Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o volontiranju. Značaj volonterskih aktivnosti je višestruk kako za državu i društvo u celini, tako i za same volontere. Naime, volontiranjem se razmenjuju iskustva, stiču znanja, razvija se briga o drugima i to dovodi do stvaranja solidarnijeg i humanijeg društva.
Međutim, značaj donošenja zakona o volontiranju ogleda se prvenstveno u tome što se ovim zakonom uvodi u pravni sistem pojam volontiranja kao dobrovoljnog pružanja usluga određenom licu ili usluga za opšte dobro, i to bez naknade. To je vrlo bitno jer naša dosadašnja zakonska regulativa nije poznavala pojam volontiranja u ovom smislu.
Donošenjem zakona o volontiranju obezbediće se pravna zaštita volontera, ali i zaštita korisnika njihovih usluga. Naime, ovaj zakon predviđa pre svega da volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina, a oni koji su mlađi od 18 godina to mogu da čine samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.
Ovaj predlog zakona vrlo precizno definiše prava volontera, od kojih je jedno vrlo bitno, a to je pravo da od organizatora volontiranja dobiju potvrdu o obavljenom volontiranju, što je od izuzetnog značaja za studente fakulteta koji dosledno primenjuju Bolonjsku deklaraciju, te im se za upis u narednu godinu traži određen broj sati društvenokorisnog rada.
Volonter takođe ima pravo da bude osiguran u određenim slučajevima u kojima su njegov život i telo ugroženi. Zatim, ima pravo na zaštitu privatnosti svojih podataka, pravo da bude upoznat sa svim detaljima usluga i aktivnosti koje će obavljati i pravo da raskine ugovor sa organizatorom u bilo kom momentu, bez ikakvog obrazloženja, osim u slučaju da to nanosi nenadoknadivu štetu nekom licu.
Kada je reč o zaštiti korisnika volontiranja, u slučaju da su u pitanju društveno osetljive grupe, kao što su deca, stara, onemoćala lica ili osobe sa invaliditetom, volontiranje u tim slučajevima nemaju pravo da obavljaju ona lica koja su lišena potpuno ili delimično poslovne sposobnosti i roditeljskog prava, zatim lica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela protiv života, tela, polne slobode, braka, porodice itd.
Ono što je novina u odnosu na dosadašnju praksu jeste obaveza organizatora da, pre svega, registruje svoju organizaciju kao volontersku u nadležnom ministarstvu, zatim, da podnosi godišnji izveštaj o radu i, što je najvažnije, vodi evidenciju o volontiranju. Evidencija o volontiranju podrazumeva opis kompletnog programa volontiranja, njegovog trajanja, obuke koju su volonteri prošli, njihove lične podatke, podatke o korisniku i broju volontera koji su učestvovali.
Prošle godine bili smo svedoci ogromnog interesovanja koje je vladalo za učestvovanje u organizaciji Univerzijade koja je održana u Beogradu. Deset hiljada mladih ljudi se prijavilo, prošlo obuku i dalo svoj doprinos ovoj manifestaciji. Oni su stekli nova iskustva, ali su i prikazali ono što su naučili. Nekoliko hiljada volontera učestvovalo je u organizaciji Evrovizije, Beogradskog maratona, završnog turnira Jadranske lige, a njih 300 je učestvovalo u organizaciji juče završenog teniskog turnira Serbia open.
S obzirom na to da se u budućnosti očekuje da Srbija organizuje slične, a možda i zahtevnije manifestacije, smatram da je neophodna zvanična evidencija volontera u Srbiji.
Veoma je važno napomenuti i da je primećeno da u državama sa razvijenom tradicijom volontiranja postoji uočena značajna ekonomska dobit koju volonteri svojim aktivnostima daju nacionalnoj, regionalnoj ili lokalnoj ekonomiji. Milioni građana širom Evrope svakog dana učestvuju u volonterskim aktivnostima. Tako, na primer, u Velikoj Britaniji godišnje volontira 23.000.000 ljudi, što proizvodi radnu snagu od oko 180.000 radnika koji rade puno radno vreme. Procenjena ekonomska dobit od zvaničnog volontarizma u Velikoj Britaniji je šezdeset pet milijardi evra godišnje.
