Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine Vučeviću, izvolite.
Koristiću vrlo verovatno i vreme grupe, obzirom da tema zaslužuje više od dva minuta. Nadam se da nećete imati ništa protiv. Hvala na prilici.
Da, sećam se izjave jednog od retkih vlasnika medija za koje je Savez za borbu protiv korupcije 2011. godine utvrdio da je čovek zaista pravi vlasnik medija, da tada kada je nažalost ubijen Slavko Ćuruvija nestala torba sa ogromnom količinom para. To je bio čini mi se milionski iznos. Sada, da li je valuta dolar, nisam baš sigurna, ali to na stranu, užasno tragičan događaj se desio. Od toga zaista nikakvu korist nije imao tadašnji režim u kome je sloboda medija bila za primer u odnosu na 2010. godinu, kada je slobodu medija morao da brani Ustavni sud.
Ta isti Aleksandar Vučić u periodu dok on vlada pa provodi sve temeljne istrage vezano za ubistvo Slavka Ćuruvije, svaki ko preti novinarima se privede po znanju pravde, koliko znam. Procesu u toku.
Ono što bi trebalo da se ovde apostrofira zbog građana, a bila sam svedok toga u tom mandatu. To je dakle, 2009. godina izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju o tzv. demokratskom režimu koji je za cilj imao gašenje slobodne reči. Dakle, na način kako se recimo to radilo u nekim fašističkim ili nacionalno socijalističkim zemljama u periodu pred izbijanje Drugog svetskog rata. Znate prvi konc logori su napravljeni za političke neistomišljenike. Otprilike nešto što vi planirate posle decembarskih izbora.
Dakle, Ustavni sud je 2010. godine oborio sve odredbe tog zakona, a o tome možete da pričate i sa Čedom Jovanovićem i sa gospodinom Zoranom Ostojićem, LDP tada popili sramotu istorijsku, političku baš zbog tog zakona, izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Tada je tom režimu pošlo za rukom da spoji nespojivo. Dakle, dva suprotstavljena novinarska udruženja. Već sam o tome govorila, ali nije zgoreg da ponovim.
Vukašin Obradović, priznaćete apsolutno ništa lepo ne misli o SNS, nema nikakve veze sa nama, ali tada govori – nije bila gora situacija od 2000. godine na ovamo. Od zakonskog okvira sudske prakse, novinari su bili progonjeni. Političkih pritisaka do tajkunizacije medija, gde god da se osvrnete uočljiv je trend sužavanja medijskih sloboda i povećanja uticaja raznih neformalnih centara moći, ali ne treba da se zavaravamo, sami smo mnogo doprineli, a nisu smeli da podignu glas. Sada ću vam dalje čitati zbog čega. Medijsku scenu karakteriše produbljivanje ekonomske krize, pojačani pritisci presude u pojedinim sudskim postupcima protiv novinara. Stanje se pogoršava i u pogledu sužavanja medijskih sloboda i u pogledu novinara.
Činjenica da je u Srbiji 2010. godine suđeno i presuđeno humoresci kao u Domanovićevo vreme, dovoljno govori o stanju na medijskoj sceni, 2010. godine izjavio gospodin Vukašin Obradović. To je bilo, kako bih vam rekla, vreme u kojima je čovek koji je stvarni i pravi nosilac vaše udružene liste Dragan Đilas ostvario prihod od 619 miliona evra, sa početnim u odnosu na to vrlo malim ulogom.
