Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali nadam se da ćete vi preneti ovu moju intervenciju.
Naime, o čemu se radi? Vjerica Radeta je postavila pismeno zahtev Administrativnom odboru da dobije odgovor koliko je puta od strane Prvog osnovnog suda stigao u Administrativni odbor zahtev za skidanje imuniteta Borisu Tadiću? Od 2008. godine, po mojim informacijama, Prvi osnovni sud je uputio do sada pet zahteva da se skine imunitet Borisu Tadiću. Administrativni odbor nikada do sada to nije stavio na dnevni red. Ali, ne samo što nije stavio na dnevni red, nego u izveštaju Administrativnog odbora Boris Tadić se ne pominje uopšte kao osoba čiji se imunitet traži.
Imali ste prilike da u protekloj nedelji naše građane odnosno naše javno mnjenje zasipate porukama kako nema nedodirljivih, kako svi treba da budu dostupni zakonu, itd. Ali, to je samo kada su u pitanju građani drugog reda, odnosno poslanici drugoga reda. Za njih može skidanje imuniteta, ali kada je u pitanju Boris Tadić, o tome čak ne sme ni Administrativni odbor da se izjasni.
Upozoravam vas, na osnovu člana 27. i na osnovu vaših nadležnosti da učinite sve kako bi mi taj odgovor dobili. U protivnom, mi ćemo morati da se obratimo Povereniku za javne informacije, da on naredi Skupštini odnosno predsedniku Skupštine da taj odgovor dobijemo. I ne razumem zašto se Boris Tadić kao seka Persa krije, zašto se ne pojavi napokon na crtu?

Da. Gospodine Novakoviću, ja sam zapanjen, vi kao dobar pravnik, pre svega, nadam se da znate šta piše u Poslovniku i da možete da ga tumačite na način kako je onaj ko ga je pisao hteo, a ovde jasno stoji da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Skupštine. Oni koji učestvuju u radu ove skupštine. A vi ste imali obavezu da kod prethodnog govornika, da ga upozorite na njegov način izražavanja o jednoj poslaničkoj grupi.
Mi nismo – ova grupa, nego smo poslanička grupa SRS. Mi samo postavljamo pitanje zbog čega u ovoj državi postoje građani prvog reda i građani drugog reda.
Privatna tužba za klevetu, a vi znate da je kleveta krivično delo, trebala bi kao i u svim drugim slučajevima da bude tema Administrativnog odbora.
Da li će Administrativni odbor da zauzme stav, kada kaže, po ovim određenim krivičnim delima, mi nećemo da skidamo imunitet, to je pravo koje Administrativni odbor ima ukoliko se tako odluči većinom. Nema pravo da krije, da obmanjuje građane Srbije, jer Boris Tadić je izrekao laž 2007. godine, da nije izrekao tu laž, on bi se pojavio na sudu.
Kako je mogao da plati kaznu zato što je popio čašu šampanjca. To mu je odgovaralo da pokaže kako je on nedodirljiv, kako on poštuje zakon.
Zašto se sada ne pojavi na sudu da tu laž koju je izrekao da potvrdi, to je problem, ne možete vi da obmanete nikoga ni da prevarite.

Pozivam se na član 27, u vezi s članom 89, i skrećem vam pažnju, gospođo predsedniče, da bi trebalo da prekinete ovu sednicu zato što nema predstavnika Vlade.
Znate, postoje dva načina da se radi u ovoj skupštini: jedan je u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa dobrom tradicijom i praksom, a drugi je jedna vrsta nasilja. Posebno kada je u pitanju razmatranje u pojedinostima, to je nešto drugačije nego kada je u načelu, jer predstavnik Vlade bi trebalo... Znate koliko je puta u praksi bilo da neke amandmane predstavnik Vlade prihvati odmah. Recite mi, kako je to sad moguće bez predstavnika Vlade? Stvarno smatram da ovo nema smisla, da bi ipak trebalo da prekinete ovu sednicu i obezbedite jedan civilizovan način rasprave u Skupštini Republike Srbije.
Hvala vam.

