Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104.
Ona narodna "U laži su kratke noge" najbolje može da se potvrdi kad god Tomislav Nikolić izađe za govornicu. Tomislav Nikolić govori da je on vodio SRS. On ne vodi ni sada SNS, vodi ga Aleksandar Vučić. To najbolje možete da primetite kako govori Tomislav Nikolić. Sve ovo, jedan deo je njegov, a ovaj drugi, već kad počne briga o narodu, o proizvodnji, o trošenju sredstava, kada se uporedi koliko kvadrata može da se izgradi stanova, škola, obdaništa itd., preporuka je NDI organizacija, koje savetuju kako da se prevare građani Srbije. To je ono što je osnovno.
Inače, 2003. godine, kada je SRS osvojila najveći broj glasova i najveći broj poslanika, da vas podsetim, gospodine Nikoliću, u februaru je dr Vojislav Šešelj otišao u Hag, vi tada, ni posle, ni pre toga, niste vodili SRS. To što govorite o putu i na zapad i na istok, protiv tog puta je bio dr Vojislav Šešelj, pokušavao je diskretno, na neki način, da vrati politiku stranke u one tokove u kojima je i bila SRS, da je vrati na ideologiju, i to je poznato u vreme izbora 2004. godine. Oni koji su krenuli nekim drugim putem, neki su se vratili, neki nisu, i tu nema nikakve dileme. Jednostavno ćemo da proverimo ko je vodio SRS.
Gospodin Vučić je u SNS-u, neka javno kaže da je generalnim sekretarijatom upravljao Tomislav Nikolić. Vrlo jednostavno ćete proveriti da li je bilo kakvog uticaja imao Tomislav Nikolić na generalni sekretarijat i da li je 10% posla kojim se bavio generalni sekretarijat, uopšte, Tomislav Nikolić znao ili na to imao uticaj.
Da je to tako, najbolje pokazuju računi koji su dolazili posle izbora, računi koje je neko drugi dogovarao, a kad su stigli, samo smo se hvatali za glavu, među njima, i Tomislav Nikolić, jer o tome nije imao nikakvu informaciju.
Što se tiče ideologije, gospodine Nikoliću, može i levo i desno, i na sever i na jug, to je kao propeler, to liči na brod bez krme. Stranka, ukoliko nema ideologiju, bukvalno je brod bez krme, ide kako ide, kako je vetrovi nose, pa udara malo u stene, malo u podvodne hridi, i na kraju postane olupina. To će se i vama desiti. Postaćete politička olupina.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve mi se čini da to nije bio san, da je to bilo bunilo. Očito je da su posledice ostale i dan-danas.
Interesantno je kako se neki, posle 18 godina, lako odriču onoga što su pričali 18 godina. Podsetiću vas na onoga koji daje naloge Tomislavu Nikoliću, jer ovo što priča Tomislav Nikolić je zvučnik, a mikrofon je kod Aleksandra Vučića i on mu daje naloge šta treba da kaže i kako to treba da kaže.
Da vas podsetim, Glina, 20. marta 1995. godine: "Pozdravljam junački narod srpske Banije, srpske Gline, vas koji ste prvi krenuli na ustašku vlast", obratio se Aleksandar Vučić, glavni ideolog SNS-a, masi okupljenoj u dvorani. "Nikada Glina neće biti Hrvatska, nikada Banija neće nazad u Hrvatsku. Živećete u velikoj Srbiji. Tu odstupanja biti neće. Vi se braćo ovde ne borite za ono što nije vaše, nego za ono što je oduvek bilo srpsko i što mora ostati srpsko", govorio je Vučić. Ostajemo kod svakog slova koje je ovde izrečeno. Da li ostaju oni koji su ovo izrekli? To se pitanje postavlja. Da li će oni koji su ovo govorili ponovo da kažu da nikada nisu rekli da su se zalagali za veliku Srbiju?
Što se tiče vođenja, gospodine Nikoliću, vas više niko nema šta da vodi. Otišli ste na stranputicu i samo slušate i izvršavate naređenja, i Borisa Tadića i Aleksandra Vučića. Time su stvari potpuno završene. Već sam rekao u prethodnom izlaganju da vas očekuje izvestan kraj, koji ste najavili na samom početku. Imali ste mogućnost izbora, ili ćete biti častan čovek, ili ćete biti izdajnik. Odabrali ste put izdaje. To su stvari koje su potpuno jasne.
Sa Borisom Tadićem razgovaramo kao partneri, ne mislim na Borisa Tadića lično, nego mislim na DS. S Borisom Tadićem nisam uopšte razgovarao, za razliku od vas. Vas su čuli na hodniku kako kukate i žalite se – nemoj mi to raditi, Borise, kada su u pitanju ova tri mandata. Vama samo to ostaje, da čekate koliko će vam biti udeljeno. O vašoj sudbini vi više ne odlučujete, niti ćete bilo kada odlučivati.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 104.
Moram da primetim da je nekada Tomislav Nikolić znao odgovore na neka pitanja koja danas postavlja – kako ćemo i kada vratiti Republiku Srpsku Krajinu i, evo, ista situacija sa Kosovom i Metohijom, ali on ne zna zato što mu Vučić nije rekao, a nije se potrudio da nađe i da vidi kako će to uraditi, šta je, u stvari, rešila da radi SNS.
