Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, želim da postavim pitanje NBS i guverneru NBS, o razlozima i eventualnim preprekama uvođenja tržišta elektronskog plaćanja u Srbiji. Odnosno, postoje li prepreke odobrenju internet servisima elektronskog plaćanja, kao što je pejpal jer je Srbija, ukoliko ne znate jedna od pet zemalja, na žalost, u kojoj pejpal neposluje, a da niko zaista ne zna pravi razlog.

Pitanje postavljam, jer sam saznala da ogroman broj građana i građanke Srbije ne uspeva upravo zbog nedostatka pejpala i sličnih servisa, da svoja poslovanja preko interneta obavlja normalno i u zakonskim okvirima.

Prema tome, molim jasan i nedvosmislen odgovor u Poslovniku predviđenom roku jer su do sadašnje informacije, koje zvanično a koje nezvanično i poluzvanično, dolaze kako iz NBS tako i iz Ministarstva finansija, zbunjujuće i kontradiktorne i izazivaju sumnju da neko ko je nadležan za omogućavanje tržišta elektronskog poslovanja ne radi li ne ume da radi svoj posao. Verujem u suprotno i verujem da će odgovor biti i u korist NBS i u korist Ministarstva finansija, a najvažnije da će biti od koristi svima onima koji posluju na internetu u Srbiji. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, pred nama je danas tema o kojoj poslanici Demokratske stranke imaju mnogo toga da kažu, ali je tema o kojoj je Demokratska stranka u prošlosti, pre svega svojim delima mnogo toga rekla.Danas ću govoriti o ovom zakonu upravo zato što je jasno koliko je važna podrška mladima u organizovanju, u društvenom delovanju, što širem, što većem zaista, uključivanju mladih u sve sfere društva.
Reći ću da je Demokratska stranka prepoznala zaista ova pitanja kao značajna i u prošlosti je to i pokazala, dakle pre svega u praksi, među poslanicima Demokratske stranke je, kada je oformljena ova Skupština bilo deset poslanika mlađih od 30 godina. Dakle 10 poslanika kojima je poverena zaista značajna funkcija, upravo zbog toga da bi stekli iskustva i znanja, da bi pomogli mladim ljudima i učestvovali u procesima donošenja zakona, svojim primedbama, svojim amandmanima koji su uvek dobro došli, posebno kada su mladi ljudi u pitanju. Ono što je takođe značajno pomenuti, to je da na lokalu, u lokalnim samoupravama postoji veliki broj zaista mladih ljudi, ljudi koji rade na tome da je život pre svega njihovih vršnjaka bude bolji. U tom smislu danas govorimo i donećemo dakle ovaj zakon, on nije velika promena, ali jeste svakako korak napred.
Moram da izrazim svoje zadovoljstvo što je zakon prošao zaista široku javnu raspravu, dakle sve relevantne činjenice bile su u pitanju i svi su se složili oko jednog, dakle svi su se složili oko zajedničkog cilja da je zaista izuzetno važno pružiti podršku omladinskom organizovanju, pružiti podršku društvenom delovanju i aktivnom uključivanju mladih u sve sfere društva. Takođe, vrlo je bitno ispoštovati načela koja se dakle ovim zakonom propisuju jednake šanse za tim aktivnim učešćem mladih u odgovornosti, solidarnosti itd. To je nešto što složila bi se sa pojedinim mojim kolegama danas, svakako ne mora biti propisano zakonom, ali evo jeste i nije zgoreg to i u zakonu pomenuti.
Ono što je takođe značajno reći da zakon dalje prepoznaje nacionalnu strategiju za mlade, prepoznaje udruženja mladih, kao i udruženja za mlade, dakle u omladinskom organizovanju imamo jednu piramidalnu strukturu udruženja mladih za mlade mogu se organizovati u saveze. Takođe možemo formirati i probne saveze, dakle, saveze koji imaju preko 60 registrovanih udruženja koji se bave omladinskim radom dužim od dve godine i imaju do 2.000 registrovanih članova. Dakle dve trećine moraju činiti mladi ljudi. Prosto oni moraju formirati probne saveze i mislim da je to dobro i mislim da je to ono što su zaista svi članovi omladinskih organizacija i govorili u prethodnom periodu.
Ono što je značajno reći da zakon poznaje i savet za mlade, kancelarije za mlade i agencije za mlade. Kad je u pitanju savet za mlade, on se organizuje i formira se pri Vladi Srbije i predstavlja savetodavno telo. Mislim da je značajno reći da će u njemu sedeti ljudi koji su stručnjaci i koji se već dugi niz godina bave omladinskom politikom, ali da će u tom savetu za mlade sedeti jedna trećina mladih ljudi. Ovde je danas rečeno i da je to možda malo, ali smatram da je to dovoljno i može da bude i više, što je sasvim u redu. Ono što ne bih volela, jeste da uloga saveta za mlade ostane samo slovo na papiru, odnosno da se uloga saveta za mlade ostvari samo ovim zakonom, ali ne zaista i u praksi. Ne bih volela da to bude samo nešto o čemu će poslanici da rasprave i da ostane upisano, ali što se neće zaista i primenjivati.