Takođe bih, pre nego što krenem na raspravu, postavio pitanje šta je sa ovlašćenim predlagačem? Stvarno bih vam skrenuo pažnju da vodite ovu sednicu u skladu sa nekim demokratskim tradicijama koje ova skupština ima, a koje i gubi, nažalost, u protekle tri godine, otkako je ova većina na vlasti. Mislim da je elementarna stvar, kada je u pitanju Skupština Republike Srbije, da bi trebalo da bude predlagač prisutan kada se razmatra ovako nešto, posebno zato što mislim da je ovo izuzetno važno pitanje, jer se radi o stvari koja je za ovu skupštinu, nažalost, postala očigledna, da se Poslovnik primenjuje u skladu sa načinom kako vi funkcionišete, odnosno dvostrukim aršinima – određena pravila važe za neke poslaničke grupe, a za neke poslaničke grupe to ne važi.
To je, nažalost, veliki problem sa kojim smo se suočili u ovom sazivu Skupštine Republike Srbije od 2008. godine, sa brutalnim kršenjem Poslovnika koji ste vi doneli i primenjivanjem isključivo onako kako vama odgovara, u skladu sa vašim političkim interesima.
Podsetio bih vas na Poslaničku grupu SRS, kada ste prihvatili krađu mandata SRS, krađu glasova građana Srbije koji su glasali za SRS. Vi ste preko toga prešli zato što vam je to tada odgovaralo.
Takođe bih vas podsetio na još jedan događaj koji je izuzetno važan, jedna vrsta presedana koji se desio u Skupštini Republike Srbije prilikom menjanja Poslovnika, kada ste povećali broj članova skupštinskih odbora iz jednog jedinog razloga – da bi vladajuća većina, odnosno Demokratska stranka, u pojedinim odborima imala većinu kako bi donosila odluke koje bi bile u skladu sa njihovim političkim interesima.
Najdrastičniji primer je Administrativni odbor. Problem se, normalno, postavio zbog jedne jednostavne stvari, mogućnosti da poslaničke grupe ostvare svoje pravo i podnesu blanko ostavke svojih poslanika u slučaju da ih izdaju. Jedna od stranaka u vladajućoj koaliciji je bila za to da se blanko ostavke uvažavaju. Vi to niste mogli da prihvatite. To je, između ostalog, i G17 plus, i vi to dobro znate. Vi ste potpuno promenili sastav, mimo izborne volje građana. Vi ste pokrali volju građana Republike Srbije, ne na izborima, nego ste pokrali kasnije u Skupštini Republike Srbije, što je apsolutno nedopustivo.
Da vas podsetim da ste od SRS tom prilikom ukrali 14 mandata. Na ta mesta trebalo je da dođu predstavnici Srpske radikalne stranke, po procentu koji imaju u Skupštini Republike Srbije. Međutim, vi to niste dozvolili. Odbor za ustavna pitanja – 20%, odnosno jedan mandat više; Odbor za finansije – 17%, jedan mandat manje; Odbor za odbranu i bezbednost – 23,5%; za inostrane poslove – 23,5%; Odbor za pravosuđe i upravu – 29,4%; Odbor za prosvetu – 17%; za zdravlje i porodicu – 23,5%; Odbor za saobraćaj i veze – 23,5%, da ne čitam sve ove procente. To govori o načinu vašeg funkcionisanja u ovom sazivu i to je prosto nedopustivo.
Znam da ćete vi preko ovog preći, vas apsolutno ništa ne interesuje. Vi ste za proteklih jedanaest godina bukvalno uništili ovu državu, skoro da ste je doveli do kraja. Poslednja nedelja rasprave u Skupštini Republike Srbije vezana za određene zakone, izmene i dopune zakona pokazala je na koji način ste uništili ovu državu. Recimo, najbolji primer je bio Zakon o duvanu; vi ste potpuno uništili našu duvansku industriju.

