Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je izuzetno ozbiljan Predlog izmena i dopuna Zakona, ne zbog toga šta sadrže ove izmene i dopune, nego zbog problema s kojima se suočavamo i koje prilično transparentno, kako vi volite da kažete, prikazuju našu državu i našu državnu upravu, odnosno Vladu.
Ministar je ovde rekao da je zbog nekih tehničkih nemogućnosti, otprilike, došlo do toga da se ponovo produži rok starih pasoša. Postavljaju se vrlo ozbiljna pitanja kada je u pitanju ovaj zakon i, uopšte, funkcionisanje naše države. Jedno od prvih pitanja je ono što smo postavljali i ranije, kako je moguće da se pasoši ne rade u MUP-u?
Pazite logiku, ovi pasoši koji se produžavaju, plavi, pa ranije crveni pasoši, radili su se u MUP-u. Ovi novi, biometrijski, rade se u Zavodu za izradu novca. Šta se to desilo? Da li je MUP nesposoban, nije u stanju da nastavi taj posao? To su ozbiljne implikacije. Ako MUP nije sposoban onda moramo da vidimo koji su razlozi, tehnički ili kadrovski. Nema nekog trećeg rešenja. Možda postoji treće, ali meni su ova dva razloga najprihvatljivija.
Lično, mislim da ni jedan ni drugi razlog ne stoje, da je Ministarstvo i kadrovski i tehnički bilo sposobno da radi ovaj posao. Hajde da se zapitamo zbog čega to Ministarstvo ne radi? Kako je došlo do toga da se izrada pasoša poveri ZIN-u? Koji su to razlozi?
Ono što sam očekivao od ministra jeste da na neki način ispuni obećanje koje nam je dao prošle godine. Znate koliko je bilo problema s produženjem ovog datuma i činjenica vezanih za izradu ovih pasoša. Znate da će od te izrade, koliko se sećam, otprilike, ZIN inkasirati oko pet miliona evra, ali zašto to nije ostalo MUP-u, zašto je to otišlo tamo?
Izgleda da su svi zaboravili kako je to teklo i kako je to problem u našoj državi. Jedna afera se i ne završi, stiže druga, još veća, pokrije onu prethodnu, i tako već devet godina u krug. Ipak bih da podsetim građane Srbije, da podsetim i ministra, mada sam ubeđen da on zna i da se seća svih ovih činjenica. Jedino što sam očekivao od ministra je da podobro ispita sve poslove vezane oko izrade pasoša, jer činjenice govore da je u ovoj izradi pasoša došlo do velikih problema, ili da nagoveštavaju velike probleme.
Pre svega, u ovaj posao umešan je G17, odnosno Mlađan Dinkić, NB i Zavod za izradu novčanica. Došlo je do problema koji su potresali našu javnost. Sećate se firme „Miraž holding“ iz Slovenije, nekog Roberta Rotara, koji je ušao u ovaj posao, pa se ispostavilo da su neki problemi, pa je rekao da će da tuži itd. Interesantna je ova firma s kojom se prvi put ušlo u ovaj posao.
Pretpostavljam, ministre, da ste se vi raspitali, ali za svaki slučaj, reći ću vam da je u pitanju firma iz Novog Mesta. Bar po onim aferama koje su u Sloveniji, kažu da je bio vezan za Janeza Drnovšeka, prvi veliki posao je dobio za izradu ličnih karata u Sloveniji, pa neke auto-nalepnice, pa mu je Janez Janša to uzeo, jer i kod njih, izgleda – ko dođe na vlast, on obezbeđuje svoje firme, a tu su i provizije. On se iz Slovenije preselio u Srbiju i sklopio ugovor 6. februara 2008. godine, po raspisanom tenderu, za izradu pasoša.
Međutim, došlo je do problema, pošto, po njegovim tvrdnjama, već 7. aprila 2008. godine dolazi do promene ugovora i aneksom je dozvoljeno da deo pasoša bude proizveden u inostranstvu, kako bi se proces ubrzao.
Tako je proizvodnja 120.000 pasoša započeta pre dolaska nemačkih mašina u Zavod za izradu novčanica. Pogledajte kakva je to naša država i sa čime se suočavamo. Nisu mašine ni došle i zato što nisu došle, da naši građani ne bi trpeli zbog toga, naručeno je da se 120.000 štampa u Švajcarskoj.
Kažu, u julu 2008. godine počinje izdavanje pasoša. Uzorci pasoša koji se prave u slovenačkoj firmi „Miraž“ se šalju državama širom sveta, ali umesto predviđenih 3.000 pasoša dnevno, „Miraž“ isporučuje šest do osam komada nedeljno.
