
Moje pitanje u ime građana Banje Koviljače i u ime grada Loznice jeste kako i na koji način da se broj azilanata u Banji Koviljači smanji i dovede u meru koja je propisana zakonom?
Građani Banje Koviljače i Loznice neće zbog velike opasnosti po bezbednost svojih meštana u narednom periodu, to su danas jasno rekli, danas će imati skup, neće dozvoliti da svoja deca idu u školu.
Želim da upozorim da je to pitanje veoma značajno i da je i te kako potrebno što pre rešiti. Pozivam nadležne organe da što pre reše pitanje azilanata jer mislim da ćemo svi zajedno imati velike probleme kada je u pitanju naš grad. Želim da napomenem da grad Loznica i Banja Koviljača nemaju mogućnosti da to pitanje reše. Na kraju krajeva, nije u njihovoj nadležnosti. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o energetici i ono što je veoma značajno, čuli smo u izlaganju naših kolega, pojedine kolege su govorile da nije bilo nekih značajnih ulaganja u energetiku i ja se sa tim ne slažem. Veoma velikih ulaganja u energetiku je bilo u poslednjih deset godina. Po pitanju EU, samo subvencije EU su u visini od 450 miliona evra, a da ne pričam o Nemačkoj razvojnoj banci, koliko je kroz ta sredstva uloženo u energetiku. Pomenuću samo hidroelektranu u Malom Zvorniku, hidroelektranu na Đerdapu i hidroelektranu u Bajnoj Bašti.

Ono što želim da kažem jeste da će se usvajanjem ovog zakona, kao i ostalih propisa i akata, koji će se doneti na osnovu ovog zakona, u velikoj meri harmonizovati naše zakonodavstvo iz oblasti energetike sa evropskim zakonodavstvom. Usvajanjem zakona o energetici stvaraju se uslovi za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje energijom, energentima, razvoj tržišta, konkurentnosti, zaštita kupaca, nastavak reforme u oblasti energetike kroz unapređivanje rada energetskih subjekata, njihovo osposobljavanje za tržišno delovanje i poslovanje. Novi zakon će stvoriti bolje uslove za naš energetski sektor, za integraciju, regionalno tržište, održiv razvoj, unapređenje energetske efikasnosti, kao i pojednostavljenje procedura za investiranje u sektor energetike, što je veoma značajno i što do sada, moramo priznati, nismo imali.

U Predlogu zakona dat je osnov za stimulisanje što veće proizvodnje energije iz proizvodnih kapaciteta, koji koriste obnovljive izvore energije, jasno su definisani uslovi na osnovu kojih se može steći status povlašćenog proizvođača energije. Donošenje ovog zakona o energetici je u skladu sa aktivnostima koje Republika Srbija preduzima kako bi se uspostavio pravni i institucionalni okvir za sprovođenje potrebnih aktivnosti u cilju prilagođavanja i usklađivanja sa pravnim normama EU u oblasti energetike. Ovo je veoma značajan zakon i nadam se da ćemo u narednom periodu imati i druge zakone koji su iz ove oblasti, gde ćemo jasno definisati status energetike kao strateške grane u našoj zemlji. Zakon liberalizuje tržište, kao i mogućnost za ulaganje i sve grane energetike novim zakonom biće otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu, po pravilima koje će potpisivati agencija za energetiku.

Ono što je veoma značajno i što želim da naglasim, to je da se svet mnogo promenio u poslednjih 20 godina. Na celoj planeti je pitanje energije vrhunsko pitanje. Zato je energetska bezbednost svake države, pa i Srbije, danas najznačajnije pitanje i strateški cilj. Osnovni zadatak svih država je sigurnost i dostupnost energije i energenata za svakog građanina, a to su dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama, odnosno onim cenama koje može da plati prosečan potrošač.

Imajući u vidu značaj energetike kao privredne grane u privredi Srbije, može se zaključiti da je proces pristupanja u oblast energetike suštinski najznačajniji proces u okviru njenih evropskih integracija. Energetika je trenutno najveća pojedinačna privredna grana u Srbiji i ona učestvuje sa više od 20% u formiranju nacionalnog proizvoda.

Novi zakon stvara uslove za reformu u energetskom sektoru, ima značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicija, podizanje kvaliteta i stvaranje tržišne ekonomije, osposobljen da se uključi u jedinstveno tržište EU. Sektor energetike je danas u Srbiji značajni poslodavac, a zaposlenost pri samoj energetici čini veliki deo ukupne zaposlenosti u Srbiji. Zato je veoma značajno da ovu oblast uredimo i uskladimo sa zakonodavstvom i pravilima u EU.

Ako pođemo od toga da se danas sve više primenjuje moderna tehnologija i potreba da se sačuva produktivnost u energetskom sektoru, za očekivati je relativno smanjenje zaposlenosti u ovom sektoru. Zato je usvajanje ovog zakona veoma značajno, jer stvara mogućnost za razvoj, naročito u pravcu većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, da očekujemo ne samo zadržavanje postojećeg broja zaposlenosti, nego i povećanje u ovoj oblasti, kao što su pojedine kolege i govorile pre mene na ovu temu.

Želim još jednom da istaknem da je energetski sektor sektor sa visokim učešćem znanja. Potreba za znanjem u energetici se povećava sa intenziviranjem razvoja jedinstvenih tehnologija i sve većem korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i potrebe da se poveća energetska efikasnost. Nema nikakve sumnje da se i Srbija mora uključiti u međunarodnu razmenu znanja u ovoj oblasti. Zato je potrebno da Srbija usaglasi svoje zakonodavstvo sa EU, evropskim zakonodavstvom, jer je to potrebno radi napretka u procesu pridruživanja i radi statusa koji Srbija želi da ima u narednom periodu.

U članu 179. i 180. predloženog zakona definisan je status Agencije za energetsku efikasnost. Nadam se da ćemo u ovom parlamentu imati ubrzo i zakon o energetskoj efikasnosti, jer je to nešto što je preko potrebno Srbiji i mislim da je to oblast u kojoj smo najmanje uradili do sada po pitanju zakonske procedure.

Zašto je to bitno? Zato što je osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti i korišćenja manje energetske efikasnosti i korišćenje manje energije za istu jedinicu društvenog bruto proizvoda, uz održivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje količine energije i smanjenje zagađenja životne sredine, koje nastaju kao posledica energetskih transformacija, spadaju u glavne ciljeve energetske politike, ne samo EU ili Evrope, već i Srbije.

Tokom prethodnih 30 godina ceo svet, a naročito Evropa, uspeli su da značajno umanje potrošnju energije i da manje potrebnu količinu energije za ostvarenje visokog indeksa ljudskog razvoja. Najkraće rečeno, energetika je oblast u kojoj se preslikavaju sposobnosti državnog upravljanja u mnogim drugim oblastima, uključujući i ljudska prava, zaštitu potrošača, kao i smanjenje siromaštva.

Kada je u pitanju Srbija, upotreba energije pojedinaca je vrlo velika u odnosu na prosek u EU. Najmanje je četiri puta veća, kao i doprinos globalnom zagrevanju, odnosno emisiji gasova, koja je nekoliko puta veća kod pojedinaca u Srbiji nego u EU. Zato mislim da je Zakon o energetskoj efikasnosti veoma značajan i nadam se da ćemo ga u ovom parlamentu vrlo brzo imati na razmatranju.

