To sam i uradio, gospođo predsedniče, imam sad i neki osećaj da sa vaše strane možda postoji neka namera, ali neću insistirati na tome.
Posle ovakvog inspirativnog govora koji je održao ministar unutrašnjih poslova čovek se ne može oteti utisku, ipak, da neke stvari nisu baš onakve kakvim ministar želi da nam ih predstavi.
Pre svega, gospodine ministre, mislim da je trebalo da se zalažete za to da se ovih 11 tačaka ne svedu na jednu jedinu tačku. Ako uzmete koliko je trebalo predsedniku Skupštine samo da pročita dnevni red, to sam precizno merio – četiri minuta i 36 sekundi, ima ovde poslanika koji imaju pravo da govore samo pet minuta, njima bi, recimo, kada pročitaju dnevni red ostalo još 24 sekunde da obrazlože. Morate priznati, i pored nesumnjivih sposobnosti koje poslanici imaju, da to ipak prevazilazi neke normalne ili uobičajene granice.
Ako ste već hteli da skratite ovu raspravu, mogli ste to da podelite na, hajde da kažem, neki prirodan sled. Trebalo je da imamo najmanje tri-četiri tačke dnevnog reda. Imamo četiri tačke o readmisiji, četiri tačke o policijskoj saradnji; imamo sporazum vezan za vozačke dozvole i ove sporazume sa Crnom Gorom, BiH. Morate priznati da bar ove tri oblasti nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Ali, to pokazuje samo koliko vi cenite ovaj parlament i koliko vam je stalo da stvarno čujete od poslanika šta imaju da kažu o predlozima zakona koji stižu od strane Vlade.
Hajde sada da postavimo pitanje ovog vašeg poziva građanima Srbije da ne putuju u Evropu. Moram da vam priznam, gospodine ministre, da sam zapanjen. Naprotiv, pozivam građane Srbije da svi krenu u Evropu. Valjda je to cilj, da idemo u Evropu. Ne razumem, gospodine ministre, kakva je razlika između odlaska u Evropu devedesetih godina i 2010. godine?
Stvarno mi nije jasno, gospodine ministre, zašto niste obratili pažnju na takvu činjenicu, jer ste dosta vremena posvetili problemu koji nije na dnevnom redu, a vezan je za vraćanje nekih građana koji su otišli zato što traže politički azil. Verujem tim građanima da stvarno traže politički azil. Gospodine ministre, podsećam vas da su devedesetih godina tim istim građanima i predstavnici Evrope verovali. Šta se to desilo da im sada ne veruju i sada hoće odmah da ih vrate, a devedesetih su im verovali? Jednostavan je razlog: sada im politički nisu interesantni, a tada im jesu bili interesantni. Tada su uz njihovu pomoć i uz njihovu brojnost hteli da dokažu da je u Srbiji nedemokratski režim, da svi imaju i ljudska i politička prava, odnosno da tada nisu imali, a da sada imaju.
Pogledajte koliko je taj Zapad licemeran. Zašto bi mi sada trebalo da prihvatimo, zbog te njihove licemernosti, još da imamo štetu? Oni koji su otišli, koje su oni prihvatili kao političke azilante, jer drugačije nisu mogli da ostanu, ne treba da budu prihvaćeni u Srbiji. To je jedan od razloga.
Drugi razlog je – kako je uopšte moguće da vi prihvatite dvostruke aršine kada su u pitanju građani sa Kosova i Metohije? Vi kažete da oni koji prihvataju da se vrate na Kosovo i Metohiju idu direktno u Prištinu, a one koji ne prihvataju, zato što se boje za svoju sigurnost, prihvata Srbija.
Pitam vas, gospodine ministre, ako je to tačno, a sigurno je tačno, zar to nije najbolji dokaz kakva je to tvorevina na Kosovu i Metohiji? Kakvi su to paradržavni organi ili uopšte institucije i nakaza od države u kojoj građani nisu sigurni za svoju fizičku bezbednost? Zar to nije najočitiji primer? Ali, šta briga Evropu za to. Evropu to uopšte ne interesuje. Njima je bitno da se sada otarase onih koji su devedesetih godina dolazili u Evropu i koji im sada stvaraju teškoće.
Sledeće pitanje koje se postavlja – zašto mi da potpisujemo sporazume sa državama koje su priznale Kosovo i Metohiju? Prosto ne mogu to da razumem. Oni priznali nezavisnost Kosova i Metohije, a mi pristajemo da njima, faktički, činimo uslugu tako što sada ono što su uradili da bi nam naneli štetu prihvatamo kao nešto što je potpuno normalno, uobičajeno, a da od toga mi imamo štetu. To meni uopšte nije jasno. Odnosno, jasno mi je kada uzmem u obzir šta sve radite i na koji način gledate da uništite ovu državu.
Idemo na sledeće tačke, koje su vezane za policijsku saradnju. Ovde se takođe postavlja jedno principijelno pitanje – o kakvoj je to saradnji reč, sem kada je u pitanju borba protiv terorizma, organizovanog kriminala, trgovine narkoticima itd? Postavlja se pitanje kakva je naša uloga u tome?
Ova poslednja afera vezana za braću Šarić najbolje govori, bar neke informacije govore, da je u suštini to obračun koji je imao za cilj samo da promeni vrh, odnosno da se promene uvoznici i distributeri kokaina, da je to sada prešlo u nečije druge ruke. Što se tiče tržišta, to će sve ostati po starom.