Baš zbog toga vam govorim, zato što je Skupština funkcionisala na ovakav način, što nije prihvatala da radi u skladu sa Poslovnikom, mi smo došli u ovu situaciju u koju smo došli.
Podsetio bih vas na zahteve Srpske radikalne stranke kada su u pitanju članovi odbora i na naše zahteve da se članovi odbora promene. Vi to niste prihvatili.
Postavljam jednostavno pitanje: kako je moguće da prihvatate dvostruke aršine? Da se razumemo, mi se slažemo sa zahtevom Poslaničke grupe LDP i smatramo da njima treba da pripadne to članstvo u odboru u kome se nalazi Vesna Pešić i tu nema za nas apsolutno nikakve dileme, ali postavljamo pitanje kako je moguće da LDP ima određeno pravo, ili neke druge poslaničke grupe, a da SRS nema to pravo? Jednostavno pitanje, koje, mislim, ne zahteva nešto mnogo truda da bi se dao jednostavan odgovor. Kako je to moguće? Objasnite kako je moguće da u Skupštini Republike Srbije postoji ovolika neravnopravnost?
Kada su takve situacije, onda morate da vodite računa da one izazivaju određene posledice. Ako se to dešava u Skupštini Republike Srbije, šta se tek dešava običnim građanima u običnom životu? Kakva su onda njihova prava? Da li su svi građani jednaki pred sudom ili pred nekim drugim državnim organima? Očigledno da nisu. Ako u Skupštini Republike Srbije svi poslanici nisu jednaki, sve poslaničke grupe nisu jednake, kako očekujete da će u životu svi građani biti jednaki, posebno imajući u vidu neke opaske predsednika Republike o građanima prvoga reda i građanima drugoga reda, što je u kasnijoj praksi od strane Demokratske stranke dodatno prošireno?
Pozivam vas da takve stvari polako izbacujete iz upotrebe, da se vratite osnovnim principima parlamentarizma, da poštujete ravnopravnost, da poštujete pravo svake poslaničke grupe, svakog poslanika, da poštujete pravo koje je napisano u Poslovniku, da ga ne kršite. Vi to radite samo zahvaljujući jednoj stvari, zato što imate 126 ljudi koji će po diktatu podići ruku, bez obzira na to šta vi stavili na glasanje, iako su mnogi od njih potpuno svesni činjenice da to nije u redu i da nije korektno. Međutim, poštujući partijsku disciplinu oni će to uraditi, ali, u krajnjoj liniji, to će se svima obiti o glavu.
Molio bih vas da više ne kršite Poslovnik i da svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini omogućite da rade na isti način, sa istim pravima, a ne da za vas postoje poslaničke grupe na koje računate jer će vam u određenom momentu trebati njihovi glasovi, pa im zato dozvoljavate neke stvari. Kada se radi o poslaničkim grupama sa kojima nema kompromisa, koje se strogo drže Poslovnika, svoje politike, svoje ideologije, a vama to ne odgovara, vi brutalno kršite i Poslovnik i sve moguće norme. To je problem sa kojim se susrećemo dve i po godine i taj problem će se odraziti na ukupan život u Skupštini Republike Srbije, a mislim i u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je iz ove prethodne rasprave ipak moglo da se izvuče dosta stvari koje bi trebalo da posluže kao nauk vladajućoj većini da se neke stvari promene. Mislim da nikada nije kasno i da bi trebalo krenuti tim putem.
Mi imamo ovde predlog da se jedan poslanik zameni drugim poslanikom u Odboru za inostrane poslove. Naizgled, potpuno trivijalna stvar, koja se do sada rešavala bez ikakvih problema zato što je ovaj posao na neki način podrazumevao elementarnu demokratsku tradiciju i principe koji su se poštovali u ovoj skupštini, a to je činjenica da su svi, shodno paritetu koji imaju u Skupštini Srbije, imali pravo na određen broj poslanika u tim odborima. Nikada se to nije dovodilo u pitanje, do 2008. godine.
Na jednom istom primeru, kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik jedne poslaničke grupe i kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik druge poslaničke grupe, imate dva potpuno različita odnosa. Jednoj poslaničkoj grupi se priznaje pravo da zameni člana tog odbora. Mi to poštujemo i to jeste u skladu sa dogovorima i nekim demokratskim principima, ali zašto se ne poštuje pravo druge poslaničke grupe? Zašto uvodite poslanike prvoga reda, poslanike drugoga reda? Zašto uvodite pravo da postoje građani prvoga reda i građani drugoga reda?
Opozicija je manjina. Manjina se štiti u svim sferama života zakonima, jer većina je sama po sebi dovoljna, ima silu. Znate, kada je počelo da se uskraćuje pravo suverena, to je zbog toga što je on o svemu odlučivao, pa je polako kroz ljudsku civilizaciju to pravo počelo da se ograničava i došlo se do dosta visokog stepena zaštite prava građana, odnosno prava, u ovakvim slučajevima kao što je parlament, opozicije, prava manjine. Jer, vi kao većina možete da odlučite o svemu. Podigne ruku 126 poslanika i završen je posao. Ali, nije to cilj parlamentarizma.
Parlament je telo u kome bi trebalo, pre svega, da vladaju određena pravila, određene procedure koje bi omogućile skladniji život u državi. Kad to može da se uradi? Onda kad se ta pravila poštuju, kad ih poštujete prema svima na isti način, a ne prema jednima ovako, prema drugima onako.
Da smo mi iz Srpske radikalne stranke neka nacionalna manjina, protiv vas bi podigli avione iz Avijana zbog toga što nama ovde radite. Samo što nam ne stavite žute trake. Jedino to. Na koji način da se izborimo za svoja prava? A vi iz vladajuće većine ćutite. Ne razmišljate da jednoga trenutka možete da dođete u istu situaciju. Setite se vremena kada ste napustili zasedanje Skupštine Republike Srbije. Neki su tapšali. Mi nismo, jer smo znali da mečka može da dođe na svačija vrata. A vi ćutite, slažete se sa time. Kako možete, kroz neko vreme, da se pozivate na neka prava koja imate ako vam neka većina to pravo uskrati? Time što ćete da kažete – poštovali smo i mi prava? Ne, reći će – niste ni vi poštovali pa nećemo ni mi da poštujemo.
Ne branite vi nas. Vi treba da branite pre svega sebe. Mislim da je to nešto što bi trebalo da se uvede ponovo u život parlamenta Republike Srbije, da se uvede konsenzus, dogovor; ne po principu „uzmi ili ostavi“. Zovete nas na dogovor, ali taj dogovor suštinski ima samo jedno jedino značenje za ove skoro tri godine – uzmi ili ostavi. Onda je demokratski da odlučimo. Glasamo, većina odluči i završen posao.
Gospođo Čomić, vi se sećate kako je to nekada bilo. Odbori su po dogovoru... Nije to pisalo u Poslovniku; ne piše sve ni na tarabi a kamoli u Poslovniku. Poštovalo se neko pravilo da, recimo, stranke, u skladu sa brojem poslanika, imaju pravo na određeni broj predsednika. Zatim se poštovalo pravilo da iz najjačih odbora (Odbora za finansije, Odbora za odbranu i bezbednost itd.) budu predstavnici opozicije. Vi ste to brutalno zgazili. Poštovao se, do određene granice, običaj da predsednici odbora ne budu iz iste stranke kao ministri, jer to je, ljudi, potpuno besmisleno – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Vi elementarne stvari vezane za zakonodavnu i izvršnu vlast ne poštujete. Kako može predsednik odbora da bude iz iste stranke kao i ministar? Hoće li on da ga proziva? Neće. Stvarno bi bilo suludo očekivati od predsednika odbora da proziva svog ministra, u nekim slučajevima i predsednika partije. Dajte, nemojmo da se lažemo. To je nemoguće. I to ste brutalno zgazili.