Sada kad smo baš kod javnog servisa i Radio-televizije Srbije, tu ima kolega koje su tada radile i bile, pretpostavljam, i tada autori i urednici, od tadašnjeg pokojnog Aleksandra Tijanića, Savet za borbu protiv korupcije, dakle, Vladino telo, tražilo je da dostave izveštaj o svim Đilasovim firmama, a ukupno ih je bilo negde oko 11, o svim zloupotrebama koje su se dešavale u okviru RTS-a. On je, dakle, bio stvarni vlasnik reklamnog prostora. Ucenjivane su i gušene male produkcijske kuće kojima se nije plaćalo u parama, nego se plaćalo u sekundama, da po drastično nižoj ceni Draganu Đilasu ustupe svoje vreme, koje je on posle na olovku, naravno, dodato zarađivao i preprodavao. Pritom, kada su izbori bili u pitanju, čak pojedine političke stranke nisu ni mogle na RTS-u da zakupe taj prostor. Ali, takođe su tada, kao i sada, a mi vodimo istragu o tome, nezavisne produkcije izvlačile iz tog RTS-a, koji je uzimao pare, kao i sada, od svih građana Republike Srbije, uzimale neverovatne količine para za svoje produkcijske proizvode. Cifra je išla od 14.000 evra po epizodi pa nadalje, a bilo je, recimo, u proseku po 140 epizoda.
Dakle, nije to ono što sam ja smislila, to, dakle, dokumentovano postoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, i to je uoči rušenja tadašnjeg nazovi, demokratskog režima. I konačno ovim završavam, ovo je vreme poslaničke grupe koje ja imam pravo da koristim. To isto želite i sada da radite, jer koliko vidimo odlazite ispred RTS-a, direktno pretite novinarima, na ulicama želite da smenite i izbrišete određene medijske kuće. Samo da vas podsetim, tako je krenuo nacional-socijalizam, tako se gušila slobodna reč. Vama reč ne mora da se dopada, ali ona mora da ima svoju slobodu.
Ono što mi vama možemo da garantujemo, dokle god je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije, novinari se neće proganjati, mediji se neće zatvarati, kao što ste to pokušali da radite 2010. godine, pa su novinari pobedili, kao što ste to sve vreme radili dok ste bili na vlasti. E, ova vlast to neće raditi, neće zatvarati medije na ulicama i neće novinare proganjati, što je potpis svakako vaše vlasti.
Godine 2010. da nastavim tamo gde sam stala, čisto da odgovorim na ovo malo pređašnje kaže, predsednica Udruženja novinara Srbije, urednici se plaše političkih i ekonomskih gazda, novinari strahuju da ako se budu bunili postati tehnološki višak. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, gospodin Vukašin Obradović, kaže – najveći problem u medijima što imamo više tekstova i priloga čiji su istinski autori razne službe i PR agencije, a ne potpisani novinari.
Najveći problem je naravno bio potpuni medijski mrak i isisavanje para iz državnih medija, a jedan od tih je i nacionalni servis. Između ostalog, Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio prema dokumentaciji koju je dostavio, eto, lično direktor RTS nakon intervencije Upravnog odbora, najveću finansijsku naknadu po emisiji primala je produkcijska kuća „Emotion Production“ za emisiju „48 sati svadba“. Ugovor o prenosu tv prava zaključen je 19. juna 2006. godine između „Emotion Production“ i RTS, predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 sati svadba“ isplati „Emotion Production“ 13 hiljada evra skoro po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i aneks, produženje važenja ovog ugovora na još 104 epizode. Svaka epizoda je koštala tada 12948 evra. Dodatno „Emotion Production“ po ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme što je definisano posebnim ugovorom koji Savetu nije dostavljen.
Suvlasnik te kompanije je bila „Multikom grupa“ Dragana Đilasa sa 49% udela. Prema navodima RTS, serijski igrani program se nezavisnim produkcijama plaća još i više, čak 80 do 130 hiljada evra po epizodi.
Sada razumemo zašto 619 miliona evra.
Dakle, ja sam citirala. Ovo je strana 36, Vlada Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije, broj 07 0006614/2011, 19 septembar 2011. godine. To je vreme koje potpisujete vi udruženi svi protiv Aleksandra Vučića sa jednim samo ciljem, da se opet sve sliva samo u jednu kasa Dragana Đilasa, koji je za 20 godina po samoj prijavi u APR prihodovao oko milijardu evra.
Dobro, hvala vam.
Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".
Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.
Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.
Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 137086.00 | RSD | 01.08.2022 - |