DRAGOSLAV BOŽOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1949. godine u Nikšiću. Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Zaposlen kao generalni direktor Sportsko-rekreativnog centra "Tašmajdan". Jedno vreme bio je predsednik Karate saveza SCG.

Član Demokratske stranke od 1990. godine. Predsednik Opštinskog odbora DS Stari grad, član Gradskog odbora DS Beograd, član Glavnog odbora DS, predsednik Resornog odbora za sport DS.

Član je Opštinskog veća Skupštine opštine Stari grad. Član je Skupštine NIS-a.

Na parlamentarnim izborima 2008. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:51

Osnovne informacije

  • Za evropsku Srbiju
  • Nikšić
  • 25.02.1949.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 23.09.2011.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona, član 27. u kome se stav 3. menja i glasi: "Stambene zgrade, kuće i stanovi u svojini građana, na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju se u svojinu bivšem vlasniku, koji od dana izvršnosti rešenja o vraćanju postaje zakupodavac zaštićenom stanaru, pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje stanovanje".
Posle stava 3. dodaju se stavovi 4, 5, 6, 7. i 8, a koji glase: "Nacionalizovane stambene zgrade, kuće i stanovi u društvenoj, odnosno državnoj svojini, koje su pripadale zadužbinama, na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, ne vraćaju se u vlasništvo zadužbina, a nacionalizovane stambene zgrade, kuće i stanovi u društvenoj, odnosno državnoj svojini,koje su pripadale zadužbinama, na kojima ne postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju se u vlasništvo zadužbina. Zadužbini, tj. pravnom sledbeniku pripada pravo na obeštećenje, u skladu sa odredbama ovog zakona, a stanaru pravo na otkup stana, pod uslovima propisanim Zakonom o stanovanju. Zaštićeni stanar ima obavezu da zaključi ugovor o otkupu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Dalje, stavovi 5, 6. i 7. govore o tome kako treba regulisati, ukoliko se ovaj amandman usvoji. Stav 5. glasi: "Ukoliko nadležna institucija odbije da zaključi ugovor o otkupu sa zaštićenim stanarom ili ne sklopi ugovor o otkupu u roku iz člana 27. stav 4. stanar ima pravo, radi ostvarenja svog prava na otkup stana, podneti tužbu nadležnom sudu".
Stav 6. "Tužba se podnosi u roku od 60 dana od dana kada je nadležni organ dostavio akt kojim je odbio da sklopi ugovor o otkupu stana."
Stav 7. "Pravosnažna odluka suda iz stava 5. ovog člana, kojom je prihvaćeni tužbeni zahtev stanara za otkup stana, u celosti zamenjuje ugovor o otkupu stana.
Stav 8. "Ako stanar u roku iz stava 4. ovog člana ne zaključi ugovor o otkupu stana, stan se istekom roka po sili zakona vraća u svojinu bivšem vlasniku, koji je od dana izvršnosti rešenja o vraćanju, postao zakupodavac zaštićenom stanaru, pod uslovima utvrđenim zakonom koji se utvrđuje stanovanjem".
Obrazloženje Vlade na odbijanje ovog amandmana je zaista po meni teško prihvatljivo. Zašto? Zato što stanari, odnosno građani, koji žive u nacionalizovanim stanovima zadužbina u društvenoj odnosno državnoj svojini, a ostalo ih je svega, postoje potpuno precizni podaci, 20%, su jedina grupa građana kojima nije dozvoljeno da otkupe nacionalizovane stanove čime je povređeno njihovo pravo jednakosti, a posebno pravo jednakosti u smislu člana 19. Ustava RS. Stanari u zadužbinama su dovedeni u položaj da su diskriminisani suprotno odredbama člana 21. Ustava RS. Nejednakost i diskriminacija ogleda se u tome da su ti stanari stavljeni u nejednak položaj u odnosu na ostale građane Republike Srbije zbog toga što su izuzeti iz prava na otkup društvenih stanova u zadužbinama i sticanju svojine na stanovima koji su im dodeljeni na jednak način kao i ostalim građanima Republike Srbije.