Prvi intervju, nakon definitivne odluke da se pridruži novoosnovanoj SNS, Aleksandar Vučić je dao za zagrebački nedeljnik "Globus", pod naslovom ''Sanadeniziraćemo Srbiju''! Tako oni misle da treba da rade, da prihvatimo granice okupirane Republike Srpske Krajine. Svesni smo te činjenice, da ratujemo niti hoćemo, niti možemo, ali ni Francuska nije ratovala, ali je vratila Alzas i Loren. Tako i mi mislimo da će se stvoriti uslovi.
Mogu da nađem bar 50 govora Tomislava Nikolića u kojima je ponovio ovo. Sad samo, ponovo, jedno jednostavno pitanje – kad je govorio istinu, kad nije govorio istinu, kad je u nešto verovao, kada ne veruje?
Ove laži, vezane za Kosovo i Metohiju, da je Kosovo i Metohija izgubljena, to nije istina. Ne na Bibliju, nego u crkvu, pa lepo... To što je Vojislav Šešelj rekao jeste činjenica koja se desila, da je Kosovo i Metohija oteto a ne da je izgubljeno, i SRS se nikada neće pomiriti ni s otimačinom Republike Srpske Krajine, ni sa Kosovom i Metohijom.
Menjaju se uslovi u svetu i činjenica je da se stvari menjaju u korist svih onih država koje, nažalost, u poslednje dve decenije 20. veka doživljavaju gaženje svih međunarodnih prava, povelje Ujedinjenih nacija.
Nažalost, najteža iskustva doživeo je srpski narod, ali smo mi ubeđeni da će međunarodno pravo pobediti, da će se okolnosti promeniti. Evo, imamo nespornu činjenicu da se najavljuje povlačenje Amerikanaca iz Iraka. Promenilo se nešto, pod pritiskom javnog mnjenja, pod porazima koje doživljavaju.
Možda ne bismo ni bili u ovoj situaciji da već osam godina ova vladajuća većina ne prihvata sve naloge Amerike i EU. Ne bi bilo Kosovo i Metohija u ovoj situaciji da su vodili odgovornu nacionalnu politiku. Nije to vodila SRS, nego, pre svega, DS. Zato se nalazimo u situaciji u kojoj jesmo. Onda kada budemo imali odgovornost i mogućnost da sprovodimo svoju politiku, mi ćemo pokazati. Siguran sam da će građani Srbije to prepoznati, kao što i sada prepoznaju.
Pogledajte šta se dešava, oni koji su tako glasno najavljivali dvopartijski sistem u Srbiji, polako se, svakoga dana, urušavaju, menja se taj odnos snaga, i sada, pošto hoće po svaku cenu da se dokopaju izbora, jer znaju da se svaki dan, svaki sat, njihov rejting smanjuje, hteli bi što pre da izađu.
Što se tiče SRS-a, nikada nismo bežali od izbora. Izaći ćemo kad god budu raspisani, ali nikada nećemo lagati građane Srbije, nećemo se dodvoravati, nećemo ići za glasovima, nego ćemo govoriti o našoj politici, o našoj ideologiji. Kada budu to shvatili, glasaće za nas i sigurni smo da će posle toga Srbija krenuti uspravno da se oporavlja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 77. Molim vas da mi ne računate ovo vreme, pošto ću ga citirati:
"Sednicu Odbora saziva predsednik Odbora.
Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine punog sastava odbora u smislu čl. 24. i 42. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne Skupštine."
Vodite računa o ovom delu:
"Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Narodne Skupštine".
Šest članova Odbora za inostrane poslove zahtevalo je da se sednica održi danas u 9.00 časova.
Dragoljub Mićunović nije zakazao sednicu i ono što po Poslovniku ima pravo učinio je potpredsednik Odbora za inostrane poslove, gospodin Miloš Aligrudić, i zakazao je sednicu za 13.45 časova.
Nije bitno, već je bitno da Dragoljub Mićunović krši Poslovnik. Ovde piše vrlo jednostavno i razumljivo za svakog čoveka – šta treba da uradi i na koji način.
Međutim, ovo pokazuje vaš odnos prema Skupštini i prema poslanicima, vašu samovolju. Za vas je najbitnije i najvažnije vaš politički interes. Šta vas briga za Skupštinu, šta vas briga za Poslovnik, šta piše u Poslovniku – vi imate većinu i vi ćete izglasati sve ono što bude trebalo i kada vam bude trebalo.
Kakvo je vaše poimanje demokratije, posebno gospodina Mićunovića, kada je u pitanju Parlamentarna Skupština Saveta Evrope on je to pokazao kao predsednik Parlamenta državne zajednice SCG.
On je tada odveo delegaciju u Strazbur koja ni u kom slučaju nije predstavljala tadašnji parlament, jer u toj delegaciji nisu bile zastupljene neke stranke, pre svega nije bila zastupljena SRS. Pazite, odveo je delegaciju čiji je smisao da predstavlja parlament, a piše – srazmerno broju poslanika.