Poštovane kolege, zato mislim da je usvajanje zakona o energetici veoma značajno za razvoj naše države, za investicije u ovoj oblasti, kao i za sigurnije i kvalitetnije snabdevanje energenata naših građana. DS i poslanici će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su četiri veoma značajna predloga zakona. Pričaću o dva predloga zakona, to su Predlog zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono što želim da kažem jeste da Predlogom zakona o javnom beležništvu Republika Srbija u okviru svog pravnog sistema ustanovljava instituciju javnog beležništva. Usvajanjem ovog zakona preneće se deo državnih poslova na javno-beležničku službu, što će doprineti sigurnosti u pravnom prometu, rasterećenju sudova i organa uprave i omogućiće građanima i pravnim licima da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Stvaraju se uslovi za efikasniji rad sudova jer usvajanjem zakona o javnom beležništvu sudovi će se osloboditi poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu reči. Zato je usvajanje ovog zakona izuzetno značajno jer predstavlja nastavak započete reforme pravosuđa, čime se ispunjavaju obaveze iz Nacionalne strategije i reforme pravosuđa, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 2006. godine.
Javno beležništvo, kao pravosudna profesija, postoji u većini evropskih država, kao i u bivšim jugoslovenskim republikama. Činjenica da naša zemlja priznaje pravnu snagu stranih javno-beležničkih akata predstavlja još jedan razlog da se institucija javnog beležništva uvede i u naš pravni sistem.
U osnovi odredaba predloženog zakona određuje se i javno beležništvo, kao služba od javnog poverenja, a javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra pravde koji vrši javna ovlašćenja poverena zakonom. Javni beležnik ili latinski "notarijus", što znači pisar, jeste lice kome je država priznala posebno ovlašćenje za overu građansko-pravnih dokumenata.
U sistemu javnog beležništva, kao slobodne profesije, javni beležnik je osoba od javnog poverenja koja samostalno i nezavisno obavlja javnu službu, pri čemu nastupa kao nepristrastan poverenik stranaka. Za razliku od advokata, koji po pravilu zastupaju jednu od stranaka, javni beležnik je stručni poverenik svih stranaka koje pred njim istupaju.
On je nepristrastan u odnosu na stranke iz razloga što nastupa u cilju javnog interesa, odnosno obezbeđuje sigurnost javnog prometa. Javni beležnik je stručno lice čija kvalifikacija i stručnost, kao i iskustvo, predstavlja dodatnu sigurnost za stranke u pravnom prometu uopšte.
Ovo što možemo ovde da kažemo jasno, u članu 25. predloženog zakona jasno je definisano da za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava propisano zakonom definisane sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije, da je poslovno sposoban, da ima opštu zdravstvenu sposobnost, da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovao diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije, da je položio pravosudni ispit, ispit za javnog beležnika, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, da je dostojan javnog poverenja za obavljanje poslova javnog beležnika, da ima ili može dokazati da će obezbediti odgovarajuće prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog beležnika.
Ovo što je još značajno što želim da istaknem jeste da je javni beležnik ovlašćen da sastavlja, overava, izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava, zatim, overava privatne isprave i preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti, kao i druge predmete.
Zakon definiše tri osnovne vrste javno-beležničkih isprava, a to je: javno-beležnički zapis, javno-beležnički zapisnik i javno-beležničke potvrde. Zakon definiše i načelo dužnosti zakonitog i savesnog postupanja javnog beležnika. Određuje da javni beležnik obavlja delatnost u svom službenom području i sedištu, kao i da se javni beležnici udružuju u komore.
Broj javno-beležničkih mesta određuje ministar pravde po pribavljenom mišljenju komore, tako da se po pravilu za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine određuje najmanje jedno beležničko mesto.
Kao dodatni kriterijum za određivanje javno-beležničkih mesta propisana je veća koncentracija stanovništva i intenzivnija privredna aktivnost, u tom slučaju se jedno javno-beležničko mesto određuje na 25.000 stanovnika.
Javni beležnik je obavezan za čuvanje poslovne tajne, odnosno držanje poverljivih svih podataka i saznanja do kojih dođu u vezi sa svojom službom. Javni beležnik odgovara i za štetu koju stranki prouzrokuje povredom svoje službene dužnosti, odnosno propisa kojih je inače dužan da se pridržava.
Usvajanjem zakona o javnom beležništvu, kao nezavisne i samostalne profesije, stvaraju se uslovi za eliminisanje troškova postojanja i održavanja sistema javnog beležništva kao državne uprave, podiže se kvalitet usluga javnog beležništva, s obzirom na propisane visoke kvalifikacije i stručnosti javnog beležnika, kao i povećanje pravne sigurnosti, obzirom na veliku odgovornost za vršenje takve dužnosti i ozbiljne direktne posledice u slučaju povreda tih dužnosti.
Ono što bih hteo da kažem, ovo je jedan od značajnih instituta i novina koje će biti u našem pravosudnom sistemu, ali veoma značajan predlog zakona na koji ću reći par rečenica jeste Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono želim da istaknem jeste da je važeći Zakon o izvršnom postupku donet u novembru 2004. godine, a primenjuje se od februara 2005. godine. Sadašnji zakon ima mnogo nedostataka jer se u praksi pokazalo da izvršni postupak traje neopravdano dugo, čak i po nekoliko godina. Na taj način se gubi smisao vođenja svakog sudskog postupka i dovodi do stvaranja situacije da se posle izvršnosti presude vodi još jedan postupak sa neizvesnim i uglavnom dugim trajanjem.
Neki od slučajeva izvršenja presude traju duže nego prethodni parnični postupak. Mali je procenat naplate potraživanja, a slabost državne prirode demotiviše građane, kao i domaće i strane investitore.
Želim da istaknem da nema pravde bez izvršenja sudskih odluka. Zato je reforma sistema izvršenja suštinski značajna za ekonomski razvoj Srbije. Smisao izvršnog postupka je da se pravosnažna izvršna sudska odluka prirodno izvrši od strane države, ako izvršni dužnik to ne učini dobrovoljno i u određenom roku.
Novi zakon treba da obezbedi brzo i efikasno izvršenje sudskih odluka, kako u građanskim, tako i u privrednim postupcima. Ako pođemo od toga da je jedan od najvećih problema u izvršnom postupku sprovođenje izvršenja, posebna novina u ovom zakonu je uvođenje vansudskih izvršitelja koji bi preuzimali izvršne radnje u cilju sprovođenja rešenja o izvršenju koja donosi sud.
Sudske izvršitelje ubuduće će o najtežim predmetima zamenjivati profesionalni izvršitelji. Novi zakon o izvršenju i obezbeđenju uvodi profesionalne izvršitelje u pravosudni sistem Srbije. Privatni izvršitelj će biti nova profesija u pravnom sistemu Srbije i to je veoma značajna stvar.
Profesionalni izvršitelj, za koga će moći da se kandiduju diplomirani pravnici sa jasno definisanim iskustvom, uvode se u izvršni sistem paralelno sa već postojećim sistemom sudskog izvršitelja. Građani će moći da odluče da li će angažovati službene ili profesionalne izvršitelje.
Ono što bih hteo da istaknem kada pričamo o vansudskim izvršiteljima ili profesionalnim izvršiteljima, to je ono što će one ličnosti i one osobe koje se budu bavile tim poslom morati da imaju posebno i ako uporedimo sa sudskim izvršiteljem, videćemo da su mnogo stroži kriterijumi, a to nam daje za pravo da možemo da garantujemo da će izvršenje pravosnažne presude biti mnogo kvalitetnije i bolje.