Ministre, da li ste se pozabavili, posle svega ovoga, problemom vezanim za … Ko je uopšte sklopio ugovor sa firmom koja nije bila u stanju da obavi ovaj posao na način kako se on obavlja, posebno, vodeći računa o tome da jedna ozbiljna država ne sme dozvoliti da nijednog jedinog trenutka dođe u poziciju da joj se pojave falsifikovani pasoši ili mogućnost da neko radi jednu verziju, drugi drugu, treći treću itd.
Koliko se sećam, krajem 2008. godine tražili ste da izrada pasoša bude u rukama MUP-a i taj zahtev smo podržali. Smatrali smo da je to najprirodnije, najsigurnije i najbezbednije za našu državu i za naše pasoše. Postavlja se pitanje – zašto to nije urađeno? Ne znam tačno koliko su koštale mašine za novi biometrijski pasoš, ali znam sigurno da bi mašine bile isplaćene i da bi MUP od toga nešto i zaradilo. Kome je onda bilo u interesu da ovaj posao ne dobije MUP?
Neke informacije govore da su direktno za to bili zainteresovani Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić, a operativno su to sproveli direktor Kovnice Ljubiša Vuletić, menadžer nemačke firme "Milbauer" i predsednik tenderske komisije Milovan Ignjatović. Oni se navode kao krivci zbog čega je ovaj posao s pasošima došao u situaciju u kakvu smo došli. Posebno se tu vezuje ova firma "Milbauer", da je u Narodnoj banci Jugoslavije od momenta kada je Mlađan Dinkić s kalašnjikovima upao u Narodnu banku Jugoslavije. Ono što je posebno interesantno, kažu da su se predstavnici ove nemačke firme tu šetali godinama bez radne dozvole, a vi znate kakva je to ustanova, kakve su mere bezbednosti. Međutim, to izgleda uopšte nije smetalo da radnici firme "Milbauer" rade u Narodnoj banci Jugoslavije.
Interesantno je kako je taj posao preuzet od "Miraža" i kako se "Milbauer" našao u poziciji da postane firma koja će učestvovati u izradi novih pasoša. Robert Rotar tvrdi da je glavnu ulogu u tome odigrao Ljubiša Vuletić i ovaj predsednik tenderske komisije. Kaže da su oni ultimativno zahtevali od njega, pošto je dobio, pazite, jer on je dobio posao na tenderu kao najbolji ponuđač, i rekli mu da, ukoliko ne bude prihvatio "Milbauera" kao podizvođača, neće mu dati garanciju i neće dobiti posao.
Koliko se vidi po ovome, nije on mnogo gadljiv. Hoće on, zaradi nešto malo manje, ali šta da se radi. Kada su braća stegla, mora da se to prihvati. Prihvati on ovu firmu "Milbauer", ali sad on postane njihov podizvođač. Potpišu takav ugovor. Međutim, pošto i ovi izgleda nemaju baš mnogo obraza, oni uhvate i šutnu Roberta. Tu sad već nastane tarapana, jer krenu priče, krenu optuživanja. Čak Rotar kaže da Vuletić laže, direktor Kovnice, jer se on pravda da je izašao zato što nije dao garanciju, ali Robert Rotar kaže da će tužiti našu državu.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, da li je Robert Rotar, ja sumnjam da jeste, jer nema on iza sebe mnogo argumenata, a i zna s kim radi, pa računa da će dobiti neki poslić kasnije – ako ih tuži, onda nema od toga ništa. Uostalom, vidite kako se proveo Goran Knežević samo što je rekao da je dobijao, uzimao pare koje je dobijao DS. Šta bi onda jadan Rotar tu mogao da uradi? To je problem s kojim smo se mi suočili.
Posebno je važno da je ministar Ivica Dačić obećao da će se sve ispitati i da ćemo dobiti punu informaciju o svemu ovome što nam se dešavalo oko izrade pasoša. Posebno je važno da smo prilikom rasprave o novom zakonu, odnosno o produženju zakona, prošle godine, dobili čvrsto obećanje da je rok od godinu dana optimalan, da nema nikakve dileme da će svi pasoši biti završeni, posebno zato što se oko pasoša angažovao i Božidar Đelić.
Sećate se Božidara Đelića – onaj što je došao sa dve najlon kese kod tetke, za razliku od Jelašića, koji je došao s jednom najlon kesom, ali je zato kupio vilu od, čini mi se, milion i 400 i nešto hiljada evra. Nadam se, gospodine ministre, da ste i to ispitali i da imate dobre podatke. Kada dođe vreme, da se to na neki način ispita, da se završi, da ne gubimo mnogo vremena. Jer, vidite, ova akcija "Morava", pohapsite, odnosno koliko ste ih pohapsili – 2.000, 3.000, plivaju i Dunavom i Moravom, a ovde ne treba puno. Pohapsite njih dvadesetak za početak i stvari će da krenu nabolje za ovu državu i za ovaj narod.