Delegacija treba da odrazi tu srazmernost broja poslanika i u što većoj meri ravnopravnost polova, odnosno da budu i žene unutar te delegacije, ali šta to briga gospodina Mićunovića. On je završio posao, napabirčio neku delegaciju, stavio u avion – i za Strazbur. To što ste vi prekršili Poslovnik Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope vas ne interesuje. To što sada kršite Poslovnik, takođe, vas ne interesuje.
Ali, gospodine Mićunoviću, mislim da vama ne priliči, da kažem, da pred kraj političke karijere na ovakav način ostanete zabeleženi kao predsednik Odbora za inostrane poslove. Oprostite na ovom prekoračavanju vremena. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 239, gde se kaže da Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalne delegacije za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope itd.
Hteo bih da ukažem na jednu činjenicu koja je postala pravilo kada je u pitanju Skupština Republike Srbije i kada je u pitanju DS.
Na ukazivanje kršenja Poslovnika i ponašanja predsednika Odbora za inostrane poslove, Dragoljuba Mićunovića, većina ćuti, DS ćuti, uopšte ih ne interesuje – jeste, tačno je da je prekršen Poslovnik, ali mi imamo većinu i šta nas briga. Mi ćemo u danu za glasanje odlučiti da nije bilo kršenja Poslovnika i završena stvar.
Gospodin Mićunović je, samo da podsetim Skupštinu Srbije, jedan od retkih, ako nije i jedini predsednik kome su izglasali, i to većina iz koje je on bio, da je kršio Poslovnik. Očekivalo se od čoveka koji ima minimum nekog moralnog kredibiliteta, seća se toga i gospodin Batić, da je posle toga trebalo da dođe do podnošenja ostavke.
Zamislite da se utvrdi da je neki sudija kršio zakon. Da li bi taj čovek mogao da ostane na tom mestu na kome je? Međutim, to za gospodina Mićunovića apsolutno nije značilo ništa. Molim vas, Skupština je odlučila većinom glasova, nisu to bili glasovi samo opozicionih poslanika, nego i poslanika vladajuće većine, izglasala ja da je profesor Mićunović prekršio Poslovnik!
Kao da se ništa nije desilo, profesor Mićunović je nastavio i dalje da vodi Skupštinu. I to su problemi sa kojima se mi suočavamo.
Drugi problem, vidite, zašto ne izađete za govornicu i ne kažete da je trebalo da naša delegacija bude izglasana u roku od šest meseci od momenta kako je konstituisana Skupština Republike Srbije. Zašto to niste uradili?
Ista stvar kada je u putanju i budžet. Umesto da ga donesete kako zakon nalaže, da ga Vlada usvoji onako kako zakon nalaže, 1. novembra, vi ste uradili 7. decembra.
Sećate se Zakona o putnim ispravama, optuživali ste ponovo poslanike opozicije, opstrukcija Skupštine itd. A doneli ste ga u minut do 12 i to zahvaljujući razumevanju poslanika opozicionih stranaka, jer vi ste za to nesposobni, vas interesuju samo incidenti, koje vi izazivate vašim ponašanjem da biste optužili poslanike opozicije.
Zašto niste na vreme sazvali sednicu na kojoj je trebalo da se odrede delegacije? Ne, opet čekate početak zasedanja Skupštine Saveta Evrope i tu nalazite opravdanje – evo, opozicija ponovo, među njima SRS, sprečava da se odrede delegacije.
To je stvarno neverovatno. Pri tom, predsednik Poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija kaže – ja ću se zalagati da predstavnici SRS ne budu u toj delegaciji.
Molim vas, ima li to neke logike, ima li tu elementarnog poimanja demokratije?! Ako bi mene pitali, ja se ne bih složio da budu predstavnici DS, ali to nije moje, ne zavisi to od mog mišljenja i mog poimanja, gospođo Kolundžija. Pročitajte šta treba da predstavlja delegacija svake Skupštine, pa ćete shvatiti šta ste rekli novinarima i javnosti. Hvala i izvinite zbog prekoračenja vremena. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 226. Iskreno uvažavam vaš način vođenja Skupštine Republike Srbije. Nesporno je da vi ulažete ogroman trud da bi rad Skupštine Srbije bio u skladu sa Poslovnikom. Trudite se da uvek date doprinos tako što ćete objasniti ili obrazložiti, dati svoje mišljenje vezano za Poslovnik i bez obzira da li se sa time neki put slažem ili ne slažem, cenim i poštujem takav vaš način rada. Ima nekada nekih situacija kada jednostavno ne mogu da ostanem a da ne stavim javno primedbu na način kako vi tumačite Poslovnik.
Član 226 (nemojte mi ovo računati) kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima..."
Ministarstvo spoljnih poslova jeste jedno od najvažnijih ministarstava, ali ono nije izuzeto iz ovog člana Poslovnika. Za njega važe ista pravila kao i za sva ministarstva. Prema tome, poslanik, gospođa Gordana Pop-Lazić opravdano traži da joj se objasne neke stvari. Traži informacije. To, da li vi smete, ne smete, da li na bilo koji drugi način izbegavate da Ministarstvu inostranih poslova dostavite ta pitanja poslanika, moram da kažem, možda je vaš lični problem ili stranački problem.
