Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, juče sam se više puta javljao, danas prvi put i želim da kažem da smo svi mi položili zakletvu u ovom visokom domu, ali da pored ove zakletve koju sam položio, ja sam položio i Hipokratovu zakletvu. Svesno vrlo jasno sam juče zastupao važnost ovog donošenja ovog zakona, spreman da dobijem i kritike i udare određenih ljudi. Shvatam da je ovaj zakon vrlo lako moguće protumačiti i na drugi način, s obzirom da građani Srbije puno toga još ne znaju koliko je ovaj važan.
Zato molim upravo i Ministarstvo da u narednim mesecima prikaže praktično stručnjake da pričaju o važnosti ovog zakona, da prikaže ljude koji čekaju organ kroz kakav pakao prolaze, da prikaže u nacionalnim medijima ljude koji su dobili organe, da i ljudi, građani Srbije shvate koliko je ovo važna materija koju mi danas radimo.
Kao lekar bih sigurno ukazao na bilo kakvu nepravilnost ukoliko bi se ona javila. Ja kao lekar govorim da smo sa pređašnjim, prethodnim zakonskim rešenjem imali nemogućnost da našim građanima pružimo adekvatnu zaštitu i da su mnogi naši građani umrli upravo zbog toga što nisu imali adekvatan organ da naši lekari to urade, tu operaciju urade.
Još jednom, pošto sam spominjao Tviter, a na Tviteru imate jako dobru kampanju koja je rađena pod haštagom „produži život“. Produži život vrlo jasno govori o ovoj temi. Imate isto jako dobar „haštag“ – najvažniji poziv. Najvažniji poziv koji čekaju naši pacijenti, 2.000 njih koji čeka taj najvažniji poziv da im se kaže da mogu da dođu u bolnicu, da se našao donor i da mogu da produže život. Ja sam o ovoj temi pričao prošle godine.
Pošto se spominje Tviter, 3. decembra 2017. godine na Tviteru sam napisao da se zalažem za ovakvo zakonsko rešenje. Ja od svojih stavova ne odstupam i ne interesuje me niti vlast, niti opozicije, interesuju me građani Srbije i mogućnost da pomognemo bolesnim građanima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, državni sekretari iz Ministarstva zdravlja, koleginice i kolege narodni poslanici, ne bih se složio sa koleginicom koja je rekla da je ovo direktiva EU ili Evropske komisije.
Mislim da je ovo zakon koji će pomoći ljudima koji čekaju da vide kako će Skupština glasati, kako će se Skupština izjasniti po ovom veoma važnom zakonskom rešenju koje spašava ljudske živote i u plenarnom zasedanju sam i rekao i ponavljam i sada, govorim kao lekar koji je upoznat sa brojnim problemima transplatacionog programa, koleginica je navela da građani Srbije koji su malo potpisali donorske kartice imaju sumnju u zdravstveni sistem. Mislim da to nije tačno, mislim da su građani Srbije jedni od najhumanijih građana i naroda u Evropi. To je kroz istoriju srpski narod pokazao i u ovim godinama je srpski narod pokazivao uvek želju da pomogne svakom našem građaninu koji je imao neki zdravstveni problem, da li kroz sakupljanje novca kroz humanitarne akcije preko društvenih mreža, da li kroz neke apele javnih ličnosti.
Mislim da to nije tema. Mislim da isto nije tema i da treba da se kaže da nije ovo niko uslovio. Kao lekar znam da Eurotransplant nije obaveza priključenja EU, Eurotransplant je zajednica nekih uređenih zdravstvenih sistema uređenih država avangardnih naroda koji imaju za cilj da zaštite svoje stanovništvo i koji su se dogovorili da naprave tu jednu zajednicu kako bi lakše njihovi građani, pacijenti dobili organ i produžili život.
Pričao sam, ponavljam ponovo da kao lekar apsolutno podržavam ovu inicijativu za donošenje ovakvog zakonskog rešenja zato što će naši građani imati lakše mogućnost da pobede svoju bolest i ponavljam, u Srbiji trenutno ima 2.000 pacijenata koji vode borbu za život protiv teških bolesti, koja se ne može dobiti presađivanjem organa.
Dve hiljade naših građana gleda ovu Skupštinu i njihove porodice, kako ćemo se mi izjasniti, ali taj broj nije konačan. Pitanje je današnjeg dana, sutrašnjeg dana, nedelja koje dolaze, godine koje dolaze, koliko će još naših sugrađana, možda i neko od naših najmilijih postati bolestan. Bolest ne kuca na vrata određenih ljudi, ona može zakucati na svačija vrata, i na vrata pripadnika vlasti i opozicije i moramo da se ophodimo prema građanima jednako. Znači, moramo da shvatimo da je ova tema jako ozbiljna i da Srbija neće biti bilo kakva banka organa, nego ću vas upoznati, pošto sam svedok nekoliko životnih borbi za preživljavanje nekih naših građana.