Kad su u pitanju kancelarije za mlade, moraću da podelim utisak koji danas imaju i moje kolega, većina mojih kolega. Naravno da je dobro da bude što veći broj kancelarija za mlade i naravno da je dobro da se ta mreža širi i naravno da je dobro da mladi budu aktivni i da imaju jednu kancelariju, pa i u onim najmanjim mestima. Zaista se plašim da su u pojedinim gradovima pojedine lokalne samoupravama kancelarije za mlade postale ustvari instrument političkih partija da ostvare svoje ciljeve i da njima, kao koordinatori vrlo često, ne kažem u svim, rade ljudi koji su pripadnici omladina političkih podmladaka itd. Mislim da je važno da zaista kancelariju za mlade oslobodimo političkih partija i nadam se da će se to u narednom periodu i ostvarivati, u nekoj većoj meri.
Ono što je problem kad su u pitanju kancelarije za mlade jeste možda ta neka loša komunikacija sa lokalnim samoupravama. Mislim da nema dovoljno dobre komunikacije, pre svega lokalnih vlasti sa koordinatorima. Jasno je da vrlo često nema ni finansija. Jasno nam je da je vrlo često problem u novcu. Kad sa jednom dobro komunikacijom se uspostavi dobar odnos sa kancelarijama za mlade i lokalnom samoupravom, da tu može da se zaista pokrene čitav taj proces sa mrtve tačke i najmanji pomak je zaista važan. U onim mestima koja su zaista nerazvijena, dobra komunikacija, dogovor može da uradi mnogo.
Ono što je važno, zakonom se propisuje i formiranje agencije za mlade. Mnogi se u ovoj sali ježe kad se kaže "agencija". Međutim, ono što je važno, a to je da ćemo mi agenciju za mlade formirati, odnosno da će se formirati onog momenta kad mi postanemo zemlja kandidatkinja, odnosno kandidat za EU. Važno je da agencija postoji, bez obzira koliko se nekim mojim kolegama ovde ne sviđa taj izraz, ali prosto bitno je da postoji upravo zbog toga što će ona biti telo preko koga će se sprovoditi programi EU koji su namenjeni mladima. Sve omladinske organizacije koje budu delovale na ovim prostorima, moraće da se informišu o programima koje EU nama daje ili koji su joj dostupni upravo preko te agencije. Vrlo je važno da ona postoji. Mislim da nema potrebe da niko bude skeptik po tom pitanju. Ne bih volela, opet kažem, da to njeno postojanje bude puko postojanje samog zakona, nego da je to zaista zaživi u praksi.
Ono što bih na kraju volela da dodam, jeste opet vezano za ovu temu, živimo u vremenu rijaliti programa, živimo u društvu u kome je često mnogo važnija vest ko se sa kim pomirio i ko se od koga razveo. Živimo u vremenu u kome, bez obzira kako smatraju mlade ljude, a ministarka je danas rekla nisu naivni, vrlo dobro razumeju šta to znači politika, vrlo često gledaju prenose skupštinskih sednica. Moram da kažem da ne bih volela da me u budućnosti moj vršnjaci pitaju ko je danas u Parlamentu vređao. Volela bih i zaista želim da svi poslanici rade na tome da se po pitanjima koje se meni i svima nama budu postavljali koje se zakoni u Parlamentu donose, koji su zakoni važni i šta je ovim dana u Parlamentu aktuelnu. S tim u vezi, želela bih da apelujem na svoje kolege, kaže se u narodi, nemoj nikad da radiš nešto što tvoja majka ne bi odobrila. E pa ne bih nikad volela da moje kolege rade bilo šta, zbog čega bi se stideli pred nekim mlađim ljudima koji gledaju prenos pred svojom decom i pred nečijom drugom decom. Vrlo je važno i ovaj zakon koji donosimo i o tome da mi mislimo o mladim ljudima. Hajde da to pokažemo i u ovom Domu primerima koji će biti dobri i u budućnosti. Zahvaljujem se i mi ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nikako ne delim mišljenje da je Srbija opasno mesto za življenje. Srbija je dobro mesto za življenje, a može da bude najbolje mesto za život svih građana i građanki, ukoliko radimo na tome da svi žive slobodno. Ovo je upravo jedan od koraka ka tome.
Kada govorimo o nezavisnim regulatornim telima i kada posmatramo odnos parlamenta i nezavisnih regulatornih tela čini nam se da taj odnos nije u potpunosti regulisan i da možda možemo da napravimo određene napore da bismo otklonili nejasnoće, da bi taj odnos bio u potpunosti definisan. Kada smo pravili novi poslovnik, želeli smo da preciziramo na koji način se razmatraju izveštaji koje su nezavisna regulatorna tela obavezna da podnose Skupštini.