Gospođo Čomić, sećate se, da smo pre jedno mesec i po dana ovde protestovali protiv načina kako se ponaša engleski ambasador u Srbiji, koji je sebi dao za pravo da komentariše političke stranke, da ih on ocenjuje i da on na bilo koji način kaže – ova stranka treba, ovi poslanici treba ili ne treba...
Pazite, meni je sada jasno da prema Ministarstvu inostranih poslova postoji neka blokada i to potpuna blokada, mesec i po dana mi nismo dobili odgovor, a tražili smo samo jednu jedinu stvar, da nam se kaže šta će tim povodom uraditi naše Ministarstvo inostranih poslova. Molim vas, gospođo Čomić, siguran sam da kada bi se to desilo u bilo kojoj državi na svetu, da taj ambasador ne bi ostao sedam dana, u vrh glave, u zemlji, da bi bio persona non grata i da bi završio svoju karijeru.
Evo, mi mesec i po dana nismo dobili odgovor od Ministarstva inostranih poslova da li je nešto preduzeto. Siguran sam da do sada nisu preduzeli ništa, jer oni ne smeju. Kako može Ministarstvo inostranih poslova Srbije na bilo koji način da postavlja pitanje …
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
… završavam, engleskom ili američkom ambasadoru, kada su oni u stvari i sastavili ovu vladu. Ta vlada zavisi od njih. Kako oni da postavljaju ta pitanja? To treba jasno i glasno reći građanima Srbije. To je problem sa kojim se suočava i naša Vlada i ova Skupština i građani Srbije. Sve dok je takva situacija, nažalost, od ove naše države neće biti ništa! Oprostite na ovom prekoračenju. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 27, 104. i 226. Gospođo Čomić, jedino ako ovo ne protumačite da je kršenje Poslovnika, na kraju ću postaviti lično vama pitanje. Pre svega, složio bih se ovde sa izlaganjem gospodina Miloša Aligrudića, koji je rekao da je unutrašnja stvar Skupštine Srbije da izabere delegaciju Saveta Evrope i da je Savetu Evrope samo potrebno da se dostavi akt o tome da je izabrana delegacija, da tu delegaciju predstavljaju ti i ti poslanici Skupštine Srbije. Ali, pre tog akta treba učiniti nešto što podrazumeva izbor delegacije.
Vi ste malopre rekli u vašem izlaganju ko je vlastan da taj izbor učini, to je jedino Skupština Srbije. Postavljam pitanje – kako vi ocenjujete da je u proteklom periodu u dva navrata grubom zloupotrebom predsednika Skupštine, jedanput Državne zajednice Srbija i Crna Gora, kojom je predsedavao Dragoljub Mićunović, ta delegacija bila sastavljena isključivo od strane Dragoljuba Mićunovića.
Bez obzira na neke atribute vezane za Dragoljuba Mićunović, otac demokratije itd, postoji nešto što ste malopre rekli, sa čime se slažem, da ni jedna delegacija ne može biti izabrana ako je nije izabrao Parlament.
Drugi put se to desilo ponovo, ponavljam, kada je Predrag Marković, presednik Skupštine Srbije, takođe, sam odredio delegaciju i poslao taj akt u Savet Evrope. Oni ne razmatraju da li je to urađeno onako kako preporučuje Savet Evrope – da delegacija bude odraz Parlamenta, da broj poslanika približno procentualno bude zastupljen i od strane pozicije i od strane opozicije, uz mogućnost da se na svaki mogući način pokuša da budu u što većoj meri zastupljene žene. Ovde imamo situaciju da su to uradila dva predsednika.
Sada tražim vaše mišljenje – kako da se ponašamo u ovoj situaciji, kako da procenjujemo to što je uradio gospodin Mićunović i što je uradio Predrag Marković. I jedan i drugi su predstavljali i sadašnju vladajuću većinu, a i pređašnju vladajuću većinu.
Gospođo Čomić, objasnite kad je u redu i kako da se formira bilo koja delegacija, a posebno kada je u pitanju Savet Evrope. Molio bih vas da nam to objasnite. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Hteo bih da skrenem pažnju, pre svega Skupštini Republike Srbije i našoj javnosti, na humanitarnu katastrofu koja se dešava u selu Donje Drenovce, opština Kosovska Kamenica.
Ovo selo je već deveti dan bez struje. Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, samo šta se dešava u Beogradu kada ostanemo sat, dva ili više bez struje. Zamislite da je jedno skoro etnički čisto srpsko selo u Kosovskoj Kamenici, oko 100 kuća, devet dana bez struje.
Po informaciji od strane predsednika opštine Bobana Jeftića, oni su obavestili Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i naše organe vlasti, ali do današnjeg dana apsolutno nisu dobili ni jedan jedini odgovor, ni jedno jedino slovo. Mi tražimo od građana srpske nacionalnosti i onih drugih pripadnika nacionalnih manjina koji prihvataju državu Srbiju kao svoju, da ostanu na Kosovu i Metohiji.
Pre svega, postavljam pitanje Ministarstvu za Kosovo i Metohiju: šta će učiniti ovim povodom? Postavljam pitanje ministru Goranu Bogdanoviću: da li će dozvoliti da na ovom primeru šiptarske vlasti potpuno sprovedu njihov plan o etnički čistom Kosovu? Posle ovog eksperimenta, oni će krenuti širom Kosova, kako bi isterali i poslednjeg Srbina sa Kosova i Metohije.
