Dame i gospodo, na početku mog izlaganja, moram da kažem da sam bio u dilemi da li da sročim koncepciju mog mišljenja o predloženim kandidatima za komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u jednom kraćem i sažetijem obliku, nego što inače činim. Međutim, zbog činjenice da ste sinoć vi kao poslanička većina pokazali izuzetnu spremnost da radite i u produženim terminima, neće vam onda biti teško da saslušate moje malo opširnije izlaganje, koje će morati da obuhvati i mišljenja i stavove svih mojih kolega koje su, zbog vašeg sinoćnog produženja radnog vremena do osam sati, ostali uskraćeni za priliku da iskažu to svoje mišljenje sa ove govornice.
Dakle, stavovi SPS-a vezani za tzv. Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava već su dobro poznati. Mi smo u raspravi, prilikom usvajanja ovog zakona, istakli svoje osnovne stavove da su odredbe ovog zakona prevashodno uperene ka utvrđivanju moralno-političke odgovornosti, da ovaj zakon ne može biti ozbiljan zakon i da u skladu sa iskustvima koja su zabeležena u bivšim istočnoevropskim zemljama i bivšim socijalističkim zemljama, koje su donosile ovakve zakone, ne možemo da izrazimo zadovoljstvo, niti na osnovu tih njihovih iskustava možemo da se nadamo da će jedan ovakav zakon doprineti uspostavljanju bolje atmosfere i razvoju demokratije na prostorima Srbije.
Naprotiv, takav i slični zakoni, kao što to iskustvo iz istočnoevropskih zemalja govori, doprinele su samo tome da se prodube razlike, da se prodube netrpeljivosti među političkim subjektima i strankama i takvi zakoni su korišćeni za sve drugo, sem za utvrđivanje stabilnije političke atmosfere koja će doprineti razvoju demokratije.
U samom načelu, u raspravi o tom zakonu, istakli smo da je nemoguće i nepotrebno vezivati kršenje ljudskih prava samo za korpus građanskih i političkih prava. Nemoguće je izostaviti kršenje ekonomskih i socijalnih prava, ali očigledno poslanička većina DOS-a, prilikom predlaganja i usvajanja ovog zakona, vodila se drugim načelima koja su zaista prevashodno vezana za stvaranje ambijenta, za zabranu političke aktivnosti onima koji se nalaze na politički suprotstavljenim stranama od njihove strane, a ne za donošenje, kao što sam već rekao, jednog zakona koji će političku situaciju stabilizovati i doprineti konstruktivnijoj atmosferi.
Za nas je neprihvatljivo da se iz korpusa ljudskih prava apstrahuju ekonomska i socijalna prava, ali da ne biste došli u sukob sa onima koji su 10 godina kršili, uz vašu saradnju, ekonomska i socijalna prava građana Srbije i Jugoslavije, vi ste korpus ljudskih prava, svojom voljom, ograničili samo na građanska i politička i vezali primenu Zakona o lustraciji za 1976. godinu, kada je ratifikovan Pakt o ekonomskim, tačnije, o građanskim i političkim pravima.
Podsetiću vas ponovo, 1966. godine Generalna skupština UN nije donela samo Pakt o građanskim i političkim pravima, donesen je iste godine i Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima, samo što očigledno ne mogu da kažem da vi to ne znate, vrlo dobro znate i među vama ima dobrih pravnika i dobrih stručnjaka, a između ostalog, tu je Internet, pa ne morate da budete vrsni pravnici, kako biste mogli da vidite da se ljudska prava ne mogu ograničiti samo na građanska i politička.
Zatim, prilikom donošenja Zakona o lustraciji izrazili smo sumnju da će sama struktura predviđene komisije za lustraciju, koja je određena time da se sastoji od tri sudije Vrhovnog suda, tri istaknuta pravnika, jednog zamenika republičkog javnog tužioca i dva člana, poslanika, koji bi trebalo da budu diplomirani pravnici, dakle, već sam taj sastav nama je nagoveštavao eventualne probleme koji su vezani za rad te komisije, a koja bi trebalo da ospori nekim ljudima da se bave politikom ili javnim životom, a sve to na osnovu moralno-političke podobnosti.
Rekli smo da je krajnje diskutabilno da li sudije Vrhovnog suda mogu protivno stavovima Ustava Republike Srbije, protivno stavovima Zakona o sudijama, da vrše neku drugu funkciju koja nije vezana za rad u pravosuđu. Komisija za lustraciju nije deo pravosudnog sistema i sudije, a bilo da se radi o sudijama opštinskih, okružnih, apelacionih (koje nikako da formirate i ko zna kada ćete i da li ćete uopšte, a sami ste doneli odluku o njihovom konstituisanju), sudijama Vrhovnog ili Ustavnog suda, ne mogu da se bave ničim drugim, nikakvim drugim poslom koji nije vezan za rad u pravosuđu.