Međutim, ispostavilo se da je definicija člana 237. ostavila mogućnost da neko zloupotrebom ovog člana može da vrši politički pritisak na tela koja treba da budu nezavisna i zato mi je zaista čudno kada čujem danas ovde svoje kolege koje se protiv ovog bune, koje u ovome pronalaze nešto sporno. Valjda nam je svima u cilju da ta tela budu nezavisna.
Mi smo predložili da se posebno utvrdi procedura za razmatranje izveštaja nezavisnih regulatornih tela, to su tela koja se bave zaštitom prava građana i građanki, borbom protiv korupcije, itd. Prema tome, želimo da predložimo proceduru po kojoj nadležni odbor razmatra izveštaj određenog nezavisnog regulatornog tela, te izveštaje predlaže Narodnoj skupštini da ona razmatra, dakle, te zaključke. Treba da naglasimo da je smisao tih zaključaka upravo da se predlože određene mere i preporuke kojima bi se poboljšalo stanje i unapredilo stanje u tim oblastima. Namera jeste da se otkloni svaki mogući prostor zloupotrebe, svaka mogućnost da se političkim pritiscima utiče na nezavisna regulatorna tela.
Demokratska stranka i poslanici DS će se uvek zalagati da jednom pravilnom procedurom zaštitimo tela koja treba da budu nezavisna. S toga vas pozivam da u danu za glasanje svi podržimo predloge koje smo ovde danas raspravljali. Mislim da nam je svima u interesu da otklonimo mogućnost da bilo kada, bilo ko vrši politički pritisak na nezavisna regulatorna tela. Hvala. (Aplauz)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da za razliku od svog prethodnika posmatram malo pozitivnije ovu promenu, jer zaista smatram da je jedna od pozitivnijih koje su se desile u našem društvu u poslednje vreme. Razloga za zadovoljstvo i pohvale ima zaista mnogo. Čuli smo danas ministra.
U tom smislu, osvrnula bih se, pre svega, na dobre rezultate koje je Ministarstvo odbrane ostvarilo i u 2009. godini. Iako mnogi smatraju da je rasprava o vojnim uspesima isključivo muška tema, želim da kažem da i žene veoma dobro znaju da je prošle godine završena baza Jug kod Bujanovca, da su tu održavane različite domaće i međunarodne vojne vežbe, da su usvojena dokumenta koja su od strateškog značaja za sistem odbrane.
Dakle, odlični rezultati i mislim da ih treba pomenuti kada govorimo o ovoj reformi koja je pred nama, jer je ona rezultat jednog kontinuiteta i dobrog rada Ministarstva u prethodnom periodu, pa do dana današnjeg.
Kada govorimo o profesionalizaciji Vojske, treba u stvari da govorimo o važnosti Ministarstva odbrane da reforme koje su započeli sprovedu do kraja. Dakle, moram da kažem da se naši ljudi već pomalo plaše političara koji reforme započnu a nikad ih ne sprovedu u delo. Veoma mi je drago što je upravo ministar iz DS reformu koju je započeo sproveo u delo. Dakle, dokazao je da ono što se započne može i da se završi, bez obzira što je budžet za 2010. godinu bio sve samo ne razvojni.
Šta profesionalizacija Vojske znači za mlade ljude? Ona znači mogućnost izbora. Dakle, svako ko želi može da služi vojni rok. Sa druge strane, onaj ko ne želi, ne mora da služi. Dakle, ukida se obaveza služenja. U prošlosti nismo imali mogućnost da biramo i svi znamo gde nas je to odvelo.
Profesionalna Vojska Srbije biće snažna i spremna da odgovori na sve prepreke koje pred nju budu postavljane, mnogo bolje nego što bi to činila vojska sačinjena od vojnika koji podležu vojnoj obavezi, pre svega zato što profesionalni vojnik ima mnogo veću motivaciju. Dakle, on je plaćen za svoju službu, veoma dobro je spreman i u neprekidnom je trenažnom procesu i uz kvalitetnu obuku, uz dobro školovanje, on vredi kao četiri regruta.
Predstavnici Demokratske stranke vide Srbiju kao modernu evropsku državu, a takva treba da nam bude i vojska, dakle savremena, moderna, kompatibilna sa savremenim armijama sveta. Građani imaju ogromno poverenje u vojsku. Čuli smo danas iz izlaganja ministra Šutanovca da to nije došlo ni od kuda i da su i ministar i članovi njegovog Ministarstva ljudi kojima se u Srbiji danas veruje. Svima koji stupe u profesionalnu vojsku želim uspeh, a posebno prvoj istorijskoj generaciji devojaka među kojima će biti devojaka pilota.
Lično verujem u neophodnost ove reforme. Verujem da će ogroman broj mladih ljudi biti zadovoljan, jer neko im je konačno pružio mogućnost da biraju. To do sada nikada nije bio slučaj. Drago mi je što ću svojim glasom doprineti da se ovakva situacija promeni na bolje. Pozivam i druge moje kolege da učine isto. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Moram za početak da izrazim žaljenje zbog toga što smo primorani da ove izmene donosimo u ovakvim okolnostima. Međutim, događaji koji su se desili od 10. oktobra pa nadalje nas prosto obavezuju da ovaj zakon menjamo.