Takođe, postavljam pitanje i predsedniku Republike Borisu Tadiću: šta će sada da uradi i kako da objasni postupanje misije Euleks –statusno neutralne, ona, koja je došla da, faktički, u skladu sa planom Marti Ahtisarija, formira sve institucije buduće države Kosovo i Metohija?! Dok Šiptari stvaraju svoje bezbednosne snage, praktično, nukleus vojske, dotle Srbima ukidaju struju. Devet dana sto domaćinstava u selu Donje Drenovce nema struju.
Postavljam vam pitanje: gospodo, šta ćemo mi da uradimo, kao Skupština, da neko od nadležnih državnih institucija, pre svega Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, učini sve što je u njihovoj moći sa predstavnicima međunarodne zajednice, tu pre svega mislim na UNMIK, kako bi ovo selo odmah dobilo struju? Ako ne budemo preduzeli ništa, verujte da je odgovornost i na našoj Skupštini, na poslanicima.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Verujem da ste svi spremni da se izvrši pritisak na naše vlasti da učine sve što je u njihovoj moći i da nas još u toku današnjeg dana obaveste kakva je situacija vezano za selo Donje Drenovce. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, ali pre svega da odgovorim na neke konstatacije, da Poslovnik nije prekršen. Jeste, gospodine Mićunoviću.
Vi imate tu mogućnost da će vladajuća većina potvrditi te vaše reči, ali ne možete da izmenite član 77. To što ste vi bolećiv čovek, imate razumevanja i nećete da budite poslanike, to mogu da prihvatim, ali nije predviđeno Poslovnikom. Kad bude predviđeno Poslovnikom da poslanici ne mogu da rade pre 9.00 ili 12.00 sati za sednice i to specijalno Odbora za inostrane poslove, jer gospodin Mićunović za to ima posebna razumevanja, ja ću to prihvatiti. Gospodine Mićunoviću, dok to ne bude pisalo u Poslovniku ne mogu to da prihvatim.
Ovde vrlo jednostavno piše, gospodine Mićunoviću, da vam ne čitam, jer možete to da shvatite ... Da vam pročitam? Mislio sam da vam ne čitam jer smo vam već čitali, pa da ne shvatite kao uvredu, eventualno da pogrešno to protumačite. Ovde se kaže – ako predsednik odbora to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora. Jednostavno, razumljivo, nema dileme po tom pitanju.
Vi niste postupili u skladu sa zahtevom šest poslanika koji su tražili zasedanje Odbora za inostrane poslove, potpredsednik Odbora je, u skladu sa Poslovnikom, zakazao sednicu i tu nema nikakve dileme. Razumem da ste vi, recimo, pismenim putem obavestili ovih šest poslanika, pa da kažete – ne mogu da zakažem sednicu u 9.00 sati zato što neću da budim poslanike, neću ovo, neću ono itd, ali, recimo, hoću za 12.00, 13.00, 15.00 sati itd. Onda bih ja mogao da uvažim vaše razloge. Vi to niste hteli da uradite. Ovo je vaša očigledna namera, zato što iza vas stoji većina koja će glasati da niste prekršili Poslovnik, a jeste prekršili Poslovnik. Tu nema nikakve dileme.
Problem je, gospodine Mićunoviću, što ste vi jedan od osnivača DS, otac demokratije, koji je u način funkcionisanja DS promovisao način funkcionisanja koji se ne menja, a to je politički interes. Sve drugo je nebitno. Vi kažete – demokratija je između ostalog i broj. Jeste, ali i procedura, gospodine Mićunoviću, i ona je mnogo važnija nego broj. Broj dolazi na kraju, ali procedura je ta koja omogućava demokratiju, gospodine Mićunoviću ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... i žao mi je što ja moram to da vam govorim sa skupštinske govornice, jer procedura omogućava i onima koji nemaju broj ili su samo jedan, kao što su samostalni poslanici, jer po vašoj logici i po vašem poimanju demokratije mi ne bismo imali šta da tražimo u Skupštini. Broj odluči kako hoće i završi.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Završavam. Gospodine Mićunoviću, probajte da ove probleme, sa kojim se suočava DS, vi kao predsednik Političkog saveta, polako eliminišete, jer se taj broj kod vas pretvara u teror većine, a mi to nećemo da dozvolimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po čl. 101, 103. i 104.
Gospođo Kolundžija, pokazujete elementarno neznanje, moram da tako kažem, kada je u pitanju Poslovnik. Krećete od četvrtog stava kada je u pitanju član 77. Morate neke stvari ipak da prihvatite. Kada se daje neko pravo, jednoj trećini, mimo predsednika, to je da bi se sprečila samovolja predsednika. Dakle, zbog toga se to daje. Ne samo kada je u pitanju odbor, nego i kada je u pitanju predsednik Skupštine i bilo ko kada je u pitanju.
Dajete pravo nekome da ga onemogućite da sprovodi svoju samovolju. Očito je da je u ovoj situaciji to samovolja predsednika Odbora za inostrane poslove. Nisam o tome imao nameru da govorim, ali da bi potpuno neke stvari razotkrili moraćemo i to da kažemo.
