Dame i gospodo, sa žaljenjem mogu da konstatujem samo da se u ovom krnjem sastavu Skupštine zaista ne osećam prijatno u odsustvu nekih od legalno izabranih poslanika, uz prisustvo nekih nelegalnih poslanika, ali to me neće sprečiti u nameri da nekoliko reči kažem o Predlogu izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Nadam se da ovog puta nećete imati problema sa utvrđivanjem dovoljnog broja poslanika koji bi podržali ovakav predlog štetnog zakona, kao što je to bilo onomad kada smo glasali, tačnije kada ste izglasavali Zakon o radu, pa ste morali da pribegnete nekim "stelt" tehnologijama da biste obezbedili dovoljno glasova za usvajanje takvog zakona.
Međutim, da su građani Srbije znali kakve im zakone spremate, pored ostalog i ovaj zakon, sigurno ne bi dali poverenje ni DOS-u, a ni tadašnjem predsedničkom kandidatu. Moram da vas podsetim - da je u ovom programu DOS-a za demokratsku Srbiju, koga je doneo G17 plus, ijedna reč bila napisana ili isplanirana o tome da 300.000 radnika može da ostane bez posla, da se neće otvarati nova radna mesta nego da će se zatvarati, teško da biste dobili ikakvu podršku građana.
Nažalost svih tu podršku ste dobili, ali danas, nakon dve godine vaše vlasti, možemo samo da konstatujemo da je narod zaista pogrešio onda kada je vama dao poverenje.
Kao što sam već rekao prilikom donošenja Zakona o radu, koji je omogućio vrlo liberalne uslove prvo za gubljenje radnog mesta, SPS se uporno borila svih 10 godina, uprkos sankcijama i ratovima i tome što naša privreda nije funkcionisala, za to da ljudi ne ostanu bez posla i da se otvaraju nova radna mesta, i u toku 1997-98. godine 10.000 pripravnika našlo je svoje uhlebljenje. Među tim pripravnicima bio sam i ja, mada moram sa žaljenjem da konstatujem da sam bio u prilici da osetim na svojoj koži negativno dejstvo državne uprave koja je tada bila rukovođena, nažalost, JUL-om; moram sa žaljenjem da konstatujem da neki relikti, JUL-a i dan-danas jesu na svojim mestima, uprkos tome što ste se mnogo puta zalagali za to da ćete izvršiti kojekakve promene.
Međutim, o tome neka razmišljaju građani koji znaju o čemu se radi, o čemu pričam; vrlo dobro će znati da cene moje reči.
Zakon o radnim odnosima je propisao mogućnost da gazde (dakle, ili oni koji su rukovodioci ili vlasnici privatnih firmi ili oni koji su direktori u državnim firmama), mogu da zbog toga što su ustali na levu nogu donesu rešenje o prestanku radnog odnosa nekom čoveku koji im se
eventualno ne sviđa ili nekom ko ne želi da radi onako kako oni to od njega očekuju.
Ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima ulogu gazde preuzimaju imenovani ili izabrani funkcioneri. Podsetiću vas da se na takvim mestima neretko nalaze par ekselans birokrate, oni koji svoju funkciju smatraju bogom danom i ne ostvaruju je u interesu građana i onih koji bi trebalo da budu zadovoljeni njihovim radom, već onih koji samo žele da ostvare svoje lične ambicije, a neretko se u toj nakani za ostvarenjem svojih ličnih ambicija zanesu i pređu preko svojih ovlašćenja i nadležnosti.
Elem, ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima predviđeno je ono što je najstrašnije, a to je lustracija, bilo za ljude koji nisu politički podobni, bilo za ljude koji nisu po volji onih koji se nalaze na funkcionerskim mestima u državnim organima. Dakle, član 7. ovog zakona kaže - ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može radnik rasporediti, prestaje mu radni odnos. Upravo oni koji ste vi imenovali ili zaboravili da razrešite, kao što je to slučaj u nekoliko državnih organa u Pirotu, imaće mogućnost da ostvare svoje namere ili ono što su želeli, i ono što im drugi naređuju, u smislu da otpuštaju i šikaniraju ljude, bez obzira na to da li su ti ljudi savesno obavljali poverene im radne zadatke.