Mnogi su se osetili neprijatno kada je državni sekretar gospodin Homen rekao da odgovor države treba da bude jeziv. Po meni, ono što je bilo zaista jezivo jeste ono što se desilo 10. oktobra u Beogradu; ono što je bilo još jezivije je ono što se desilo u Đenovi i mislim da će svako dete koje je gledalo te huligane na utakmici protiv Italije neko vreme sigurno biti traumirano onim što je videlo. U odnosu na to, odgovor države treba da bude jasan.
Izmene Zakonika koje ćemo usvojiti samo su jedan od koraka na putu u našem obračunu sa huliganima, nikako sa mladim ljudima. Međutim, slova na papiru nisu dovoljna. Ona moraju živeti u praksi. Važno je da se svi zakoni koji se donose do kraja primene. Plašim se da su nas događaji koji su za nama uverili da se zakoni ipak ne primenjuju do kraja i moram da u tom smislu navedem jedan primer.
Kada je u pitanju zakon koji zabranjuje nasilje na sportskim priredbama, kao poslanica i članica Odbora za sport i omladinu, zajedno sa svojim kolegama mnogo sam govorila o tom zakonu, o tome koliko je taj zakon značajan, koliko je važno za sve nas da se on primenjuje. Međutim, kada sam u maju kao navijač (imam svoj omiljeni klub) bila na derbiju videla sam da se zakon ipak ne primenjuje u potpunosti. Na tribini preko puta mene gorele su baklje, gorela su pirotehnička sredstva, sredstva čije je unošenje na stadion zabranjeno.
S tim u vezi, kao poslanica Demokratske stranke, stranke koja se zalaže za punu primenu zakona, stranke koja želi da se obračuna sa svim vrstama kriminala, pa i ovom, apelujem na Ministarstvo da utvrdi gde se taj lanac primene zakona prekida, ko ulaže najmanje napora ili ko sprečava da se ovakvi zakoni koji štite građane od huligana primenjuju do kraja.
Verujem da će promene koje ćemo usvojiti doneti samo dobro. Članovima Ministarstva zaista želim da ne popuste, da ostanu čvrsti i da se obračun sa ovakvom vrstom kriminala sprovede do kraja. Poslanici Demokratske stranke će im svakako u tome pomoći.
Takođe, bilo je ovde danas reči o tome kako mladi ljudi gledaju na ove probleme. Verujte mi, kao predstavniku mladih ljudi u ovom parlamentu, da su mladi ljudi veoma svesni i da imaju jasan stav prema problemu nasilja u ovom društvu. Danas smo, kao članovi Koalicije mladih protiv nasilja, zajedno sa javnim ličnostima imali jednu konferenciju koja se simbolično održavala u beogradskom trolejbusu koji su vandalizovali huligani. Oni su poslali poruku – ne nasilju. Mladi ljudi u ovoj državi će se protiv nasilja boriti. Mladi ljudi su konkretno na ovoj konferenciji danas zahtevali da institucije adekvatno reaguju, da primenjuju zakone do kraja, da se napravi jedan akcioni plan koji bi pokazao da smo iz tragičnih događaja koji su za nama, iz ubistva francuskog navijača, iz rušenja Beograda, zaista izvukli važne lekcije.
Nadam se da su neke od mojih kolega koje su danas ovde diskutovale iz ovih nemilih događaja za nama izvukle pouke i da će u danu za glasanje biti više od 126 glasova za, i to ne samo zbog toga što je to politički korektno, nego zato što je to pre svega ljudski. Hvala.

Hvala. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, veoma mi je drago što je Predlog zakona o volontiranju danas pred nama. O njemu ću govoriti iz ugla jednog mladog čoveka.
Od mladih ljudi u Srbiji očekuje se mnogo, da budu nosioci novog evropskog duha promena, da uzmu smisleno učešće u društvu, da budu dobro informisani i bogati znanjem. Ipak, kada razgovarate sa mladim ljudima zaključićete da je jedan od njihovih najvećih problema nedovoljna informisanost o njihovim mogućnostima, o događajima i odlukama koje utiču na njihove živote. Ova današnja rasprava, ali i usvajanje ovog zakona imaće pozitivan uticaj i na slobodno vreme, ali i na interesovanja mladih ljudi.
Kada već govorimo o interesovanjima mladih, moramo da kažemo da je određen broj mladih uzeo učešće upravo u volonterskim organizacijama. Namerno koristim izraz „određen broj mladih“, jer u Srbiji ne postoji precizna informacija o tome koliki broj ljudi volontira, koliko je volonterskih programa i koliko mladih u tim volonterskim programima učestvuje.