Što se tiče sastava delegacije, kako to SRS može da bude razlog? O tome ćemo govoriti kada dođe na dnevni red. Drugo, tamo već postoji osoba koja ne treba da bude član delegacija, jer ta stranka nije učestvovala na izborima. Tu nema dileme.
Ovde se radi o drugoj stvari, o želji gospodina Mićunovića da po svaku cenu delegacija ode u Strazbur sa novim predsednikom. Ta netrpeljivost između DS i DSS tinja još iz davnih vremena, odnosno od drugog sastava delegacije koja je išla u Strazbur.
Vi ste sve učinili da omogućite gospodinu Mićunoviću da on ode kao predsednik delegacije. Zbog čega je to stalo gospodinu Mićunoviću? Neću da ulazim u to, ali je očito, želja da isključivo gospodin Mićunović predvodi tu delegaciju dovela do ove situacije. Zato ste, između ostalog, pokrenuli u novinama kampanju o trošenju sredstava. Neću u to da ulazim.
Istražite sve, svi koji su odgovorni za to moraju da snose odgovornost, i moralnu i zakonsku itd, ali to opet govori o načinu kako vi želite da ostvarite svoj politički cilj ili svoj cilj. Odmah optužujete nekoga za koga mislite da će najlakše da prođe, a to je SRS.
Gospođo Kolundžija, jedan broj naših poslanika je potpisao zahtev za održavanje sednice, drugi su pripadnici nekih drugih stranaka, ali vama je kriva SRS i jedini problem je SRS. Nije, jedini problem je DS.
Za ovo neregularno stanje u Skupštini Srbije odgovorna je DS i tu nema nikakve dileme. (Aplauz.)

I ja se pozivam na čl. 101, 103. i 104. Gospođo Kolundžija, opet neke stvari tumačite, verujem na pogrešan način, zato što ni u kom slučaju, ono što sam ja rekao ne može tako da se protumači kao što vi pokušavate da protumačite.
Gospođo Kolundžija, evo jedno jednostavno pitanje. Kažete da je sastav delegacije morao da bude definisan najkasnije šest meseci posle konstituisanja Skupštine Srbije. Znate li vi koji je ovo mesec? Januar mesec. U maju mesecu su bili izbori. Šta ste radili do sada? Šta ste radili do sada?! Sada vam to odgovara i sada ste krenuli da se bavite ovim poslom.
Gospođo Kolundžija, postavio sam pitanje gospođi Čomić i ona je korektno i pošteno odgovorila na postavljeno pitanje, šta se dešavalo, kako ona tumači situaciju kada su delegacije formirala dva čoveka, prvu Dragoljub Mićunović, bez odluke Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, drugu delegaciju Predrag Marković, takođe, samovoljno, bez odluke Skupštine Srbije.
Hajde vi sada meni objasnite koji je demokratski način izbora delegacije? Pošto vi kažete – problemi sa bivšim predsednikom delegacije. Ja nemam nikakav problem. Nemam apsolutno nikakav problem kada je u pitanju gospodin Mićunović, kao šef delegacije u dva navrata, apsolutno, mene to uopšte ne zanima. Samo branim ovde pravo i princip, pre svega kada je u pitanju Poslovnik i mogućnosti koje ima predsednik nekog odbora i mogućnosti ukoliko predsednik ne postupa na način kako misle poslanici da bi trebalo, i imaju poslanici.
Sada, to sam vam lepo rekao, ovaj prvi, drugi, treći, četvrti stav odnosi se na redovan postupak, na redovnu situaciju, a ovde ta situacija nije redovna, jer je to očigledno, čim je šestoro poslanika tražilo zakazivanje sednice, možda oni uopšte nisu u pravu, da se razumemo, ali je to njihovo pravo po Poslovniku. Ne može predsednik da odlučuje kada će ili neće, nego treba da postupi po Poslovniku. Nije postupio po Poslovniku, potpredsednik Odbora je postupio po Poslovniku i vi to branite.
Hteli vi to da priznate ili ne, ja to do sada nisam hteo da ističem, jedan od osnovnih motiva je da predsednik delegacije bude Dragoljub Mićunović, to je istina i vi to ne možete da poreknete, ni jednom jedinom rečju. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. i član 104.
Gospođo Čomić, ja sam siguran da vi niste imali apsolutno nikakvog udela u svemu ovome što se dešava vezano za delegaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ali nemojte da vi, u ovom slučaju, ne samo da prihvatate krivicu, nego da dodatno na neki način dezavuišete ili dezinformišete i Skupštinu Srbije i javnost.
O kakvom vi Ivici Dačiću govorite, o kakvom ministru, o Albijaniću i ostalom, ja stvarno ne razumem gospođo Čomić? Ko uopšte pominje Ivicu Dačića i Albijanića? Oni nisu bili u predlogu predsednika Skupštine Slavice Đukić-Dejanović, da budu članovi naše delegacije za Skupštinu Saveta Evrope. Vi dodatno govorite da zbog toga delegacija nije mogla da ide. Nije tačno! Nije otišla zbog toga što je Demokratska stranka želela da naša delegacija ne ode u Strazbur – to je osnovni razlog. Već su vam čitali sastav te delegacije koju je Savet Evrope potvrdio na osnovu dopisa predsednika Skupštine. Gospođo Čomić, koliko puta da vam objasnimo da Savet Evrope traži nešto od svakog parlamenta koji šalje svoju delegaciju.