U tom članu 7. zaista je vrlo bitno da se ta nazovilustracija predviđa u jednom vrlo širokom obimu. Tim članom se nudi restriktivno rešenje u čijem sprovođenju je vrlo moguće da se dogodi jedno nepoštovanje objektivnih okolnosti, da se iskaže subjektivan stav, a tu ne postoje nikakvi elementi za meritorno ocenjivanje rada, pogotovu što rad većine službenika u državnoj upravi zavisi pre svega od rada organa državne uprave u celini, odnosno imenovanih lica koja njima rukovode; pri tom moram da pomenem i načelo subordinacije koje je zbog prirode posla državne uprave i te kako izraženo.
Gospodo, zaista ne vidim problem da izađete za govornicu i da kažete ono što imate.
Dakle, kao drugo bitno obeležje ovog predloga zakona moram da istaknem i član 9. koji kaže da je neopravdan izostanak s posla, samo jedan radni dan, dovoljan za to da se donese odluka o gubljenju radnog mesta. Da bude svima jasno, naročito zaposlenima u organima državne uprave, da će na ovaj način biti izloženi volji ili samovolji rukovodilaca DOS-a. Podsetiću vas, da se slučajno pre nekoliko godina, kada je SPS bila na vlasti, jedan ovakav predlog zakona u nagoveštajima samo pojavio, desilo bi se to da reaguje i OEBS, i Svetska banka, i MMF, i Fond za humanitarno pravo, i Kandićka i trista čuda. Danas vi sprovodite jednu apsolutnu samovolju na samo sebi svojstven način i niko na to ne reaguje.
Naravno, treba da prođe malo vremena da i ovaj narod vidi kome je dao poverenje da vlada Srbijom. Takođe, moram da konstatujem da su vrlo negativne odredbe člana 17. koji kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih.
To je još jedan od dokaza u nizu da vi ovim predlogom zakona samo želite da upodobite državnu upravu svojim namerama, svojim željama, da pokorite ljude koji rade u državnoj upravi, da rade onako kako vi želite, a ne da rade na osnovu Ustava i zakona, onako kako bi to trebalo da se čini.
U razlozima za donošenje zakona navodi se jedna zaista vrlo bitna odredba, koja kaže da su, s obzirom na različite koncepcije Zakona o radnim odnosima i Zakona o radu u državnim organima, nastale određene teškoće u primeni njihovih odredaba, i sada akcentiram "posebno kada su u pitanju disciplinska odgovornost i prestanak radnog odnosa u državnim organima".
Dakle, to je suština. Suština je da napravite atmosferu u državnim organima da ljudi moraju da vas slušaju, da ne smeju da kažu svoje mišljenje, da ne smeju da kažu ono što im na srcu leži a, opet ću ponoviti, da se to desilo za vreme socijalističke vlasti, ko zna šta bi se dogodilo i do kojih bi reakcija sve to dovelo.
Takođe, moram da kažem da u obrazloženju stoji da prema važećem zakonu negativna ocena rada zaposlenog može da dovede jedino do utvrđivanja nižeg zvanja, i to tek ako je dve uzastopne godine ocenjen najnižom ocenom.
Pomenutim članom 7. (u obrazloženju stoji) sada se propisuje da negativna ocena u jednoj godini povlači utvrđivanje nižeg zvanja i u krajnjoj konsekvenci mogućnost prestanka radnog odnosa. E pa, gospodo, građani Srbije zaposleni u državnim organima, razmišljajte. Sada će vaši šefovi, nadređeni šefovčići, koji su na svoja radna mesta došli pokornošću i poslušnošću prema državnom režimu, znači, prema režimu DOS-a, biti u situaciji da odlučuju o vašoj sudbini, i onda kada vam daju negativnu ocenu, bićete izbačeni kao kofer iz brzog voza na ulicu.
Da ne bih oduzimao previše vremena, zbog rigidnosti Poslovnika koji ste doneli, mojim kolegama koje verovatno imaju nešto šire da kažu o ovom predlogu zakona, završiću jednom konstatacijom - dok je DOS na vlasti, sve je moguće, pa i drveni šporet, ali ipak samo za jednokratnu upotrebu. Hvala.