Setite se grupa prijateljstva.
Sve su ovo stvari koje su pogažene za ove tri godine. A vi snosite odgovornost, pre svega Demokratska stranka, zato što ste najveći u ovoj koaliciji i vi diktirate kako će funkcionisati Skupština Republike Srbije.
Poštovalo se pravo opozicije da predlaže predsednike grupa prijateljstva i po nekom redosledu smo birali zemlje gde ćemo imati predsednike grupe prijateljstva, od najveće opozicione stranke, pa onda vladajuće, pa tako redom do poslednje po broju na koji smo imali pravo na predsednike grupa prijateljstva.
Ne samo to da više ne poštujete, vas uopšte ne interesuju grupe prijateljstva za koje neko proceni, a evo čuli smo da je to u najvećoj meri... Ili, možda se neko krije iza Dragoljuba Mićunovića... Vi jednostavno određene grupe prijateljstva nećete da formirate. Zbog čega? Ko vama daje pravo da uskratite pravo poslanicima koji hoće da budu u grupi prijateljstva sa određenim državama? Evo, vi ste sa Amerikom. Nama ne pada na pamet. Je lʼ mi vama treba sada da uskratimo da budete u grupi prijateljstva sa američkim kongresmenom? Ne pada nam na pamet. To vi hoćete, želite – idite. Ali, zašto vi nama uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Iranom? Zašto nam uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Belorusijom? Zbog čega? Zato što su vam to rekli iz Evropske unije, OEBS-a? Ko vam je to rekao? Ili je nekome sinula neka sijalica?
Kao što je nekome sinula sijalica da se na Radio Beogradu zabrani emisija „Atlantis“; zaboga, nije u skladu sa novom ideologijom. Aman, ljudi, da li ste normalni, prošlo je vreme komunizma. Znam da je nekima žao, ali ovo je parlamentarna demokratija. Morate da uvažavate prava manjine. Morate da uvažavate drugačije mišljenje.
Kako vi uopšte možete da se nazivate Demokratskom strankom? Hajte, molim vas, palo nekome na pamet, nekom novom Ždanovu da se ukine emisija „Atlantis“. Je lʼ to opet pominju Dragoljuba Mićunovića? On, Dragoljub Mićunović. Vi ste sebi dali ime Demokratska stranka, na osnovu čega? Na osnovu vaših postupaka? Vi ste odgovorni za to, niko drugi. Vi za sve ovo odgovarate.
Na kraju, objasnite nam, gospođo Čomić, pošto vi sve najbolje znate, nemojte da ste skromni, meni se čini da vi najbolje znate, s obzirom da ne dobijam odgovore sa drugih strana a vi ste tu i ne izbegavate da date odgovor, samo mi objasnite napokon jednu jednostavnu stvar – zašto SRS nema isto pravo kao i LDP kada je u pitanju nezavisni poslanik? Zašto? Verujte, ja ne mogu da ubedim i smirim ove ljude ovde.
(Predsedavajuća: To vam verujem, da ne možete da ih smirite.)
Vidite da se mi slažemo, samo treba doći do te tačke. Nije teško. Samo ako hoćete da budete demokrate, vrlo brzo možemo da dođemo do tačke da se složimo.
Molio bih vas da mi objasnite kako je moguće da jedna stranka traži da zameni nezavisnog poslanika u odborima, da na njegovo mesto imenuje drugog, a da druga stranka na to nema pravo? Nadam se, ako date adekvatan odgovor, da će ovi ljudi da se smire i da će moći napokon da odu mirni kući da spavaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike, predsedniku Vlade i ministru finansija šta će preduzeti kada je u pitanju zaduženost preduzeća za neisplaćene poreze i doprinose?
Podsetio bih vas samo da je država Srbija, i pored najava da ćemo iskoristiti ekonomsku krizu i prosperirati u toj ekonomskoj krizi, došla u izuzetno tešku situaciju. Otprilike, preduzeća duguju za poreze i doprinose oko dvadeset milijardi evra. Problem je što među dužnicima postoje dužnici prvog i dužnici drugog reda, i to je jedan od problema koji moraju da se reše.
Deset najzaduženijih preduzeća u Srbiji duguju 2.182.000.000 evra, skoro dva „Telekoma“. Postavlja se pitanje kako je moguće da „Delta holding“ duguje 942.000.000 evra, „Viktorija grupa“ 208, „Invej“ 197, „Ist point“ 158? Vidite ko su vlasnici tih preduzeća. Da li znate da jedan privrednik, privatnik, da bi dobio bilo kakvo uverenje, mora da traži uverenje da je isplatio poreze i doprinose, da ne duguje po PDV-u, jer ne može ništa da uradi? Kako je moguće da čovek duguje 940.000.000 evra i da posluje u ovoj državi? Normalno, zato što finansira pojedine poslaničke grupe, odnosno stranke kako bi zadržao taj privilegovani položaj. Šta država napokon misli da uradi kada je u pitanju ovoliko dugovanje?
Pozivam male privatnike, doneću ono Živkovićevo bure iz Niša, vi ste pozivali da u njega ubacuju račune za struju, komunalije itd., da u to bure ubacuju svoje obaveze, jer kako je moguće da neko bude ovoliko povlašćen, a da drugi moraju uz teške muke da izvršavaju sve svoje obaveze? I, nikom ništa, oni su uspešni biznismeni, oni savetuju šta i kako država treba da radi. I da prodate sve ovo što su dobili na mufte, što bi se reklo, njih baš briga. Šta, uzimate im dedovinu ili su oni ovo zaradili? Ne, oni su ovo opljačkali, uz vašu pomoć, od 2001. godine i baš ih briga. Što bi oni plaćali porez i doprinose? Svaki ima po jednog ili dva ministra u džepu i baš ga briga, a vi se pravite ludi.
Jurite građane za neizvršene obaveze po pitanju struje, komunalija itd., prodajete stanove. Zašto ovde nešto ne preduzmete? Pa, koliko je stanova 940.000.000 evra, koliko je to stanova? Tu ne reagujete, a ove mučenike jurite, hoćete da im prodajete stanove. Kada se oni budu pokupili država će morati da radnicima kojima nije uplaćeno uplati poreze i doprinose, jer država je stvorila uslove da oni tako funkcionišu. Nisu radnici krivi, šta oni mogu da urade? Ako se pobune, dobiće otkaz.
To je problem sa kojim smo se mi suočili. Sećate se kako ste 2001. godine govorili o navodnom čuvanju socijalnog mira tako što se nisu uplaćivali porezi i doprinosi. Čak, Čeda će se setiti toga sigurno, mislim da je donet i zakon po kome je trebalo krivično da se odgovara, da oni koji ne uplaćuju poreze i doprinose krivično odgovaraju zbog toga. Šta je sa ovim, šta je sada, gde vam je taj zakon? Sada je problem zato što su to vaši, zato što su to oni kojima ste vi omogućili da opljačkaju ovu državu.
Zato ponovo postavljam pitanje predsedniku Republike, kada sledeći put bude otišao na Kopaonik zajedno sa predsednikom Vlade da prvo razreši ovaj problem. Kada razrešite ovaj problem, čini mi se da ćemo ostale probleme mnogo lakše razrešavati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta sam postavljao pitanje maltretiranja, slobodno mogu da kažem – terora, koji se sprovodi nad porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Sada ću vam izneti neke podatke koji su prosto neverovatni, da u jednoj civilizovanoj državi zvanični, pretpostavljam, organi države Srbije mogu na ovakav način da se ponašaju.
