Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je hitan postupak po kome je ovaj set zakona na predlog NBS došao u proceduru neprihvatljiv za nas iz DS zato što nije bilo dovoljno vremena da se na pravilan način razmotre svi ovi predlozi koji danas stoje na dnevnom redu Narodne skupštine i vi ste kao nekadašnja poslanica svesni koliko je važno da Narodna skupština raspravi na pravi način o ovim temama.
Imali ste javnu raspravu, za neke predloge je trajala i dve godine, osvojili ste dosta predloga zainteresovanih strana, sve je to bilo dobro, a onda kada je trebalo da se po redovnoj proceduri uputi Narodnoj skupštini, to je izostalo.
Želim da vas obavestim da mi kao poslanička grupa smo predložili zakon o ograničenju bankarskih kamata pre više meseci i on je svaki put odbačen od strane vladajuće većine, a smatramo da je on daleko važniji za građane, nego što su neke druge rasprave.
Ako taj zakonski predlog nije mogao da bude prihvaćen za raspravu u redovnoj proceduri, nema razloga da ovi vaši predlozi ne budu u takvoj proceduri prihvaćeni u Narodnoj skupštini.
Ono što je simptomatično kod vašeg odgovora zašto je hitan postupak, to je, dali ste odgovor da je to zato što je Zakon o osiguranju trebao da se donese do kraja godine zbog odvajanja delatnosti. Mislim da je mogao da se izdvoji taj zakon i da on ide po hitnom postupku, a da ostali idu i početkom naredne godine, obzirom da veliki deo primena ide naredne godine i narednih godina i da prosto ima dovoljno vremena da se sve institucije koje su učesnici procesa pripreme.
Mislim da postoji dosta dobrih izmena kada se radi o Zakonu o osiguranju i tu nema dileme da postoji jedna poboljšana i zaštita korisnika i jasnije procedure što se tiče samih organizacija koja se bave ovim poslovanjem.
Ali, ostaje nam jedna dilema, kada ste sada izdvojili u obrazloženju hitnog postupka Zakona o osiguranju, zašto je bez ikakvog obrazloženja omogućeno društvima koja se bave osnovnim osiguranjem vozila da podignu cenu za 45%? Zašto je data saglasnost ako znamo da ne postoji osnov za to u realnim ekonomskim merama, naročito kada se radi o broju saobraćajnih nezgoda i o tome da je primena novog Zakona dovela do određenih poboljšanja?
Ne postoji obrazloženje, a zluradi mogu da kažu da je to učinjeno kako bi se stimulisao plasman tih istih društava u državne hartije od vrednosti i to je nešto što nikada nije obrazloženo i nikada javnost nije obaveštena zašto je data saglasnost na povećanje ovih iznosa.
Sami ste dobro primetili da građani ne mogu da plate osiguranje, a naročito ne mogu da plate dodatna osiguranja, životna, ne mogu da plate ako ne primaju plate i penzije ili ako imaju smanjenje plata i penzija, što se desilo građanima Srbije u prošlom mesecu.
Što se tiče Zakona o platnim uslugama, takođe mislim da je napravljen jedan ozbiljan pomak i da u tom smislu nema puno primedbi, osim možda nekih nedorečenosti. U tom smislu, podneo sam i amandman. Recimo, kod jedinstvenog registra računa, moglo je tačno da se definiše za pravna lica koji su to podaci koje javni registar vodi, a ne da se kaže u jednoj tački da će druge podatke koje propiše Narodna banka Srbije takođe voditi registar. Mislim da nije dobro, ako imamo osam tačaka koje jasno definišu šta konkretno vodi registar, nije bilo sporno da ih bude još osam, ali da ostavimo ovako nedorečenu ovu tačku, mislim da nije prikladno i da je moglo na bolji način da se to učini.
Ima još takvih tačaka u predlozima zakona, ali prosto nije bilo dovoljno vremena da se one na pravi način analiziraju i da se podnesu pravi predlozi amandmana. Možda su neki poslanici i uspeli. Ja se nadam da ćete ozbiljno razmotriti te predloge.
Zakon o deviznom poslovanju, sami ste rekli da se tiče domaćih platnih institucija koje se bave uslugama, kao što se bavi „Pejpal“ i ako je omogućeno stranoj platnoj instituciji, normalno je da to mogu i domaće da rade. Mislim da je u tom smislu mogla da bude jedna sveobuhvatnija promena ovog zakona, da se potpuno liberalizuje što se tiče i fizičkih lica i pravnih lica to isto poslovanje, jer to je učinjeno u zemljama regiona, u Hrvatskoj pet godina pre pristupanja i nije nikakve negativne posledice imalo.
Predstavnik Narodne banke na odboru je rekao da će se pokrenuti na proleće u razgovorima o tome, a mislim da je to moglo već da se učini i mislim da bi to bio dodatan mali napor koji bi omogućio mnogo bolje uslove mnogim građanima Republike Srbije koji imaju u svojim delatnostima i u svom životu probleme zbog administrativnih barijera koje postoje.
Mislim da je zaštita građana, kada su u pitanju bankarske usluge i usluge osiguravajućih društava, u prvom danu, a ne banaka i osiguravajućih društava. U tom smislu, smatram da kao narodni poslanici, da je trebalo da imamo više vremena upravo da bi razmotrili sve one pozicije u ovim zakonima koje se tiču upravo građana. Ne možemo da imamo puno poverenje u predlagača zato što je gubitak NBS u 2013. godini iznosio preko 44 milijarde i vi ste objasnili razloge zašto se knjigovodstveno vodi gubitak. Ali, niste rekli pravi razlog. Shvatam da ne možete reći da je NBS kriva za lošu fiskalnu politiku i da ste vi krivi zato što Vlada Srbije pravi budžetske rupe koje treba da se popunjavaju na neki drugi način.
Zbog ovih razloga, zbog razloga da je NBS i neke druge pozicije imala na nedovoljno dobar način branjene, kada su u pitanju građani, pre svega mislim na povećanje cena usluga za osnovno osiguranje vozila, mi iz DS ne možemo podržati ovaj set zakona. Nadamo se da će ovi zakoni biti popravljeni amandmanima narodnih poslanika. Hvala.