Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nešto više od godinu dana primene šest zakona iz oblasti zaštite životne sredine ukazalo je na određene probleme u njihovoj primeni, nedovoljno razgraničavanje nadležnosti kao i nužnost za dodatnim usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom.
Stoga, pristupilo se izmenama i dopunama zakona koje danas razmatramo. Tokom primene Zakona o hemikalijama uočeno je da privredni subjekti imaju probleme sa primenom. Donošenjem podzakonskih propisa otkriveno je da pojedina rešenja nisu dovoljno precizna ili se sami postupci mogu pojednostaviti, te se pristupilo izradi ovih izmena i dopuna.
Njima se ne odstupa od rešenja u evropskom zakonodavstvu. Dosledno se sprovodi načelo da troškovi ispitivanja opasnih svojstava hemikalija, kao i druge troškove u vezi sa stavljanjem u promet hemikalija, snose upravo oni koji su ih i stavili u promet.
Dopunom članom 6, Agencija za hemikalije, uz saglasnost Vlade propisuje bliže kriterijume, način obračuna, visinu i plaćanje naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama i drugih aktivnosti. Takođe, Agencija uz naknadu daje stručne ocene i odgovore na pitanja privrednih subjekata.
Izmene daju i mogućnost da strani proizvođač hemikalija sam dostavi agenciji neophodne podatke, imajući u vidu da one mogu biti poslovna ili industrijska tajna. Novina je da je privrednim subjektima omogućeno da izveštaj o bezbednosti, kao i tehnički dosije, agenciji mogu dostaviti na engleskom jeziku, čime se dodatno smanjuju troškovi uštedom na troškovima prevođenja.
Takođe je izmenjen i član 34, kojim se obavezuje da snabdevač opasnih hemikalija angažuje savetnika za hemikalije, koji se stara o pravilnom upravljanju istim. Slični su razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o biocidima, pojašnjenje i pojednostavljenje pojedinih procedura. U osnovni zakon se preuzimaju rešenja iz evropske regulative i uvodi se odobrenje za stavljanje biocidnih proizvoda u promet.
Takođe, pozitivna lista aktivnih supstanci se preuzima iz evropskih propisa. Ono što je jako važno, izdavanje akta za stavljanje biocidnog proizvoda u promet, sprovodi se pred nadležnim organom svake države. To je kod nas Agencija za hemikalije.
Dopunom člana 11. osnovnog zakona se daje mogućnost agenciji da ne dozvoli stavljanje u promet biocidnog proizvoda koji nije dovoljno efikasan, čime se postiže veća zaštita potrošača. Ovim zakonom se takođe olakšava postupak dobijanja akata za stavljanje u promet biocidnog proizvoda, tako što više uvoznika može zajedno da podnese zahtev za neophodnu dokumentaciju, što bitno skraćuje i pojeftinjuje postupak.
Cilj oba ova zakona je dalje unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama, odnosno biocidnim proizvodima, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, poboljšanje prometa ovih proizvoda sa zemljama EU, osiguravajuće konkurentnosti i razvoj bezbednijih alternativa.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini imaju za cilj unapređenje jedinstvenog sistema zaštite od buke, kao i razgraničavanje nadležnosti, pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke, izradu akcionih planova.
Strateške karte buke se obavezno izrađuju za aglomeraciju sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim tokom saobraćaja većim od tri miliona vozila, za glavne pruge sa protokom većim od 30.000 vozova godišnje i glavne aerodrome. Izradu ovih karata obezbeđuje Agencija za zaštitu životne sredine.
Akcione planove za zaštitu od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni, železnički saobraćaj, kao i za područja uz državnu granicu, donosi Vlada. Akcioni plan za aglomeraciju na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kao i postrojenja, aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, priprema i donosi upravo ta jedinica lokalne samouprave.
Cilj svih mera zaštite je izbeći i sprečiti, smanjiti štetne efekte buke na zdravlje ljudi i popravljanje kvaliteta životne sredine u celini.
Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom donose nekoliko važnih novina kojima se rešavaju očajni problemi u dosadašnjoj primeni. Najpre, preciziraju se nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti vođenja baze podataka o otpadu, raspoloživim potrebnim količinama, kao i sekundarnim sirovinama, tim pre što je ona preuzela i poslove Agencije za reciklažu.
Takođe, jasnije je definisan i položaj postrojenja za koje se izdaju integrisane dozvole. Takvih je po preliminarnoj listi 182. To su postrojenja za proizvodnju cementa, kreča, stakla, keramičkih proizvoda, klanice, postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskog otpada, za preradu hrane, pulpe iz drveta i papira, kartona, obrada tekstila, kože, ugljenika, elektrografita, proizvodnju i preradu metala, hemijska industrija, proizvodnja energije, postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda od azbesta i postrojenja za površinsku obradu materijala korišćenjem organskih rastvarača. Svi oni su u obavezi, po različitoj dinamici, da zaključno sa 2014. godinom pribave integrisane dozvole.
Izmenama ovog zakona su u obavezi da pribave dozvolu za upravljanje otpadom do sticanja integrisane dozvole.
Ono što bih posebno istakla kao izuzetno važno, a što donosi ovaj zakon je preciziranje nadležnosti opštine u oblasti celovitog upravljanja neopasnim i inertnim otpadom, odnosno poveravanja nadležnosti u oblasti upravljanja i izdavanja dozvola za skladištenje, tretman i odlaganje neopasnog i inertnog otpada, ako nastaje na njenoj teritoriji.
Ovim rešenjem poštuje se primena načela blizine u upravljanju otpadom, po kojem se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu nastajanja, kako bi se izbegle neželjene posledice po životnu sredinu u toku transporta. Opštini se poverava takođe inspekcijski nadzor nad aktivnostima upravljanja inertnim i neopasnim otpadom, za koje ona izdaje dozvolu.
Takođe, propisana je i obaveza dve ili više jedinica lokalne samouprave da zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave. Novina je da pravno lice ili preduzetnik koji podležu dobijanje dozvole za upravljanje otpadom moraju zaposliti najmanje jedno kvalifikovano lice odgovorno za upravljanje neopasnim i opasnim otpadom.
Imajući u vidu da u našoj zemlji postoji tek nekoliko sanitarnih deponija, 180 zvaničnih deponija, smetlišta i više stotina, a verovatno i hiljada divljih smetlišta, da je reciklaža, iako normativno regulisana, još uvek u povoju, da je registrovano 80-ak organizacija sa privatnim kapitalom koji se bave ovim poslovima, moramo shvatiti da smo na početku zadatka koji se zove integrisano upravljanje otpadom.
Stalnim unapređenjem zakonodavstva u ovoj oblasti i reorganizacijom postojećih preduzeća, uključivanjem preduzetnika, privatnih i mešovitih preduzeća, povećaće se konkurencija i liberalizovati tržište usluga, a povećaće se i zapošljavanje u ovoj relativnoj novoj oblasti.
Izmene i dopune Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predložene su iz više razloga. Proširenje obima primene zakona, pored planova, programa i osnova na viša planska dokumenta kao što su sektorske strategije. Jasnije su definisane liste planova i programa za koje je obavezna strateška procena uticaja i planova i programa za koje se može zahtevati izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Procena se obavezno izrađuje za planove i programe i osnove koje se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Strateška procena uticaja izrađuje se za planove i programe u oblasti prostornog planiranja i urbanističkog planiranja, korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa flore i faune. Izveštaj o strateškoj proceni uticaj je sastavni deo planske dokumentacije.
U skladu sa direktivom EU zahteva se izbegavanje dvostrukog regulisanja strateške procene kada su planovi i programi deo šireg hijerarhijskog okvira, pri čemu se poštuje viši hijerarhijski nivo. Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade planskih i drugih razvojnih dokumenata. Javni uvid i rasprava organizuju se u okviru izlaganja plana, a predviđena je i mogućnost obrazovanja stručne komisije radi ocene izveštaja o strateškoj proceni.
Nakon jednogodišnje primene Zakona o zaštiti prirode, nametnula se potreba za preciznijim određivanjem pojmova, procedura, ovlašćenja i obaveza subjekata zaštite odnosno između institucija zaštitnih režima i sistema upravljanja i finansiranja zaštićenih područja.