Ipak, ono što je bitnije od svega što sam navela jeste neophodnost da ideja i svest o pozitivnim stranama volontarizma zaživi u Srbiji. U Univerzalnoj deklaraciji o volontarizmu stoji da je volontiranje jedna od osnova građanskog društva kojim se afirmišu pacifizam, jednakost, sloboda, ravnopravnost, solidarnost.
Nažalost, među našim građanima i danas je veliki broj onih ljudi koji sa skepsom gledaju na motive mladih volontera i volonterki. Tačno je da volontiranje donosi određene koristi i da izvestan broj mladih ljudi počinje volontiranje iz utilitarističkih pobuda. Međutim, uverena sam da posle izvesnog vremena provedenog na rešavanju društveno važnih problema, pomoći marginalizovanim grupama i sličnim situacijama dolazi do podizanja nivoa svesti kod mladih ljudi o tim važnim temama.
Volontiranje, kao što sam već rekla, predstavlja dobrovoljno pružanje usluga za opšte dobro ili drugom licu bez naknade. Međutim, kao dugogodišnja volonterka u obavezi sam da istaknem da volontiranje znači i upoznavanje drugih ljudi, drugih kultura, sticanje prijateljstava, razvijanje znanja, veština, rad na sopstvenom razvoju i osvešćivanju. Volontiranje znači učiti, usavršavati se, udruživati se, pomagati. Volontiranje znači biti čovek. Mladi ljudi svojim volontiranjem nikome ne poklanjaju svoje slobodno vreme, znanje, veštine, uloženu energiju; oni ulažu u sebe, u svoje organizacije, u svoje zajednice, u državu kao celinu. To ulaganje isplati se pre ili kasnije.
Zato vas pozivam da zajedno širimo ideju volonterizma u Srbiji i u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Imajući u vidu brojne probleme s kojima su se u prethodnih 18 godina susretali učenici i studenti prilikom ostvarivanja svojih prava iz ove oblasti, kao i probleme na koje su nailazile ustanove u svom radu, bilo je jasno da je neophodno doneti novi zakon, kojim bi se otklonile sve manjkavosti identifikovane u praksi.
Takođe, bilo je neophodno uskladiti zakonska rešenja s Ustavom Republike Srbije, prvenstveno, pa onda i s razvojnim strategijama Vlade, novim zakonima i standardima koji su u međuvremenu usvojeni, a posebno sa standardima koji su u vezi sa kvalitetom ishrane u ustanovama za smeštaj studenata.
Zakon koji je pred nama obezbeđuje dostupnost visokog i srednjeg obrazovanja svim učenicima i studentima sa cele teritorije Republike Srbije, pod najpovoljnijim uslovima i bez diskriminacije. Ono što je važno, omogućuje onima koji pripadaju osetljivim društvenim grupama da, uz podsticajne mere i uslove, ostvare svoja prava u ovim oblastima.
Vrlo je važno to što se pripadnicima osetljivih društvenih grupa omogućava da imaju pomoć stručnih saradnika ili asistenata pri ostvarivanju svojih prava u ovoj oblasti. Novi zakon predviđa organizovano i sistematsko praćenje i brigu o razvoju učenika i studenata koji su posebno zainteresovani i talentovani za naučni i umetnički rad, i to kroz osnivanje Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog talenta. Zatim, ovim zakonom uspostavlja se mreža ustanova učeničkog i studentskog standarda, uz jasno definisane uslove pri osnivanju, radu, nadležnostima, kao i obaveza stručnog kadra da se usavršava tokom svog rada u okviru ovih ustanova.
Posebna pozitivna strana ovog predloga zakona jeste to što se omogućava osnivanje privatnih ustanova učeničkog i studentskog standarda, kao i mogućnost potpunog nadzora nad radom ovih ustanova, što ranije nije bilo moguće, pa je tako moguće kontrolisati zakonitost određenih postupaka, moguće je ustanoviti inspekcijski nadzor, ali i stručni i pedagoški nadzor.
S obzirom na to da bi primena novih rešenja ustanovljenih ovim predlogom zakona donela, pre svega, jednakopravnost učenika i studenata u ostvarivanju njihovih prava u ovoj oblasti, ali i unapređenje kvaliteta rada učeničkog i studentskog standarda i njihove konkurentnosti, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj zakon. Hvala.