Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Ja sam se, gospodine predsedavajući, javio po amandmanu i iskreno dao bih prednost i ministru Siniši Malom, ako želi da se javi po replici ili u replici da odgovori predsednici parlamenta.
Pre svega, ja sam te 2000, 2001, 2002. i 2003. godine, jeste bavio sam se politikom, ali lokalno, bio sam klinac. Ministar finansija, Siniša Mali, je bio produkt 5. Oktobra i kadar stranaka koje su izvojevale 5. Oktobar. Možda bi mogao da replicira na sve ovo što je pričala predsednica parlamenta.
Sve i da hoćemo da govorimo o prvom zakonu, o Centralnom registru, sa kime da razgovaramo? Gde su vam ministri? Gde je Vlada? Gde su ministri koji su predložili 62 zakona i sve stavili u jednu tačku dnevnog reda? Sa kime da razgovaramo o Centralnom registru? Sa kime da razgovaramo o ostalim tačkama dnevnog reda?
Siniša Mali je ministar finansija, možemo sa njim da razgovaramo o budžetu, ali on nije na dnevnom redu i vi to znate i zato niste pozvali ostale ministre jer neće doći ostali zakoni na dnevni red, nećemo moći da razgovaramo o njima.
O čemu bi trebalo da razgovaramo? O tome što se Srbija nalazi u vanrednom stanju. U vanrednom stanju se nalazi sada i parlament. Vi ste do toga doveli da nam ne date da govorimo o onome o čemu imamo pravo da govorimo. Radnici se nalaze u vanrednom stanju, gledaju kako da prvi u mesecu dođe deset dana ranije, kako da mesec ima manje dana da bi izdržali sa svojom platom.
Penzioneri se nalaze u vanrednom stanju. Doveli ste ih do egzistencijalne borbe. Nema reči o tome da im se vrati ono što je oteto za četiri godine desetine i stotine hiljada dinara.
Deo mladih iz Srbije se ne nalazi u vanrednom stanju, jer nema vanrednog stanja u Nemačkoj, u Austriji, u Kanadi, u Americi. Oni koji su ostali ovde jesu u vanrednom stanju.
Ministre, kome ćemo mi da se obraćamo za 20 godina i kome se vi obraćate danas? Koliko budućnosti ima u ovom budžetu? Po zvaničnim podacima OECD, 100 hiljada ljudi godišnje u poslednjih šest godina je napustilo Srbiju. Četrdeset hiljada ljudi više umre nego što se rodi. 140 hiljada ljudi godišnje je manje u Srbiji. Za šest godina, koliko ste na vlasti, 840 hiljada ljudi nema u Srbiji ili je otišlo ili nije više živo. To je taj procenat od 25 do 11%. To je sramota da razgovarate da ste zaposlili ljude.
Mladi ljudi danas moraju da kleknu, da obuku beli šuškavac, da uzmu sendvič, u autobus, pa cirkus, obilazak po Srbiji, da tapšu na mitinzima. To je danas budućnost za mlade ljude. O tome treba da razgovaramo. I razgovarali bismo, da imamo prilike. Ovo je naš protest. Imamo pravo da stojimo ovde. Imamo pravo da razgovaramo o tome.
Odgovorite na ova pitanja. Uključite se u raspravu. Odblokirajte parlament. Odblokirajte društvo već jednom. Ako ne, sami ćemo to da uradimo.
Zaboleće vas ruka od tolikog tapšanja Vlade po ramenu. Kolega Birmančević je dao sjajnu analizu izmena i dopuna Zakona o PIO Fondu. Nadam se da će konačno predsednik stranke da ga prepozna kao jednog vrednog poslanika.
Dakle, buči mi dva dana u glavi od fiskalne stabilnosti, konsolidacije, od stabilnosti fiskalnog poretka. Da li znate koji su rezultati, koji bi trebalo da budu rezultati fiskalne stabilnosti? Predvidivost, stabilnost, mogućnost planiranja. Da li je tako, ministre Mali? I, vi upravo ukidate član zakona koji to garantuje penzionerima.
Član zakona koji vi ukidate penzionerima je garantovao koliku će penziju imati. Garantovao im je i davao im mogućnost planiranja svoje starosti, svog života. Ne samo penzionerima, ministre, i radnicima koji se približavaju penziji. I, vi upravo ukidate taj član zakona i uvodite ponovo penzionere i radnike u jedan period nesigurnosti, nestabilnosti, turbulencija, nemogućnosti planiranja. Godine 2014. ste doveli penzionere do egzistencijalne nesigurnosti. To ponavljate danas. I, možda je moguće da to prođe na nekim izborima uz ogroman medijski tvist, ali ovo penzioneri ne smeju da vam zaborave.
Dakle, vi napuštate jedan standardni, evropski model usklađivanja penzija sa troškovima života, da tako, kolokvijalno, kažem, i prelazite na jedan sistem koji se koristi u zemljama u kojima vlada vojna hunta, u kojima je državno uređenje teokratija, u kojima vlada monarhija, gde je kralj i religijski lider. Uvodi se postupna demokratičnost koja traje i 20 godina, to nisu demokratske zemlje. Vi sa jednog modernog, evropskog modela prelazite na ovaj model koji se koristi u Južnoj Africi i u arapskim zemljama.