Siguran sam da neko iza toga stoji, jer, da se ne lažemo, sve to što je urađeno urađeno je pre svega u saradnji sa DEA, američkom službom za borbu protiv šverca narkotika. Ali, neke činjenice govore da se i ta služba na neki način rukovodi političkim motivima. Ne samo političkim, nego i ekonomskim motivima. Jer, bez obzira na borbu protiv narkotika, činjenica je da njih ima sve više, posebno na tržištu Srbije. Posebno je zabrinjavajuće to što sve veći broj dece, i to mlađeg uzrasta, postaju zavisnici od narkotika.
Postavlja se još jedno pitanje. Ovde navodite da ćemo potpisati policijsku saradnju sa Hrvatskom. Postavljam pitanje – ljudi moji, kako je to moguće? Kako je moguće da vi potpisujete sporazum sa državom u kojoj još uvek postoje tajne optužnice? Ima li zemlje na svetu gde to još funkcioniše? Posebno, sve te tajne optužnice su protiv Srba, što govori samo po sebi. Vi još potpisujete sporazum sa takvom državom. To je prosto neverovatno!
To je egzemplar kršenja ljudskih prava i sloboda, da postoje tajne optužnice, da niko živ ne zna da ste optuženi i da u onom momentu kada to odgovara hrvatskoj državi, ako se neko pojavi sa tih tajnih optužnica, čak i ako ga nema, mogu da ga stave, jer tajna je, otkud znamo koliko takvih ljudi ima, i da ga uhapse. Na taj način sprečavaju da se vrate oni koji su u zločinačkim akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ 1995. godine izvršili najveće etničko čišćenje na prostoru Evrope od Drugog svetskog rata. Mi sa njima treba da potpisujemo policijski sporazum. To je prosto neverovatno.
Nastavio bih, pošto sam izdvojio mišljenje, i sledećih pet minuta, ako mi dozvolite.
(Predsednik: Sada su na redu oni koji imaju mogućnost da obrazlože izdvojeno mišljenje. Vi ste prvi među njima. Izvolite.)
Hvala vam veliko. Prema tome, mislim, gospodine ministre, da je trebalo o ovome dobro da razmislite i da ne dovodite našu državu u ovakvu poziciju.
Imamo ovde još jednu tačku, jedan zakon, odnosno protokol, koji će SRS podržati. To je vezano za Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola. Smatramo da je to potrebno, da postoji jedan broj građana koji rade ne samo u Španiji, nego i u drugim zemljama EU i da bi ovakve protokole trebalo potpisati sa svim zemljama EU.
Gospodine ministre, pre nego što ste uopšte razgovarali sa svim ovim državama o potpisivanju ovih protokola, trebalo je da tražite da potpišete i ovakav protokol sa tim zemljama. Pre svega mislim da je to trebalo da uradite sa Italijom. Siguran sam da ste vi obavešteni o problemu koji je imalo nekoliko hiljada naših građana (ne znam tačno, od 1.500 do 4.000 i nešto), koji u Italiji voze kamione, autobuse i koji su prošle godine morali da napuste Italiju jer nisu mogli više da se bave tim poslom zato što Italija više nije priznavala dozvole koje su izdate u Srbiji, odnosno SRJ.
Sada postavljam pitanje zašto vi, gospodine ministre, niste učinili više da se taj problem reši u korist naših građana? Ako stvarno oni cene našu državu, uvažavaju sve te stvari koje su se ovde pokrenule, hvale nas na sve moguće načine, zašto ovakvim jednostavnim gestom ne pokažu da je to stvarno, da to nije samo forma i da to nema samo jednu jedinu pozadinu iza sebe, a to je da nas što više uvlače u taj put koji su nam oni sami odredili, dok potpuno ne budemo prihvatili nezavisnost Kosova i Metohije.
U pozadini svega stoji ono što nam svakog dana, sada već otvoreno, prete – da ćemo morati da uspostavimo dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom. To uopšte više ne može ni na koji način da se razume kao savet ili da se prihvati kao savet. To je direktna pretnja i upozorenje – ukoliko ne prihvatite da imate dobrosusedske odnose, nećete moći u Evropu. I to redom, od engleskog, nemačkog ambasadora. Ovaj sadašnji nemački ambasador je malo finiji i rafiniraniji. Prethodni znate šta nam je rekao, gospodin Cobel, sećate se, gospodine ministre – budite dobri, inače, imamo mi i druge načine. Da nas podseti šta sve imaju rekao nam je da 1918. godine nismo ušli u ovim granicama u Kraljevinu SHS.
Verovatno sad to javno ne govore, možda govore vama u neposrednim susretima, možda je to razlog zbog čega vi mislite da ćete prihvatanjem ovakvih stvari možda izbeći da na dnevni red dođe i nešto ozbiljnije. Međutim, gospodine ministre, siguran sam da nas ne očekuje ništa dobro, da mi u svim tim odnosima sa EU i zemljama EU na prvo mesto treba da stavimo pitanje Kosova i Metohije i da to bude pitanje svih pitanja, i dok se to ne reši da mi vodimo računa šta sve prihvatamo.
Na kraju, ponovo pozivam građana Srbije, spremite se i svi krenite u Evropu, jer to je cilj i nemojte da se obazirete na ove pozive …
(Predsednik: Vreme.)
… ministra unutrašnjih poslova jer mislim da to nije dobro za vas. Hvala vam veliko.