Vi dopisom iz Parlamenta obaveštavate ko je u toj delegaciji i oni pretpostavljaju da smo mi izabrali delegaciju, u skladu sa preporukama koje daje Savet Evrope. Mi nikada nismo imali isti broj muških i ženskih članova. Zbog toga nas Savet Evrope nije vraćao, kao što je prihvatao i dopise Dragoljuba Mićunovića, iako nikada Parlament nije glasao za tu delegaciju, kao što je prihvatio i delegaciju Predraga Markovića. On jednostavno nije ulazio u proceduru.
Da je neko postavio pitanje prilikom verifikacije njihovih mandata u Savetu Evrope, onda mi moglo da dođe do problema i da se na neki način možda ta delegacija ne prihvati ili neki pojedini članovi te delegacije, ali suštinski ovde se radi o vrlo jednostavnoj stvari, da je DS obmanula pre svega javnost i da je DS sprečila odlazak delegacije u Savet Evrope.
Postavlja se pitanje koji je motiv, zbog čega je to uradila? To je sada druga stvar, ali je činjenica da je to uradila DS. Ja ne znam kako više da vam dokažemo. Imate dopis predsednika Skupštine, imate potvrdu iz Saveta Evrope da je prihvaćena delegacija. Jedino je DS preuzela na sebe odgovornost, zbog čega mi danas nemamo u Strazburu članove naše delegacije. (Aplauz.)

Dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104. Zapanjen sam da sa govornice mogu da se čuju i ovakve reči da su prekršena neka procesna pravila ili da bi Skupština Srbije trebalo da se podeli na pravo građana prvog reda i građana drugog reda, posebno kada su u pitanju građani čiji je život ugrožen zbog toga što najveća ekonomska i vojna sila ovog sveta pokušava da dođe glave ovom čoveku, što je nedvosmisleno potvrđeno u izjavama mnogih zvaničnika SAD, koji je morao da pobegne iz te "demokratske" države, države u kojoj vlada pravo, ali samo za određene građane. Za građane drugog reda to pravo ne postoji. Kada se pojavi neko ko ustane u zaštitu njihovih osnovnih i ljudskih prava, onda je kriv onaj koji je ustao u zaštitu, a ne onaj ko krši ta prava.
Isti slučaj imamo i kada je u pitanju dr Vojislav Šešelj, slučaj bez presedana. Optužen pred Haškim sudom, brani se na način za koji misli da njemu najviše odgovara, a sud ga optužuje za nepoštovanje suda. To je prosto neverovatno.
Mislim da ne postoji nijedan zakon u bilo kojoj državi sveta koji zabranjuje optuženom da se brani na način za koji on misli da je njemu odgovarajući, bez obzira na to da li je dobar ili ne.
Nemam sada ovde izjavu Hilari Klinton, koja bi trebalo da bude državni sekretar SAD, koja nedvosmisleno kaže da će učiniti sve da se Miladin Kovačević nađe u SAD, ne mogu da citiram, jer nemam dokument, da će u tu svrhu upotrebiti kosovsku policiju. Ako to prevedete na jednostavan jezik, Hilari Klinton kaže da će kidnapovati Miladina Kovačevića, da će ga dovesti u SAD i verovatno osuditi na doživotnu robiju. Da li je to ta demokratija i to pravo za koje se neko zalaže?
Što se tiče SRS, nikada se nećemo zalagati za takvu stvar. Uvek ćemo se zalagati za odbranu ljudskih prava i sloboda i za nas nikada niko neće biti kriv pre nego što se donese pravosnažna sudska presuda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104.
Gospođo Slavice, mislim da je ipak trebalo da opomenete neke poslanike koji se smeju na informacije koje iznose neki poslanici. Ipak treba da vodite računa o nekim elementarnim stvarima. Postoje naši građani koji su optuženi pred Haškim tribunalom i sve dok se ne dokaže njihova krivica, kao svuda u svetu, trebalo bi da važi pravilo i za njih da su nevini dok se ta krivica ne dokaže.
Pre nekoliko dana sam vam izneo podatke vezane za zločine koji su počinjeni na Kosovu i Metohiji, i to stravični zločini. Ti zločini su svi utvrđeni, nađeni su počinioci, ali su oni koji su zločine otkrili u ime međunarodne zajednice jednostavno bili zaustavljeni da krenu dalje zato što im je rečeno da Haški tribunal prekida sa radom 2010. godine i da nema potrebe uopšte više time da se bave.
Što se tiče Haškog tribunala, on nije ni osnovan zbog ostalih, nego samo zbog Srba. Kada je osnovan, vrlo precizno je navedeno da treba da bude 80% osuđenih Srba, da i vremenske kazne, od ukupnih kazni koje izrekne taj tribunal, treba toliko da budu. Petnaest posto treba da bude Hrvata i 5% Muslimana, a da se Šiptari iz toga potpuno izuzimaju.
Da li vam je smešno što je Ramuš Haradinaj oslobođen? Da li je neko od vas protestovao zbog toga, tražio od naše vlade, od naših institucija, da postavi to pitanje?
