Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Unapred se izvinjavam što ću da čitam sa telefona, ali nemam mogućnosti sad da ovo odštampam - Koliko je Srbija nedemokratska država i koliko Aleksandar Vučić i svi mi kontrolišemo sve u ovoj državi, uključujući i RTS i pravosuđe i sve ostale institucije, govori vam i sledeća činjenica.
Gospodin Jovanov je maločas rekao i on je formalnopravno apsolutno na ispravnom stanovištu da po Ustavu Republike Srbije ne možete da bude odgovorni za reči koje izgovorite u Narodnoj skupštini. Pročitaću vam samo deo jednog dokumenta iz koga možete vrlo jasno da vidite da Ustav Srbije važi sem kada je u pitanju narodni poslanik koji je izabran sa liste SNS.
Prvi osnovni sud u Beogradu, dana 12. septembra 2022. godine – U ime naroda donosi se presuda i kaže – usvaja se tužbeni zahtev Kojo Nikole iz Sopota, pa se obavezuje tuženi Marijan Rističević iz Novih Karlovaca da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati iznos od 450.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12. septembra 2022. godine pa do isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude.
Sada ću vam pročitati samo nekoliko rečenica iz obrazloženja da vidite da Ustav Srbije važi za sve vas iz opozicije, sem za pojedine poslanike SNS, odnosno za pojedine poslanike izabrane sa liste SNS.
Ovo je, mislim inače, za udžbenike. Mislim da se ovo nije desilo u novijoj istoriji Srbije da neko bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji odgovara zbog reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini. Dakle, ne u holu Narodne skupštine, ne na televiziji, nego u Narodnoj skupštini.
Kaže - tužilac je u podnetoj tužbi naveo da je dana 13. februara 2019. godine narodni poslanik Republike Srbije, Marijan Rističević, u direktnom prenosu, pazite, u direktnom prenosu zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije izneo uvrede na račun tužioca Nikole Kojo, nazivajući ga najcrnjim mrakom, navodeći da je sa nekolicinom poznatih glumaca tražio novac za film „Mezimica“ čija je radnja filma, sledi citat, ovo je citat suda – „kako srpski lekar iz Kliničkog centra Srbije uz podršku srpske policije vade Albancima organe i prodaju ih na crnom tržištu“.
U svom daljem izlaganju tuženi navodi da tužilac želi da ide u prilog albanske strane, otežavajući srpsku pregovaračku poziciju, pokušavajući da ugrozi Republiku Srbiju, tako što će urušiti državu Srbije i pokušati da smeni legalno izabranu vlast nelegitimni sredstvima itd, itd. Da ne čitam sve, predugačka je presuda.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, živite u tako strašnoj diktaturi. Tako je strašna ta vlast Aleksandra Vučića i tako mi iz SNS imamo apsolutnu kontrolu nad svim sudovima i nad svim tužilaštvima u Republici Srbiji, da moj prijatelj i kolega Marijan Rističević mora da plati Nikoli Koju, 450.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog reči koje je izgovorio kao narodni poslanik na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Sud još kaže – reči su izgovorene u direktnom prenosu sednice Narodne skupštine.
Molim vas, pronađite mi i jedan primer da je bilo kada u novijoj istoriji Srbije, ja mislim da se ovo nije dešavalo ni kada je gospodin Veselinović govorio na Dvadesetom kongresu Saveza komunista Jugoslavije. Dakle, da se čak i u vreme komunizma poštovalo pravo na tzv. materijalni imunitet, da možete u Narodnoj skupštini slobodno da govorite, da li govorite istinu, neistinu. To je sada druga stvar, ali možete slobodno da govorite. To važi za neke narodne poslanike. Za neke narodne poslanike i to za narodne poslanike iz SNS apsolutno ne važi.
Sada je Marijan Rističević, ne znam Marijane da li si platio ili nisi platio, ali u svakom slučaju sud te obavezao da platiš 450.000 dinara zbog reči koje si izgovorio u Narodnoj skupštini kao narodni poslanik i koje su uzgred budi rečeno potpuno tačne.
Eto toliko o vašoj tezi da Aleksandar Vučić i mi iz SNS i Milenko Jovanov i Marijan Rističević i pitaj boga više ko, kontrolišemo RTS, da mi diktiramo kakve će presude da se donose, da mi kontrolišemo sve institucije u ovoj zemlji.