Predloženim izmenama preciziraju se pojmovi: ekološka mreža, ekološka mreža "Natura 2000", ekološki značajno područje, kao i zaštitna zona. Zakon ne uvodi promene u sadašnja prava, uslove i način korišćenja prirodnih resursa, osim oblasti ekološki značajnih područja koja se uspostavljaju kao prateća evropske ekološke mreže "Natura 2000", koji Srbija mora u potpunosti utvrditi i organizovati na svojoj teritoriji do pristupa EU.
U ekološki značajnim područjima "Natura 2000" uspostavljaju se zabrane i ograničenja za programe, planove, projekte i aktivnosti sa značajnim nepovoljnim uticajem na određena staništa i populacije divljih biljaka i životinja. To se u praksi rešava kroz ocenu prihvatljivosti, čije sprovođenje počinje za dve godine i nakon utvrđivanja granice ekološki značajnih područja.
Precizira se sadržina akta u uslovima zaštite prirode koje izdaje Zavod za zaštitu prirode. Postupak izdavanja je dvostepen, čime se postiže pravna sigurnost. Precizira se klasifikacija zaštićenih područja koja su značajna kao staništa za retke vrste ptica i druge migratorne vrste, u skladu sa međunarodnim propisima i direktivama EU. Uvodi se kategorizacija zaštićenih područja, kao i trostepeni režim zaštite, sa precizno utvrđenim aktivnostima koje su zabranjene, odnosno ograničene u zaštićenim područjima.
Jasno je definisano upravljanje zaštićenim područjima. Upravljač može biti pravno lice, ali i preduzetnik i fizičko lice. Takođe, može se osnivati javno preduzeće, ustanova ili privredno društvo kome će upravljanje biti povereno kao javni posao. Preciznije se definišu i kriterijumi i maksimalni iznosi naknada po osnovu obavljanja delatnosti korišćenja nekomercionalnih objekata za odmor, motornih vozila i plovila u zaštićenom području.
U slučaju učinjene štete, ministarstvo sprovodi kompenzacijske mere na trošak nosioca aktivnosti, ukoliko isti ne otkloni štetne posledice na prirodu. Izuzetno, može se uprkos negativnoj oceni prihvatljivosti za planove, radove i aktivnosti u prirodi, a za koje je utvrđen preovlađujući javni interes, dozvoliti njihova realizacija.
Konačno, Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti proističe iz Zakona iz 1990. godine kojim je do sada bila regulisana ova oblast. Pored ovog zakona, neke meteorološke, hidrološke poslove, nadležnosti i funkcije, koje su u delokrugu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uređuju se i drugim zakonima, a postoji i čitav niz međunarodnih ugovora iz ove oblasti, koje je naša zemlja ratifikovala.
Ovaj zakon omogućava da se, uvažavajući međunarodne principe na kojima počiva meteorološka i hidrološka delatnost, na novim osnovama i na celovit način reguliše praćenje, istraživanje vremena, klime i voda, kako u cilju povećanja bezbednosti ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od tih istih delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, tako i u cilju racionalnijeg korišćenja povoljnih vremenskih i klimatskih uslova i raspoloživih vodnih resursa, kao i efikasnije zaštite vazduha i voda od zagađenja.
Jasno su razgraničeni i poslovi od interesa za Republiku Srbiju od drugih hidroloških i meteoroloških poslova, koje mogu obavljati privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici. Stvoren je kompleksan informacioni sistem koji obezbeđuje potpuno blagovremene informacije o vremenu, klimi, vodi, značajne za zaštitu ljudskih života i materijalnih dobara, bezbednost u saobraćaju, posebno vazdušnom, kao i za brojne delatnosti koje neposredno ili posredno zavise od stanja, vremena, klime i voda.
Ovaj informacioni sistem za Republiku Srbiju predstavlja i osnovu monitoringa zagađenja vazduha, voda i pojava koje dovode do degradacije zemljišta, kao i osnovu rane najave akcidentnih radioaktivnih i hemijskih prekograničnih zagađenja atmosfere i voda.