To je načelna primedba koja nas je dovela na stanovište da ova komisija već letimičnim uvidom u njen sastav ili u predloženi sastav, bez obzira na to koji će se ljudi naći iz reda sudija Vrhovnog suda, neće biti validna i neće imati dobre preduslove i predispozicije za rad, asptrahujući pri tom moralne osnove ili osnove koje se ne nalaze na drugoj strani, već na toj, političkoj, za konstituisanje takve komisije.
Kao šlag na tortu dolazi činjenica koju smo mogli da saznamo iz medija, a to je, najpre smo bili uskraćeni za mogućnost da dobijemo materijal o predloženim kandidatima, tačnije, članovima komisije za ispitivanje odgovornosti, pa smo tek ovde, u Republičkom parlamentu, u zgradi Skupštine, mogli da se upoznamo, naravno, u pet do dvanaest, sa predloženim kandidatima. A da stvar bude još gora, sami kandidati izgleda da nisu mogli da nađu dovoljno vremena ili da uđu u zgradu Skupštine, pa nisu ni oni sami znali da su predloženi za članove komisije za lustraciju.
Tako gospođa Vida Petrović - Škero izjavi da je tek iz medija saznala da je predložena za člana ove komisije. Bez obzira na političke razlike, bez obzira na različitost političkih stavova, bez obzira na to da li će jedna strana da podrži, druga da ne podrži, da li smatrate da je u jednoj pravnoj državi, koja želi da uđe u Evropu, u DžDžI veku, moguće ili potrebno dozvoliti taj luksuz da se sudija Vrhovnog suda ne obavesti ni na koji način da je predložena za kandidata nekakve komisije, bilo kakve, a kamoli ovakve komisije koja je krajnje problematična.
(Milka Marinković, sa mesta: Otkud ti znaš?)
Zamolio bih predsednicu parlamenta da onemogući ili izrekne opomenu onima koji nisu u stanju da se suoče sa činjenicama koje iznosim sa ove govornice i da mi omogući da dovršim svoje izlaganje.
Da li smatrate da bilo koja država koja želi sebe da nazove pravnom državom, uređenom državom, civilizovanom državom, može sebi da dozvoli taj luksuz, a kao što sam već rekao, da se članovi komisije obaveštavaju putem medija, bilo koje komisije, a posebno ove koja je krajnje problematična.
Naravno, da ne može i naravno da ne treba, ali svedoci smo da se to kod nas ovde u Srbiji desilo i onda jedan od kandidata kaže, dakle, gospođa Vida Petrović-Škero, da ne želi da bude član te komisije, što bi se reklo u narodu - drži bure vodu, dok majstori odu. Brže bolje, šta ćemo, kako ćemo, u hodu se rešavaju neki problemi, prave se dogovori, dilovi, ko zna šta sve ne, ko zna ko će da bude predložen, jer zaista ne znam kako će da izgleda krajnja lista ovih kandidata za komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Javljaju se još neki od predloženih kandidata, pa dolazimo do brojke od tri predložena kandidata koji ne žele da lustriraju. To je oko problema koji se javljaju, a vezani su za personalna rešenja u ovim kandidaturama.
Letimičnim pregledom biografija koje ste priložili u ovom materijalu, može se doći do jednog vrlo interesantnog podatka, a to je da neki od članova koji su predloženi za članstvo u ovoj komisiji i te kako mogu da se nađu pod udarom samog Zakona o ispitivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Kada pogledate da je, recimo, neko bio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa objavljenom knjigom "Skupštinski izbori od 1942-1982. godine u Jugoslaviji", složićete se onda da je i po našem stavu i mišljenju nas socijalista bilo uskraćeno pravo, ljudsko pravo građana na višestranačke izbore. Ovde imamo da je profesor Mijat Damjanović objavio knjigu "Skupštinski izbori u Jugoslaviji od 1942-1982. godine" i to knjiga je objavljena 1984. godine.
Na moje zaprepašćenje imali smo mogućnosti da se upoznamo sa činjenicom da je predložen i bivši sudija Okružnog suda u Subotici Tamaš Korhec sa dvojnim državljanstvom. Zaista, ni u jednoj zemlji, nigde i u Evropi ne postoji mogućnost da se u bilo kojoj komisiji koja presuđuje i odlučuje o ljudskim sudbinama nalazi strani državljanin. To je još jedan razlog zbog koga sumnjamo u validnost predloženih kandidata.
Zatim, kada se malo dublje zađe u problematiku, moramo da se zapitamo kako će ti ljudi koji budu, praktično, voljom DOS-ovske većine izabrani za ovu komisiju raditi kada ima mnogo problema koji su nerešeni u samom zakonu.
Počevši od toga da se recimo svi pripadnici Službe državne bezbednosti bave poslovima koji se tiču praktično ograničavanja ljudskih prava, zadiranja u privatnost ljudi, da li će svi pripadnici bivše Službe državne bezbednosti, sadašnje BIA-e, koja dan-danas ima tu funkciju, biti lustrirani ili onemogućeni da se bave javnim životom.
Vrlo je problematično da li će moći da se u zakonu, koji ratifikovanje Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 1976. godine daje kao startni osnov ili polazno vreme, uzme kao rok od kada se primenjuje Zakon o lustraciji. Složićete se da je pitanje vezano za retroaktivnost koja je Ustavom zabranjena.