Ovaj zakon daće nam odgovore na ta pitanja, dakle, koliki je broj volontera u Srbiji, koliko postoji volonterskih programa i koliko procenata od ukupnog broja volontera čine mladi ljudi. Smatram ovo pitanje veoma bitnim jer nas u budućnosti čeka veliki broj velikih projekata, kao što je, recimo, Univerzijada, i ne smemo ih dočekati nespremni.
Važno je, takođe, reći da će se donošenjem zakona obezbediti pravna zaštita kako volontera, tako i onog ko je korisnik volonterskih usluga od eventualne štete koju bi volonterska aktivnost mogla da nanese. Ovo je izuzetno značajno, posebno kada znamo da je osnovni problem zbog koga se mladi odlučuju da ne volontiraju upravo strah od zloupotreba i manipulacija.
Takođe, vođene su različite vrste rasprava koje se tiču upravo problema administracije. Pitanje koje se najčešće postavljalo jeste da li ovaj zakon, koji treba da afirmiše volontiranje, administrativnim obavezama koje propisuje organizatoru volontiranja radi upravo suprotno. Ja se sa tim ne bih složila. Iako smatram da je u ovakvoj vrsti organizovanja previše administracije uvek problem, u ovom slučaju mislim da je veoma bitno voditi evidenciju o volontiranju. Mislim da je veoma bitno imati precizne podatke o broju volontera, podatke o samom volonteru, o tome koliko su oni vremena potrošili na volontiranje, odnosno koliko su vremena volontiranju poklonili.
U tom smislu, smatram da je veoma važno da volonteri poseduju volonterske knjižice u kojima bi bili upisani podaci o tome gde je, kada i koliko određeni čovek volontirao. Ovo je značajno i u velikoj meri za mlade ljude koji studiraju na fakultetima koji do kraja primenjuju Bolonjsku deklaraciju, jer na takvim fakultetima društvenokoristan rad nosi određeni broj bodova koji studentu može pomoći pri polaganju ispita.
Na kraju, moram da pomenem da su poslanici Demokratske stranke u Skupštini primili preko 500 mladih ljudi iz čitave Srbije, srednjoškolaca i studenata, i sa njima razgovarali. Bez razlike da li su iz Novog Sada ili Bujanovca, svi su bili izuzetno zainteresovani da učestvuju u društvenom životu, i to najviše preko različitih volonterskih organizacija. Protekle nedelje bili su nam u gostima đaci iz Lebana. Oni su bili izuzetno zainteresovani upravo za ovaj zakon. Meni je izuzetno zadovoljstvo i veoma mi je drago što ću moći da ih obradujem i svojim glasom doprinesem da se oni, i ne samo đaci i studenti, nego svi oni koji žele da volontiraju, osećaju sigurnije i da se lakše odlučuju da pristupe volontiranju u različitim organizacijama.
Ono što bih želela da kažem jeste da smatram da smo svi mi ovde u sali svesni koliko je ovo pitanje značajno ne samo za mlade ljude, već za sve oni koji žele da volontiraju. Nadam se da ćemo u danu za glasanje imati više od 126 glasova za. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, dugo sam čekala da se ovaj zakon nađe pred poslanicima. Čekala da se povede debata o našem odnosu, i ako hoćete, o odgovornosti prema nama, prema drugima i prema životu.
Veliki sam borac za zdrav život i okolinu bez duvanskog dima. Zbog toga ću dozvoliti sebi da budem lična. Imam 23 godine, nikada nisam zapalila cigaretu, nikada. Međutim, ukoliko bih uradila analize da vidim kako je moj organizam sada, nakon toliko godina provedenih pored pušača, da li se vide neke posledice, pretpostavljam da bi ih bilo. Znam sigurno da nisam jedina.
Ovaj zakon pomoći će upravo ljudima kao što sam ja. Kako? Svi zatvoreni radni i javni prostori biće prostori u kojima je pušenje zabranjeno. Dakle, sve državne institucije, škole, bolnice, zatim ustanove za brigu o deci, ustanove za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zatim ustanove kulture, ustanove za sport i rekreaciju itd. biće ustanove u kojima je pušenje zabranjeno.
Takođe pušenje će biti zabranjeno i u javnom prevozu svima, pa i vozačima. Svakog dana putujem od Novog Sada do Beograda autobusom i znam koliko ume da bude u najmanju ruku neprijatno kada vozač ili kondukter zapali cigaretu. To se ne dešava na svu sreću često, ali bih volela da se ne dešava uopšte.
Takođe, dosta je polemike vođeno oko toga kako će ovaj zakon tretirati ugostiteljske objekte. Dosta su to moje kolege danas objašnjavale, ali ponoviću – ugostiteljski objekti koji su manji od 80 kvadratnih metara moći će da se opredele da li će svoj prostor odrediti kao onaj u kome će pušenje biti dozvoljeno ili onaj u kome će pušenje biti zabranjeno. Ugostiteljski objekti veći od 80 kvadratnih metara imaće mogućnost da fizički odrede prostoriju za pušače, tako da oni ne mogu da ugroze nepušače štetnim duvanskim dimom, ali takođe i da budu pošteđeni negativnih pogleda i komentara onih koji ne puše.