Javljam se na osnovu člana 27, gde se kaže da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Ne bih da ulazim u ovu polemiku između ministra i Velimira Ilića, ali je rečeno da je Borovica dobio pravo …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, obrazložite kako se predsedavajuća nije starala o primeni Poslovnika.)
Tražio sam reč…
(Predsedavajuća: Dobili ste reč da govorite o tome kako nije u redu staranje o primeni Poslovnika na sednici.)
Zato što je pomenut Borovica u vreme kada se…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Borovica nije u kontekstu i ne može da bude predmet kršenja Poslovnika ili staranja o redu. Molim vas da ili iskoristite svoja dva minuta da obrazložite…)
Pokušavam to. U vreme kada sam ja bio ministar saobraćaja... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo moram da počnem sa pitanjem – šta je sa pitanjima koje sam postavio, a do dana današnjeg nisam dobio odgovor? Stvarno, ili ukinite ova pitanja ili nemojte da nas maltretirate da se na neki način trudimo da pomognemo, da ukažemo na neke probleme, a da oni koji su obavezni da nam dostave odgovor te odgovore ne dostavljaju.

Samo bih podsetio na dva pitanja koja sam postavio, ali dosta dugo nema odgovora. Postavio sam pitanje – da li je "Morgan Stenli", prilikom privatizacije ''Duvanske industrije'', za šta je dobio 10 milina evra, bio registrovan u našem privrednom registru ili nije? Ako nije, nije mogao da radi taj posao, a ako jeste, mogao je i stvar je u redu. Očigledno je da nije bio registrovan. Očigledno je da je neko zloupotrebio položaj. Očigledno je da je prekršen zakon i da neko treba da odgovara. Upozoravam vas da je u to vreme direktor Agencije za privatizaciju bio sadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković. Molim vas, dajte mi taj odgovor. Na šta ovo liči?!

Postavio sam pitanje imovine SKJ, da mi se dostavi popis. Rekao sam tačno da ima nešto oko 300 objekata. Ima više od godinu dana, godinu i po dana, i nema odgovora. Sumnjam da se ta imovina pljačka. Na šta to liči?! Hajde da sam vam postavio pitanje ko je omogućio braći Šarić da novac od šverca kokaina ubaci u privatizaciju, pa razumem, teško pitanje, još se niste rasporedili ko će i kako da podeli tu odgovornost. Ovo su jednostavna pitanja i stvarno tražim odgovor.

Cenim vaš trud da podignete ugled Skupštine Republike Srbije. Mislim da je posle garde i himne rejting Skupštine značajno porastao.

Plašim se da je to samo forma, forma koja služi prevari, da se prevare građani Srbije, jer iza toga suštinski ostajete onakvi kakvi jeste. Da je to tačno, ponovo ću vam na jednom očiglednom primeru dokazati, mislim da nema poslanika koji se ne seća problema sa Milivojem Vićentijevićem, zvanim Vića, koji je u 63 godini ponovo zaposlen u Skupštini Republike Srbije kao pomoćnik sekretara, i ako nije imao položen državni ispit. Po nekom pravilu Vića nije mogao da bude zaposlen zato što nema državni ispit.

Treba ceniti činjenicu da je gospodin Vićentijević svestan te činjenice da nema državni ispit krenuo da ga položi. Doduše, možda je već napunio 64 godine, ne znam, ali to je za svaku pohvalu. Ljudi moji, ipak nisu u redu neke stvari i ne mogu da se rade retroaktivno. Ono što je posebno interesantno, dobio je i slobodne dane, od 26. februara do 9. marta, kako bi spremio državni ispit.

Juče smo razgovarali o učeničkom standardu, nismo znali za ovaj slučaj, ali, recimo, da predložimo, bez obzira na godine, kada se pokaže ovakva situacija, da ima pravo da sprema u Studentskom gradu, jer bi zbog atmosfere, mislim, lakše savladao gradivo i eventualno sa nekim kolegama uspeo da razjasni neke nedoumice, jer od vremena kada je diplomirao do danas ipak su se mnoge stvari promenile, tako da je trebalo da mu se omogući da na adekvatan način položi ovaj ispit.

Postavlja se pitanje komisije koja će ispitivati gospodina Vićentijevića. Na osnovu svega ovoga, da li možemo da budemo sigurni da će komisija biti potpuno neutralna, da će stvarno ceniti zalaganje gospodina Vićentijevića? Ipak morate da imate u vidu njegove godine i to kod nas rađa ozbiljnu zabrinutost, da li će u ovom slučaju Skupština Republike Srbije prevazići sebe, pa će uraditi ono što je van pameti, van zakona, da ćete preći preko svega ovoga.

Očekujem i tražim da nam dostavite pismeno odgovor ukoliko gospodin Vićentijević položi …

(Predsednik: Vreme.)

… završavam, da nas obavestite o tome da bi napokon taj slučaj stavili ad akta. Hvala veliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, ukazujem na član 141. stav 2, gde se kaže da nadležni odbori i Vlada, ako Vlada nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenjima mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvate ili ne prihvate zakon u načelu.