Hvala vam, gospodine predsedniče. Izvinjavam se još jedanput što sam ovu presudu čitao sa telefona.
Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Sada ste mogli da čujete od uvaženog narodnog poslanika kako izgleda školski primer kada imate dvostruke aršine.
Kada pročitate presudu protiv jednog narodnog poslanika iz vlasti zbog reči koje je izgovorio na sednici Narodne skupštine, onda kaže, onda teza glasi – ne smete to da radite zato što utučete na nezavisnost pravosuđa, a ne utičete na nezavisnost pravosuđa kada ne da nije donete presuda, nego se ne vodi bilo kakav krivični postupak. Za najcrnje i za najgore kriminalce proglašavate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Danila Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, čitav niz Srba sa KiM, pola Vlade Republike Srbije. Čekajte, jel taj princip važi samo za vas ili taj princip važi za sve?
Vi biste hteli da princip nezavisnosti pravosuđa važi samo kada ste vi u pitanju, a kada je u pitanju, evo konkretno, narodni poslanik iz SNS, odnosno izabran sa liste SNS, Marijan Rističević, a inače predsednik Narodne seljačke stranke, stranke koja ima dugu političku tradiciju i tradiciju koja je za poštovanje, onda ta presuda ne sme da se komentariše, ali zato možete slobodno u Skupštini, van Skupštine, na televizijama koje vode uređivačku politiku onako kako vama odgovora da ljude nazivate kriminalcima, lopovima, vođama klana, da su oni naredbodavci najgorih mogućih krivičnih dela itd.
Dakle, ja sam pročitao jednu presudu koja je eklatantan primer da mi iz SNS ne da ne kontrolišemo pravosuđe nego nemamo nikakve veze sa postupkom donošenja presuda. Presude se donose na štetu nas iz vlasti. Kada kažem – nas iz vlasti, to kažem i zbog toga što se i protiv mene vodi jedan parnični postupak zbog reči koje sam izgovorio ovde dok sam bio narodni poslanik. Tužio me je gospodin Stevan Dojčinović. On je inače blizak vašoj političkoj opciji. I za mene Ustav ne važi.
Evo ja sam kao neki ministar u Vladi Srbije. Imam neku strašnu moć. Član sam SNS. Ne može mi niko ništa, ali zato sud me poziva kao tuženog da odgovaram zbog reči koje sam izgovorio ovde na sednici Narodne skupštine samo zato što sam postavio pitanje kako se finansira nevladina organizacija koju vodi gospodin Stevan Dojčinović.
Odakle tim nevladinim organizacijama toliko novca? Niti se bave nekom privrednom delatnošću, niti su registrovani kao privredna društva. Imaju ljudi novca na bacanje. Voze skupocene džipove, žive u vilama na Dedinju, imaju nekretnine u inostranstvu, imaju potpuno netransparentan način finansiranja. I, to sad kad postavite kao pitanje u Narodnoj skupštini, sud smatra da ste povredili nečiju čast i ugled, da ste napravili, da ste prouzrokovali nekome nematerijalnu štetu i poziva vas na odgovornost zbog reči koje ste izgovorili na sednici Narodne skupštine.
E sad, hoću da kažem samo još nekoliko stvari, i time završavam, gospodine predsedniče.
Na televiziji „N1“ imate jedan serijal koji se zove „Junaci doba zlog“. Ja mislim da Gebels, da je živ, da bi se poklonio do crne zemlje onima koji su smislili takav koncept emisije. Kako izgleda ta emisija? Nadam se da ste gledali. Ja sam gledao više tih emisija. Maja Gojković, kaže – balerina sa kokardom. Goran Vesić – telohranitelj betona. Aleksandar Šapić, kako je naziv emisije – neki „kjubik“. Onda imate emisiju o Ivicu Dačiću, Aleksandru Vučiću, o Tomislavu Nikoliću, o Vojislavu Šešelju, o velikom broju ljudi koji su se bavili ili se još uvek aktivno bave politikom.