Vansudski izvršitelji i profesionalni izvršitelj moraće da ima diplomu pravnog fakulteta i da ima odgovarajuće radno iskustvo i položen specijalistički ispit i licencu Ministarstva pravde, ima službenu legitimaciju, sam obezbeđuje sredstva za rad i opremu, postupa samostalno u okviru zakonskih odredaba i ovlašćenja koja mu daje poverilac, naplaćuje usluge u skladu sa utvrđenom tarifom, plaća ga dužnik koji snosi troškove izvršenja, odgovara sopstvenom imovinom i ima obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
Kada su u pitanju sudski izvršitelji, videćemo da je situacija kudikamo teža. Kada pričamo o sudskim izvršiteljima, ono što bih hteo da istaknem jeste da često imaju neodgovarajući stepen obrazovanja, nemaju specijalističku obuku, nemaju uniformnu legitimaciju, nemaju službena kola i opremu za svaku radnju, čekaju predlog poverioca i rešenje suda, rade za mesečnu platu državnog administrativnog službenika, dobijaju platu iz budžeta Republike Srbije i ne odgovaraju sopstvenom imovinom i nisi sigurni, tako da uvođenjem profesionalnog izvršitelja mnogo ćemo poboljšati način izvršenja.
Ono što je značajno istaći još u ovom predlogu zakona jeste da će profesionalni izvršitelji biti strogo kontrolisani, kontrolisaće ga izvršni sudija koji sprovodi izvršni postupak, komora izvršitelja i na kraju ministar pravde. U zakonu je tačno navedeno koje su to povrede radne i profesionalne obaveze koje podležu disciplinskoj odgovornosti i sankcije će biti adekvatne težini učinjene povrede.
Ono što bih na kraju istakao, jeste da u skladu sa navedenim donošenjem novog zakona o izvršenju i obezbeđenju stvoriće se optimalan normativni okvir, koji će svojim rešenjem doprineti da izvršni dužnici dobrovoljno izvršavaju svoje obaveze utvrđene u izvršnim ispravama, a u slučaju da to ne učine, garantovati da će se izvršni postupak sprovesti brzo i efikasno.
Želim da istaknem da ćemo u danu za glasanje glasati za ova četiri predloga zakona, zato što mnogo poboljšavaju i reformišu pravosuđe i stavljaju u prvi plan interese građana. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine Republike Srbije, uvaženi potpredsedniče Vlade, poštovane koleginice i kolege, pred nama je zajednički načelni i jedinstveni pretres o nizu predloga zakona.
Mislim da o pojedinim stvarima, kada je u pitanju Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća EPS, a radi se o Projektu rehabilitacije HE „Zvornik“, nije dovoljno rečeno, iako se radi o veoma značajnom projektu. Projekat je veoma značajan za Srbiju i „Elektroprivredu Srbije“ i, pre svega, za kraj iz koga dolazim, a najviše za Mali Zvornik.
Želim da ukažem da razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije KfW, odnosno nemačkoj razvojnoj banci, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“... Naglašavam, po zaduženju Javnog preduzeća, jer ovde je bilo indicija da se zadužuje budžet, a ne Javno preduzeće. Kako je potpredsednik Vlade rekao, „Elektroprivreda Srbije“ je jedno od retkih javnih preduzeća koja stvarno svoje obaveze izmiruju, i to je jedna veoma značajna stvar, što treba da zna javnost naše države.
Radi se o Projektu rehabilitacije HE „Zvornik“. Sporazum o zajmu je zaključen 29. oktobra 2010. godine u Beogradu. Ovim sporazumom o zajmu ugovoren je zajam od sedamdeset miliona evra, od kojih je četrnaest miliona evra pomoć, a pedeset šest miliona evra je kredit.
Prema odredbama ovog sporazuma, sredstva zajma će se koristiti u cilju realizacije Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“. Navedenim Sporazumom o zajmu za finansiranje Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“ se, između ostalog, utvrđuje korišćenje sredstava zajma, otplata, visina kamate i provizija.
Radi se o izuzetno značajnoj investiciji za Republiku Srbiju, odnosno za EPS i opštinu Mali Zvornik, koja ima oko 14.000 stanovnika. Za njih je od izuzetnog značaja ova investicija, kao i rad hidroelektrane. Inače, želim da kažem da je hidroelektrana u Zvorniku puštena u rad 26. septembra 1955. godine i tada je bila prvi veliki poduhvat u posleratnoj izgradnji zemlje; do danas, ozbiljnih zahvata na HE „Zvornik“, po pitanju rehabilitacije i rekonstrukcije, nije bilo.
Ono što je značajno i što nije rečeno, to je da je ukupna vrednost tog projekta devedeset pet miliona evra. EPS će, pored sredstava kredita od nemačke razvojne banke u visini od sedamdeset miliona evra, ostatak potrebnih sredstava obezbediti iz sopstvenih prihoda, zato što je za EPS ovo izuzetno značajno.
Projektom rehabilitacije je predviđeno da se zamene vitalni delovi turbina, gde bi se povećala snaga sa 96 na 120,4 megavata. Uradiće se potrebni radovi na drenažnim i rashladnim sistemima. Zameniće se sva četiri generatora novim, većeg kapaciteta, i postaviti novi blok transformatora, kao i modernizovati sistem za upravljanje hidroelektranom.
Veoma je značajno da će po završetku ovog projekta vek hidroelektrane biti produžen za trideset godina. Kapacitet će biti povećan za 25%, a proizvodnja električne energije će se sa 477.000.000 kilovat-časova povećati na 551.000.000 kilovat-časova.
Početak realizacije projekta se očekuje početkom 2012. godine zbog složene procedure izbora najpovoljnijih ponuđača za izvođenje radova. Uslovi kredita su veoma povoljni. Kredit je na 15 godina, a grej period je pet godina.
Realizacijom Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“ EPS će zaokružiti ciklus revitalizacije i modernizacije naših najvećih hidroelektrana. Želim da naglasim da se Hidroelektrana „Bajina Bašta“ takođe finansirala iz kredita KfW, odnosno nemačke razvojne banke, kao i HE „Đerdap 1“, koja se finansira iz sredstava ruskog duga prema Republici Srbiji.
Sve to će dovesti do toga da će EPS značajno povećati proizvodnju električne energije, za više od 200 gigavat-sati godišnje. To je jedna od veoma značajnih investicija koje je „Elektroprivreda Srbije“ u poslednjim godinama imala, kada je u pitanju proizvodnja električne energije.
Iz tog razloga smatramo da je ovo zaduženje i te kako značajno i da je ovo zaduživanje i te kako isplativo. To je ocenila i „Elektroprivreda Srbije“. Iz tih razloga ćemo mi iz Demokratske stranke glasati u danu za glasanje o ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je zajednički načelni pretres i jedinstven pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Reći ću samo par rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat. Ovo potvrđivanje sporazuma o vazdušnom saobraćaju između ove dve države će predstavljati korak napred u odnosima dve zemlje, obzirom da je u pitanju moderan sporazum kojim se u celini određuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat i promovišu i ispunjavaju visoki međunarodni standardi.
Ovaj sporazum otvara šire mogućnosti, kako za prevoznike strana ugovornica, tako i za druge subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat.
Kada je u pitanju Predlog zakona o transportu opasnog tereta, pre svega ću govoriti o onome što stvarno piše u zakonu i šta taj zakon stvarno predstavlja. Razlozi za donošenje zakona su sadržani u činjenici da je Republika Srbija ratifikovala, odnosno potvrdila niz međunarodnih sporazuma kojima se uređuje oblast transporta opasnog tereta i ratifikovani međunarodni sporazumi predviđaju veoma značajne novine kojima se uređuju pitanja bezbednog transporta opasnog tereta u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju.
Postojeći zakon iz 1990. godine i uredba Vlade Republike Srbije je iz 2002. godine nisu u mogućnosti da primene ratifikovane međunarodne sporazume, jer ne mogu da uspostave sistem ovlašćenih fizičkih i pravnih lica za obavljanje poslova transporta opasnog tereta. Ne mogu da uspostave nadzor nad primenama ratifikovanih međunarodnih sporazuma, niti mogu kažnjavati fizička i pravna lica za koje se utvrdi da su kršile odredbe tih sporazuma.