Pored brojnih pretresa kuće Gorana Hadžića, takođe se pretresaju kuće njegove ćerke, zeta, njihove rodbine, što je, morate priznati, neverovatna stvar, jer na ovaj način vlast pokušava da primora Gorana Hadžića da se preda. Takođe se privode ljudi iz bliže i dalje okoline porodice Hadžić, tako da se ljudi jednostavno plaše da uopšte dolaze u posetu kod porodice Hadžić.
Inače, to nije sve. Prete Goranovoj majci Milenki Hadžić, staroj 86 godina, koja je nepokretna, da će joj oduzeti penziju koja joj je ostala nakon smrti njenog muža. Da vas podsetim, Bosiljki Mladić su uzeli penziju, koju je redovno zaradio general Mladić. Prete da će im oduzeti krov nad glavom, da će ih isterati iz te kuće. Nedavno je kod njihove kuće zapaljena jedna napuštena kuća. Policija je uhapsila beskućnika koji je tu živeo, međutim, on tvrdi da su došli neki ljudi koji su to zapalili. Oko kuće Gorana Hadžića non-stop se vrte lovci na ucene, a naša vlast to dopušta i ne reaguje.
Sada postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA ili nekom drugom organu – čiji to ljudi na ovakav način vrše teror nad članovima porodice Gorana Hadžića? Prete da će kidnapovati članove porodice Hadžić. Sin Gorana Hadžića, iako je upisao Pravni fakultet, završio gimnaziju, ne može da studira, ne može da radi, jer mu prete kidnapovanjem. Računaju da će na ovakav način uspeti da primoraju Gorana Hadžića da se preda. Takođe, zetu i ćerki Gorana Hadžića prete da će i njih kidnapovati i da će kidnapovati njihovog dvogodišnjeg sina.
Inače, ova porodica je imala tragična iskustva iz Drugog svetskog rata. Goranovog dedu Srećka ustaše ubijaju s leđa, vade mu srce i ne dozvoljavaju da se sahrani, i porodica ga je tako masakriranog danima gledala kako se raspada. Slušajte ovo: „Vođa ustaške akcije koja je ubila moga pradedu je bio Banko Mrkobašić, a Bano je deda Damira Mrkobašića, za koga su mediji devedesetih godina pisali da je napravio ogrlicu od prstiju srpske dece ubijene u Vukovaru.“
Vidite na šta liči naša država. Pa, zamislite samo da se promeni vlast, da dođe neka druga vlast, koja će postaviti pitanje za pljačku koju ste učinili od 2000. godine, za izdaju ove države, prihvatanje Euleksa, NATO pakta, povlačenje optužnica protiv onih koji su izvršili zločin protiv mira i bombardovali Srbiju, i krene da vas na ovakav način proganja. Vi ste krivi, ali nije kriva vaša porodica, nisu krivi vaši rođaci.
Da li vi mislite da država sme na ovakav način da se ponaša? Upozoravam državne organe Srbije da prestanu sa terorom prema porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Srpska radikalna stranka će preduzeti korake da, u okviru zakonom propisanih mera, podnese krivične prijave protiv onih koji na ovakav način maltretiraju porodice Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru prosvete i Ministarstvu prosvete šta će uraditi povodom toga što je dekanu Pravnog fakulteta i Naučno-nastavnom veću Pravnog fakulteta podneta inicijativa za oduzimanje doktorske disertacije Gaši Kneževiću?
Da vas podsetim, dame i gospodo, imali ste prilike da pre nekog vremena čujete za problem ministra odbrane Nemačke, kome je takođe oduzeta doktorska titula. U pitanju je Karl Teodor Cu Gutenberg, koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju. Univerzitet na kome je on dobio doktorsku disertaciju nije čekao ni trenutak da se provere ti navodi. Kada su proverili navode oni su aktuelnom ministru oduzeli doktorsku titulu i on je zbog toga morao da podnese ostavku.
Između ostalog, ovde bih vam pročitao kako se jedna ozbiljna država odnosi kada su u pitanju ovakve stvari. Kaže – doslovno preuzimanje delova teksta prema smislu iz originalnog dela bez dovoljnog označenja izvora je protivno stavovima prakse, osnovnim principima naučnog rada i isključuje po pravilu prijem jednog rada kao doktorske disertacije. Ako se takvi nedostaci pokažu tek naknadno, titula doktora nauka može se oduzeti na osnovu člana 48. Zakona o upravnom postupku.
Da vas podsetim zbog čega je ovo važno. Zbog toga što je Gašo Knežević bio aktuelni ministar prosvete u vreme kada je DOS došao na vlast; Gašo Knežević je oličenje dosovca, on je personifikacija DOS-a i ovo najbolje pokazuje ko su i kakvi su oni koji su 2001. godine, odnosno posle puča 5. oktobra, došli na vlast.
Ovde pamtimo dvojicu ljudi koji su osakatili obrazovni sistem naše države: jedan je Stipe Šuvar, čuveni, i drugi je Gašo Knežević. To je apsolutno evidentno. Znate koliko se zalagao za uvođenje „Bolonje“ i bukvalno osakatio našu omladinu. Ali, od čoveka koji je prepisao doktorsku disertaciju ne možete ništa bolje ni da očekujete.
Ako pokušate da saznate šta je sve do sada Gašo Knežević za ove 23 godine u svom naučnom opusu napisao, dobićete samo dva naslova: jedan je „Međunarodno privatno pravo“ i drugi „Priručnik za polaganje ispita“. To je profesor pravnog fakulteta za 23 godine uspeo da napiše. Nije ni čudo, kada je prepisao, i to bukvalno prepisao, svoju doktorsku disertaciju. Prepisao je od dva autora... Gospođo Pešić, o tome je trebalo na vreme da se informišete. Uostalom, o tome je na vreme trebalo da se informiše i komisija pred kojom je Gašo Knežević polagao, odnosno dobio doktorsku disertaciju. Na osnovu izvora koje je naveo trebalo je da vide u kom obimu i da li je uopšte to originalno naučno delo, ili je to potpuni plagijat.
Evo, da je to tačno, slikovito ću vam pokazati. Na ovoj desnoj strani je rad Gaše Kneževića, a na levoj strani je izvor. Podvučeno je ono što je Gašo Knežević prepisao. Ako pogledate, videćete da je Gašo Knežević prepisao skoro sve, od „a“ do „š“. Bar da je nešto svoje uspeo da napiše. Ne, uzeo je i prepisao bukvalno celu svoju doktorsku disertaciju. Ovo ne može biti tolerisano. Pravni fakultet bi morao da reaguje.
Znam, gospođo Pešić, da je vama sada jako teško i problematično, jer ste u svojim redovima imali intelektualnog lopova, jer onaj ko plagira, on krade tuđi intelektualni rad, to nezadovoljstvo razumem, ali nemojte na ovakav način da ga izražavate. Pre svega, treba sa Gašom Kneževićem da rešite taj problem.
(Predsedavajuća: Molim vas da se ne obraćate direktno drugim poslanicima.)
Prema tome, tražim od Ministarstva prosvete i ministra da pod hitno reaguju i da u okviru svojih nadležnosti ovaj slučaj što pre dovedu do kraja, jer je nemoralno da profesor koji je prepisao …
(Predsedavajuća: Pet minuta i dvadeset sekundi.)
… doktorsku disertaciju predaje studentima. To je stvarno van pameti. I ako je od DOS-a, mnogo je. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam sve vas – u kakvoj državi mi živimo? Verovatno nemate ni vi sve informacije, ali ću danas pokušati da obavestim i Skupštinu i građane Srbije šta se sve radi u ovoj državi.