Ovde imamo izveštaj sa Odbora za poljoprivredu gde se kaže – nakon razmatranja Odbor nije prihvatio Predlog zakona o divljači i lovstvu u načelu. Po logici stvari, ovaj predlog zakona bi trebalo povući iz procedure ili izbrišite ovaj član.

Stvarno ne mogu da razumem do koje granice ignorišete ono što ste sami napisali. Kako brutalno, bez ikakvog obzira, samo vam je jedan jedini moto, ono što vam je korisno, ono što vam je potrebno, to mora da ide, sve drugo vas ne interesuje. Onda, ukinite odbore. Šta će vam mišljenje odbora ako ga ne uvažavate, vi koji kažete da ćete da preselite ili bacite težište rada na odbore kako bi Skupština bila dostojanstvena, kako bi se svi osećali uzvišeno, sa povišenim radnim elanom itd. kako možemo da imamo takav osećaj ako ne poštujete ono što ste napisali ili možda ja pogrešno tumačim.

Molio bih vas da vi protumačite šta znači da – Odbor predlaže Skupštini da prihvati ili ne prihvati, odbor ne prihvati, a vas ne interesuje. Pazite, to nije isto kao da nije razmatrao, to je potpuno drugačija situacija.

Mislim da i ministar, ukoliko drži do posla kojim se bavi, do sopstvenog digniteta…

(Predsednik: Vreme)

… da bi trebalo i pored toga što je Odbor odbacio ovaj predlog da ostane u proceduri, da ga povuče, pa, da izmeni ono na šta su ukazali poslanici. Nemojte da šapućete gospođo Čomić. Hvala. (Aplauz.)

Reklamiram član 104. Gospođo Dejanović, molio bih vas da mi odgovorite na pitanje koje vam postavljam. Tačno sam vam ukazao na član 141, stav 2, gde, lepo, precizno piše da Odbor prihvata ili ne prihvata predlog zakona u načelu. Ako vi prelazite preko ovog i vi meni govorite o tome da može da se raspravlja ukoliko Odbor nije zasedao, to nisu dve iste stvari. Siguran sam da vi to znate. Nemojte mi odgovarati ono što vas nisam pitao.

Šta se dešava, po logici stvari, ako je odbor dao negativno mišljenje, nije prihvatio zakon u načelu, onda, kakvog uopšte ima smisla da se rasprava. Ljudi moji, šta radite ovo?

Vas, ministre, upozoravam, zbog vas, neće pasti ni Vlada, niti je smak sveta, ali zašto to dozvoljavate. Vi ćete ovim poniziti Skupštinu. Vas onda apsolutno ne interesuje mišljenje Odbora. Što bismo onda mi ovde raspravljali, ako Skupština ne prihvati zakon, Vlada će da kaže, šta nas briga, po logici stvari. Na šta to liči?

Mislim da bi trebalo, zbog vas, da povučete iz procedure ovaj predlog zakona i da vidite koje su primedbe, da postupite u skladu sa tim primedbama i na takav način vratite Skupštini dostojanstvo koje ona sama urušava na ovakav način. Možete vi da tumačite kako god hoćete, ali ovo je apsolutno jedino moguće tumačenje. Sve što budete uradili mimo ovog biće tragično po Skupštinu.

Predlažem vam za sledeći poslovnik, donesite jedan jedini član – poslovnik će se primenjivati…

(Predsednik: Prošlo je dva minuta.)

..u skladu sa interesima vladajuće većine i završen problem. Uvek se pozovete na taj član i nema potrebe onda da raspravljamo i da pričamo. Onda ne kršite…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, ukazujem na član 145. stav 2, Skupština ima pravo da povuče predlog zakona, pa kaže: ''Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika''.

Prema tome, ovo što ste malopre rekli, neću da kažem da nije tačno, ali niste bili dovoljno precizni. Mi imamo pravo da povučemo predlog zakona. Sve ovo što sam govorio u prethodnim diskusijama bili su pokušaji da ministra ubedim u to da je nemoralno da raspravljamo o zakonu gde je odbor dao negativno mišljenje, jer time potpuno degradiramo Skupštinu.

Onda je potpuno bez ikakvog efekta rad Odbora. Mada, moram da priznam, već su na to ukazali mnogi poslanici, da su odbori stvarno postali bespredmetni. Predlagao sam da poslanicima vladajuće većine vratimo dnevnice, jer sam ubeđen ukoliko im vratimo dnevnice da će dolaziti na te odbore, jer Odbor za odbranu i bezbednost već dva dana bezuspešno pokušava da održi sednicu, ali nema kvoruma, možda će danas biti, zato što poslanika vladajuće većine nema.

Morate da uradite nešto što bi omogućilo dostojanstven rad, što bi podiglo ugled ove Skupštine a ne da uvodite diktaturu većine. Znate, između diktature pojedinca i većine nema nikakve razlike. A, vi ovde, stvarno, sprovodite teror većine.

