Poštovani narodni poslanici, pored ugovora o zalozi prema zakonima SRJ na pokretnim stvarima, koje još nazivamo i ručna zaloga, a propisuju i obrazlažu ih Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o izvršnom postupku, sada imamo jednu novu zalogu koja je nesrećom nazvana ovako kako zakon glasi - zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
To je moja prva primedba, s obzirom da zalog jedino i može da bude na pokretnim stvarima i na nekim drugim pravima, jer ako je zaloga nepokretnost, radi se o hipoteci. Mislim da nije trebalo da zakon nosi ovakav naziv.
Dakle, ugovorom o zalozi prema Zakonu o obligacionim odnosima obavezuje se dužnik ili neko treće lice, zalagodavac prema poveriocu, koga zovemo zalogoprimac, da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine. Ovde u ovom zakonu nemamo tu obavezu da postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potraživanje ne bude o dospelosti isplaćeno, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalagodavcu.
Šta su osnovni elementi ovog ugovora? To su ugovorne strane, to je predmet ugovora odnosno pokretna stvar i to je predaja predmeta zaloge u državinu. Poverilac stiče založno pravo, prema Zakonu o obligacionim odnosima, predajom predmeta zaloge u državinu. Ovim zakonom to pravo stiče upisom u Registar, mada nam zakon ne kaže ko vodi taj registar, i to je druga primedba.
Mislim da nije dobra namera predlagača da donosimo poseban zakon o registru, a to će očigledno biti nužno, pa ćemo za 15-tak dana opet imati raspravu o tom registru, pa ćemo opet da pričamo o ovom pravu i samo ćemo gubiti vreme umesto da smo jednom odredbom, u jednom članu rekli onako kako Vlada misli da treba ili da se prihvati neki od amandmana - registar zaloge vodiće privredni sud, opštinski sud, mislim da opštinski vodi za hipoteke, ili Narodna banka Srbije, ili ne znam koji već organ, ali to je trebalo da se reši ovim zakonom, s obzirom da zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja i da se primenjuje od 1. jula 2003. godine. Znači, to moramo u roku od mesec dana da rešimo. Ta primedba je u cilju efikasnosti i mislim da Vlada to sebi nije trebalo da dozvoli.
Založno pravo stiče se, dakle, upisom u registar, a član 5. unosi konfuziju u iovako, po meni, vrlo konfuzni zakonski predlog; stav 2. člana 5 - ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge. Šta ako ne pristane? Ima li onda ugovora ili nema? Da li je to onda zaloga predviđena Zakonom o obligacionim odnosima ili ova nova zaloga predviđena ovim zakonom, kod koje nema predaje stvari u državinu?
U članu 6. imamo pravnu normu, tu pre svega mislim na stav 2, koja utiče na pravnu sigurnost, jer ako je treće lice savesno i pribavilo je predmet zaloge na savestan način, ne može zbog toga da trpi. Vi ćete verovatno reći - postoji Registar, registar ima svojstvo javne isprave, svako može da izvrši uvid u Registar, ali sve će to mnogo komplikovati te međusobne odnose privrednih subjekata. Što god da kupujete, vi morate da odete u Registar da vidite da to nije pod opterećenjem. Toga se plašim, možda nisam u pravu, a vi ćete da odgovorite na to.
Stalno govorite, pravdajući potrebu za donošenjem ovog zakona, pa i onog Zakona o finansijskom lizingu, da im je cilj da pokrenu malu privredu. Stiče se utisak iz Predloga zakona, to vidimo iz duha čitavog zakona, da su skrojeni po meri onih koji već imaju stabilnu i veliku proizvodnju, koji će moći da založe celokupnu ili deo svoje proizvodnje da bi dobili zajam.