Znate, za neke stvari, mogu da kažem, primereno je da se dešavaju u plemenskim zajednicama, ali u organizovanom društvu to je neprimereno, sem ukoliko to nije diktatura i režim koji ne beži od represalija prema članovima svoga društva odnosno prema građanima. Naime, ovde se radi o bližoj i daljoj porodici Ratka Mladića. Ono što ta porodica doživljava, to je prosto neverovatno, da u 21. veku jedna država sme da preduzima ovakve stvari. Samo ću vam reći za neke drastične primere šta se sve radi sa porodicom Ratka Mladića, pre svega sa njegovim šuracima, odnosno braćom njegove žene, Bosiljke Mladić.

U pitanju je Miroslav Jegdić, kome su nudili da bira državu u kojoj će da živi, novac, koliko mu treba, samo da pristane da izda Ratka Mladića. Pošto čovek nije imao šta da izda, niti da potkaže, oni su krenuli da mu prete da će mu zapaliti kuću. Inače, čovek je došao iz Makedonije i pošto nije pristao ni na kakve ucene, oni su mu otkazali gostoprimstvo, proterali ga u Makedoniju, iako je imao produžen boravak na šest meseci u Srbiji. Pa, vi svi znate kako pojedinci dobijaju državljanstvo Republike Srbije.