Međutim, problem nedovoljne informisanosti koga naše društvo nikako da se oslobodi imamo i u ovom slučaju. Dakle, neobavešteni nepušači ovaj zakon smatraju vrlo rigoroznim, pušači opet smatraju da je i suviše oštar, tako da ne znaju jednu vrlo bitnu činjenicu, a to je da nam on svima ostavlja mogućnosti izbora. Važno je ipak da, kada donosimo bilo kakav izbor i u životu, pa evo i u ovom slučaju, znamo sve činjenice, a one govore same za sebe kada je u pitanju pušenje i ovaj zakon.
Dakle, bolesti koje su izazvane posledicama koje izaziva duvanski dim su sledeće: rak dojke, rak pluća, koronarna bolest srca, bolesti disajnih organa. Kod dece: bronhitis, astma, usporeni rast i razvoj pluća. U trudnoći: prevremeno rođenje ili spontani pobačaj. Posledica znači jedan ljudski život manje u jednom danu.
Lično zahvalna sam svom ocu koji je, znajući koliko su ovakve činjenice štetne i koliko su posledice zaista okrutne, iako kao strastveni pušač, prestao da puši pre 18 godina. Dakle, shvatio je i pokazao je da je moguće učiniti ono što mnogi smatraju nemogućim, potrebna je volja.
Takođe, vrlo je bitno da i ovaj put pokažemo da umemo da polažemo testove pred koje nas budućnost, a evo i sadašnjost neka naša evropska budućnost postavlja. Moramo da pokažemo da li smo kao društvo zreli da ovaj zakon ispoštujemo do kraja, mi poslanici, zatim službenici u Skupštini, gospoda novinari, da više nikada ne sednemo pored znaka – zabranjeno pušenje i ne zapalimo cigaretu.
Ključ je, naravno, u primeni. Dobrom primenom, koja će se nadam se u potpunosti sprovesti i u ovoj zgradi ovde, kao i u svim ostalim institucijama države i onim koje sam već nabrojala, ovaj zakon čuvaće naše zdravlje, naše živote. Kada je u pitanju poštovanje zakona, tu nemamo izbora, moramo ga poštovati. On nam, međutim, ostavlja mogućnost izbora u jednom drugom smislu: pušenje ili zdravlje. Izbor je na vama. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ministarstvo prosvete i Vlada RS su inicirali donošenje ovog zakona zbog toga što su identifikovali probleme u primeni Zakona iz davne 1992. godine. U želji da isprave prava učenika i studenata u okviru učeničkog i studentskog standarda, oni su nam predložili ovaj zakon.
Bilo je neophodno usaglasiti pojedina zakonska rešenja s Ustavom RS. Vrlo je bitno usaglasiti rešenja i s nekim novim zakonima koji su doneti, ali i s pojedinim standardima, posebno kada je u pitanju kvalitet ishrane u ustanovama za smeštaj učenika i studenata.
Moram da izrazim svoje zadovoljstvo zbog toga što su predložena rešenja rezultat debata s interesnim grupama, odnosno sa studentima. Dolazim iz Novog Sada. Sama sam do skoro bila student, imam 23 godine i znam da su moji vršnjaci o tome razgovarali. Znam da su učestvovali u javnim raspravama i da su zadovoljni onim što je danas pred nama i što ćemo, nadam se, vrlo uskoro i izglasati.
Ono što je, takođe, bitno reći jeste da učenički i studentski standard, uopšte, poboljšanje učeničkog i studentskog standarda ima za cilj i poboljšanje sistema srednjeg i visokog obrazovanja kao takvog. Dakle, samo s jakim učeničkim i studentskim standardom mogu se omogućiti uslovi za sticanje obrazovanja za društvenu uključenost, ali i ličnosti i interesovanja učenika i studenata.
Vrlo je bitno reći da nam ovaj zakon garantuje da će i srednje i visoko obrazovanje biti dostupni svim učenicima i studentima jednako, bez obzira na to kojoj društvenoj grupi pripadaju. Diskriminacija je onemogućena i zbog toga nam je vrlo drago. Biće organizovano praćenje učenika koji su razvili posebne talente, koji su nadareni za nauku ili umetnost.
Izražavamo zadovoljstvo što se osniva Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Neko će sa tim mladim ljudima raditi. To je rađeno i do sada, ali će to sada biti rađeno, nadamo se, mnogo bolje. Obezbeđena su prava za studente i profesore iz međunarodne razmene, nove ustanove učeničkog standarda, kao što su učenička odmarališta, učenički centri, učenički kulturni centri. Smatramo to vrlo bitnim.
Ono što je novina, jeste da sada ustanove učeničkog standarda mogu da osnuju i privrednici, a ranije je, prema važećim zakonu, to mogla da radi samo Vlada. Pravo na osnivanje privatnih ustanova učeničkog i studentskog standarda je nešto novo i nešto što će da omogući kvalitetnost rada ovakvih ustanova. Zbog toga nam je veoma drago.