Važećim zakonom i uredbom nije omogućeno odgovarajuće praćenje opasnog tereta posebno kod zaštićene zone. Uređivanje transporta opasnog tereta zahteva primenu ratifikovanih međunarodnih sporazuma, te zbog toga nema alternativnih rešenja osim donošenja novog zakona.
U članu 1. predloženog zakona se uređuju ovlašćenja državnih i specijalizovanih organizacija u transportu opasnog tereta, posebni uslovi kojim se obavlja transport opasnog tereta, kao i postupci u slučaju vanrednih događaja u transportu opasnog tereta i nadzor nad izvršenjem ovog zakona, kako u drumskom, železničkom, vodnom, tako i u vazdušnom saobraćaju.
Želim da napomenem da se ove odredbe ovog zakona ne primenjuju, a jasno je zakonom definisano u kojim slučajevima. Ne primenjuju se na transport opasnog tereta koji privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik obavlja za potrebe svoje delatnosti u jednoj tehničko-tehnološkoj celini. Pod dva – na transport opasnog tereta koji se obavlja u vozilima ministarstva nadležnog za poslove odbrane, MUP, Vojske Srbije, vojnih snaga drugih država i organizacija koje prema posebnom sporazumu koriste saobraćajne infrastrukture Republike Srbije. Napominjem, prema posebnom sporazumu, a ne onako kako smo ovde čuli, kako kome padne na pamet da se prevozi opasni teret.
Donošenje i primena zakona o transportu opasnog tereta će obezbediti najviši stepen bezbednosti u manipulaciji i transportu opasnog tereta. Pored toga, predloženi zakon delovaće preventivno na sve učesnike u transportu opasnog tereta.
Po prvi put predloženi zakon predviđa i formiranje uprave za transport opasnog tereta. Upravom rukovodi direktor koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, a prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika. U članu 9. ovog zakona za transport opasnog tereta obrazovana je kao organ državne uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. U članu 10. se jasno definišu nadležnosti i poslovi koje obavlja ova uprava za transport opasnog tereta.
Član 13. ovog zakona predviđa da učesnik u transportu opasnog tereta mora upotrebljavati odgovarajući tip ambalaže za transport. Definisane su i obaveze proizvođača da izrađuje ambalažu pod, posudu pod pritiskom ili cisternu određenog tipa koju odobrava uprava za transport opasnog tereta na osnovu izveštaja o ispitivanju koje izdaje ovlašćeno telo.
Predloženi zakon po prvi put uvodi institut savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju, gde se u članu 13. jasno kaže, da učesnik u transportu opasnog tereta, sa sedištem u Republici Srbiji, mora imati najmanje jednog savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, osim u slučajevima predviđenim propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Donošenje i primena zakona o transportu opasnog tereta će se obezbediti poštovanje procedure za otklanjanje posledica vanrednih događaja kojima su ugrožena lica ili zagađena životna sredina, kao i obaveza učesnika u transportu opasnog tereta da nadoknadi pun iznos štete koja je nastala kao posledica tog događaja. Predviđenim zakonom je definisan sistem od nadzora nad primenom odredaba, kao i ratifikovanih međunarodnih sporazuma, tako i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona. Zakon predviđa i kažnjavanje činilaca privrednih prestupa i prekršaja koji su ustanovljeni ovim zakonom.
Donošenje zakona o transportu opasnog tereta Srbija dobija dobar i moderan zakon koji je usaglašen sa propisima EU, koji će omogućiti bezbedan i pouzdan transport, povećaće bezbednost učesnika u saobraćaju i jasno definisati pravila u toj oblasti. U danu za glasanje kada to bude bilo predstavnici DS će glasati za ovaj zakon.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, čuli smo veoma kvalitetne rasprave po pitanju DRI. Odbor za finansije je više puta o tome raspravljao. Učestvovali smo u tome, svi poslanici koji su članovi Odbora za finansije, bilo je različitih mišljenja, ali nepodeljeno mišljenje jeste da Državna revizorska institucija treba stvarno da radi one poslove koji su propisani zakonom i što građani očekuju od DRI.
Samo želim da se vratimo na Predlog izmena i dopuna zakona i želim da napomenem da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o DRI stvaraju mogućnosti da institucija kadrovski ojača i na taj način u potpunosti odgovori Ustavom i zakonom određenim obavezama, u skladu sa preporukama nadležnih institucija EU.
Mi smo kao Odbor za finansije imali više sastanaka, samo želim da podsetim na sednicu Odbora za finansije Narodne skupštine koja je bila 7. i 8. decembra 2009. godine gde smo raspravljali o Izveštaju DRI i o reviziji Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Tada nas je predstavnik DRI upoznao detaljno sa problemima koje institucija ima zbog nemogućnosti da zaposli kvalitetan revizorski kadar, prvenstveno zbog malih plata revizora. Mislim da je to ono što je suština i mislim da o tome treba danas da govorimo kada pričamo o Predlogu zakona u načelu.
Ono što još želim da istaknem jeste da je prema sadašnjim propisima plata državnog revizora sa zvanjem ovlašćenog državnog revizora 65.000, a plata državnog revizora sa zvanjem državnog revizora je oko 50.000 dinara. Poslovi državnog revizora su visoko stručni i složeni i stoga zahtevaju da se na adekvatan način plate, zbog toga što su potrebna specifična znanja i veštine za obavljanje tih poslova.
Ako želimo da kažemo kako i na koji način danas Državna revizorska institucija radi, pre svega želim da napomenem da ona ima pet državnih revizora, dva vrhovna državna revizora, za sada su to jedina lica koja mogu vršiti reviziju u 2010. godini. Ovaj broj revizora je nedovoljan sa aspekta obuhvata revizije koji bi trebalo izvršiti u skladu sa donetim planom za 2010. godinu, kao i u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o DRI stvorile bi se mogućnosti za prijem revizorskog kadra. Planirano je da se u instituciju u 2010. godini zaposle još tri vrhovna državna revizora i 27 državnih revizora.
Imali smo ovde prilike da čujemo da na neki način Državnoj revizorskoj instituciji nije na pravi način omogućen rad. Na toj sednici održanoj 7. i 8. decembra 2009. godine, Odbor za finansije je jednoglasno odlučio da preporuči Narodnoj skupštini da se, imajući u vidu zaključke i izveštaje DRI, pristupi izmenama i dopunama Zakona.
Ono što još želim da kažem jeste da je na osnovu uporedne analize rešenja materijalno-pravnog statusa vrhovnih revizorskih institucija u državama iz okruženja i državama Evropske unije, a imajući u vidu obaveze i odgovornosti koje ove institucije imaju, nesporno da Državna revizorska institucija treba da zauzme posebno mesto u sistemu državnih organa Republike Srbije. To će se omogućiti poboljšanjem materijalnog položaja institucije.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o DRI pre svega to ima za cilj. Nadam se da će Državna revizorska institucija 2010. godine i narednih godina ostvariti ono što je najbitnije, a to je da se jasno definišu tokovi novca poreskih obveznika i građana Republike Srbije, da se troši upravo u one svrhe za koje je predviđeno.
Što se tiče DS i poslanika DS, mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je set izuzetno značajnih zakona iz oblasti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U svom izlaganju ću pričati o predlogu tri zakona, pre svega o Predlogu zakona o šumama i pre svega želim da kažem da u član 1. Predloga zakona o šumama uređuje se očuvanje i zaštita, planiranje, gajenje i korišćenje šuma, raspolaganje šumama, šumskim zemljištem, nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i druga pitanja koja su značajna za šume i šumsko zemljište.