Sa drugim bratom Bosiljke Mladić, Vukašinom Jegdićem, situacija je još gora. Njega su saslušavali nekoliko puta, pretukli i pretili da će mu oduzeti dete. On je posle toga imao jako velike psihičke traume, završio je u bolnici „Laza Lazarević“. Čovek koji je imao takve probleme, pod lekovima, priveden je, bukvalno priveden od strane pripadnika nekih državni službi, da li je MUP ili BIA, to ćemo naknadno utvrditi. Tražim podatke ko je istraživao braću Jegdić. Priveli su ga u kafanu, iako su znali da je pod uticajem lekova, naterali su ga da uzima alkohol i pretili da će i njega i njegovu ženu i njegovu kuću zapaliti. Posle toga je pokušao samoubistvo i završio u bolnici „Laza Lazarević“.

Bosi Mladić u februaru 2010. godine uzeli su novac, iz njene kuće. Bili su obavezni da ga vrate u roku od 90 dana. Do današnjeg dana nisu vratili ni jedan jedini dinar. Obustavili su isplatu penzije Ratku Mladiću. On nema ni socijalno osiguranje. Praktično, ukoliko se ona razboli, nema para, osuđena je da umre.

Optužili su je za držanje trofejnog oružja Ratka Mladića. Pa, 90% Novog Beograda bi odgovaralo zbog te kazne, manje-više, skoro sve porodice vojnih penzionera imaju trofejno oružje, ali se sudi samo Bosiljki Mladić.

Ono što je posebno interesantno, žena Darka Mladića, Biljana Mladić, 13. maja 2010. godine, iako je bila na bolovanju, dobila je otkaz. Darko Mladić ima privatnu firmu. Obilaze sve njegove komitente i prete inspekcijom ukoliko ne budu prekinuli svaki kontakt sa njegovom firmom.

Pre neki dan, na rođendan Ratka Mladića, uhapsili su u Knez Mihailovoj momka koji je držao sliku Ratka Mladića. Vidite šta se dešava na drugoj strani: neki idiot je nosio majicu sa Jovom Divjakom, Purdu je primila Jadranka Kosor ...

(Predsedavajuća: Pet minuta.)

Svi oni koji su ubijali Srbe imaju sva prava, samo oni koji su branili Srbe nemaju nikakva prava i treba da odgovaraju. To treba da prestane.

Tražimo sve informacije što se tiče porodice Ratka Mladića, ko je istraživao i kakve su mere preduzimane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu inostranih poslova, zbog toga što se, na inicijativu MIP-a, naša zemlja pridružila EU i uvela je sankcije Belorusiji.

Samo da kažem da je Savet EU 31. januara zamrznuo sredstva i zabranio putovanje za oko 160 zvaničnika Vlade Belorusije i druge pojedince za koje se veruje da su učestvovali u navodnim prevarama na izborima.

Zamislite vi, građani Srbije, i vi poslanici, u kakvom svetu mi danas živimo; kaže, veruje se da su nešto uradili! Zbog toga što neko veruje, uvode se sankcije, zbog navodnih prevara na izborima za predsednika Belorusije. Na izborima gde je kandidat, među deset kandidata, Aleksandar Lukašenko dobio oko 80% glasova.

Nažalost, Evropska unija, pokušava sve vreme da i u Belorusiji ostvari takozvanu „narandžastu revoluciju“, da nađe petu kolonu u Belorusiji, kao što je nalazila u drugim državama, kao što je našla i 5. oktobra u Srbiji, ne bi li uspela da ostvari svoj plan i Belorusiju stavi pod svoju kontrolu. Normalno da su u to uključeni svi oni koji su i u ostalim državama radili po nalogu EU i Vašingtona, na prvom mestu OEBS.

OEBS, koji na sve izborne prevare u Srbiji ćuti i ne oglašava se, našao je da izbori u Belorusiji, navodno, nisu bili u skladu sa pravilima, s tim što ni jedan jedini razlog nije iznesen, ni jedan jedini razlog. Zato je „Otpor“ poslao svoje aktiviste, verujući da će pomoći da urade u Belorusiji ono što su uradili u Srbiji i što su uradili u nekim drugim državama u Evropi, a, kako čujem, i ono što rade po Bliskom istoku.

Međutim, tamo su naišli na nepremostivu prepreku, pre svega na narod Belorusije, koji shvata u kakvim uslovima je današnji svet, shvata šta bi se desilo ukoliko bi Evropska unija i njima dirigovala, kao što diriguje Srbiji.

Razumem da vi ne možete da uradite ništa za ovu državu, ne možete da poboljšate život građana Srbije, ne možete da se izborite sa kriminalom i korupcijom, ali nemojte da nas ponižavate. Da li ste zaboravili, 1999. godine, u vreme kada je Srbija bombardovana, u to vreme je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko seo u avion i doleteo u Beograd, onda kada nam je bilo najteže. Vi uvodite sankcije. To nikada u istoriji Srbije nije bilo! Vi uništavate ovu državu. To što ste je uništili ekonomski, to i može da se popravi, ali ovakvo nacionalno poniženje, kao što radite sve vreme, to prelazi sve moguće granice!