Ali, oni koji nemaju ni sredstva za proizvodnju, imaju samo ideju, znanje, dobru volju, koji su prinuđeni da danonoćno razmišljaju o tome čime da se bave, čega da se late, šta da ulože da započnu nešto, jer su na ulici, jer nemaju posla, da bi preživeli i kada dođu do te ideje posle danonoćnog razmišljanja, da bi došli do nekog kapitala, moraće da založe ili nekretnine koje imaju, ili koje su nasledili, dakle, koje su stekli, ili pokretne stvari, bilo kojim redom - prvo jedne, pa druge, zna se šta od tih pokretnih stvari pre svega ide u zalog; kod onih koji već imaju pokrenut proces proizvodnje, to je oprema, to je roba koju imaju na zalihama, a kod onih koji imaju samo ideju, kojima treba kapital, to su dragocenosti, umetnički predmeti, relikvije - valjda nisam nikoga sada uvredila - automobili, traktori, priključne mašine, i to je to.
Gledajući čitav duh zakona, ima se utisak da ćete ih prvo naterati na hipoteku, pa onda na zalog, ili obratnim redom i ljudi će mahom ostati bez igde ičega.
Na ovo upozoravam zbog toga što je toga već bilo. Pogledajte šta se dešavalo u Rusiji. Mahom su ljudi morali stanove da prodaju da bi ispunili ono osnovno prema državi, porez da plate, a vidimo da i naš Predlog zakona ima tu jednu odredbu, doći ćemo do nje. Ministar Đelić je to već osmislio, da bismo platili poreze i ono što smo dužni državi, država će nam uspostaviti pravo zaloge na nekim našim pokretnim stvarima, a možda i na nepokretnim stvarima. Doći će dalje do pregrupisavanja bogatstva, bilo čega što vredi.
Znači, sve ono što na tržištu ima neku vrednost, doći će u ruke malog broja ljudi koji imaju novac, a ko ima novac - to je posebno pitanje. To je možda i krucijalno pitanje - ko u ovoj državi ima pare i ko će moći na ovaj način da daje novac uspostavljajući pravo zaloga? Samo oni, kako ih vi sada zovete - kontroverzni biznismeni, kao oni: Čume, Cane i ne znam kakve sve nadimke imaju. Ne kažem da svi biznismeni u ovoj državi mogu da ponesu taj epitet - kontroverzni; nisam nikoga uvredila, pretpostavljam.
Vi sada hoćete, kao u svakom liberalnom kapitalizmu - prvobitna akumulacija i ne pitamo odakle su pare došle. Mora da se to zavrti. Konačno, to bi bilo i pametno. Hajde, da prekinemo već jednom, da ne pitamo odakle, šta, samo neka ima para i neka privreda krene. Međutim, ovo je najbolji način da se pare operu, a vi ne pričate o tome, nego pričate o nečemu drugom. Nećete to da nazovete pravim imenom, pa da kažete - hoćemo da se operu prljave pare, da one konačno postanu legalne. Možemo tu da se složimo ili ne složimo, ali to je nešto što nam je već ekonomska istorija pokazala kao opravdano.
Sve ovo, dakle, hipoteka, zaloga i lizing imaće, po meni, ja sam ozbiljno o ovome razmišljala, negativne posledice na mnoge društvene pojave, pre svega na porodicu. Videćete koliko će porodica pući zbog toga što će ljudi u nuždi morati da založe sve što imaju, prvo pod hipoteku, a onda ono što im je ostalo od dragocenosti i pokretnih stvari, da bi porodica opstala materijalno. Vi danas možete da proizvedete i vasionski brod, a da nemate kome da ga prodate, jer nemate takvu klimu da počnete nešto da radite, gde vi možete da planirate i da očekujete profit, jer se začas promene uslovi privređivanja, donose se zakoni - danas ovakvi, sutra onakvi - nema nikakve ekonomske, pravne sigurnosti, doći će, prvo, do razvoda brakova, deca na ulicu, nema ko da ih hrani, nema ko da ih školuje, šta ćemo onda?