Povreda Poslovnika, član 27. Iznenađen sam, gospodine ministre, da vi upotrebljavate ovakve izraze.
Kažete da vukovi često napadaju stada ovaca ili druge životinje i da to rade zabave radi. Stvarno bih voleo da objasnite poslanicima kako to vukovi rade zabave radi? Verujem da rade po instinktu, ali možda vi znate nešto više, pa bih molio da date neko objašnjenje.
Što se tiče zabave radi…
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, nema povrede Poslovnika. Teme koje imate, molim vas, možete u pauzi sa ministrom.)
… stvarno nema smisla ovo što radite. Zašto mi ne dozvolite…

Reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Apelujem na vas, gospođo predsedniče, da upozorite ministra da se nalazi u parlamentu i da njegov odnos prema poslanicima bude primeren načinu kako bi trebalo da komunicira.
Što se tiče, gospodine ministre, da li vukovi ili neke druge životinje rade nešto zabave radi ili ne, molio bih vas da konsultujete stručnjake po tom pitanju. Čujem da ste imali dosta susreta sa besnim lisicama. Izgleda da su vas neke i ujele i to je očito problem, ali…

Prihvatam upozorenje.
Gospodine ministre, morate da znate jednu stvar, zabave radi ubijaju samo ljudi, životinje ne. One imaju instinkt. To je trebalo da naučite, a nažalost niste. Jedan od takvih ljudi je bio vaš prethodnik, Dragan Veselinov, koji je nekoliko puta ili desetine puta uhvaćen u krivolovu. Do dana današnjeg nije procesuiran. Zato što je pripadao DOS-u, zato što je vama sve dozvoljeno, vi možete sve da radite i da ostanete nekažnjeni. Nažalost, postoji onaj nesrećan slučaj koji je vezan za vozilo u kome je on bio i to na najbolji način govori o vama.
Vi imate, primetio sam, manir da u vašem obraćanju poslanicima pokušavate da ih nipodaštavate, a nažalost niste pokazali znanje i neke druge kvalitete koji bi vam dali pravo. Sama činjenica da ste prešli preko toga, iako je Odbor odbio Predlog zakona u načelu, vi o njemu raspravljate, dovoljno govori o vama.

Gospođo predsedniče, ponovo potežete neku temu i neke pretpostavke kada sam ja u pitanju. Ranije ste neke želje, sada moje potrebe. Najlepše bih vas molio da ostavite tu oblast po strani, jer ako vam sve budem rekao ko zna šta će da bude. Vodite računa. Pre svega, između toga šta ćete uraditi, da li ćete na osnovu potrebe ili nečeg drugog, radite samo jednu jedinu stvar – držite se Poslovnika, a Poslovnik precizno kaže da kada poslanik traži reč po Poslovniku da mu se reč daje odmah. Imao bih toliko da vam kažem kada je u pitanju vaš odnos prema Poslovniku, poslanicima i Skupštini Republike Srbije.
Da vodite računa o Poslovniku ne biste izrekli ono što ste izrekli malopre. Član 113. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije precizno definiše i kaže: ''Odredbe ovog poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.'' Prema tome, gospođo Dejanović, odnosi se i na ministra i svakog drugog ko učestvuje u radu ove skupštine, tako da nije tačno ono što ste rekli da samo vi možete da prekršite Poslovnik. Vi ga najčešće kršite, to je tačno, ali ga mogu kršiti i poslanici i drugi učesnici u radu sednice Skupštine Republike Srbije.
Kada ste u pitanju vi, gospodine ministre, najlepše bih vas molio da nađete bolje savetnike, jer imate savetnike koji nisu u stanju da vam daju informaciju koja je poslanička grupa dala koliko amandmana na Predlog zakona.
I, još jedna stvar, između ljudi i životinja postoje različiti zakoni. Za životinje se primenjuje, između ostalog, ovaj, a za ljude od prekršajnih, krivičnih do svih drugih zakona. Izgleda da vama neko i tu razliku treba da objasni, jer upotrebljavate neke stvari i izraze koji su primerni samo ljudima, a nisu životinjama. Da vas podsetim da su neke životinje zbog osobina koje su iskazale …
(Predsednik: Vreme.)
… dobijale nagrade isto kao i ljudi…
(Predsednik: Možete li da se ograničite?)
… završavam, pa, pokušavam da edukujem malo ministra, neće mu škoditi. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom svečanom trenutku, posle mnogo godina, moram da postavim pitanje sekretaru Skupštine, da mi dostavi neke odgovore, jer će mi biti lakše da razumem neke postupke i neke stranke.

Mislim da je to bilo 2005. godine kada je DS izašao iz Skupštine Republike Srbije i nekoliko meseci se nisu vraćali u skupštinske klupe, ali su zato od kompletne institucije kao skupštine jedino uvažavali blagajnu, pa me interesuje - koliko su poslanici DS-a podigli na ime plata, koliko na ime paušala i koliko na ime dnevnica? Postavlja se jednostavno pitanje - kako mi da procenimo kada DS stvarno govori istinu ili kada postupa onako kako veruje ili postupa samo onako kako joj je interes?

Jer, evo, mi smo sada svesni činjenice da DS po svaku cenu želi, navodno, da podigne ugled ove institucije, a meni je ovo danas najviše ličilo na one nekadašnje akcije - ''I posle Tita Tito''. Garda, himna, navodno sve je lepo, uvažavamo se, a u suštini je iza toga obična farsa. Vi koji od Skupštine pravite preduzeće, poslanike hoćete da uvedete u najamni odnos, da ih kažnjavate ukoliko vam ne daju kvorum (jer niste u stanju da obezbedite kvorum ni za himnu), hoćete da nas ubedite da se, navodno, borite za neke nove vrednosti.