Evo, da vas podsetim i na poslednji slučaj vezan za povlačenje poternice za Purdom. Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota, podignete optužnicu, nije optužnica podignuta pre 2000. godine, nego 2007. godine, da biste rekli da navodno nema dovoljno dokaza da se po tim dokazima procesuiraju Purda i još dvojica koja su optužena. Ko će onda da odgovara za ovakav blam i sramotu ove države?

Ili je to politički nalog koji je stigao? Jer, Srbe je dozvoljeno ubijati. Samo Srbi moraju da odgovaraju i samo Srbi moraju da budu proglašeni krivim za sve ono što se dešavalo u poslednjih dvadeset godina. Siguran sam da će istorija ovo oceniti onako kako treba da se oceni, a ja insistiram na tome da prestanete da ponižavate Srbiju i građane Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da su i drugi šefovi poslaničkih grupa dobili pismo, poziv od predstavnika OEBS-a da dođu na okrugli sto povodom prezentacije radne verzije zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ovde imate da će na ovom okruglom stolu učestvovati OEBS, Ministarstvo pravde Republike Srbije i USAID. Postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se ovako nešto dešava u našoj državi?

Pre svega, pretpostavljam da je svima poznato da je OEBS organizacija koja je osnovana 1975. godine u Helsinkiju kao organizacija koja bi trebalo da se brine za bezbednost u Evropi. Između ostalog, tu su date smernice i načini kako funkcioniše OEBS. U Deklaraciji o načelima na kojima se uređuju odnosi između država članica u tački Suverena jednakost, poštovanje prava svojstvenih suverenosti kaže se: „Osobito je pravo svake države na međunarodnu ravnopravnost, teritorijalnu celovitost, slobodu i političku nezavisnost“. Imate drugi deo – Nepovredivost granica: „Države članice uzajamno potvrđuju da su sve njihove granice, kao i granice svih država u Evropi, nepovredive, pa će se stoga sada i ubuduće uzdržavati od povrede tih granica“. Teritorijalna celovitost država, kaže: „Države članice poštovaće teritorijalnu celovitost svake države članice“.

Postavljam pitanje: kakav je odnos OEBS-a bio prema Socijalističkoj Federativnoj Republici, kakav je odnos OEBS-a prema Srbiji, kakav je odnos prema Kosovu i Metohiji? Da li se drži ovih činjenica, vezano za osnivački akt? Ne, svima je potpuno jasno da je OEBS samo instrument ostvarivanja ciljeva Amerike i Evropske unije, i da ne samo da nije uradio ništa po pitanju zaštite ovih principa na kojima je osnovan, nego je uradio sve da pomogne da se razbije Savezna Republika Jugoslavija i da se bombarduje.

Možda će ovom okruglom stolu predsedavati Vilijam Voker. Sećate se Vilijama Vokera, on je bio šef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, onaj koji je isfabrikovao izveštaj o Račku da bi se Srbija bombardovala. To je organizacija OEBS. Oni treba da nam donose zakone na osnovu kojih treba da funkcioniše država Srbija!

Druga organizacija je USAID. Sa njihovog sajta, kaže – američka organizacija za međunarodni razvoj USAID je nezavisna organizacija savezne vlade, na čelu je upravnik imenovan od strane predsednika. USAID je zadužen za pružanje ekonomske i humanitarne pomoći širom sveta i dobija ukupne spoljne političke smernice od državnog sekretara. Sekretar je Hilari Klinton. Vi znate kakav je njen stav kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ovde se kaže – ekonomska i humanitarna delatnost. Kakve to ima veze sa zakonodavnom delatnošću?

Interesantno je, kad pogledate čime se bavi USAID, da vam ne čitam sve, kaže ovde: „... za rad sa Skupština Srbija.“ Pazite: „sa Skupština Srbija“. Pa i onaj na Dedinju bolje govori srpski nego oni. Kaže: „Pomaže članova Skupštine i osoblje uspostavi sopstveni budžet i dugoročno planiranje sistema, tako da parlament može bolje reaguje na potrebe Srbija sa građanima. Pomaže Skupština operacije postanu transparentnije, pruža savete određenim zakonima pred Skupštinu“.

Pogledajte ovo, ljudi moji, i oni da nam predlažu zakone! Aman, da li su ovi normalni iz Ministarstva pravde? Na šta ovo liči?

Da li se OEBS oglasio po pitanju ijednih izbora od 2001. godine, a svi su nelegalni? Da li postoji jedinstven birački spisak? Ne postoji. Zašto nisu rekli jednu jedinu reč?

Oni hoće da govore o finansiranju političkih stranaka. Šta su rekli na činjenice koje je izneo Goran Knežević, da je samo jedan čovek Demokratskoj stranci dao 250.000 evra u vreme predizbornih kampanja? Znaju za to, znaju za pakete koje dajete građanima širom Srbije, znaju i za podmićivanje na izborima. I oni treba da nam pišu zakone?

Dame i gospodo, poštovana gospođo predsedavajući, ja bih za razjašnjenje. Da li ste vi predložili da za 3. i 4. tačku imamo zajedničku raspravu? Samo, da tu budemo potpuno precizni.

Znate, sve se dešava, za svaki slučaj, da budemo potpuno sigurni u to, jer mi nismo usvojili...

Hvala lepo.