U jednoj sam aktivno učestvovao, u promeni uredbe Republičkog fonda za slanje i lečenje naših građana u inostranstvo, pa je jedna mala građanka iz Vojvodine imala tu šansu da prva ide na račun zdravstvenog osiguranja Fonda u Beč na transplantaciju srca. I tada odobrene pare i sredstva iz budžeta Srbije nisu bila garant da će ona dobiti u momentu taj organ. Znači, niko tada nije pričao o tome da je ona dobila srce nekog austrijskog malog dečaka, to niko nije spomenuo. Niko nije rekao iz Austrije zašto smo dali toj srpskoj devojčici srce.
Borim se protiv zablude, stereotipa i nekih stvari koje su razmišljanje 19. veka. Ovde razmišljamo o životima naših pacijenata i o želji da se Srbija u tom procesu izjednači sa vrlo razvijenim zemljama kao što je Španija, Nemačke, Slovenija, Hrvatska, kao što su Holandija, Švedska, znači kao što su zemlje koje su svojim građanima pružile šansu da u pravo vreme dobiju organ, tj. da dobiju šansu za život.
Hteo sam da skrenem pažnju na ovo da je ideja o priključenju Eutransplantu veoma dobra zato što će naši građani biti izjednačeni u šansi da dobiju organ kako bi pobedili svoju bolest. Kada dobijete takvu jednu šansu mislim da nema ni jednog jačeg zakona nego zakona što nosi život. Znači, ovde govorimo o životima naših građana i mislim da je ovo dobro zakonsko rešenje, kao lekar kažem da jasno podržavam ovaj predlog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, kod kolege Obradovića poštujem energiju i želju za borbom za svoje stavove, ali apsolutno se ne slažem sa njegovim izrečenim stavovima na današnjem zasedanju. Mislim da par stvari koje je rekao ja kao lekar moram i kao narodni poslanik da kažem u ime struke.
Znači, kada je rečeno da ćemo mi postati banka organa i da će neki tamo etički komiteti i odbori da odlučuju da se uzme organ, ti neki etički komiteti su sastavljeni od vrhunskih stručnjaka koje ima naša država Srbija, to je naša najveća pamet. Ako ta pamet ne zna šta treba uraditi sa pacijentom, a ti ljudi su ceo svoj život poklonili i posvetili da se bore protiv bolesti, protiv smrti i da se ljudski život spasi.
U ime kolega se ograđujem od vaše izjave i kažem da su ti naši etički komiteti i odbori sastavljeni od profesora i primarijusa koji se ceo svoj život bore za zdravlje naše nacije i za naše pacijente. Sa vrlo velikom ozbiljnošću se donosi odluka i dan danas kada je neki pacijent u komi kako se dalje nastaviti njegovo lečenje. Kada pričamo u ovom domu o ovakvim stvarima, mi šaljemo poruku građanima, šaljemo im neku mogućnost zabune i poruku straha.
I u prošlom obraćanju sam pokazao da sam već odavno potpisao donorsku karticu, kao javna ličnost. Veliki broj građana zna da ja imam potpisanu tu donorsku karticu i ništa mi se nije desilo. Ne treba imati strah da će neko nekoga ubiti i da će neko nekoga zgaziti na pešačkom prelazu, kao što vidimo u nekim tabloidima da osvanjuje ili na nekim društvenim mrežama. Ne, to je širenje straha, što je loše, širenje straha i antivakcinalnog lobija, da su vakcine nešto što mi kao lekari dajemo pacijentima da bi ubili decu. Hej, u 21. veku neki, stvarno nemam naziv za takve ljude, da to dozvole. Mi jedno civilizacijsko dobro mi pretvaramo u 21. veku kao lekari i da se borimo šta je dobro, a šta nije dobro.
Kada vam struka kaže – ovaj zakon nije pisao Lonačar ili ne znam neko od njih, ovo su pisali prof. Šćepanović, ljudi koji su u struci zajedno sa pravnicima Ministarstva zdravlja. Ideja je da se pomogne pacijentima. Ne vidim toliko straha i razumem političku borbu, ali morate da shvatite da se ovde vodi borba da se građanima Srbije koji boluju od teških bolesti, a njih je trenutno 2.000. Ako on kaže da danas u ovom momentu, dok mi pričamo, dok se raspravljamo, da neko od naših najbližih nije dobio smrtnu dijagnozu sa kojom će ukoliko nema mogućnost transplantacije, neće dočekati narednih šest meseci ili godinu dana.
Građani Srbije ne znaju koliko ljudi nepoznatih, nevidljivih, malih, običnih ljudi koji su bolovali od neke bolesti je izgubilo život zato što nije u trenutku moglo da dođe do operacije do transplantacije organa. Vi ne znate da je Srbija bila među vodećim republikama bivše Jugoslavije u transplantacionom programu, da smo 73. godine uradili prvu transplantaciju na Zvezdari, da raspadom Jugoslavije su dve bivše republike Slovenija i Hrvatska promenile zakonodavstvo i znatno su napredovale zato što su imali veći broj donara.