Vi se smejete zato što mi branimo pravo Vojislava Šešelja da se sam brani pred Haškim tribunalom. Branimo njegovo pravo, pošto je dokazao koliko vas ovde ima koji redovno pratite to suđenje. Neka izađe neko i kaže da je prilikom izvođenja dokaza i svedoka jedna jedina činjenica potvrđena. Nije ni jedna jedina.
Šta im drugo ostaje? Ostaje im da ga ubiju na način koji je jedino moguć, da mu nametnu advokata, i to tako što sada protiv njega podižu optužnicu zbog nepoštovanja suda. Ima li to negde u svetu, ljudi moji? Optuženi se pred sudom brani na način koji on smatra da je za njega najbolji. Da li jeste ili nije, proceniće sud. Gde to ima u svetu da se optuženi, zato što se brani, optužuje za nepoštovanje suda?
Vama je to smešno. Imate li vi bar elementarne obzire prema nekim stvarima? To što se vi ne slažete (Predsednik: Vreme.) sa politikom SRS i politikom Vojislava Šešelja, ostavite na stranu, ali ovde su ugrožena elementarna ljudska prava i slobode. To vas baš briga, vama je smešno.
Onda kada su italijanski general i ovaj peruanski forenzičar izneli ove podatke za KiM, tada je naš specijalni tužilac smogao hrabrosti da podnese tužbu za trgovinu ljudskim organima. Gde ste bili do tada? Šta ste radili? (Predsednik: Hoćete li da privedete kraju, molim vas?)
Završavam. Vama je i to smešno. Bilo vam je smešno kada smo mi to iznosili. Sećam se, kada se desio onaj masakr u selu Staro Gracko, kada je pobijeno 14 Srba, tada smo izneli podatke da se trguje organima pobijenih Srba, ali ste se i tada smejali. A sad stižu potvrde da se to stvarno dešavalo. Izvinjavam se za ovo prekoračenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226, da iskoristim prisustvo gospodina Rodoljuba Šabića, koji se nalazi u Skupštini Republike Srbije, da ukažem na neke probleme sa kojima se susreće ova država i, posebno, svi oni koji pokušavaju da dođu do nekih informacija kako bi na neki način i javnost bila upoznata sa problemima sa kojima se suočava ova država, sa kriminalom i korupcijom, i to pre svega sa kriminalom i korupcijom koja je direktno u sprezi s vlašću.
Podsetio bih vas da sam pre skoro mesec dana postavio jedno pitanje MUP-u o istrazi koja se vodi protiv bivšeg ministra trgovine Bojana Dimitrijevića za malverzacije koje su učinjene u Ministarstvu trgovine. Ono što pouzdano znam jeste da su rezultati te istrage koji treba da budu prezentovani tužilaštvu i da se na osnovu svih tih činjenica pokrene postupak zaustavljeni, i to direktno od Borisa Tadića. To je predmet političke trgovine zato što se tu nalaze mnogi ljudi koji su i danas u vlasti ili koji su bili ranije u vlasti i što im ne odgovara da se te činjenice iznesu pred javnost, odnosno da stignu do tužilaštva.
Iako su po Zakonu o dostupnosti informacija tužilaštvo i MUP bili obavezni da nam dostave te informacije, kao i mnogo puta do sada oni su izbegli tu svoju zakonsku obavezu.
Mi smo, u skladu sa zakonom, dostavili to gospodinu Šabiću, on je u ime svog resora pokrenuo ta pitanja, ali do dana današnjeg nismo dobili odgovore.
Kao što se gospodin Šabić seća, nismo dobili odgovore na neka pitanja još iz 2007. godine iako je na ta pitanja po zakonu morala da odgovori Vlada, s obzirom da institucije nisu nadležne. Vlada izbegava to da uradi zato što su njeni ljudi direktno umešani u te stvari.
Sad ponovo potenciram i upozoravam ministra unutrašnjih poslova da da odgovor na poslaničko pitanje vezano za istragu koja je pokrenuta protiv Bojana Dimitrijevića i više lica koja su umešana u težak kriminal i zloupotrebu službenog položaja (Predsedavajući: Vreme.), završavam, kada je u pitanju Ministarstvo trgovine.
Ovih pitanja ima dosta. Nažalost, gospodin Šabić može da vam potvrdi da je SRS verovatno jedna od stranaka koja možda i u najvećoj meri traži pomoć gospodina Šabića, baš zbog toga što ne nailazimo na odgovore oficijalnih institucija ili predstavnika vlasti, koje izbegavaju da nam daju odgovore.
Iako mi te odgovore, ili podatke, u velikoj meri znamo, tražimo da nam ih institucija da u pisanom obliku (Predsedavajući: Minut.) kako bismo mogli da obavestimo i Skupštinu Republike Srbije i javnost.
Ponovo apelujem da se u tom smislu uradi nešto kako bi se aktuelna vlast prizvala ''poznaniju'' prava i da odgovori onim obavezama kojima po zakonu mora da odgovori, odnosno mora da izađe u susret svim zahtevima svakog građanina, a mislim da na neki način (Predsedavajući: Minut i po.) Skupština i poslanici imaju prednost. Hvala vam i oprostite na ovom produžetku.