Posebno treba naglasiti da će poslove suzbijanja grada i razvoja tehničko-tehnoloških sistema modifikacije vremena za potrebe suzbijanja grada biti regulisano posebnim zakonom, a nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda je da tu delatnost obavlja do donošenja tog zakona.
Zakon definiše državne mreže meteoroloških i hidroloških staništa i mreže državnih laboratorija, kao i obavezu vođenja registra istih. Zavod ima jasno definisane nadležnosti i podregionalni je centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu.
Svi ovi zakoni koji su plod želje da se unapređenjem zakonske regulative što bolje deluje u oblasti zaštite životne sredine, a time poboljša i kvalitet života svih naših građana, te će ove zakona poslanici poslaničke grupe ZES podržati.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o dva izuzetna važna akta, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlogu odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije.
Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije je stručni i politički dokument koji definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja zdravstvene zaštite u skladu sa ukupnim razvojem društva u narednih pet godina. Takođe je instrument za dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite.
Polazeći od toga da je pravo na zdravstvenu zaštitu jedno od osnovnih ljudski prava, a postavljajući pacijenta odnosno korisnika u centar sistema zdravstvene zaštite, definisani su i glavni ciljevi plana, a to su očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Republike Srbije i održivost sistema zdravstvene zaštite.
Da bi se to ostvarilo neophodno je obezbediti solidarnost i jednakost, rodnu ravnopravnost sa akcentom na osetljive grupacije. Zdravstveni sistem mora da obezbedi dostupnu, pristupačnu, integrisanu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, razvoj kadrova, održivo finansiranje, decentralizaciju upravljanje i finansiranje zdravstvene zaštite.
Ovaj plan se zasniva na analizi zdravstvenog stanja stanovništva, potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom raspoloživih kadrovskih, materijalnih i finansijskih mogućnosti. Takođe, plan se zasniva na već usvojenim strategijama i nacionalnim programima koje je donela Vlada Republike Srbije, kao i na nizu međunarodnih dokumenata donetih pod okriljem SZO.
Planom su definisani prioriteti u oblasti očuvanja i unapređenje zdravlja. Prvenstveno prevencija i kontrola hroničnih nezaraznih bolesti koje su vodeći uzrok obolevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja.
Predviđen je čitav niz programa prevencije, kontrole kardio-vaskularnih, cerebro-vaskularnih bolesti, maligniteta, programa prevencije dijabetesa, unapređenja mentalnog zdravlja. Prioritet je takođe i prevencija i kontrola zaraznih bolesti, kao i zdravstvena zaštita posebno osetljivih grupa stanovništva, žena u reproduktivnom dobu, odojčadi, male dece, školske dece, omladine i starih lica, osoba sa invaliditetom, radno aktivnog stanovništva u vezi sa profesionalnim traumatizmom i profesionalnim obolevanjem, i marginalizovane grupe stanovništva.
Druga grupa prioritetnih aktivnosti predviđene ovim planom su prioriteti u oblasti organizacije i funkcionisanja zdravstvene zaštite, a to su pre svega integraciona zdravstvena zaštita odnosno viši stepen povezivanje primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, ali i teritorijalno-administrativne decentralizacije sistema, kako po pitanju mreže tako i po pitanju finansija, kao i sinhrono delovanje državnog i privatnog sektora.
Predviđeno je jačanje uloge instituta i zavoda za javno zdravlje, unapređenje primarne zdravstvene zaštite, sa ciljem da se 80-85% zdravstvenih problema reši u prvom kontaktu sa izabranim lekarom. Stoga je potrebno da što veći broj građana, 90% ukupne populacije, ima svog izabranog lekara.
Preduslov za realizaciju ovih ciljeva je unapređenje veština i znanja zdravstvenih radnika kroz kontinuiranu edukaciju, uvođenje vodiča, dobre kliničke prakse i standardizovanih procedura u oblasti prevencije i lečenja, obnavljanje resursa, uvođenje novih tehnologija, unapređenja kućnog lečenja i nege.