Mislim da ćemo, kada se dobiju ti podaci, na najbolji način moći da procenimo kako se vi ponašate. Siguran sam da je vaš jedini moto vaša korist, lična, politička i ništa više.

Drugo pitanje bih postavio Vladi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, da nam odgovori do kada ćemo mi, kao država, da trpimo poniženje. Mi smo članica Interpola dugi niz godina. Međutim, postavlja se pitanje zbog čega mi treba i dalje da ostanemo članica Interpola. Ako mi jednostrano treba da ispunjavamo obaveze iz tog članstva, postavlja se pitanje zbog čega mi tu i dalje da ostajemo.

Ovaj poslednji događaj, vezan za Ejupa Ganića, na najbolji način pokazuje odnos prema našoj državi kada je u pitanju ta institucija. Setite se Agima Čekua, Stanka Subotića Caneta i mnogih drugih. Postavlja se pitanje zbog čega da mi i dalje ostajemo član te institucije.

U pitanju su ratni zločinci, kojima na duši leže nevine srpske žrtve, posebno kada je u pitanju Ejup Ganić. Setite se onog filma i pokolja vojnika JNA u koloni u Tuzli, za šta je on lično odgovoran. Setite se Agima Čekua. Svi oni su uhapšeni i posle određenog vremena pušteni. Šta će onda naša država u takvoj instituciji, šta mi tamo tražimo?

Molio bih da nam MUP dostavi sve informacije – ko je sve po našim poternicama bio uhapšen, pa posle toga pušten i da na osnovu toga procenimo da li i dalje treba da ostanemo u toj instituciji ili ne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta skrećem pažnju da ova pitanja postaju potpuno besmislena zato što nema odgovora. Mislim da time što Vlada i određena ministarstva ne daju odgovore na neki način priznaju da postoje problemi u vezi sa kojima oni nisu spremni da izađu i obaveste poslanike, odnosno Skupštinu Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje uloge naše skupštine i pitanja koja mi postavljamo.

Naime, 16. jula postavio sam pitanje vezano za udes aviona MIG-29 i pogibiju pukovnika Radeta Ranđelovića i tražio da dobijem obaveštenje, kada se završi kompletno istraga, zbog čega se desila nesreća i zbog čega smo izgubili jednog pilota i jedan avion, posebno imajući u vidu činjenicu da je 24. septembra 2000. godine potpukovnik Ištvan Kanas takođe poginuo prilikom trenažnog leta na avionu „galeb 4“; MIG-29 7. jula, za nepunu godinu dana izgubili smo dva aviona.

Ako imamo u vidu činjenicu da je MIG-29 otprilike na tržištu vredan 28.000.000 dolara, ne znam koliko vredi „galeb“, nisam uspeo da dobijem te podatke, ali to je verovatno oko trideset miliona dolara, ako uzmete dva izgubljena života, očekivao sam da Skupština Republike Srbije i građani Republike Srbije budu obavešteni zbog čega su se desile ove nesreće.

Nažalost, do dana današnjeg nismo dobili obaveštenje, ali smo na osnovu izveštaja VBA na neki način tamo, po meni sramno, dobili obaveštenje da se ova druga nesreća desila greškom pilota. Na sednici Odbora za odbranu i bezbednost general Svetko Kovač, general VBA, priznao je da je možda to bilo mnogo grubo i ishitreno, odnosno priznao je da gubitak aviona nije izazvan greškom pilota. Nije ni mogao da bude izazvan greškom pilota zato što neke neoborive činjenice govore o tome da pukovnik Rade Ranđelović nije bio spreman da izvrši zadatak koji mu je neko dao.

Neko ko naredi ili zatraži da se izvrši neki zadatak mora da ima neke činjenice u vidu. Pre svega mora da ima u vidu da za takve vrste letenja, akrobatskog letenja, piloti treba da budu vrhunski obučeni. Ne sumnjam da je pukovnik Rade Ranđelović bio, ali oni godišnje treba da imaju najmanje 300 sati naleta, a pukovnik Rade Ranđelović je ukupno u svojoj 25-godišnjoj karijeri imao oko 900 sati naleta; u prethodnoj godini imao je svega 25 sati naleta. Ako uzmete u obzir te činjenice, jasno je da on taj zadatak nije mogao da uradi.

Pretpostavljam da je Rade Ranđelović kao častan i hrabar čovek prihvatio taj zadatak, ali bez obzira na to što je on prihvatio taj zadatak, u tom lancu, od momenta kada se zatraži naredba, postoji obaveza onih koji su za to nadležni da daju svoje mišljenje u skladu sa strukom i da kažu da li je neko u stanju da taj zadatak izvrši ili ne. Svi se slažu, na osnovu ovih podataka, da pukovnik Rade Ranđelović nije mogao da izvrši ovaj zadatak.

Postavljam pitanje – ko je naredio trenažne letove i da li je neko u tom lancu stavio primedbu, odnosno dao do znanja da nije moguće da se to uradi zato što objektivno, činjenice govore o tome, pilot nije, iako hoće, spreman da izvrši taj zadatak?