Dakle, to je ono što vi postižete ovim zakonom. A, na naše pitanje, ministre, oba ministra – kako i čime garantujete da ćete usaglašavati penzije, vi odgovarate – pa, evo, neka nam veruju na reč, časna pionirska, ma, videćete, sigurno ćemo usaglašavati.
Ministri, ne veruje vam se na reč. Verovale su vam i trudnice i mame, pa danas moraju da šetaju da bi odbranile svoja prava. Verovali su vam i penzioneri 2014. godine da nemamo šta od njih da uzmemo, pa nećemo smanjivati penzije, govorili ste. I, onda, šest meseci kasnije, na stotine hiljada dinara svakom penzioneru za ove četiri godine.
Još jednom, neverovatna je stvar da unazad godinu dana ulazite u zakonska rešenja koja daju Vladi diskreciona prava. Pa, tako ministar obrazovanja dao sebi diskreciono pravo da postavlja direktora u deset škola. Gde je postavio direktore u pet štrajkuju roditelji, ne samo nastavnici.
Ministar finansija je došao sa zakonom koji daje vama diskreciono pravo da nagrađujete svoje zaposlene onoliko koliko vi mislite da može, bez ikakvih kriterijuma.
Danas dolazite sa zakonom koji ukida jasnu sigurnost penzionera da će im penzija biti usaglašena na zakonom utemeljenoj formuli i prelazite na diskreciono pravo nekog ministra, predsednika Vlade, ili predsednika države. Previše diskrecionih prava.
Ne veruje vam se više na reč. Ulazite ponovo i uvodite penzionere u period nestabilnosti. To vam neću oprostiti na sledećim izborima.
Hvala, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću i ministru za rad i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću – šta će učiniti povodom saznanja i vrlo opravdane sumnje da se u opštini Mionica, dakle, da je iz opštinskog budžeta isplaćeno 1.600.000 dinara socijalne pomoći za tačno 40 lica, po tačno 40.000 dinara, izgleda po nekoj uigranoj šemi onog trećeg lica iz kafane i da će sva ta sredstva završiti za finansiranje političke stranke, mislim konkretno na Srpsku naprednu stranku?
Sve ovo bi bilo vrlo neverovatno da se već nije dešavalo, da već nije dokazano i da ne postoji nikakav sudski epilog.
Pitanje broj dva, za ministra Stefanovića, takođe. Javlja nam se sve veći broj građana iz Pećinaca, koji trpe brutalnu torturu, pritisak. Takođe, javljaju nam se i kandidati sa raznih lista, koji se kandiduju 24. decembra, da odustaju od svojih kandidatura. Građani trpe pritisak, brutalan pritisak, da glasaju javno, jer lokalni čelnici SNS, određeni batinaši iz crnih džipova, više nemaju poverenja u to da će oni glasati za njih, kako i da nemaju, jer gube poverenje u svoje tzv. kapilarne glasove.
Ja postavljam pitanje ministru Stefanoviću - šta će učiniti da zaštiti sve kandidate koji se kandiduju na izborima u Mionici i ostalim opštinama, šta će učiniti da zaštiti sve građane u ovim opštinama i da omogući minimum demokratske atmosfere za održavanje izbora?
Ovo pitam jer se već dešavalo da su u Vrbasu kidnapovani aktivisti Demokratske stranke, maltretirani, u Mionici pretučen brutalno kandidat za predsednika opštine, da su dostavljeni svi dokazi bez ikakvog sudskog epiloga. Šta će gospodin Stefanović učiniti da se tako nešto ne ponovi, i još jednom, da se obezbedi minimum demokratskih uslova za održavanje ovih izbora? I ako ne učini ništa, DS će se boriti do kraja da zaštiti interese i u Mionici i u Negotinu i u Kostolcu i u Pećincima.
Treće pitanje postavljam gospodinu Kneževiću, ministru privrede, kao i gospodinu LJajiću, ministru turizma i trgovine. Naime, gospodin Knežević je Skupštinu i poslanike obavestio svojim Izveštajem o radu da su specijalne bolnice „Sokobanja“ u Sokobanji, Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, Specijalna bolnica „Zlatibor“ u Čajetini, da su sudski sporovi završeni i da su ove specijalne bolnice spremne za prodaju.
Moje pitanje ministru privrede i gospodinu LJajiću je sledeće – kada, u kojim rokovima, po kom planu i da li taj plan postoji i na koji način će se vršiti privatizacija ovih specijalnih bolnica? Ovo pitam jer građani u ovim opštinama dominantno žive od turizma. Oni strahuju prosto od ovakvih poteza, traže vrlo jasan plan šta će se uraditi, na koji način, po kom planu, jer oni mogu dominantno da utiču na njihove živote, poslove od kojih žive, jer ove ustanove imaju, da ne kažem, presudan uticaj na zdravstveni turizam u ovim opštinama.
Dakle, bilo bi katastrofalno, bilo bi pogubno da se ove zdravstvene ustanove privatizuju stihijski, bez ikakvog plana, bez ikakvih kriterijuma i rokova i ne daj Bože da se privatizuju po nekim bratskim ugovorima i šerijatskom pravu, a ne po zakonodavstvu Republike Srbije. Hvala lepo.
(Beograd, 13.02.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 106000.00 | RSD | 06.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 106000.00 | RSD | 03.06.2016 - |