Predlogom ovog zakona obezbeđuje se uslov za održivo gazdovanje šumama i šumskim zemljištem, kao dobrom od opšteg interesa, na način i u meri kojom se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja šuma, kao i njihova vitalnost i povećani potencijal šuma, uz ublažavanje klimatskih promena.
Moramo da kažemo da šume imaju ogroman značaj, kako u ekološkom tako i u socijalnom smislu. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je nezadovoljavajuće stanje šumskog fonda, kao i neodložna potreba za stvaranjem zakonskih pretpostavki za njegovu bolju suštinsku zaštitu i unapređenje, a istovremeno višenamensko korišćenje i vrednovanje do sada omalovažavanih brojnih funkcija koje imaju šume.
Stanje u šumama karakteriše nedovoljan proizvodni fond, nedovoljna starosna struktura, nezadovoljavajuća obraslost i šumovitost, nepovoljno sastojinsko stanje, odnosno veliko učešće sastojina prekinutog sklopa i zakorovljenih površina, kao i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje šuma.
Ako pođemo od trenutnog stanja šuma i šumarstva u Republici Srbiji videćemo da su neophodna predložena rešenja u zakonu o šumama.
Površina pod šumama u Republici Srbiji je 2.252.400 hektara, odnosno 29,1% teritorije Republike Srbije, od čega se 53% nalazi u vlasništvu države, a 47% u privatnom vlasništvu. Imali smo prilike danas kada je ministar rekao da čujemo da je stanje u EU oko 33% pošumljenosti zemalja.
Prostornim planom Republike Srbije zacrtana je šumovitost oko 41%, što je veoma značajno. Ono što bih hteo da istaknem, pre svega u članu 4. predloženog zakona definiše se očuvanje, zaštita i unapređenje stanja šuma, korišćenje svih potencijala šuma, kao i podizanje novih šuma u cilju postizanja optimalne šumovitosti, prostornog rasporeda i strukture šumskog fonda u Republici Srbiji, što jesu delatnosti od opšteg interesa.
U istom članu je definisan način ostvarenja opšteg interesa koji se obezbeđuje nizom mera koje su propisane zakonom o šumama. Promena namena šuma se vrši pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje nadoknade od strane pravnog lica na čiji se zahtev vrši promena namene šuma..
Ono što bih hteo da istaknem jeste veoma značajan deo Predloga zakona koji se tiče planiranja i izrade planskih dokumenata koji su pre svega definisani članom 19. predloženog zakona o šumama, gde se definiše program razvoja šumarstva na teritoriji Republike Srbije. Program razvoja je osnovni strateški dokument kojim se utvrđuju pravci razvoja šuma i šumarstva sa akcionim planom za njegovo sprovođenje.
Realizacijom projekcija iz programa razvoja šumarstva Republike Srbije iskazanih u Predlogu zakona u narednom desetogodišnjem periodu se mogu ostvariti značajni ekološki, ekonomski i socijalni efekti, a kao najznačajniji se mogu navesti sledeći efekti: veća biološka stabilnost i bolje zdravstveno stanje šuma, nove površine šuma ostvarene pošumljavanjem neobraslog zemljišta na oko 90.000 hektara, smanjenje efekta staklene bašte, smanjenje negativnih efekata erozije i klizišta, zasipanje vodnih akumulacija, kao i zaštita i povećanje prinosa u poljoprivredi.
Sledeći efekat koji je veoma značajan jeste smanjenje negativnih efekata zagađujućih imisionih dejstava štetnih gasova, vraćanje autohtonih vrsta drveća nekadašnjim njihovim prirodnim staništima, efikasnija zaštita životne sredine, očuvanje i povećanje diverziteta predela. Značajan je doprinos Predloga zakona odnosno programa razvoja kao sektorskog programa održivog razvoja šuma za sprovođenje nacionalne strategije održivog razvoja prirodnih i obnovljivih resursa.
Ponuđena rešenja u Predlogu zakona o šumama su veoma značajna i utiču na svakog građanina Republike Srbije, ali i omogućavaju potpunu transparentnost sektora u obavljanju delatnosti od javnog interesa u odnosu na javnost i njen interes u zadovoljavanju svih ovih funkcija koje šuma pruža.
U narednom periodu ćemo definisati akcioni program održivog razvoja šuma Srbije od 2011. do 2012. godine. Taj akcioni program je veoma značajan i on će u velikoj meri definisati kako i na koji način najbolje se može gazdovati šumama, jer je to jedan neiscrpan resurs za Republiku Srbiju, a pre svega je veoma značajan zbog održivog razvoja Republike Srbije.
Sledeće na šta bi hteo da obratimo pažnju jeste Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja. Predlogom zakona uređuju se uslovi i postupci za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti poljoprivrednih bilja u registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i održavanje sorti poljoprivrednog bilja. Svi dokumenti za sprovođenje ovog zakona biće jedinstveni, a celokupan postupak priznavanja sorti će se obavljati po jedinstvenim normama definisanim ovim zakonom.
Želim da napomenem da usvajanjem ovog zakona omogućava se proizvođačima da na jedinstven način ostvare svoja prava u postupku priznavanja sorte. Ovim zakonom obezbeđuje se da nakon upisa u registar sorti poljoprivrednog bilja u proizvodnji i prometu na teritoriji Republike Srbije se mogu naći samo sorte poljoprivrednog bilja čiji su proizvodne i upotrebne vrednosti ispitane.
Ovim se postiže da do proizvođača odnosno korisnika sorti mogu doći samo sorte za koje je ispitivanjem utvrđeno da imaju odgovarajuću upotrebnu i proizvodnu vrednost. To je veoma značajno.
U članu 4. predloženog zakona definisano je da se u postupku priznavanja sorte utvrđuje njen kvalitet i bitne proizvodne osobine, kao i različitosti, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije, što je izuzetno značajno.
Usvojeni zakon će pre svega uticati na poljoprivredne proizvođače, jer će se donošenjem zakona omogućiti pristup velikom broju sorti poljoprivrednog bilja koje imaju bolja proizvodno-tehnološka svojstva, veće prinose i veću otpornost na bolesti i štetočine. Ovim bi se povećala konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu, kao i prihodi proizvođača.
Zakon će podsticajno delovati na stvaraoce novih sorti jer će oni imati interesa da što veći broj sorti bude uključen u postupak priznavanja sorti kako bi se priznate sorte upisale u registar sorti, a samim tim bi se seme i sadni materijal sorti našao u proizvodnom prometu na teritoriji Republike Srbije.
Ono što je još značajno u setu ovih zakona koje imamo danas u raspravi u načelu jeste pre svega Predlog zakona o organskoj proizvodnji i želim da istaknem da se ovim zakonom uređuje proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodima organske proizvodnje, ciljevi i načela organske proizvodnje, sertifikacija, nadzor nad primenom zakona, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda.
Ovim zakonom se omogućava dobijanje proizvoda povećanog kvaliteta, kao i zaštita potrošača. Stvaraju se uslovi za pun zamah razvoja organske proizvodnje, sa velikim efektima na društvo i ekonomski razvoj sela, posebno u oblasti od interesa za zaštitu prirode, uz veliki doprinos smanjenju zagađenja iz poljoprivrede.
Zakonskim regulisanjem organske proizvodnje pomoći će se i razvoj turizma i ugostiteljstva zasnovanog na organskoj proizvodnji i upotreba organskih proizvoda. Organska poljoprivredna proizvodnja u osnovi predstavlja potpuni sistem upravljanja proizvodnjom koja unapređuje i povećava biodiverzitet, biološki ciklus i biološke aktivnosti zemlje.