Da smo to uradili odmah posle prve nesreće, izbegli bismo ovu drugu nesreću; da smo dobili sada izveštaj i sve podatke, sprečili bismo buduće nesreće, koje su moguće, jer očigledno je da postoje neki sistemski problemi u Vojsci Srbije i da postoji opasnost da gubimo ne samo sredstva, nego i ljude.

Molio bih da se moje pitanje od 16. jula sa ovim činjenicama koje smo dobili na Odboru za odbranu i bezbednost ponovo uputi Ministarstvu odbrane i da se precizan odgovor, sa izveštajem komisije o udesu aviona i svim ovim novim činjenicama, dostavi poslaničkom klubu SRS, odnosno Skupštini Republike Srbije.

Vas bih zamolio, gospođo Čomić, da sa vašim ugledom i autoritetom, kao predstavnik Demokratske stranke, objasnite izvršnoj vlasti, odnosno Vladi da je njena obaveza da bude pod kontrolom zakonodavne vlasti i da ove najjednostavnije obaveze ispunjava na vreme. Mislim da ćemo time dobiti ono što vi želite, da se demokratski procesi u Srbiji razvijaju. Hvala veliko i oprostite što sam malo produžio.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje pre svega MUP – dokle će brutalno da se gaze ljudska prava porodice Darka Mladića? Jer, već desetak puta policija upada u njegovu kuću, pretresa bez ikakvih rezultata. Između ostalog, Darko Mladić ima dvoje maloletne dece i dokle će da ih bude ljudi u fantomkama sa uperenim mašinkama? Očigledno je da je jedino ovo način da eventualno ostvare neke ciljeve tako što maltretiraju porodicu Darka Mladića.

Molio bih Ministarstvo inostranih poslova da nam da informaciju zbog čega je danas u toku ponovo pretres kuće Darka Mladića?

Takođe, postavljam pitanje našoj Vladi, Ministarstvu odbrane da li je obavešteno da se na severu KiM razmeštaju dve čete vojnika američke vojske i šta će uraditi tim povodom, jer to je protiv rezolucije 1244. Takođe je to brutalno kršenje i verovatno je to u cilju pritiska kako bi pokušali da ostvare pretnje Fejta da se severne opštine KiM podrede pod Prištinu.

Takođe postavljam pitanje našoj Vladi i Ministarstvu inostranih poslova – šta će uraditi na ovu informaciju koju smo dobili u zadnje vreme da je stvorena tzv. Grupa prijateljstva pomoći Sandžaku? Ako znamo da u toj grupi prijateljstva se nalaze predstavnici Francuske, Nemačke, američke, ambasade Velike Britanije i Turske, postavlja se pitanje kakva je to grupa i s kojim ciljem?

Dovoljno je samo videti da su sve ove zemlje priznale nezavisnost KiM. Kad god su se osnivale ovakve grupe mi smo imali jako velikih problema, da vas samo podsetim na prijatelje Bosne, pa prijatelji Kosova, i svi znate šta se desilo. Očigledno je da se nama ponovo nešto priprema, jer je potpuno jasno. Mi možemo da zabijamo glavu u pesak koliko god hoćemo, ali očigledno da se nešto sprema.

Umesto da predstavnici ovih ambasada, odnosno naš nivo odnosa sa ovim ambasadama bude na najnižem mogućem nivou zbog priznanja nezavisnosti Kosova, mi im dozvoljavamo da u našoj zemlji vršljaju onako kako hoće i verovatno pripremaju nešto što će Srbiju koštati možda daljih teritorijalnih cepanja. Mislim da je to nedopustivo.

Zbog čega ne reaguju na adekvatan način naši državni organi, jer ovo što nam se dešava, posebno imajući u vidu najave vezane za neku novu regionalizaciju, odnosno pokušaj stvaranja nekih novih regiona, plašim se da ćemo doći u situaciju da će od Srbije zahtevati nove ustupke.

Setimo se nemačkog ambasadora Cimermana koji je vrlo precizno i jasno rekao šta nas očekuje. Gospodin Cobel je vrlo precizno rekao da Srbija nije 1918. godine ušla u ovim granicama u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Objasnio nam je još neke istorijske činjenice, a i već dvadesetak godina na neki način u opticaju su ciljevi koji se sprovode prema Srbiji.

Usvojili smo Statut Vojvodine, tu je već jasna stvar, pre toga je izdat i pasoš Vojvodine, doduše niko nije odgovarao za to, ali, kako stvari stoje, po nekim ranijim nagoveštajima treba da se stvori nova AP u Srbiji, to bi bio tzv. Sandžak.