Kada je u pitanju Mlađan Dinkić, podsetio bih vas, barem tako kaže Rotar, na njegovo zalaganje da mu se hitno obezbedi 200 pasoša, jeste li zaboravili, za 200 najviđenijih Srba, najistaknutijih sportista, javnih i kulturnih radnika. Ima, verovatno, i među vama nekih koji su dobili taj pasoš, ali nema veze. Zašto je njemu trebalo tih 200 pasoša? Koliko se sećam, bila je predizborna kampanja, a Boža, ko o čemu – o belom šengenu. Koliko se sećam, trebalo je da već godinu dana imamo beli šengen. Šta je s tim belim šengenom. Šta je s Božom? Šta je s onih njegovih 10 miliona evra, kako se zove, je li "Meridijan banka''? Jeste.
Nadam se, gospodine Dačiću, da ste i to ispitali i da nema razloga da javnost napokon ne bude upoznata s tim i da dođemo u situaciju da se neki napokon suoče sa svim tim stvarima, odnosno s kriminalom koji su uradili.
Da podsetim i vas, gospodine ministre, i vas, gospodo poslanici. Ne mogu sve ovde da vam iznosim, pošto ima još interesantnih stvari za ministra. SRS je u to vreme podnela jedan amandman. Tražili smo da se član 1. menja – da se u članu 53. reči: "31. decembra 2008. godine" zamene rečima: "30. jun 2009. godine", i to smo obrazložili, računajući da je šest meseci optimalan rok da se to završi.
Interesantno je da čujete odgovor Vlade Republike Srbije na taj dostavljeni amandman. Vlada kaže – amandman se ne prihvata, budući da je, sagledavanjem svih uslova potrebnih za izdavanje putnih isprava, po novom zakonu o putnim ispravama, optimalan rok koji je naveden u članu 1. Predloga zakona, znači, godinu dana.
Mi malo razmislimo i shvatimo da smo prenaglili s ovim prvim amandmanom od šest meseci, pa predložimo drugi amandman. Povučemo ovaj prvi, predložimo drugi i kažemo – da se u članu 1. broj "2009." zameni brojem "2010." Znate šta je interesantno? Dobijemo isto obrazloženje Vlade? Kaže – optimalan rok je 2009, ni dan gore, niti dole.
Sada postavljam pitanje, da li je isto lice odgovaralo i na jedan i na drugi amandman? Stvarno ne razumem šta je i kad je "optimalno" po vama, a šta nije?
Suočeni s činjenicama šta nam se dešava, mi ponovo podnesemo amandman, za svaki slučaj, ne lezi vraže, pa, ne košta nas ništa. Umesto ovo "do 2010.'', produžimo "do polovine 2011. godine", što kažu – ne mora da koristi, ali neće ni da šteti.
A, naša vlada to ne dozvoljava. Taman posla da se igra neko s Vladom. Tu su ozbiljni ljudi, vode računa o svemu. Kaže obrazloženje – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se ovim kraćim rokom ne može postići svrha zbog koje se predlaže odredba člana 2. Predloga zakona, to je vezano za dečije pasoše, a za član 2. kaže: ''U članu 53, ''31. decembar 2009.", zamenjuje se rečima: ''30. jun 2010. godine''
Obrazloženje je isto. Hajde da sada definišemo šta je po Vladi optimalno. Dolazimo u situaciju da se vi igrate. Pretpostavljam da tamo ima ozbiljnih ljudi, ali vi, jednostavno, niste u stanju da sakrijete. Siguran sam da ovo neće da potpišu ozbiljni profesionalci, jer ovo je izrugivanje s državom, izrugivanje s Parlamentom.
Da li vi vidite, po jednoj te istoj stvari, šta radite? „Veliki brat“ i „Farma“ su za vas mala deca. Još kad bismo imali prilike da uživo pratimo sednice Vlade, ili da čujemo one telefonske sednice, Đilas bi načisto propao, ne bi gledao niko „Velikog brata“, svi bi gledali Mirka Cvetkovića. Nažalost, jedan Cvetković je s Mačekom ušao u istoriju, a i ovaj Cvetković će, s Čankom, takođe, ući u istoriju, na isti način kao i onaj, tako što će nam naneti izuzetno veliku štetu. Hvala vam veliko.