U Srbiji se devedesetih godina pojavljuju zvanično prvi proizvođači organskih proizvoda. Od pomenutog vremena do danas trend proizvodnje organskih proizvoda hrane raste. Zbog rasta potražnje za organskim proizvodima, kako u svetu tako i kod nas, sve više proizvođača počinje da se bavi organskom proizvodnjom jer je moto organskog sistema proizvodnje proizvodnja hrane na nekontaminiranom zemljištu, zdravstveno bezbedna, a sve u interesu građana koji je koriste za ishranu.
Danas se kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, a upotreba organski proizvedene hrane se definiše višim nivoom standarda življenja.
Zemljište Srbije upoređeno sa zemljištem EU je boljeg kvaliteta jer nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Sama činjenica da preko 80% zemljišta u Srbiji spada u nezagađena zemljišta dovoljno govori o potencijalima za ovu vrstu proizvodnje.
Potreba za donošenjem ovog zakona proističe iz činjenice da proizvodnja organskih proizvoda predstavlja veliku izvoznu šansu Republike Srbije. Zato se metode proizvodnje, pravila prerade u oblasti organske proizvodnje moraju prilagoditi zakonima EU.
U članu 4. predloženog zakona utvrđuju se podsticajne mere za razvoj i unapređenje organske proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nevladin sektor, privredne komore, lokalna samouprava će snažno podsticati poljoprivredne proizvođače da se uključe u organsku proizvodnju u što većoj meri.
Najznačajnija mera predstavlja odredba ovog zakona kojom se utvrđuju podsticajne mere za razvoj i unapređenje organske proizvodnje putem koje će se subvencionisati poljoprivredni proizvođači koji se nalaze u periodu konverzije, odnosno prelaska sa neorganske na organsku proizvodnju.
Poštovane kolege, poštovani predstavnici Ministarstva, DS će u danu za glasanje glasati o setu ovih zakona jer umnogome poboljšavaju stanje u poljoprivredi, jer je ovo osnova i baza da se usvajanjem zakona stanje u poljoprivredi još više poboljša i da se taj resurs, koji je prednost države Srbije, maksimalno iskoristi.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, želim, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Želim da kažem da je pred nama veoma značajan Predlog zakona, koji predviđa pravne pretpostavke za stvaranje jedinstvenog biračkog spiska koji će se voditi putem savremene tehnologije, kao elektronska baza podataka, na osnovu jedinstvene metodologije.
U članu 1. Predloga zakona se definiše da je jedinstveni birački spisak javna isprava, u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Birački spisak je stalan i redovno se ažurira.
Upis u birački spisak je uslov za ostvarivanje biračkog prava. Predlogom zakona se jasno definiše da birač može biti samo jednom upisan u birački spisak i da se birački spisak vodi po službenoj dužnosti. Postojanje jedinstvenog biračkog spiska doprineće da Srbija konačno dobije informacije na jednom mestu o svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa, što do sada nije bio slučaj.
Uvažavajući potrebu da sam postupak bude što ekonomičniji i efikasniji za građane, predviđeno je da jedinstveni birački spisak vodi samo jedan organ, a to je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je jasno definisano u članu 2. Predloga zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
U istom cilju je predviđeno da ažuriranje biračkih spiskova s područja lokalne samouprave, a tiče se promena u biračkom spisku, kao što su brisanje, izmena, dopuna ili ispravka, do zaključivanja jedinstvenog biračkog spiska vodi opštinska, odnosno gradska uprava, a nakon njegovog zaključivanja, pa sve do 72 časa pre dana izbora –Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Poštovane kolege, po članu 4. predloženog zakona, u birački spisak se upisuje lice koje ima biračko pravo, nakon donošenja odluke o raspisivanju izbora, i maloletna lica koja biračko pravo stiču najkasnije na dan izbora.
U članu 8. predloženog zakona je definisano da se uz birački spisak vodi posebna evidencija biračkih mesta, koja sadrži broj, adresu, opis i sedište biračkog mesta. Bliža pravila o načinu vođenja posebne evidencije biračkih mesta, kao i sadržaj te evidencije propisuje ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je veoma značajna stvar kada je u pitanju jedinstveni birački spisak.
Jedna od zakonskih novina koja se predlaže Predlogom zakona je i ta da se biračima omogući glasanje u mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Ovakvo zakonsko rešenje olakšava biračima da ostvare svoje biračko pravo, uvažavajući njihove lične, profesionalne obaveze i potrebe. Nakon održanih izbora, ovi podaci se brišu, po službenoj dužnosti, iz biračkog spiska, jer zakon stvara pretpostavku da će birač na svakim sledećim izborima glasati prema mestu prebivališta.
Predlogom zakona se precizira postupak i omogućava kasnija razmena podataka između nadležnih organa koji vode službene evidencije o građanima, koje sadrže podatke od značaja za vođenje biračkog spisaka, što je definisano u članu 11. Predloga zakona. Savremeni uslovi podrazumevaju da se ta razmena obezbedi korišćenjem savremenih tehnologija, elektronskim putem.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se birački spisak vodi kao elektronska baza podataka. Zato je neophodno uspostaviti adekvatan informacioni sistem, a nakon toga sprovesti proceduru objedinjavanja postojećih lokalnih biračkih spiskova u jedinstveni birački spisak, što zahteva određeno vreme i finansijska sredstva. Zbog toga je predviđeno da zakon o jedinstvenom biračkom spisku počne da se primenjuje po isteku godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Poštovana gospodo, želim da kažem da je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku jedan od propisa iz seta zakona kojima će biti reformisano izborno zakonodavstvo u Republici Srbiji. Zbog toga će Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - Boris Tadić, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarko, uvaženi narodni poslanici, pred nama su četiri predloga zakona koji su veoma značajni, a to su predlozi zakona o klasifikaciji delatnosti, o zvaničnoj statistici, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i o popisu poljoprivrede u 2011. godini. U svom izlaganju ću se najviše osvrnuti na Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini.
Želim, pre svega, da kažem da je popis stanovništva najobimnije i najkompleksnije statističko istraživanje, kako po sadržaju i metodološkim rešenjima, tako i po svojoj specifičnoj organizaciji.
Popisivanje stanovništva kod nas ima vrlo dugu tradiciju. Popisi su vršeni na svakih pet godina, zato oni i danas imaju izuzetan istoriografski značaj. U periodu između dva svetska rata izvršena su samo dva popisa stanovništva, i to 1921. i 1931. godine. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, izvršen je prvi skraćeni popis stanovništva, a 1953. godine i prvi kompletan posleratni popis stanovništva, a počev od 1961. godine, na osnovu preporuka UN-a, uspostavlja se desetogodišnja periodika sprovođenja popisa stanovništva. Poslednji popis stanovništva u Srbiji je sproveden 2002. godine.
Pre svega, želim da kažem da se u članu 1. zakona utvrđuje pravni okvir, kojim su definisani sadržaj, priprema, organizacija i sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini u Republici Srbiji. Popis se sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine.
Popisom stanovništva u 2011. godine biće utvrđeno brojno stanje i najbitnije karakteristike porodica, poljoprivrednih gazdinstava i zgrada. Dobićemo značajne podatke o broju i teritorijalnom razmeštaju staračkih domaćinstava, kao i o veličini i stepenu iskorišćenosti poljoprivrednih fondova koji se nalaze u njihovom posedu.
Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, pri put posle Drugog svetskog rata, biće prikupljeni podaci o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih delatnosti, čime će se stvoriti uslovi za formiranje jedinstvene baze podataka za osobe s invaliditetom, što je veoma značajno.