I onda, pored svih rezervi prema tzv. nevladinim organizacijama, jer su to mahom organizacije koje se finansiraju iz vladinih budžeta, nažalost, manje iz republičkog budžeta a više iz budžeta stranih država, dakle, uz sve rezerve koje imam prema takvim tzv. nevladinim organizacijama, dolazi i inicijativa Fonda za razvoj demokratije koji je pokrenuo ocenu ustavnosti zakona i zabranu rada komisije za lustraciju.
Pomenuti Fond pred Ustavnim sudom, iako se radi o krajnje diskutabilnom subjektu koji je pokrenuo tu inicijativu, ali činjenice su činjenice, s pravom se poziva da se zabrani formiranje komisije o lustraciji i traži da se do okončanja ove ocene ustavnosti rad te komisije apsolutno ne dozvoli, pozivajući se na ustavne odredbe, tu su zakoni sa povratnim dejstvom koji su neustavni.
Dakle, pored neslaganja sa tom činjenicom ko je predlagač, što nije vezano za samu ocenu ustavnosti, moramo da konstatujemo da se radi o osnovnom pravnom principu da se ne mogu donositi zakoni koji će delovati unazad. Tu nema pravne sigurnosti, tu nema pravne države i tim putem nećemo skoro u Evropu.
Takođe, pomenuti Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava vezuje se za aktivnu primenu od 23. marta 1976. godine, dakle, kada je radifikovan Pakt o građanskim i ljudskim pravima.
Upozorava se da bi primenom Zakona o lustraciji bila otvorena mogućnost da se o ljudskim sudbinama odlučuje na nezakonit i na neustavan način i da bi to dovelo do drastičnih posledica.
Zatim se ističe u obrazloženju njihovog zahteva i dopunski razlog za isticanje pravne nesigurnosti, koji se nalazi u tome da članove komisije ne može predlagati bilo ko, a posebno ne lice koje ima sukob interesa, u konkretnom slučaju predsednik republičkog parlamenta i vršilac dužnosti po svom nahođenju, gospođa Nataša Mićić. Dakle, u jednoj ličnosti su inkorporirane tri funkcije, narodni poslanik, predsednik parlamenta i v.d. predsednika Republike, što u krajnjem slučaju ne može da bude dobar osnov za predlaganje ove komisije.
Pošto vidim da ste nervozni, a sinoć niste bili nervozni kada ste donosili odluku da se radi do 20,00 časova, zaista moram da izrazim čuđenje što ste sada toliko nestripljivi da završim svoje izlaganje, a ne znam zbog čega se toliko žurite, verovatno vam je stalo do toga da izaberete članove komisije i kao što je red, najslađe se čuva uvek za kraj.
U zavisnosti od toga kako će ova komisija koju ćete konstituisati da radi, mi moramo da kažemo da se naša strahovanja mogu obistiniti, a bogami, ukoliko se ponašate objektivno, nepristrasno, pa odredbe donetog Zakona o lustraciji dosledno primenite u praksi, možda ćete nas i demantovati.
Nažalost, otišao je kolega, možda neće čuti ono što je najbolja stvar.
U zavisnosti od toga da li ćete se baviti promenom političkih protivnika po osnovu ovih zakona ili ćete imati obzira prema onima koji se u vašim redovima danas nalaze, a koji su bili u situaciji da krše ljudska prava, zavisi i to da li imate kredibilitet da dalje radite. Da bih argumentovao svoje tvrdnje ili da bih vam dočarao na koji način, recimo, možete da dokažete kako ste objektivni, nepristrasni, kako ne primenjujete odredbe zakona shodno političkim potrebama, nego se držite prava, želite da napravite pravnu državu, moja malenkost je dobila podatak da među članovima, tačnije poslanicima DS danas ovde sa nama sedeli su oni koji su bili i te kako zaslužni članovi Saveza komunista i kao takvi nalazili se i na nekim rukovodećim funkcijama u okviru ogranaka te političke organizacije u koju su se učlanjivali sa nekih 18, 20 godina.
Dakle, ukoliko želite da se suočite sa činjenicama, pogledajte istini u oči i recite da ste i vi bili članovi Saveza komunista, da ste i vi na taj način kršili ljudska prava.
Da priča ne bi bila prazna, pred ovim parlamentom ću pročitati upitnik za članove Saveza komunista Jugoslavije, imam samo podatke koji su vezane za lokal, a možda ćete vi da imate neke konkretnije podatke iz vaših sredina, u kome se navodi da je gospodin Panajotović Gradimira Tomislav, rođen 12.10.1939. godine, učlanjen u Savez komunista Jugoslavije 16. januara 1958. godine, završio Pravni fakultet, diplomirani pravnik, novinar. Ovo je upitnik iz 1984. godine. "Ako koza laže, rog ne laže", pa ukoliko želite da donosite zakone o lustraciji, dokažite da ste objektivni i nepristrasni i u konkretnom slučaju.