Imamo unapređenje stručnog rada u okviru ustanova učeničkog i studentskog standarda, usavršavanje lica koja su tamo zaposlena, polaganje ispita za licencu i sl. Moram da kažem da sam u razgovoru sa svojim kolegama studentima, ali i učenicima iz Novog Sada, uvidela da su zadovoljni standardom koji postoji. Imamo zaista veliki broj učeničkih i studentskih domova, koji su vrlo dobro opremljeni. Iskreno se nadam da će takav utisak deliti i učenici širom Srbije, a ne samo u Vojvodini.
Izražavam svoje najdublje nade da će to zaista biti tako i pozivam kolege i koleginice da za ovaj zakon u narednom periodu, kada bude dan za glasanje, glasaju. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o Skupštini. Nadali smo se da će on biti plod saradnje svih poslaničkih grupa. Žao nam je što danas konstatujemo da to ipak nije slučaj.
Žao nam je što je tako, upravo zato što smo ovim zakonom pokušali da učvrstimo poziciju parlamenta na način na koji to do sada nije bilo rađeno. Ne treba se vraćati u prošlost. Treba od nje učiti.
Stoga zaista verujemo da je donošenje ovog zakona jedan veliki korak ka jačanju položaja parlamenta, kao institucije koja pretpostavlja razvoj demokratskog društva, jakog i stabilnog društva, društva u kome će svi poslanici biti odgovorni svim građanima i građankama Srbije, a ne samo isključivo svojim biračima.
Veliki broj pitanja bio je otvaran i veliki broj rešenja ovim predlogom zakona je ponuđen. Jedno od najvažnijih pitanja za nas jeste upravo javnost u radu narodnih poslanika koja je regulisana članom 11. Vrlo je bitno da građani i građanke Srbije znaju šta to njihovi predstavnici u parlamentu za njih i njihove interese rade. To je za nas bilo vrlo bitno pitanje i smatramo da je urađeno veoma dobro. Javnost u radu biće omogućena.
Veoma važno pitanje jeste pitanje finansiranja parlamenta, odnosno novina je to da će parlament biti finansijski nezavisan. Parlament će predložiti budžet. Vlada može da da svoje mišljenje, ali čak i ukoliko se ne slaže, mora da prihvati predlog parlamenta onakav kakav on jeste. To je vrlo bitno, zbog toga što finansijska nezavisnost parlamenta omogućuje u stvari da se ostvari osnovna uloga parlamenta, a to je kontrolna uloga u odnosu na Vladu.
Zaista verujemo da ovim zakonom gradimo parlament kao vrlo bitnu instituciju demokratskog društva. Pozivamo sve one stranke koje dele naše vrednosti i koje veruju da jačanjem institucija možemo napraviti jedno još bolje, stabilnije i jače demokratsko društvo, da u danu za glasanje za ovaj zakon glasaju.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona koji će, ukoliko se usvoji, biti u grupi antidiskriminatornih zakona i urediće bliže Ustavom zagarantovano pravo na ravnopravnost polova.
Bitno je naglasiti da proces pridruživanja Srbije EU zahteva od nas da donesemo jedan ovakav zakon. Brojni su međunarodni akti usvojeni kako od strane UN-a, tako i od Saveta Evrope, koji se bave pitanjem ravnopravnosti polova, afirmišu ga, uređuju i preporučuju, kako zemljama koje su članice, tako i zemljama koje će to tek postati. Tako te zemlje mogu neka dobra pravna rešenja i institute da uvrste u svoje unutrašnje pravo.
Takođe, bitno je naglasiti da ovaj zakon vrši, u stvari, normiranje principa jednakih mogućnosti, i to u brojnim oblastima, a to su – zapošljavanje, zdravstvena i socijalna zaštita, obrazovanje, kultura, sport, politički i javni život. Takođe se garantuje i sudska zaštita, ukoliko se bilo koji od ovih principa ravnopravnosti prekrši.
Ono što se, takođe, mora naglasiti, jeste da je ravnopravnost polova jedna od osnovnih tekovina UN-a. Ove godine se navršava 30 godina od kako je doneta Konvencija o zabrani bilo koje vrste diskriminacije nad ženama. Ovu konvenciju je ratifikovalo 90% zemalja članica, a među njima je i naša država.
Godine 2007, država Srbija je podnela jedan inicijalni izveštaj Komitetu UN-a o ovom pitanju i, na osnovu zaključaka koje je taj komitet uradio, doneti su i zaključci da naša država treba jedan ovakav zakon da donese što pre.
Bitno je naglasiti da će nadzor nad primenom ovog zakona imati Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Međutim, to da li će se primena u potpunosti ostvariti zavisi i od svih nas pojedinačno. Svako od nas lično treba da bude svestan koliko je ovo pitanje važno, ne samo zbog toga što smo poslednja zemlja u regionu koja ovakav zakon donosi, već najviše zbog toga što DS zna koliko je pitanje rodne ravnopravnosti bitno za svako društvo, a za ovo naše posebno.