Pored navedenog, članom 58. Ustava RS zagarantovano je pravo na imovinu, što spada u osnovni korpus privrednih prava čoveka. Tako je tim građanima uskraćeno i pravo na imovinu, a u praksi je velikom broju građana koji su koristili stanove u zadužbinama omogućen otkup pod jednakim uslovima otkupa društvenih stanova na način da sada imam potpuno otkupljene stanove u nekim od tih zgrada, delimično otkupljene stanove u tim zgrada i pojedinačno otkupljene u tim zgradama i to u zadužbinama koje su obnovile svoj rad. Pa se onda ima utisak da je kriterijum bio ličnost korisnika stanova, a ne neki objektivan i merljiv kriterijum.
Od 62 zgrade u Beogradu koje su pravilnikom Ministarstva kulture mogle obnoviti svoj rad došlo je samo dvadesetak koje nisu otkupljene. Ukazujem, da su nosiocima stanarskih prava u stambenim zgradama, zadužbinama, povređena i osnovna i ljudska prava, navedena u članu 8. Evropske konvencije, pravo na dom, kao i članu 17. Evropske konvencije, zabrana zloupotrebe prava. Pored navedenih članova Evropske konvencije nosiocima stanarskog prava su povređena ljudska prava navedena u članu 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju, pravo na njihovo uživanje imovine koji na članu 1. Protokola 12. uz Evropsku konvenciju, opšta zabrana diskriminacije.
Ističem, da su republike bivše SFRJ koje su imale identičan zakon o stanovanju, kroz Zakon o restituciji ili kroz stambeni zakon pre Zakona o restituciji usvojili rešenja kojima su građani sa stanarskim pravom u nacionalizovanim stanovima zadužbina ili dobili otkup nacionalizovanih stanova, a to je model Hrvatske i model Federacije Bosne i Hercegovine, i oni su im bili dodelili adekvatne stanove, to je model Makedonije, a koji su se naravno kasnije mogli otkupiti. Time su stečena prava ljudi zaštićena, a istovremeno je bilo predviđeno pravično obeštećenje starog vlasnika kroz pravičnu novčanu isplatu ili dodelu zamenskih stanova ili vraćanje imovine.
Ukoliko se ne usvoji predloženi amandman Republika Srbija će biti jedina na prostoru bivše SFRJ čije zakonsko rešenje diskriminiše i stavlja u neravnopravan položaj i zaštićene stanare u zadužbinama.
Gospodine ministre, napominjem da su to većinom prosečni građani Republike Srbije, koji u tim stanovima žive 40, 50, 60 i više godina, penzioneri sa skromnim primanjima, koji su kroz svoj radni vek ulagali u stanove i koji bi mogli ostati u nesigurnom pravnom položaju, jer vlasnik stana, tj. ovim zakonom, zadužbina će sasvim sigurno u narednim godinama zahtevati uvođenje tržišnih zakupnina zbog kojih bi ti ljudi bili primorani da napuste svoje stanove.
Usvajanjem Predloga zakona koji je predložila Vlada, a ne prihvatanjem podnetog amandmana nanosi se nepravda građanima Republike Srbije, krši se Ustav RS i Evropske konvencije o ljudskim pravima čiji je Republika Srbija potpisnik. Ukoliko se usvoji podneti amandman, neophodno je naravno izvršiti određene izmene zakona o stanovanju kojim bi se dozvolio otkup nacionalizovanih stanova u državnoj ili društvenoj svojini.
Napominjem, da za zaštićene stanare u zadužbinama nikada nije bilo predviđeno zakonsko rešenje za njihov problem, niti je bilo ponuđeno rešenje za razliku od zaštićenih stanara u stanovima u svojini građana.
Iz svega ovoga iznetog, predlažem da se prihvati podneti amandman. Ukoliko se to ne desi, pozivam kolege narodne poslanike i opozicije i vladajuće većine da izglasaju ovaj amandman i time pokažu da poštuju Ustav RS jednakost svih gađana Republike Srbije i vladinu prava.