Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Jankoviću, u svom Izveštaju o radu za 2010. godinu, naveli ste da vam se ukupno za celu godinu obratilo 8500 građana, što samo ukazuje da građani još uvek nisu dovoljno upućeni u nadležnosti Zaštitnika građana i koju on sve ulogu ima, pa se nadamo da će vam se ubuduće, veći broj građana obraćati, mada to nije dobro.
Od 2600 formalnih pritužbi pokrenuli ste 925 postupaka, a okončano je preko 1900 postupaka. Dobro je što ste prvi put pokrenuli postupak ocena ustavnosti za bilo koji zakon i da ste imali uložene amandmane na predloge zakona koje je predlagala Vlada.
Ukratko ću se osvrnuti samo na neke oblasti iz vašeg izveštaja. Na primer, za početak, oblast građanskih i političkih prava, gde se bavite slobodnim izborima. Čudi mi da se niste osvrnuli, mada je to od skoro, na mogućnost da ukidanje blanko ostavki omogućava kupovinu odbornika u lokalnim parlamentima, što će dovesti do haosa kada bude formirana nova vlast po ovom zakonu.
Takođe, istakli ste da se Zakon o udruženjima građana dobro sprovodi. Ja bih kratko rekla da je Zakon o udruženjima građana usvojen 2009. godine i da ste se ovde osvrnuli na njegovu primenu još od tada. Neki mediji su preneli nezadovoljstvo DS sprovođenjem ovog zakona, jer su smatrali da od 2009. godine do danas lokalne sredine su trebale da mnogo više iskoriste ovaj zakon, da formiraju udruženja, da apliciraju kod ministarstava i kod drugih donatora, da se tako izrazim, da bi dobili sredstva za rešavanje problema građana na lokalu. Čak su mediji preneli da je DS skrenula pažnju svojim odborima na lokalu da takva mogućnost postoji i da treba što više da je iskoriste. Naravno, to ukazuje na početak kampanje i na mogućnost da se na taj način pribavi novac za predstojeću kampanju za lokalne, a i bilo koje druge izbore, naravno.
Istakli ste da treba voditi računa o zaštiti prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Ovde je interesantno da taj razuman rok nikako da bude preciziran jer upotreba ovakvog termina još uvek ostavlja mogućnost da se taj rok rastegne kako kome odgovara. Još jednom bih se osvrnula na to da pravda koja stiže prekasno prestaje da bude pravda, a da, naravno, mnogo ima problema i sa periodom posle donošenja presude, kada ona postane izvršna.
Bavili ste se i reformom sudstva i reizborom sudija. Slažem se da je u tom postupku bilo manjka transparentnosti, jer mi ni sada nismo uspeli da skontamo koji su to bili kriterijumi kada se vršio reizbor sudija.
Na strani 10. kažete: "na potrebi problema u ostvarivanju ljudskih prava ne reaguje se efikasnijom primenom postojećih zakona, već pisanjem novih. Nesprovođenje propisa ne može se stalno pravdati njihovom nesavršenošću". Slažem se da se i ova vlada, kao i neke prethodne, bavi fabrikovanjem zakona, što uopšte ne doprinosi da ta regulativa bude dobra i precizna. Što više zakona, imam utisak da je veće nesnalaženje i manja mogućnost da se ti zakoni primene.
Na strani 11, u oblasti prava na privatnost, kažete da je "način na koji je organizovano dokumentovanje primene posebnih postupaka i mera takav da bi eventualna zloupotreba bila zabeležena a počinioci zloupotrebe bi se mogli identifikovati". Nije valjda cilj da se počinioci zloupotrebe identifikuju? Valjda je cilj svih zakona da ne dođe do te zloupotrebe uopšte?
Što se tiče medijskih sloboda, slažem se sa konstatacijom da su novinari u mnogim slučajevima preuzeli ulogu neefikasnih državnih organa. Osvrnula bih se naravno na emisiju "Insajder", gde su izneti mnogi podaci kojima su trebali da se bave državni organi a ne novinari. Novinarska etika zahteva da se istina ili legitimna prava onih o kojima se izveštava ne žrtvuju zarad tiraža ili gledanosti. Svedoci smo da se ovo ne poštuje u mnogim dnevnim novinama i u drugim medijima, pa na naslovnim stranama vrlo često možemo da zapazimo i fotografije i tekstove koji su za zgražavanje, a da ne govorim o vulgarnostima u raznim rijaliti programima i u drugim emisijama.
Kada su u pitanju socijalna i ekonomska prava, moj kolega je istakao da ste naveli da se svakom šestom radniku ne uplaćuje staž, da su primanja jako mala, neredovna, da postoji nedostatak posla, a da ne govorimo o nedostatku stanova i dr. Osvrnula bih se na ovo neuplaćivanje radnog staža. Dobro bi bilo kada biste vi u tom slučaju mogli mnogo više da učinite nego što su vaše nadležnosti.