DS će u danu za glasanje za ovaj zakon glasati. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u dogovoru sa Odborom za prosvetu i ministrom sadržaj mog amandman je postao sastavni deo amandmana koji je podneo Odbor za prosvetu, te u tom smislu svoj amandman povlačim.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pred nama je danas Predlog zakona o udruženjima. Veliki broj mojih kolega danas je pričao u prilog ovom zakonu, pa ću im se i ja u tom smislu pridružiti.
Kao prvu prednost, želela bih da istaknem da je ovim zakonom po prvi put u celosti definisan položaj kako domaćih, tako i stranih preduzeća, udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije.
Ono što je bitno, to je da su ovim zakonom udruženja tretirana kao nevladine organizacije, koje je moguće osnovati sa najmanje tri fizička ili pravna lica koja imaju potpunu slobodu udruživanja. To je druga, veoma bitna prednost ovog zakona. Upravo ta sloboda udruživanja omogućuje da sva udruženja imaju potpunu slobodu funkcionisanja u ostvarivanju svojih ciljeva. Međutim, šta je bitno naglasiti? Bitno je reći da svojim aktivnostima pri ostvarenju svojih ciljeva udruženja ni u kom slučaju ne smeju prekršiti Ustav Republike Srbije, ni u kom slučaju ne smeju prekršiti teritorijalnu celovitost Republike Srbije, ne smeju prekršiti ljudska ili manjinska prava i ni u kom slučaju ne smeju propagirati nijednu vrstu bilo koje mržnje, rasne, verske, nacionalne, polne, bilo koje.
Bitna prednost ovog zakona je i mogućnost registrovanja udruženja. To je novina koju nam ovaj zakon donosi. Moram naglasiti da je mogućnost registrovanja potpuno proizvoljna. Vi ne morate da se registrujete, međutim, u tom slučaju nećete imati status pravnog lica. Dakle, ovaj zakon omogućava da se bilo koje udruženje registruje u registar udruženja. Takođe, ubuduće će taj registar voditi Agencija za privredne registre i time samo udruženje stiče status pravnog lica. Ukoliko se to ne desi, na udruženja se primenjuju pravila o građansko ortakluku. I to je jedna od novina koju nam ovaj zakon donosi.
Ono što bi moglo zanimati građane i građanke Srbije, to je ko, u stvari, može da osnuje udruženje. Dosta je bilo danas ovde polemike o tome. Minimum tri lica, fizička ili pravna, mogu osnovati jedno udruženje, pri tom je neophodno da bar jedno ima prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije, oni mogu biti poslovno sposobni. Takođe i maloletnici koji imaju 14 ili više godina mogu osnovati udruženje, međutim, oni moraju imati saglasnost svog zakonskog zastupnika, to je ključna stvar.
Kada govorimo o tome ko može biti član udruženja, to je, takođe, potpuno dobrovoljno. Svako može biti član udruženja, kao što može i da ga osnuje, takođe, godine nisu problem. Maloletnici koji imaju manje od 14 godina, takođe, mogu biti članovi, njihovo članstvo potpisuje njihov zakonski zastupnik. I maloletnici koji imaju 14 ili više godina mogu biti članovi udruženja, s tim da oni mogu sami da potpišu članstvo, ali saglasnost o tome im daje njihov zakonski zastupnik.
Morala bih da naglasim i nešto što sam već na početku rekla, a tiče se prestanka rada udruženja. Stavila bih akcenat na zabranu rada.
Dakle, ne sme se prekršiti Ustav, ne sme se ni u kom slučaju kršiti celovitost, teritorijalna pre svega, Republike Srbije, ne sme se propagirati bilo koja vrsta mržnje, nacionalna, verska, rasna, i ne smeju se povrediti ljudska ili manjinska prava. U ovom smislu, kada je prestanak rada udruženja u pitanju, ja bih se koncentrisala na ovo, jer mislim da je u prilikama u kojim živimo veoma bitno to stalno naglašavati. Dakle, nikakva povreda ljudskih ili manjinskih prava ili bilo kakvo propagiranje mržnje.
Što se tiče stranih udruženja, ovim zakonom imamo još jednu novinu, ili prednost. Ranije ona nisu bila upisana u registar, mada su, faktički, na našim prostorima delovala.
Međutim, sada oni mogu da se registruju, imaju mogućnost da se registruju udruženja i taj registar će ubuduće voditi Agencija za privredne registre, što će biti još jedna od prednosti, s obzirom na to da se veliki broj tih udruženja bavi i humanitarnim radom. To je još jedna od prednosti, uz ove koje sam ja nabrojala i uz one koje su nabrojale danas moje kolege.
Smatram ovaj zakon zaista dobrim, jasnim, smatram da će biti koristan za građane i građanke Srbije i u tom smislu će poslanici grupe ZES-a u danu za glasanje glasati za njega.