Planom je takođe predviđeno i unapređenje i funkcionalno povezivanje vanbolničke i bolničke hitne medicinske pomoći, definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, unapređenje referalnog sistema zdravstvene zaštite, razvoj dnevnih bolnica, kao i kapaciteta za palijativnu negu bolesnika u terminalnim fazama bolesti. Takođe je planirano unapređenje partnerstva između državnog i privatnog sektora, kao i davanje u zakup slobodnih kapaciteta u državnoj svojini.
Ono što je posebno važno naglasiti, a tiče se kadrova u zdravstvu, u planu je izrada strategije razvoja ljudskih resursa u zdravstvenom sistemu, kao i izrada plana školovanja kadrova zdravstvene struke, a u skladu sa potrebama zdravstvenog sistema. Takođe, planira se stvaranje integrisanog informacionog sistema, kao i novi način finansiranja ustanova, kako na primarnom tako i na sekundarnom nivou.
Iz čitave današnje diskusije mogli smo zaključiti da je opozicija rekla više zamerki na ovaj plan, da je suviše uopšten, bez stvarnih karakteristika plana, bez jasno definisanih ciljeva, normiranih i kvantifikovanih, koje treba dostići u definisanom vremenskom periodu, da se ovaj plan oslanja na već postojeće strategije, nacionalne planove i programe koji se sprovode u različito definisanim vremenskim periodima.
Međutim, moramo imati na umu da je zdravstveni sistem samo jedan segment društva čvrsto povezan sa svim drugim i da njegov razvoj zavisi od opšteg razvoja društva, stoga ovaj plan moramo shvatiti kao otvoren za uvođenje novih strategija i planova. Stalnim pažljivim praćenjem i analizom realizacije moguće je uočiti eventualne slabe tačke, proceniti održivost pojedinih rešenja i, ukoliko je to nužno, redefinisati određene ciljeve kako bi se ispunila nastojanja iz plana.
Drugi zakon, o kome danas govorimo, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji omogućava izjednačavanje uslova za dopunski rad svim zdravstvenim radnicima.
Naime, zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik ili drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, koje čini tim sa zdravstvenim radnicima u obavljanju zdravstvene delatnosti, može da obavlja dopunski rad u svojoj zdravstvenoj ustanovi gde ima ugovor o radu, u drugoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi van redovnog radnog vremena, a u trajanju najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Zdravstveni radnik zaključuje ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem kod koga obavlja dopunski rad. Ugovor o dopunskom radu mora da se zaključi zbog pružanja zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem, za pružanje usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem ako zdravstvena ustanova ne može na drugi način da obezbedi kadar, kao i za zdravstvenu zaštitu lica koja nemaju status osiguranika.
Razlozi za donošenje ovog zakona su brojni. Uočljiv je problem predugih lista čekanja, zatim nedostatak kadrova pojedinih specijalizacija u određenim područjima Republike i nezadovoljstvo zdravstvenih radnika dosadašnjim rešenjem o dopunskom radu.
Kao lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti vrlo često sam svedok potpuno opravdanog nezadovoljstva građana koji, iako osiguranici, nisu u mogućnosti da dobiju zdravstvenu uslugu u nekom prihvatljivom roku. Često su im pregledi i intervencije zakazane za mesec, dva, tri, pa i duže. Svi su oni podjednako zabrinuti za svoje zdravlje, a samo mali broj građana je u mogućnosti da potrebne preglede obavi u privatnim ordinacijama, dok većina to sebi ne može da priušti.
Ovim izmenama i dopunama zakona smanjiće se liste čekanja. Povećaće se obim zdravstvenih usluga, poboljšati kvalitet rada. U pojedinim područjima Republike nema dovoljno kadrova određenih specijalizacija, te se ovakvim angažovanjem može obezbediti nedostajući kadar.
S druge strane, svim zdravstvenim radnicima i saradnicima je omogućeno da, ukoliko to žele, mogu van redovnog radnog vremena rade i povećaju svoje prihode. Ovo je dobro rešenje, jer premošćava uočene probleme i poslanička grupa ZES će u danu za glasanje podržati ove predloge.