Na primer, ja sam još 2007. godine govorila o tome da u mestu u kome ja živim, Bela Palanka, opština koju svi znaju po tome da je uvek na dnu lestvice po prosečnim primanjima, znači, opština koja je poznata kao "Cipelgrad", u njoj živi veliki broj bivših radnika najveće fabrike obuća u velikoj državi, fabrika obuće "Vesna" koja sada ne radi i pošto je velika ponuda radne snage cena rada je strašno niska. Ljudi su prinuđeni zbog nedostatka posla da rade i u nemogućnim uslovima, a poslodavci, kojih ima mnogo, preko 30 prijavljenih obućarskih radnji, od kojih su neke male a neke i nisu tako male, to su fabrike koje zapošljavaju i preko 100 radnika u fabrici, ali za tu istu fabriku radi i veliki broj radnika koji rade kući. Najčešće su to žene. Naravno, niti su prijavljene, niti im se uplaćuju bilo kakvi porezi i doprinosi i sve što sleduje, a posebno što borave u uslovima koji uopšte nisu primereni za obavljanje takvog posla.
Znači, od 2007. godine do danas, bez obzira na sve apele, tu se ništa nije promenilo. Fabrike i te manje radnje okreću pristojan novac, od njih živi dobar broj radnika, ali i dalje je veliki broj onih koji rade zbog toga što posla u drugim oblastima nema za vrlo malo para, a posebno što su oštećeni za sve prinadležnosti koje im sleduju.
Što se tiče kršenja prava iz radnog odnosa, osvrnula bih se na to da se i dalje zloupotrebljava pravo rada na određeno vreme. Poznato je da do godinu dana najduže može da se radi na određeno vreme, ali sa raznim prekidima. Poslodavci uspevaju da prolongiraju i da radnike ne prevedu u stalni radni odnos.
Zatim, imamo kršenje prava na dnevni, nedeljni i na godišnji odmor. I u ovim slučajevima o kojima sam prethodno govorila, recimo, poznato je da kad je sezona, pravo na dnevni odmor se apsolutno ne poštuje, radi se danonoćno, subotom i nedeljom, a o pravu na godišnji odmor i da ne govorimo.
Kada je u pitanje povezivanje radnog staža, i dalje nisu poznati kriterijumi po kojima se vrši izbor firmi ili izbor radnika kojima se povezuje radni staž. Da li su to državne firme ili su to samo pojedine firme, u svakom slučaju vrši se favorizovanje jednih na štetu onih drugih.
Takođe se mnogim poslodavcima toleriše neplaćanje obaveznih doprinosa. Znači, zna se da pojedinci ne uplaćuju. Navešću jedan drastični primer. Recimo, u opštini u kojoj smo bili deo vlasti do 2009. godine, posle prekomponovanja vlasti, naš predsednik skupštine ostao je bez te funkcije. Šest meseci iza toga je primao platu i kad je to vreme isteklo, trebao je da reguliše svoja prava iz radnog odnosa prijavom na birou i da prima nadoknadu koliko mu već sleduje prema dužini staža koju ima. Ispostavilo se da za vreme dok je bio predsednik skupštine njemu nisu uplaćivani porezi i doprinosi. Znači, nadležan za to je predsednik opštine. Kako država može da toleriše predsedniku opštine, kao nadležnom za budžet, da ne ispunjava to što treba? Šta onda da mislimo o onim mnogo manjim poslodavcima?
Citiram, na strani 16. ste rekli da poslodavci, koji ne uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje, najdirektnije krše zakon, a obaveza je nadležnih državnih organa, a ne radnika, da takve pojave otkriju i sankcionišu. Svedoci smo i štrajkova glađu i samopovređivanja, o čemu je takođe već bilo reči, a činjenica je da se i sada ponovo aktuelizuje, a to se radi pred svake izbore, da će sva mesta biti podložna javnom konkursu, u javnim službama, a ne da se desi da neko bude zaposlen, a da se za to radno mesto nije ni znalo. Ovih dana u medijima je takođe bilo da će sva mesta u javnim službama biti i na konkursima, a znamo da se, naravno, to teško sprovodi. Bićemo zajedno svedoci posle formiranja naredne vlade, ako to bude vlada u ovom istom sastavu, da naravno opet neće biti kao što se obećavalo.
Što se tiče rada organa uprave, takozvane dobre i loše uprave, istakli ste takozvani kodeks dobre uprave, međutim, taj kodeks samo služi da se urani u lokalnim upravama i da se mnoge stavke iz njega ne poštuju. Takođe ste se bavili reformom državne uprave, a mi pamtimo da je velika kampanja bila oko smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi, od koje naravno nije mnogo realizovano. I sami ste naveli da ima preko 30.000 viška zaposlenih.
Što se tiče prava deteta, posebno ste naglasili pojam inkluzije. Inače, dolazim iz prosvete, pa bih se ovde posebno zadržala. Inkluzija mislim da je sprovedena i nametnuta jako brzo. Slažem se sa koleginicom koja je prethodno diskutovala, da se nepripremljeno ušlo u primenu ovog programa, jer škole nisu, naročito nastavni kadar nije prošao dovoljno obuka. Mislim da se ne snalaze dovoljno dobro, a to naravno ide na štetu deteta.