Jedan od suštinskih ciljeva popisa stanovništva biće identifikaciono povezivanje stanovništva, domaćinstava i stanova sa Predlogom zakona o popisu poljoprivrede. Napominjem da je kod nas popis poljoprivrede poslednji put sproveden još davne 1960. godine.
Jedan od značajnih ciljeva jeste da se sadržaj i metodologija popisa u optimalnoj meri usaglase s preporukama međunarodnih statističkih organizacija, kako bi bila osigurana međunarodna uporedivost rezultata popisa, pri čemu se ne sme narušiti uporedivost podataka popisa 2011. godine s podacima prethodnog popisa u Srbiji.
Usvajanjem zakona, država Srbija na jedinstven način pravno reguliše prava i obaveze Ministarstva i drugih organa i organizacija oko pripreme, organizovanja i sprovođenja popisa stanovništva.
Ono što je bitno jeste da Republički zavod za statistiku ima ključnu ulogu u svim fazama sprovođenja popisa stanovništva. Popis priprema, organizuje i sprovodi RZS, kao neposredni nosilac aktivnosti na pripremama organizovanim u sprovođenju popisa stanovništva na celoj teritoriji Republike Srbije, utvrđuje jedinstvena metodološka rešenja i standarde, a sve u cilju dobijanja što sadržajnijih i validnih podataka.
U članu 2. Predloga zakona definišu se jedinice koje se popisom obuhvataju i to su, pre svega, državljani Republike Srbije, strani državljani, lica bez državljanstva koja imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i domaćinstva i lica iz stava 1. Predloga zakona u članu 2, stanovi i druge naseljene prostorije.
U članu 10. Predloga zakona definišu se i poslovi popisnih komisija, pa se kaže da popisne komisije rukovode pripremama, organizacijom i sprovođenjem popisa na teritoriji opština, gradova i grada Beograda.
Popisne komisije su odgovorne za blagovremeno preduzimanje potrebnih mera radi obezbeđenja svih priprema za popis i za organizaciju kvalitetnog popisa stanovništva. Popisne komisije se sastoje, kao što je rečeno, od najmanje pet članova.
Usvajanjem zakona o popisu stanovništva, a zatim rezultatima popisa 2011. godine, dobićemo izuzetno značajne ne samo s aspekta praćenja složenih demografskih, socijalno-ekonomskih okvira naše populacije, već i s aspekta praćenja uspešnosti realizacije statističkih ciljeva koje je usvojila Vlada Republike Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o popisu poljoprivrede, želim da istaknem da na putu pristupanja EU poljoprivreda Srbije mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi.
Set zakona, pravila i procedura koje treba usvojiti u poljoprivredi obuhvata zakonske standarde, zajedničku poljoprivrednu politiku i strukturne fondove. Osnovni preduslov za početak prilagođavanja jeste i sprovođenje kompletnog popisa poljoprivrede u 2011. godini.
Podaci dobijeni popisom omogućiće pregled stanja u Republici Srbiji na nacionalnom, lokalnom nivou i na nivou gazdinstava. Popis poljoprivrede, zajedno s redovnim istraživanjima na uzorku, predstavljaće okosnicu sistema poljoprivredne statistike.
Predstojećim popisom poljoprivrede, koji mora biti u potpunosti harmonizovan sa svetskim standardima i preporukama, obezbediće se podaci koji će biti osnova za sva buduća istraživanja statistike poljoprivrede u Republici Srbiji.
Želim da kažem da će se usvajanjem ova četiri zakona stvoriti uslovi za bolji i brži razvoj Republike Srbije i predstavnici ZES će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri iz Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, pred nama su dva veoma značajna zakona, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Veoma je bitno što su predložene izmene i dopune Zakona učinjene u cilju efikasnije primene Zakona, koji će omogućiti građanima da na brži i efikasniji način dođu do informacija.
Može se reći da je dosadašnja primena Zakona nesumnjivo doprinela valjanoj demokratizaciji odnosa u društvu, afirmaciji načela javnosti vlasti, demokratičnosti vlasti i slobodi informisanja. Zakon je omogućio veću kontrolu rada državne uprave, ali je doprineo i suzbijanju korupcije. Građani su dobili pravo da dobiju sve informacije u vezi sa radom državnih organa i drugih organa javne vlasti.
Sigurno možemo reći da Zakon nije medijski, ali ima veliki značaj za novinarsku profesiju, s obzirom na to da omogućava da se do tačnih i pouzdanih podataka dođe na brz i efikasan način.
Međutim, u primeni Zakona pokazalo se da je jedan broj normi neprecizan, pa samim tim i teško primenljiv. Neki od određenih rokova nisu precizirani, tako da su uticali da se zakon sporo i neefikasno primenjuje.
Predviđenim izmenama i dopunama Zakona upravo se jasno definišu pravila rada i primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je ono što bih ja najkraće rekao o ovom predlogu zakona.
Što se tiče Predloga zakona o tajnosti podataka, zakon o tajnosti podataka predstavlja jedan od ključnih zakona koji nedostaju u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Predlogom ovog zakona predviđa se uređenje jedinstvenog sistema, određivanje i zaštita tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost Srbije. Nema zemlje na svetu koja ne čuva strateške tajne svoje države. O tome je pisao još i Sun Cu Vu u svom delu „Veština ratovanja“ napisanom još u petom veku pre nove ere.
Ako pođemo od toga da razlog za donošenje zakona o tajnosti podataka jeste činjenica da je Republika Srbija jedna od retkih država u Evropi koja nije na celovit i precizan način regulisala ovu oblast u jednom zakonu, možemo reći da je ova materija regulisana u preko 405 podzakonskih akata i kao takva nije održiva, kako sa stanovišta zaštite nacionalne bezbednosti, tako i iz ugla pravne sigurnosti i nesmetane saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Imajući u vidu da važeća normativna rešenja u Republici Srbiji ne obezbeđuju odgovarajući stepen javnosti i nisu garancija za pravilno postupanje sudova, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i drugih državnih organa, sasvim je neophodno doneti zakon o tajnosti podataka, koji će obezbediti uslove za adekvatan rad.
Moderna zakonodavstva drugih zemalja propisuju da se podela tajnih podataka ne vrši u odnosu na državne organe u kojima su nastali, već u odnosu na sadržinu i postupak za određivanje tajnosti i čuvanje podataka. Usvajanjem zakona o tajnosti podataka postiže se cilj da se u jednom zakonu propišu kriterijumi na osnovu kojih će se strani i domaći podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni; zatim, definišu se ovlašćena lica; na jednoobrazan način propisuju se pravila za određivanje stepena tajnosti; precizno se utvrđuju rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka.
U članu 14. predloženog zakona o tajnosti podataka jasno se definiše da tajni podatak može imati četiri stepena tajnosti. To su: državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Preciznije kriterijume za određivanje stepena tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ određuje Vlada Republike Srbije, ali uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a stepen „poverljivo“ i „interno“ određuje Vlada, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
U članu 19. Predloga zakona precizno je određen zakonski rok nakon čijeg isteka podaci prestaju da budu tajni. Zatim je navedeno da je za stepen tajnosti „državna tajna“ taj rok 30 godina, za stepen tajnosti „strogo poverljivo“ 15 godina, za stepen tajnosti „poverljivo“ pet godina i za stepen tajnosti „interno“ dve godine, računajući od dana određivanja tajnosti podataka.
Ako pogledamo od člana 30. do 36, možemo videti da su Predlogom zakona o tajnosti podataka predviđene mere zaštite tajnih podataka. Vrste mera zaštite mogu biti, na osnovu ovih članova, opšte i posebne. Definišu se obaveze rukovaoca tajnim podacima za sprovođenje mera zaštite, kao i dužnost obaveštavanja u slučaju gubitka, krađe, oštećenja, uništavanja ili neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka, kao i stranih tajnih podataka.