Onda će to verovatno ići dalje dok se srpski prostor potpuno ne razdrobi, a naši državni organi apsolutno ne reaguju i još nas ubeđuju kako to apsolutno nije upereno protiv interesa Srbije, protiv građana Srbije. Siguran sam da jeste. Setite se samo nedavne izjave turskog ministra inostranih poslova, koji je rekao da je cilj Turske ponovno stvaranje Otomanskog Balkana. Ako se setimo šta je to značilo za Srbe, jednostavno pet vekova ropstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje upućujem pre svega Ministarstvu finansija i Ministarstvu odbrane, vezano je za zloupotrebu imovine Republike Srbije. To može pitanje biti i Direkciji za imovinu Republike Srbije.
Naime, o čemu se radi? Radi se o kancelarijskom prostoru ukupne površine od 105 kvadrata koji je od 2006. godine izdat NATO paktu za korišćenje u Birčaninovoj ulici. Ovo na najbolji način odslikava i karakter NATO pakta i odnos Srbije prema NATO paktu, odnosno prema Americi i prema zapadu. Ovaj prostor od 105 kvadrata NATO pakt ne plaća. Ako uzmete da na Savskom vencu, da je prosečna cena kvadratnog metra za poslovni prostor oko pet evra, ispada da bi oni mesečno trebalo da daju ukupno 500 evra za ovaj kancelarijski prostor.
Pogledajte, građani Srbije, kakva je to zločinačka organizacija. Oni koji su nas bombardovali 1999. godine, uništili našu saobraćajnu, privrednu, informativnu infrastrukturu, nisu u stanju da plate 500 evra mesečno za prostor koji koriste. Godišnje imaju milijarde evra budžeta koje koriste, a od ove jadne napaćene i male Srbije uzimaju poslovni prostor bez nadoknade.
Ovo pokazuje u kakvom će odnosu Srbija biti ukoliko, ne daj bože, stupi u NATO pakt, kako već postoje očigledna zalaganja od strane nekih pripadnika DS, još uvek ne kompletnog DS. Ako se to desi, Srbija će samo služiti interesima NATO pakta, zato što će izvršavati najprljavije zadatke vezano za NATO pakt.
Oni to i ne skrivaju. Preduzeli su sve kako bi formirali nove janičare, ne samo u Srbiji, nego u svakoj drugoj državi gde im se to omogućuje. Turci su bili mnogo pošteniji u tom smislu. Oni su odvodili naše dečake, ali su ih tamo školovali, hranili, oblačili i spremali ih za vojsku. NATO pakt to ne radi, on daje programe, isporučuje programe državama koje su obavezne da pod tim programima obučavaju sopstvene vojnike, a kada dođe vreme onda ti vojnici idu širom sveta da ratuju prljavim ratovima za račun Amerike.
To se već uveliko sprovodi u Srbiji i verovatno možemo da očekujemo da će vrlo brzo pojedini kontigenti već da završe u Iraku i Avganistanu. Nemojte da se čudite, iz Srbije već idu tzv. Plaćenici, koji zbog svega ovoga što se dešava u Srbiji nisu uspeli da nađu drugo zaposlenje. Znaju vojnički zanat dobro. Dobro su ga izučili i sada će poslužiti Amerikancima u Avganistanu.
Po nekim mojim informacijama, jedna jedinica je već spremna, možda je već i otišla u Avganistan. Postavljam pitanje, takođe Ministarstvu odbrane i BIA - da li je tačno da je jedan bataljon plaćenika iz Srbije otišao u Avganistan, i to da su pripadnici tog bataljona, praktično, pripadnici elitnih jedinica srpske vojske?
Samo da napomenem 63. padobransku jedinicu i da postavim pitanje kako je to moguće? Kako je moguće da se uz znanje naše države ovde regrutuju plaćenici i da se šalju u Avganistan? Za čiji račun, ko to odobrava i da li neko razmišlja o tome da mi zbog toga možemo da imamo posledice?
Vi znate da je jedan od glavnih problema 21. veka problem borbe protiv terorizma. Šta vi očekujete, ako srpski vojnici u Avganistanu budu ratovali, kako će se to prihvatiti i šta mi možemo da očekujemo kada se to sazna i kada krenu u neke osvetničke akcije?

Prošli put kada sam stavio do znanja gospođi Čomić, dala mi je opomenu. Usaglasite kako ćete voditi sednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Skupštine, vi ste povodom izlaganja Srete Perića i pozivanja na Poslovnik, izrekli stvar koja nije istinita.
Podsetiću vas i pozivam se na član 1, gde se precizno kaže: "ovim poslovnikom uređuje se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika.''
Gospođo predsedavajuća, kada se neko pozove na poslovnik ne mora da se pozove samo na kršenje procedure. Poziva se i na svoja prava, a član odbora ima određena prava. Pre svega, to pravo podrazumeva da bude pozvan na sednicu Odbora.
Ono što je posebno problematično kada su u pitanju odbori i rad na odborima, bez obzira što se vi zaklinjete u to da vam je cilj da se dobar deo debate preseli u odbore, to je samo deklarativno.
Vi na svaki moguću način izbegavate da na odborima raspravljate o stvarima koje bi trebalo da budu pre nego što se raspravlja u Skupštini Srbije i to najbolje pokazuju činjenice vezano za nedostatak kvoruma, takoreći to je postalo pravilo u skoro svim odborima, a nedostatak kvoruma je, između ostalog, u najvećoj meri zavisan od poslanika vladajuće većine.
Jučerašnji dani i jučerašnji odbor je posebno specifičan zbog toga što su naši poslanici ostali bez mogućnosti da izuzmu mišljenje i prava da se danas po tom pitanju i po tom osnovu jave za reč, a vi preko toga prelazite kao da se ništa nije dogodilo i potpuno izvrćete činjenicu koja je ovde izuzetno važna, da neko namerno opstruiše rad i ne dozvoljava narodnim poslanicima da učestvuju u radu odbora.