Pazite sad kako izgleda ta emisija. Ona traje nekad 50 minuta, nekad 55 minuta, nekad sat vremena, nekad malo duže, nekad malo kraće. Otprilike sat vremena i u tih sat vremena baražna paljba po čoveku ili ženi koja je tema emisije. Sve najgore, od detinjstva, pa do današnjeg vremena. Te uradio ovo, te uradio ono. Te je kriminalac, te je lopov, te je kupio diplomu, te je pozivao na ratne zločine, te je proterivao Hrvate, te je hteo veliku Srbiju, te je prouzrokovao NATO bombardovanje, te je ubio Ćuruviju. Dakle, sve najgore što može da se kaže. Ali, ta emisija ima jedan mali detalj – osoba o kojoj se govori ne može da progovori ni jednu jedinu reč. O njoj govore, na primer o Maji Gojković znate ko govori – Bojan Pajtić, Bora Novaković, neka novinarka Ana Lalić, novina Vuk Cvijić. To bi bilo isto… Sad zamislite vi koji se pozivate na slobodu medija, koji se pozivate na slobodu mišljenja, koji kažete… Evo, sad kolega kaže – svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. Treba poštovati princip nezavisnosti pravosuđa. Sve se ja slažem sa tim.
E sad, zamislite da na nekoj od televizija za koje vi kažete da su režimske televizije se napravi, recimo, emisija o Bojanu Pajtiću, o Bori Novakoviću, o Borisu Tadiću, o Dušanu Elezoviću, itd, i da u tu emisiju pozovete Marka Atlagića, Marjana Rističevića, mene, Milenka Jovanova, Vladimira Orlića, pa na šta bi to izgledalo? A, vi se tim emisijama ponosite. To je vama primer slobodnog novinarstva. Onda za tu televiziju, evo, danima slušamo ovde kuknjavu – gde je nacionalna frekvencija, evo taj zli REM, evo ta Olivera Zekić, gde je sloboda medija, gušite slobodno novinarstvo. Kakvo je to slobodno novinarstvo? Kakvo je to slobodno novinarstvo kad ja sat vremena izgovaram najgore moguće reči o vama, a vi nemate ne minut, sekund vremena da na sve to odgovorite. Pazite koji je to koncept emisije.
Takvi propagandni filmovi znate gde su puštani? Samo u vreme nacističke Nemačke, u vreme Hitlera, od 1933. do 1945. godine. Hitleru su za sve krivi Jevreji, vama su za sve krivi ljudi iz SNS i onda ih častite na tim vašim televizijama koje su, u stvari, političke televizije. Tu nema nikakvog slobodnog novinarstva. Onda se vi hvalite kako, odnosno žalite kako u Srbiji nema slobodnog novinarstva, a to je primer najstrašnije, najcrnje Gebelskovske propagande.
Dakle, ponavljam još jedanput – takvi filmovi su puštani u vreme Hitlera. Hitleru su za svo zlo bili krivi Jevreji, vama su za svo zlo krivi ljudi iz SNS. Vi se pronađite gde ste.
Sad sam se setio. Emisija o Aleksandru Šapiću zove se „Kjubik iz Nambije“, tako da znate,
E sad, oni su se setili Aleksandra Šapića tek onda kada je postao potpredsednik SNS. Dok je bio kod njih bio je super – poznati vaterpolista, odličan sportista, pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa, uspešan predsednik opštine Novi Beograd. Kad je prešao u SNS sve najgore. I, na kraju dobije čovek emisiju na televiziji „N1“ sa naslovom „Kjubik iz Nambije“.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.
Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.
Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.
Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.
Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.
Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?
Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.
Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.
Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.
Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.
Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?
Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.
Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.
Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.
Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.
Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?
Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?
Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?
Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.
Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.
Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.
Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.
Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.
Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.
Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.
Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.
Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.
(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)
Evo, završavam.
U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.
Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?
(Beograd, 24.10.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine Opštine | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 26.11.2013 - 10.06.2016. |
| Predsednik nadzornog odbora | Galenika a.d. | Javni | Mesečno | 64830.00 | RSD | 28.02.2013 - 15.05.2014. |
| Predsednik upravnog odbora | Agencija za privatizaciju | Republika | Mesečno | 54000.00 | RSD | 05.04.2013 - 22.05.2014. |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 70000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 19000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 20.05.2012 - 10.06.2016. |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 10.06.2016 - |
| - | Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2018 - |