Zakon o tajnosti podataka, na osnovu Predloga zakona, primenjivaće se od 1. januara 2010. godine. Veoma je značajno što je u članu 104. zakona određen rok za donošenje podzakonskih akata, a on iznosi šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, kada su u pitanju akti koje donosi Vlada, a za druge organe javne vlasti taj rok je godinu dana.
Veoma je značajno što zakon predviđa preispitivanje postojećih oznaka tajnosti i to jasno definiše u članu 105. u stavu 2. gde kaže da će rukovodioci organa javne vlasti preispitati oznake podataka i dokumenata u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Naravno da od dana stupanja na snagu ovog zakona podaci i dokumenta označeni stepenom tajnosti na osnovu ranije donetih propisa zadržavaju vrstu i stepen tajnosti označen po ranijim propisima.
Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa ZES - Boris Tadić će u danu za glasanje podržati ova dva izuzetno značajna zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo republički poslanici, zakon o političkim strankama koji će usvojiti Skupština Srbije je i te kako važan za političku scenu u Srbiji. Ustavni osnov za donošenje zakona o političkim strankama sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i u članu 55. Ustava, gde se garantuje sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja koje nije u suprotnosti sa zakonom.
Želim, pre svega, da ukažem na to da je Zakon o političkim organizacijama donet još 1990. godine. Veliki broj kolega poslanika je o tome govorio, ali mislim da je značajno da naglasimo da je to doneto još kao republički propis, a Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije donet je iste godine, ali na saveznom nivou. Ako pođemo od toga da ovi zakoni potiču iz perioda u kome je našu državu karakterisalo drugačije političko i ekonomsko uređenje i činjenice da su navedeni zakoni doneti pre 19 godina, jasno je da je potrebno doneti novi zakon o političkim strankama.
Ako pođemo od informacija koje imamo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da u Srbiji trenutno ima 555 političkih organizacija, 442 u registru Ministarstva za državnu upravu, a 133 u saveznom registru, tako veliki broj političkih organizacija upisanih u registre u odnosu na broj političkih organizacija koje su aktivne u političkom životu kroz izbore u Srbiji svakako kod građana dovodi do sumnje u značenje i suštinu političkog višestranačja i slobode udruživanja.
S pravom možemo reći da je osnovni cilj zakona o političkim strankama da se politička scena u Srbiji uozbilji i jasno definišu pravila rada političkih stranaka. To će doprineti da svi oni koji žele da se bave politikom preuzmu veću odgovornost i rizik za ovaj posao.
Zakonom o političkim strankama se jasno definiše pojam političke stranke, što ima za cilj da se, u stvari, udruženje građana razgraniči od drugih načina i oblika udruživanja građana, u meri u kojoj to zahteva specifičnost ovog oblika udruživanja. Zakonom o političkim strankama određuje se predmet zakonskog uređenja, prema kome se ovim zakonom uređuje osnivanje i pravni položaj političkih stranaka i upis i brisanje iz registra, prestanak rada političkih stranaka, kao i druga pitanja koja su značajna za rad političkih stranaka.
Ovim zakonom se definiše da je politička stranka organizacija građana dobrovoljno udruženih radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim putem i učešćem na izborima. Tačnije, definišu se tri osnovna elementa koja definišu političke stranke, a to su: slobodno i dobrovoljno udruživanje građana, oblikovanje političke volje i učešće političkih stranaka na izborima.
Ipak, zakon, kada govorimo o slobodnom i dobrovoljnom udruživanju građana, u skladu sa članom 55. stav 5. Ustava, propisuje jedno ograničenje koje se odnosi na članstvo u političkoj stranci, a prema kome sudije Ustavnog suda, sudije i javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije, pripadnici vojske, kao i druga lica čija je funkcija u skladu sa zakonom nespojiva sa članstvom u političkoj stranci, ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Što se tiče načina organizovanja političke stranke, zadržan je opšteprihvaćeni princip ili koncept u uporednom pravu da se političke stranke organizuju i deluju isključivo na teritorijalnom principu. Ovim zakonom je predviđeno da politička stranka počinje sa radom sticanjem statusa pravnog lica, a to pravo stiče danom upisa u registar političkih stranaka. Ovim zakonom su određena i načela rada političkih stranaka, a to su, pre svega, načelo javnosti i načelo zakonitosti u radu.
Zakonom o političkim strankama određuju se značajne novine u ovom delu koji se tiče osnivanja i umesto dosadašnjih 100, zakon predviđa da političku stranku može da osnuje najmanje 5.000 punoletnih građana, iako smo čuli i druge predloge. Mislim da tim predlozima koje su drugi poslanici iznosili treba izaći u susret, da 10.000 poslovno sposobnih i punoletnih državljana mogu da daju podršku za osnivanje političkih stranaka. Zakon predviđa još jedno pravilo – da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Zakon predviđa da će nastavak rada biti moguć samo za one stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijave za upis u registar političkih stranaka. Ovo je sve obuhvaćeno Predlogom zakona u članu 45.
Ubeđen sam da će usvajanjem zakona o političkim strankama biti uveden red i veća odgovornost za sve one koji žele da osnuju političku stranku. Veoma je značajna i obaveza pri registraciji stranaka, prema kojoj je politička stranka dužna da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa u registar sa propisanim overenim potpisima koji su potrebni za osnivanje političke stranke. Usvajanjem zakona o političkim strankama stvara se mogućnost za jeftiniji i efikasniji izborni proces, kao i bolju kontrolu rada i poslovanja političkih organizacija. Definitivno, ovaj zakon će uozbiljiti političku scenu i smanjiti broj političkih stranaka. Zato će poslanici iz Demokratske stranke u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, dragi poslanici, pošto sam iz Mačvanskog okruga, slušajući pažljivo gospodina Nikolića i gospodina Perića, dužan sam, radi pravilnog informisanja, da kažem određene reči.
Pre svega, želim da kažem da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Mačvanski okrug adekvatno zastupljen. On je zastupljen sa dva osnovna suda, a to su Osnovni sud u Loznici i Osnovni sud u Šapcu.
Ako želimo pravilnije, ili tačnije da pročitamo, možemo u okviru Predloga zakona da pogledamo član 3. tačku 16), gde se jasno kaže: "Osnovni sud u Loznici, za teritoriju opština Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik i za grad Loznicu, sa sudskim jedinicama u Krupnju i Ljuboviji" i tačka 34): "Osnovni sud u Šapcu, za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva i grad Šabac, sa sudskim jedinicama u Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi".
Želim jasno da kažem da se, što se tiče građana i ostvarivanja njihovih prava, sva prava mogu ostvarivati u sudskim jedinicama i da je strah od toga da će se putovati iz Ljubovije, Krupnja, Koceljeve, Vladimiraca i Bogatića prema Šapcu, odnosno Loznici, neopravdan. Mislim da je krajnje nekorektno izaći i govoriti ovde na takav način. Možemo govoriti o tome kako da amandmanima popravimo zakon, a ne na način kako da još više građane zbunimo.
Želim da ukažem dalje, na osnovu trogodišnjeg priliva predmeta, Koceljeva ima 575, Krupanj 514, Ljubovija 673, a Loznica 3.208. Ako pođemo od toga da u Mačvanskom okrugu živi 329.000 stanovnika, u šest opština i dva grada, možemo videti da se iz ovakvog predloga, po pitanju dva osnovna suda u Mačvanskom okrugu, jasno mogu izraziti interesi građana po pitanju ostvarivanja prava, kada su u pitanju osnovni sudovi i organizacione jedinice. Hvala.