Što se tiče rodne ravnopravnosti, osvrnula bih se, naravno, na porodično nasilje i prava žena. Vidim da ste imali slučajeve pritužbi iz ovog dela. Mislim da su žene i dalje jako ugrožena kategorija i da treba omogućiti da se veći broj postupaka iz ovog dela pozitivno reši.
Što se tiče zaštite prava građana lišenih slobode, istakli ste da su uslovi u ustanovama za izdržavanje zakonskih sankcija jako loši, da tamo ima duplo više ljudi nego što treba, da ima 7.000 mesta, a da je u 2010. godini boravilo preko 11.000 osoba, što nameće jedan zaključak - ne bi bilo loše da vladajuća koalicija u narednoj kampanji, kao jednu od glavnih stavki, obeća izgradnju što većeg broja zatvora, da bi tamo mogli da se smeste svi oni koji tamo spadaju. Interesantno je da govorite o resocijalizaciji ljudi i posle izdržavanja zatvorskih kazni. Mislim da je to problem na koji treba da se posebno osvrnete, i vi i svi nadležni, da se ne bi ponavljali slučajevi da ljudi dospeju opet u ove ustanove.
Dalje, priznali ste da je saradnja sa Ombudsmanom u Prištini jako slaba, da je praktično i nema. Samim tim ste priznali, a i piše u izveštaju, da niste nadležni za oblast Kosova i Metohije, što naravno nikako nije dobro. Već ste imali pitanje i podržavam da odgovorite na pitanje o Izveštaju o trgovini organima.
Još bih se kratko osvrnula na oblast ključnih napomena o Zaštitniku građana, gde govorite o zapažanjima o stanju ljudskih prava i kažete da se prema građanima nejednako i nedosledno postupa, da se sreće kršenje principa dobre uprave, a naročito u oblasti zdravstva. Mislim da se treba posebno baviti dopunskim radom u zdravstvu, jer mislim da zakonsko rešenje koje omogućava da se zdravstveni radnici bave dopunskim radom, čak i u radno vreme, otvara velike mogućnosti za zloupotrebu i da treba još voditi računa i precizirati odgovornost lekara za takozvanu lekarsku grešku. Naravno, sve u pravcu zaštite prava pacijenata.
Još bih se osvrnula na oblast rodne ravnopravnosti, jer je to jedna od pet prava na kojima počiva čak i Evropska unija. Treba voditi računa, naravno, o porodičnom nasilju, ne samo nad ženama, nego i nad decom, kao i o ostvarivanju prava iz radnog odnosa, naročito neplaćanje nadoknada trudnicama i porodiljama. Tu treba pokušati da se preventivno deluje. Znači, treba pripremiti zakonsku regulativu da bi moglo da se preventivno deluje.
Što se tiče oblasti prava deteta, osvrnula bih se na pravo na pravilan razvoj sve dece. U mestu gde živim i u školi u kojoj radim 30% dece je romske nacionalnosti. Mislim da se preterano pominje razlika. Treba voditi računa o pravilnom razvoju sve dece, i jedne i druge. Za godinu, dve ili tri u prvom razredu biće 50% Roma u našoj školi. Apsolutno nema razloga da se govori samo o njima, o svoj deci zajedno. Oni zajedno žive, oni zajedno idu u školu, zajedno rade i zajedno provode vreme. Mislim da kod nas nema nekih značajnih slučajeva problematičnih ili zloupotreba što se tiče Roma.
Još bih rekla da je država obećala, na primer, u zadnje vreme mi se obraćaju ljudi i telefonom i lično, jer su u pisanim medijima videli naslov: "Plata za treće dete" ili su videli naslov: "Država plaća alimentaciju umesto nesavesnih roditelja". Da to ne bude samo medijska kampanja, recimo, pod naslovom "Plate za treće dete" stoji demografska naknada od 20.000 dinara, ali bez pokrića. Zašto obećavate nešto što verovatno nikada neće biti? Znate li koliko ima roditelja koji ne plaćaju alimentaciju? Lično znam ženu koja čuva dva odrasla sina, jedan ima 18 godina već, kojoj muž ne uplaćuje alimentaciju već šest godina, ni jedan dinar. Ne zna se gde živi, nema adresu, ne može da ga tuži. Onda sledi naslov da država plaća alimentaciju umesto nesavesnih roditelja. To je, pretpostavljam, daleka budućnost, ali ovakav naslov verovatno služi samo u propagandne svrhe.
Da ne bih dužila, samo bih na kraju istakla jedan podatak. U izveštaju na kraju stoje statistički i brojčani podaci o aktivnosti Zaštitnika građana i stoji da su vam se u 36,54% građani obratili za ono za šta ste nadležni, a da se 63,46% građana obratilo za ono za šta niste nadležni. Treba da uradite mnogo na tome da građani budu obavešteni o onome za šta ste nadležni, a kada bi država donosila zakone koji su jasniji, precizni i primenjivi, onda ni vi ne biste imali puno posla. Ovako, pošto samo fabrikujemo zakone, koji su bitni za evropski put, a niko ne vodi računa o njihovoj primeni, pretpostavljam da ćete imati još mnogo posla. Hvala.