Mi imamo dobre lekare. Ponosan sam zato što imamo dobre lekare. Kada neko kaže – imamo loš zdravstveni sistem, ja kažem – mi imamo odlične zdravstvene radnike, dobre lekare i dobre medicinske sestre koji rade u teškim uslovima. Delimo odgovornost ovog naroda i ovog ekonomskog stanja u ovoj našoj zemlji. Nikada neće zdravstvena struka stati zato što ima male plate. Mi smo stali za vreme Miloševića, kada je moja plata bila dve i po marke. Išao sam, odgovorno sam radio posao sa svojim kolegama i nikada nismo stali da radimo zato što je naš posao da pomažemo bolesnim ljudima.
Ovo je pokušaj da se ljudima koji imaju životni problem pomogne, tako da to ne bi trebao uopšte da bude. Kada je rečeno postoji trgovina organima u Srbiji, nisam čuo da je negde postoji bilo kakva trgovina. Postoje apeli očajnika, gubitnika u tranziciji, siromašnih ljudi koji su na društvenim mrežama, video sam nekoliko da su ponudili bubreg da bi platili dugove za struju ili neke druge stvari. Znači, da građani znaju kažnjiva je Krivičnim zakonikom bilo kakva trgovina ljudskim organima. To je nedopustivo i to je nemoguće. Građani to treba da znaju.
Vidite i sada, pokušavam da ovaj mikrofon koristim isključivo u interesu bolesnih ljudi. Ponašam se kao lekar. Četiri saziva se ovde ponašam kao lekar, ne kao poslanik vladajuće Demokratske stranke kada je bila na vlasti ili opozicione Demokratske stranke, nego kao predstavnik građana koji treba da kaže u parlamentu ono za šta je stručan, ja sam kao lekar, mislim da sam stručan kao redovni profesor Medicinskog fakulteta da branim stavove struke.
Kolega je rekao o nadrilekarstvu i o antivakcionalnom lobiju. Strašno šta mi dopuštamo da nam se neke osobe koje nemaju ni pet razreda osnovne škole, obraćaju preko nekih medija koji kažu kako treba da lečite tumore, kako treba da gledate u sunce, kako treba da gladujete, kako ne treba da verujete lekarima, kako ne treba da idete na operativne zahvate i kako ne treba da verujete u humanu medicinu u 21. veku. Strašno.
Znači, nemojte da slušate šarlatane, nemojte da koristite pozive i lečenje preko gugla, preko interneta, nego za svaki simptom građani Srbrije, obratite se slobodno lekaru, jer koliko god pričali, naš zdravstveni sistem i naša struka je dobra. To pokazuje, malo skrećem sa teme, ali i Nemačka i druge zemlje, oberučke prihvataju naše lekare koji su rame uz rame sa svetskim lekarima i svetskim zdravstvenim sistemima, tako da tu nema dileme.
Još jedanput ću ponoviti, da nema ničeg humanijeg, nego donorstvo organa. Nema ničeg humanijeg nego nekome nastaviti, produžiti život. Moramo da menjamo svest naše Srbije, zato što smo mi još uvek u nekim delovima, razmišljamo kao da smo u 19. ili 18. veku. Nema ništa humanije, šta bilo kome vredi kada premine, kada ispusti dušu, kada telo ode u zemlju, da ništa nije postigao. Ako neko može neko dete da nastavi, da njegovo srce počne da kuca u nekom malom telu i da mu produži život, pa nema ničeg humanijeg.
Kao lekar, jasno i glasno kažem da je ovo dobra zakon i da za ovaj zakon treba svi da glasamo. Ako se pozivamo i na stav crkve, poštujem našu veru, pravoslavnu, poštujem i crkvu, ali i crkva kaže da može da se i nisam primetio da i jedna verska zajednica se bori protiv transplantacije organa i pravoslavna, i katolička, i protestantska, i Muslimani podržavaju transplantaciju.
Ono što se sporimo lekari i oni sa te druge strane jeste da li je kada konstatovana moždana smrt može da se uzme organ dokle god kuca srce. To je nešto što se vodi polemika sa crkvom, ali ja kao lekar nemam dilemu, ne mogu da vodim polemiku sa bilo kim, ja se borim za život mog pacijenta i meni je pacijent bitan, ako u tom trenutku može da se pomogne nekome, ja svakako dajem prednost toj njegovoj borbi za život. Hvala vam.
(Boško Obradović: Replika.)
(Beograd, 25.08.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 27000.00 | RSD | 21.04.2017 - |
| - | Medicinski fakultet u Nišu (Profesor) | Republika | mesečno | 160000.00 | RSD | 01.01.2001 - |
| - | Ministarstvo prosvete i nauke (Projekat) | Republika | mesečno | 19000.00 | RSD | 01.01.2001 - |
| - | ,edicinski fakultet u Nišu (Profesor) | Sopstveni | mesečno | 18936.00 | RSD | 01.01.2017 - |